Скрыть
1:8
Церковнославянский (рус)
Сло́во Госпо́дне, е́же бы́сть ко осі́и сы́ну веирі́ину, во дне́хъ Озі́и и Иоаѳа́ма, и Аха́за и Иезекі́и царе́й Иу́диныхъ, и во дни́ иеровоа́ма сы́на Иоа́сова царя́ Изра́илева.
Нача́ло словесе́ Госпо́дня ко осі́и. И рече́ Госпо́дь ко осі́и: иди́, по­ими́ себѣ́ жену́ блуже́нiя, [и роди́] ча́да блуже́нiя: поне́же блудя́щи соблу́дитъ земля́ от­ Го́спода.
И и́де и поя́ го́мерь дще́рь Девилаи́млю: и зача́тъ и роди́ ему́ сы́на.
И рече́ Госпо́дь къ нему́: прозови́ и́мя ему́ Иезрае́ль: зане́ еще́ ма́ло, и от­мщу́ кро́вь Иезрае́леву на дому́ Иу́довѣ и упоко́ю ца́р­ст­во до́му Изра́илева:
и бу́детъ въ то́й де́нь, сокрушу́ лу́къ Изра́илевъ во удо́лѣ Иезрае́левѣ.
И зача́тъ еще́ и роди́ дще́рь. И рече́ ему́ [Госпо́дь]: прозови́ и́мя е́й непоми́лована: зане́ не при­­ложу́ ксему́ поми́ловати до́му Изра́илева, но противля́яся воз­сопроти́влюся и́мъ:
сы́ны же Иу́дины поми́лую и спасу́ я́ о гдѣ́ Бо́зѣ и́хъ: и не спасу́ и́хъ лу́комъ, ни мече́мъ, ни бра́нiю, ни ко́ньми, ниже́ ко́н­никами.
И от­до­и́ непоми́лован­ную: и зача́тъ па́ки и роди́ сы́на.
И рече́ [Госпо́дь]: прозови́ и́мя ему́ не лю́дiе мо­и́: зане́ вы́ не лю́дiе мо­и́, и а́зъ нѣ́смь Бо́гъ ва́шъ:
и бу́детъ число́ сыно́въ Изра́илевыхъ а́ки песо́къ морскі́й, и́же не измѣ́рит­ся, ни изочте́т­ся: и бу́детъ, на мѣ́стѣ, на не́мже рече́ся и́мъ: не лю́дiе мо­и́ вы́: сі́и та́мо прозову́т­ся сы́нове Бо́га жива́го.
И соберу́т­ся сы́нове Иу́дины и сы́нове Изра́илевы вку́пѣ, и поста́вятъ себѣ́ вла́сть еди́ну, и изы́дутъ от­ земли́, я́ко вели́къ де́нь Иезрае́левъ.
Синодальный
Слово Господне, которое было к Осии, сыну Беериину, во дни Озии, Иоафама, Ахаза, Езекии, царей Иудейских, и во дни Иеровоама, сына Иоасова, царя Израильского.
Начало слова Господня к Осии. И сказал Господь Осии: иди, возьми себе жену блудницу и детей блуда; ибо сильно блудодействует земля сия, отступив от Господа.
И пошел он и взял Гомерь, дочь Дивлаима; и она зачала и родила ему сына.
И Господь сказал ему: нареки ему имя Изреель, потому что еще немного пройдет, и Я взыщу кровь Изрееля с дома Ииуева, и положу конец царству дома Израилева,
и будет в тот день, Я сокрушу лук Израилев в долине Изреель.
И зачала еще, и родила дочь, и Он сказал ему: нареки ей имя Лорухама*; ибо Я уже не буду более миловать дома Израилева, чтобы прощать им. //*Непомилованная.
А дом Иудин помилую и спасу их в Господе Боге их, спасу их ни луком, ни мечом, ни войною, ни конями и всадниками.
И, откормив грудью Непомилованную, она зачала, и родила сына.
