Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
12:4
12:6
12:7
12:14
12:15
Ефре́мъ же зо́лъ ду́хъ, гоня́ше зно́й ве́сь де́нь: тще́тная и су́етная умно́жи, и завѣ́тъ со Ассирі́аны завѣща́, и еле́й во Еги́петъ посыла́ше.
И су́дъ Го́сподеви ко Иу́дѣ, е́же отмсти́ти Иа́кова: по путе́мъ его́ и по начина́ниемъ его́ возда́стъ ему́.
Во утро́бѣ запя́ бра́та своего́ и труды́ свои́ми укрѣпѣ́ къ Бо́гу:
и укрѣпѣ́ со а́нгеломъ и превозмо́же. Пла́кашася и моли́шася ми́: въ дому́ о́новѣ обрѣто́ша мя́, и ту́ глаго́лася къ ни́мъ.
Госпо́дь же Бо́гъ Вседержи́тель бу́детъ па́мять его́.
И ты́ о Бо́зѣ свое́мъ обрати́шися, ми́лость и су́дъ снабди́, и приближа́йся къ Бо́гу своему́ при́сно.
Ханаа́нъ, въ руцѣ́ его́ мѣ́рило непра́вды, наси́льствовати возлюби́.
И рече́ Ефре́мъ: оба́че обогатѣ́хъ, обрѣто́хъ прохлажде́нiе себѣ́: вси́ труды́ его́ не обря́щутся ему́ ра́ди непра́вдъ, и́миже согрѣши́.
А́зъ же Госпо́дь Бо́гъ тво́й, изведо́хъ тя́ изъ земли́ Еги́петски: еще́ вселю́ тя́ въ ку́щахъ, я́коже во дни́ пра́здника.
И глаго́лахъ ко проро́комъ, и а́зъ видѣ́нiя умно́жихъ, и въ рука́хъ проро́ческихъ уподо́бихся.
А́ще не Галаа́дъ е́сть, у́бо ло́жни бы́ша во Галга́лѣхъ кня́зи тре́бы кладу́ще, и тре́бища и́хъ я́коже же́лви на цѣли́знѣ польстѣ́й.
И отъи́де Иа́ковъ на по́ле сирі́йско, и рабо́та Изра́иль о женѣ́ и о женѣ́ снабдѣ́.
И проро́комъ изведе́ Госпо́дь Изра́иля изъ земли́ Еги́петскiя, и проро́комъ снабдѣ́ся.
Разгнѣ́ва мя́ Ефре́мъ и возъяри́ мя: и кро́вь его́ на не́мъ пролiе́тся, и укори́зну его́ возда́стъ ему́ Госпо́дь.
Ефрему указано на поведение Иакова и на избавление из земли Египетской.
Ефрем пасет ветер и гоняется за восточным ветром, каждый день умножает ложь и разорение; заключают они союз с Ассуром, и в Египет отвозится елей.
Но и с Иудою у Господа суд и Он посетит Иакова по путям его, воздаст ему по делам его.
Еще во чреве матери запинал он брата своего, а возмужав боролся с Богом.
Он боролся с Ангелом – и превозмог; плакал и умолял Его; в Вефиле Он нашел нас и там говорил с нами.
А Господь есть Бог Саваоф; Сущий [Иегова] – имя Его.
Обратись и ты к Богу твоему; наблюдай милость и суд и уповай на Бога твоего всегда.
Хананеянин с неверными весами в руке любит обижать;
и Ефрем говорит: «однако я разбогател; накопил себе имущества, хотя во всех моих трудах не найдут ничего незаконного, что было бы грехом».
А Я, Господь Бог твой от самой земли Египетской, опять поселю тебя в кущах, как во дни праздника.
Я говорил к пророкам, и умножал видения, и чрез пророков употреблял притчи.
Если Галаад сделался Авеном, то они стали суетны, в Галгалах заколали в жертву тельцов, и жертвенники их стояли как груды камней на межах поля.
Убежал Иаков на поля Сирийские, и служил Израиль за жену, и за жену стерег овец.
Чрез пророка вывел Господь Израиля из Египта, и чрез пророка Он охранял его.
Сильно раздражил Ефрем Господа и за то кровь его оставит на нем, и поношение его обратит Господь на него.
Опколио ме је Јефрем лажју и дом Израиљев преваром; али Јуда још влада с Богом и веран је са светима.
Јефрем се храни ветром, и иде за устоком; сваки дан множи лаж и погибао; и хватају веру с Асирцем и носе уље у Мисир.
И с Јудом има Господ парбу и походиће Јакова према путевима његовим, платиће му по делима његовим.
У утроби ухвати за пету брата свог, и у сили својој бори се с Богом;
Бори се с анђелом, и надјача; плака, и моли Му се; нађе Га у Ветиљу, и онде говори с нама.
Али је Господ Бог над војскама, Господ му је спомен.
Ти дакле обрати се к Богу свом, чувај милост и правду, и уздај се вазда у Бога свог.
Трговац је Јефрем, у руци су му мерила лажна, мило му је да чини криво.
И говори Јефрем: Баш се обогатих, стекох благо, ни у коме труду мом неће ми наћи неправде која би била грех.
А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, још ћу ти дати да седиш у шаторима као о празницима.
И говорићу преко пророка, и умножићу утваре, и даваћу причу преко пророка.
Доиста је Галад безакоње, посташе сама таштина; у Галгалу приносе јунце на жртву, и олтари су им као гомиле камења по браздама на њиви мојој.
И Јаков побеже у земљу сирску, и Израиљ служи за жену, и за жену чува овце.
И пророком изведе Господ Израиља из Мисира, и пророком чува га.
Јефрем Га љуто разгневи; зато ће оставити на њему крв његову, и вратиће му срамоту његову Господ његов.
Еврейский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
2אֶפְרַיִם רֹעֶה רוּחַ וְרֹדֵף קָדִים, כָּל־הַיּוֹם כָּזָב וָשֹׁד יַרְבֶּה; וּבְרִית עִם־אַשּׁוּר יִכְרֹתוּ, וְשֶׁמֶן לְמִצְרַיִם יוּבָל:
3וְרִיב לַיהוָה עִם־יְהוּדָה; וְלִפְקֹד עַל־יַעֲקֹב כִּדְרָכָיו, כְּמַעֲלָלָיו יָשִׁיב לוֹ׃
4בַּבֶּטֶן עָקַב אֶת־אָחִיו; וּבְאוֹנוֹ שָׂרָה אֶת־אֱלֹהִים׃
5וָיָּשַׂר אֶל־מַלְאָךְ וַיֻּכָל, בָּכָה וַיִּתְחַנֶּן־לוֹ; בֵּית־אֵל יִמְצָאֶנּוּ, וְשָׁם יְדַבֵּר עִמָּנוּ׃
6וַיהוָה אֱלֹהֵי הַצְּבָאוֹת; יְהוָה זִכְרוֹ׃
7וְאַתָּה בֵּאלֹהֶיךָ תָשׁוּב; חֶסֶד וּמִשְׁפָּט שְׁמֹר, וְקַוֵּה אֶל־אֱלֹהֶיךָ תָּמִיד׃
8כְּנַעַן, בְּיָדוֹ מֹאזְנֵי מִרְמָה לַעֲשֹׁק אָהֵב׃
9וַיֹּאמֶר אֶפְרַיִם, אַךְ עָשַׁרְתִּי, מָצָאתִי אוֹן לִי; כָּל־יְגִיעַי לֹא יִמְצְאוּ־לִי עָוֹן אֲשֶׁר־חֵטְא׃
10וְאָנֹכִי יְהוָה אֱלֹהֶיךָ מֵאֶרֶץ מִצְרָיִם; עֹד אוֹשִׁיבְךָ בָאֳהָלִים כִּימֵי מוֹעֵד׃
11וְדִבַּרְתִּי עַל־הַנְּבִיאִים, וְאָנֹכִי חָזוֹן הִרְבֵּיתִי; וּבְיַד הַנְּבִיאִים אֲדַמֶּה׃
12אִם־גִּלְעָד אָוֶן אַךְ־שָׁוְא הָיוּ, בַּגִּלְגָּל שְׁוָרִים זִבֵּחוּ; גַּם מִזְבְּחוֹתָם כְּגַלִּים, עַל תַּלְמֵי שָׂדָי׃
13וַיִּבְרַח יַעֲקֹב שְׂדֵה אֲרָם; וַיַּעֲבֹד יִשְׂרָאֵל בְּאִשָּׁה, וּבְאִשָּׁה שָׁמָר׃
14וּבְנָבִיא הֶעֱלָה יְהוָה אֶת־יִשְׂרָאֵל מִמִּצְרָיִם; וּבְנָבִיא נִשְׁמָר׃
15הִכְעִיס אֶפְרַיִם תַּמְרוּרִים; וְדָמָיו עָלָיו יִטּוֹשׁ, וְחֶרְפָּתוֹ, יָשִׁיב לוֹ אֲדֹנָיו׃