Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
11:2
11:4
11:5
11:6
11:7
Зау́тра отверго́шася, отве́ржеся ца́рь Изра́илевъ, поне́же младе́нецъ Изра́иль, и а́зъ возлюби́хъ его́ и изъ Еги́пта воззва́хъ сы́на моего́.
Я́коже призва́хъ я́, та́кожде отхожда́ху от лица́ моего́: ті́и Ваали́му тре́бу жря́ху и изва́янымъ кадя́ху.
А́зъ же связа́хъ Ефре́ма, взя́хъ его́ на мы́шцу мою́, и не разумѣ́ша, я́ко изцѣли́хъ я́.
Во истлѣ́нiи человѣ́честѣ привлеко́хъ я́ у́зами любле́нiя моего́, и бу́ду и́мъ я́ко ударя́яй человѣ́къ по че́люстемъ его́: и воззрю́ къ нему́ и премогу́ ему́.
Всели́ся Ефре́мъ во Еги́птѣ, Ассу́ръ же са́мъ ца́рь его́, я́ко не восхотѣ́ возврати́тися.
И изнемо́же ору́жiе во градѣ́хъ его́, и умолче́ въ руку́ его́: и снѣдя́тъ от умышле́нiй свои́хъ.
И лю́дiе его́ ви́сяще от обита́нiя своего́: и Бо́гъ на честна́я его́ разгнѣ́вается, и не вознесе́тъ его́.
Что́ тя устро́ю, Ефре́ме? защищу́ ли тя́, Изра́илю? что́ тя положу́? Я́коже Адаму́ устро́ю тя́, и я́коже Севои́мъ, преврати́ся се́рдце мое́ въ не́мъ, смяте́ся раска́янiе мое́.
Не сотворю́ по гнѣ́ву я́рости моея́, не оста́влю е́же потреби́тися Ефре́мови, зане́ Бо́гъ а́зъ е́смь, а не человѣ́къ: въ тебѣ́ свя́тъ, и не вни́ду во гра́дъ.
Вслѣ́дъ Го́спода и́мамъ ходи́ти: я́ко ле́въ возреве́тъ, поне́же то́й возреве́тъ, и ужа́снутся ча́да во́дъ,
и прiи́дутъ я́ко пти́ца изъ Еги́пта и я́ко го́лубь от земли́ Асси́рски: и возста́влю я́ въ домѣ́хъ и́хъ, глаго́летъ Госпо́дь.
Обы́де мя́ лже́ю Ефре́мъ, и нече́стiями до́мъ Изра́илевъ и Иу́да: ны́нѣ позна́ я́ Бо́гъ, и лю́дiе святи прозва́шася богови.
1 «Когда Израиль был юн, Я любил его»; 9 поэтому «не сделаю по ярости гнева Моего … ибо Я Бог, а не человек».
На заре погибнет царь Израилев! Когда Израиль был юн, Я любил его и из Египта вызвал сына Моего.
Звали их, а они уходили прочь от лица их: приносили жертву Ваалам и кадили истуканам.
Я Сам приучал Ефрема ходить, носил его на руках Своих, а они не сознавали, что Я врачевал их.
Узами человеческими влек Я их, узами любви, и был для них как бы поднимающий ярмо с челюстей их, и ласково подкладывал пищу им.
Не возвратится он в Египет, но Ассур – он будет царем его, потому что они не захотели обратиться ко Мне.
И падет меч на города его, и истребит затворы его, и пожрет их за умыслы их.
Народ Мой закоснел в отпадении от Меня, и хотя призывают его к горнему, он не возвышается единодушно.
Как поступлю с тобою, Ефрем? как предам тебя, Израиль? Поступлю ли с тобою, как с Адамою, сделаю ли тебе, что Севоиму? Повернулось во Мне сердце Мое, возгорелась вся жалость Моя!
Не сделаю по ярости гнева Моего, не истреблю Ефрема, ибо Я Бог, а не человек; среди тебя Святый; Я не войду в город.
Вслед Господа пойдут они; как лев, Он даст глас Свой, даст глас Свой, и встрепенутся к Нему сыны с запада,
встрепенутся из Египта, как птицы, и из земли Ассирийской, как голуби, и вселю их в домы их, говорит Господь.
Окружил Меня Ефрем ложью и дом Израилев лукавством; Иуда держался еще Бога и верен был со святыми.
Заꙋ́тра ѿверго́шасѧ, ѿве́ржесѧ ца́рь і҆и҃левъ, поне́же младе́нецъ і҆и҃ль, и҆ а҆́зъ возлюби́хъ є҆го̀ и҆ и҆з̾ є҆гѵ́пта воззва́хъ сы́на моего̀.
Ꙗ҆́коже призва́хъ ѧ҆̀, та́кожде ѿхожда́хꙋ ѿ лица̀ моегѡ̀: ті́и ваалі́мꙋ тре́бꙋ жрѧ́хꙋ и҆ и҆зва̑ѧнымъ кадѧ́хꙋ.
А҆́зъ же свѧза́хъ є҆фре́ма, взѧ́хъ є҆го̀ на мы́шцꙋ мою̀, и҆ не разꙋмѣ́ша, ꙗ҆́кѡ и҆сцѣли́хъ ѧ҆̀.
Во и҆стлѣ́нїи человѣ́честѣ привлеко́хъ ѧ҆̀ ᲂу҆́зами любле́нїѧ моегѡ̀, и҆ бꙋ́дꙋ и҆̀мъ ꙗ҆́кѡ ᲂу҆дарѧ́ѧй человѣ́къ по че́люстемъ є҆гѡ̀: и҆ воззрю̀ къ немꙋ̀ и҆ премогꙋ̀ є҆мꙋ̀.
Всели́сѧ є҆фре́мъ во є҆гѵ́птѣ, а҆ссꙋ́ръ же са́мъ ца́рь є҆гѡ̀, ꙗ҆́кѡ не восхотѣ̀ возврати́тисѧ.
И҆ и҆знемо́же ѻ҆рꙋ́жїе во градѣ́хъ є҆гѡ̀, и҆ ᲂу҆молчѐ въ рꙋкꙋ̀ є҆гѡ̀: и҆ снѣдѧ́тъ ѿ ᲂу҆мышле́нїй свои́хъ.
И҆ лю́дїе є҆гѡ̀ ви́сѧще ѿ ѡ҆бита́нїѧ своегѡ̀: и҆ бг҃ъ на чєстна́ѧ є҆гѡ̀ разгнѣ́ваетсѧ, и҆ не вознесе́тъ є҆гѡ̀.
Что́ тѧ ᲂу҆стро́ю, є҆фре́ме; защищꙋ́ ли тѧ̀, і҆и҃лю; что́ тѧ положꙋ̀; Ꙗ҆́коже а҆дамꙋ̀ ᲂу҆стро́ю тѧ̀, и҆ ꙗ҆́коже севоі́мъ, преврати́сѧ се́рдце моѐ въ не́мъ, смѧте́сѧ раска́ѧнїе моѐ.
Не сотворю̀ по гнѣ́вꙋ ꙗ҆́рости моеѧ̀, не ѡ҆ста́влю є҆́же потреби́тисѧ є҆фре́мови, занѐ бг҃ъ а҆́зъ є҆́смь, а҆ не человѣ́къ: въ тебѣ̀ ст҃ъ, и҆ не вни́дꙋ во гра́дъ.
В̾слѣ́дъ гдⷭ҇а и҆́мамъ ходи́ти: ꙗ҆́кѡ ле́въ возреве́тъ, поне́же то́й возреве́тъ, и҆ ᲂу҆жа́снꙋтсѧ ча̑да во́дъ,
и҆ прїи́дꙋтъ ꙗ҆́кѡ пти́ца и҆з̾ є҆гѵ́пта и҆ ꙗ҆́кѡ го́лꙋбь ѿ землѝ а҆ссѵ́рски: и҆ возста́влю ѧ҆̀ въ домѣ́хъ и҆́хъ, гл҃етъ гдⷭ҇ь.
Ѡ҆бы́де мѧ̀ лже́ю є҆фре́мъ, и҆ нече́стїѧми до́мъ і҆и҃левъ и҆ і҆ꙋ́да: нн҃ѣ позна̀ ѧ҆̀ бг҃ъ, и҆ лю́дїе ст҃и прозва́шасѧ бг҃ови.
Итальянский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Quando Israele era fanciullo,
io l'ho amato
e dall'Egitto ho chiamato mio figlio.
io l'ho amato
e dall'Egitto ho chiamato mio figlio.
Ma più li chiamavo,
più si allontanavano da me;
immolavano vittime ai Baal,
agli idoli bruciavano incensi.
più si allontanavano da me;
immolavano vittime ai Baal,
agli idoli bruciavano incensi.
A Èfraim io insegnavo a camminare
tenendolo per mano,
ma essi non compresero
che avevo cura di loro.
tenendolo per mano,
ma essi non compresero
che avevo cura di loro.
Io li traevo con legami di bontà,
con vincoli d'amore,
ero per loro
come chi solleva un bimbo alla sua guancia,
mi chinavo su di lui
per dargli da mangiare.
con vincoli d'amore,
ero per loro
come chi solleva un bimbo alla sua guancia,
mi chinavo su di lui
per dargli da mangiare.
Non ritornerà al paese d'Egitto,
ma Assur sarà il suo re,
perché non hanno voluto convertirsi.
ma Assur sarà il suo re,
perché non hanno voluto convertirsi.
La spada farà strage nelle loro città,
spaccherà la spranga di difesa,
l'annienterà al di là dei loro progetti.
spaccherà la spranga di difesa,
l'annienterà al di là dei loro progetti.
Il mio popolo è duro a convertirsi:
chiamato a guardare in alto,
nessuno sa sollevare lo sguardo.
chiamato a guardare in alto,
nessuno sa sollevare lo sguardo.
Come potrei abbandonarti, Èfraim,
come consegnarti ad altri, Israele?
Come potrei trattarti al pari di Adma,
ridurti allo stato di Seboìm?
Il mio cuore si commuove dentro di me,
il mio intimo freme di compassione.
come consegnarti ad altri, Israele?
Come potrei trattarti al pari di Adma,
ridurti allo stato di Seboìm?
Il mio cuore si commuove dentro di me,
il mio intimo freme di compassione.
Non darò sfogo all'ardore della mia ira,
non tornerò a distruggere Èfraim,
perché sono Dio e non uomo;
sono il Santo in mezzo a te
e non verrò da te nella mia ira.
non tornerò a distruggere Èfraim,
perché sono Dio e non uomo;
sono il Santo in mezzo a te
e non verrò da te nella mia ira.
Seguiranno il Signore
ed egli ruggirà come un leone:
quando ruggirà,
accorreranno i suoi figli dall'occidente,
ed egli ruggirà come un leone:
quando ruggirà,
accorreranno i suoi figli dall'occidente,
accorreranno come uccelli dall'Egitto,
come colombe dall'Assiria
e li farò abitare nelle loro case.
Oracolo del Signore.
come colombe dall'Assiria
e li farò abitare nelle loro case.
Oracolo del Signore.