И сказал Он: нареки ему имя Лоамми*, потому что вы не Мой народ, и Я не буду вашим [Богом]. //*Не Мой народ.
Но будет число сынов Израилевых как песок морской, которого нельзя ни измерить, ни исчислить; и там, где говорили им: «вы не Мой народ», будут говорить им: «вы сыны Бога живаго».
И соберутся сыны Иудины и сыны Израилевы вместе, и поставят себе одну главу, и выйдут из земли переселения; ибо велик день Изрееля!
Сербский
Реч Господња која дође Осији сину Веиријевом за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије царева Јудиних и за времена Јеровоама сина Јоасовог цара Израиљевог.
Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: Иди, ожени се курвом, и роди копилад, јер се земља прокурва одступивши од Господа.
И отиде, и узе Гомеру, кћер дивлаимску, која затрудне и роди му сина.
Тада му рече Господ: Надени му име Језраел; јер још мало, па ћу походити крв језраелску на дому Јујевом и укинућу царство дома Израиљевог.
И у то ћу време сломити лук Израиљев у долини језраелској.
И она опет затрудне и роди кћер; и Господ му рече: Надени јој име Лорухама: јер се више нећу смиловати на дом Израиљев, него ћу их укинути сасвим.
А на дом Јудин смиловаћу се, и избавићу их Господом Богом њиховим, а нећу их избавити луком ни мачем ни ратом ни коњима ни коњицима.
Потом одбивши од сисе Лорухаму опет затрудне и роди сина.
И рече Господ: Надени му име Лоамија; јер ви нисте мој народ, нити ћу ја бити ваш.
Али ће ипак број синова Израиљевих бити као песак морски, који се не може измерити ни избројати; и место да им се рече: Нисте мој народ, рећи ће им се: Синови Бога Живога.
И сабраће се синови Јудини и синови Израиљеви у једно, и поставиће себи једног поглавара и отићи ће из земље, јер ће бити велик дан језраелски.
In diesem Buch steht, was der HERR durch Hosea, den Sohn von Beeri, verkünden ließ. Das Wort des HERRN erging an Hosea während der Zeit, als in Juda nacheinander die Könige Usija, Jotam, Ahas und Hiskija regierten, während in Israel Jerobeam, der Sohn von Joasch, König war.
Als der HERR zum ersten Mal zu Hosea sprach, sagte er: »Heirate eine Hure und zeuge mit ihr Hurenkinder! Denn das ganze Land ist mir untreu geworden und läuft wie eine Hure fremden Göttern nach.«
Hosea ging und heiratete Gomer, die Tochter Diblajims. Sie wurde schwanger und gebar ihm einen Sohn.
Da sagte der HERR zu Hosea: »Gib ihm den Namen Jesreel! Denn es dauert nicht mehr lange, bis ich das Blutbad, das König Jehu in Jesreel angerichtet hat, an seinen Nachkommen räche und dem Königtum in Israel ein Ende mache.
Eben dort, in der Ebene Jesreel, werde ich an jenem Tag das Heer Israels völlig vernichten.«
Gomer wurde zum zweiten Mal schwanger und gebar eine Tochter.

Da sagte der HERR zu Hosea: »Gib ihr den Namen ́Kein Erbarmeń; denn ich habe jetzt kein Erbarmen mehr mit den Leuten von Israel; ich vergebe ihnen ihre Schuld nicht mehr.

Doch mit den Leuten von Juda werde ich Erbarmen haben und ihnen helfen, denn ich bin der HERR, ihr Gott; aber ich helfe ihnen nicht mit Kriegswaffen, Rossen und Reitern.«
Als Gomer ihre Tochter ́Kein Erbarmeń nicht mehr stillte, wurde sie zum dritten Mal schwanger und gebar einen Sohn.
Der HERR sagte: »Gib ihm den Namen ́Nicht mein Volḱ! Denn ihr seid nicht mehr mein Volk und ich bin nicht mehr für euch da.«
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки