Скрыть
14:5
14:8
14:9
Церковнославянский (рус)
Поги́бнетъ самарі́а, я́ко сопроти́вися Бо́гу сво­ему́: ору́жiемъ паду́тъ са́ми, и младе́нцы и́хъ разбiю́т­ся, и во утро́бѣ иму́щыя и́хъ разся́дут­ся.
Обрати́ся, Изра́илю, ко Го́споду Бо́гу тво­ему́, зане́ изнемо́глъ еси́ въ непра́вдахъ тво­и́хъ.
Возми́те съ собо́ю словеса́ и обрати́теся ко Го́споду Бо́гу ва́­шему, рцы́те ему́: [мо́жеши вся́къ от­врещи́ грѣ́хъ:] я́ко да не прiи́мете непра́вды, но да прiи́мете блага́я, и воз­дади́мъ пло́дъ усте́нъ на́шихъ.
Ассу́ръ не спасе́тъ на́съ, на ко́ни не взы́демъ, ксему́ не рече́мъ:
бо́зи на́ши, дѣла́мъ ру́къ на́шихъ: я́ко въ тебѣ́ поми́лует­ся сирота́. Изцѣлю́ селе́нiя и́хъ, воз­люблю́ я́ явле́н­но, я́ко от­врати́ся гнѣ́въ мо́й от­ ни́хъ.
Бу́ду я́коже роса́ Изра́илю, процвѣте́тъ я́ко кри́нъ и простре́тъ коре́нiе свое́ я́коже Лива́нъ.
По́йдутъ вѣ́тви его́, и бу́детъ я́коже ма́слина плодови́та, и обоня́нiе его́ а́ки Лива́на:
обратя́т­ся и ся́дутъ подъ кро́вомъ его́, поживу́тъ и утвердя́т­ся пшени́цею, и процвѣте́тъ я́ко виногра́дъ па́мять его́, я́коже вино́ Лива́ново.
Ефре́мови что́ ему́ еще́ и кумíромъ? а́зъ смири́хъ его́, а́зъ и укрѣплю́ его́: а́ки сме́рчiе учаще́ное, от­ мене́ обрѣ́теся пло́дъ тво́й.
Кто́ прему́дръ и уразумѣ́етъ сiя́? и смы́сленъ, и увѣ́сть сiя́? я́ко пра́вы путiе́ Госпо́дни, и пра́веднiи по́йдутъ въ ни́хъ, а нечести́вiи изнемо́гутъ въ ни́хъ.
Синодальный
Исповедание пред Господом и Его обещание «уврачевать отпадение их».
Опустошена будет Самария, потому что восстала против Бога своего; от меча падут они; младенцы их будут разбиты, и беременные их будут рассечены.
Обратись, Израиль, к Господу Богу твоему; ибо ты упал от нечестия твоего.
Возьмите с собою молитвенные слова и обратитесь к Господу; говорите Ему: «отними всякое беззаконие и прими во благо, и мы принесем жертву уст наших.
Ассур не будет уже спасать нас; не станем садиться на коня и не будем более говорить изделию рук наших: боги наши; потому что у Тебя милосердие для сирот».
Уврачую отпадение их, возлюблю их по благоволению; ибо гнев Мой отвратился от них.
Я буду росою для Израиля; он расцветет, как лилия, и пустит корни свои, как Ливан.
Расширятся ветви его, и будет красота его, как маслины, и благоухание от него, как от Ливана.
Возвратятся сидевшие под тенью его, будут изобиловать хлебом, и расцветут, как виноградная лоза, славны будут, как вино Ливанское.
«Что мне еще за дело до идолов?» – скажет Ефрем.- Я услышу его и призрю на него; Я буду как зеленеющий кипарис; от Меня будут тебе плоды.
Кто мудр, чтобы разуметь это? кто разумен, чтобы познать это? Ибо правы пути Господни, и праведники ходят по ним, а беззаконные падут на них.
Цр҃ко́внослав
Поги́бнетъ самарі́а, ꙗ҆́кѡ сопроти́висѧ бг҃ꙋ своемꙋ̀: ѻ҆рꙋ́жїемъ падꙋ́тъ са́ми, и҆ младе́нцы и҆́хъ разбїю́тсѧ, и҆ во ᲂу҆тро́бѣ и҆мꙋ́щыѧ и҆́хъ разсѧ́дꙋтсѧ.
Ѡ҆брати́сѧ, і҆и҃лю, ко гдⷭ҇ꙋ бг҃ꙋ твоемꙋ̀, занѐ и҆знемо́глъ є҆сѝ въ непра́вдахъ твои́хъ.
Возми́те съ собо́ю словеса̀ и҆ ѡ҆брати́тесѧ ко гдⷭ҇ꙋ бг҃ꙋ ва́шемꙋ, рцы́те є҆мꙋ̀: (мо́жеши всѧ́къ ѿврещѝ грѣ́хъ:) ꙗ҆́кѡ да не прїи́мете непра́вды, но да прїи́мете блага̑ѧ, и҆ воздади́мъ пло́дъ ᲂу҆сте́нъ на́шихъ.
А҆ссꙋ́ръ не спасе́тъ на́съ, на ко́ни не взы́демъ, ксемꙋ̀ не рече́мъ:
бо́зи на́ши, дѣла́мъ рꙋ́къ на́шихъ: ꙗ҆́кѡ въ тебѣ̀ поми́лꙋетсѧ сирота̀. И҆сцѣлю̀ селє́нїѧ и҆́хъ, возлюблю̀ ѧ҆̀ ꙗ҆вле́ннѡ, ꙗ҆́кѡ ѿврати́сѧ гнѣ́въ мо́й ѿ ни́хъ.
Бꙋ́дꙋ ꙗ҆́коже роса̀ і҆и҃лю, процвѣте́тъ ꙗ҆́кѡ крі́нъ и҆ простре́тъ коре́нїе своѐ ꙗ҆́коже лїва́нъ.
По́йдꙋтъ вѣ̑тви є҆гѡ̀, и҆ бꙋ́детъ ꙗ҆́коже ма́слина плодови́та, и҆ ѡ҆бонѧ́нїе є҆гѡ̀ а҆́ки лїва́на:
ѡ҆братѧ́тсѧ и҆ сѧ́дꙋтъ под̾ кро́вомъ є҆гѡ̀, поживꙋ́тъ и҆ ᲂу҆твердѧ́тсѧ пшени́цею, и҆ процвѣте́тъ ꙗ҆́кѡ вїногра́дъ па́мѧть є҆гѡ̀, ꙗ҆́коже вїно̀ лїва́ново.
Є҆фре́мови что̀ є҆мꙋ̀ є҆щѐ и҆ кꙋмі́рѡмъ; а҆́зъ смири́хъ є҆го̀, а҆́зъ и҆ ᲂу҆крѣплю̀ є҆го̀: а҆́ки сме́рчїе ᲂу҆чаще́ное, ѿ менє̀ ѡ҆брѣ́тесѧ пло́дъ тво́й.
Кто̀ премꙋ́дръ и҆ ᲂу҆разꙋмѣ́етъ сїѧ̑; и҆ смы́сленъ, и҆ ᲂу҆вѣ́сть сїѧ̑; ꙗ҆́кѡ пра̑вы пꙋтїѐ гдⷭ҇ни, и҆ првⷣнїи по́йдꙋтъ въ ни́хъ, а҆ нечести́вїи и҆знемо́гꙋтъ въ ни́хъ.
Samaria wird dafür bestraft, dass es sich gegen seinen Gott aufgelehnt hat. Die Männer fallen im Kampf, die Kinder werden am Boden zerschmettert und den schwangeren Frauen schlitzt man den Leib auf.«
Ihr Leute von Israel, kehrt um zum HERRN, eurem Gott! Denn durch eure eigene Schuld seid ihr ins Unglück gestürzt.
Wendet euch an den HERRN, kommt zu ihm und sprecht: »Vergib uns unsere Schuld! Nimm unsere Gabe an! Wir bringen dir nicht Opfertiere, sondern unser Wort:
́Wir suchen nicht mehr Hilfe bei den Assyrern, wir vertrauen nicht mehr auf unsere Pferde und Streitwagen, wir wollen nicht mehr das Machwerk unserer Hände als unseren Gott anrufen! Denn du hast Erbarmen mit dem, der keinen Beschützer hat.́«
»Ich überwinde ihre Auflehnung gegen mich«, sagt der HERR. »Ich wende ihnen meine Liebe zu, obwohl sie es nicht verdient haben; ich will nicht länger zornig auf sie sein.
Ich will für Israel wie der Tau sein. Es wird blühen wie eine Lilie und seine Wurzeln tief einsenken wie eine Zeder;
es wird sich reich verzweigen wie ein prächtiger Ölbaum und duften wie die Zedern auf dem Libanon.
Die Israeliten werden wieder in meinem Schatten wohnen, sie werden Getreide aussäen, sie werden blühen und gedeihen wie die berühmten Weinstöcke am Abhang des Libanons.
Efraïm, wozu brauchst du noch deine Götzen? Ich bin es, der eure Bitten hört und freundlich auf euch blickt! Ich bin wie ein üppig grünender Baum; von meinen Früchten könnt ihr leben.«
Wer klug und einsichtig ist, der achte auf das, was in diesem Buch geschrieben steht! Die Gebote des HERRN weisen den Weg zu einem erfüllten Leben. Wer sie befolgt, kommt ans Ziel; aber wer sich gegen den HERRN auflehnt, kommt zu Fall.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible