Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
3:2
И рече́ Госпо́дь ко мнѣ́: еще́ иди́ и возлюби́ жену́ лю́бящую зло́ и любодѣ́йцу, я́коже лю́битъ Бо́гъ сы́ны Изра́илевы: сі́и же взира́ютъ къ бого́мъ чужди́мъ и лю́бятъ Варе́нiя съ кори́нками.
И ная́хъ себѣ́ о́ную пятiюна́десять сре́брениками и гомо́ромъ ячме́ня и не́велемъ вина́,
и реко́хъ е́й: дни́ мно́ги да сѣди́ши у мене́ и а́зъ у тебе́, и не соблу́диши, ни бу́деши му́жу ино́му:
зане́ дни́ мно́ги ся́дутъ сы́нове Изра́илевы, не су́щу царю́, ни су́щу кня́зю, ни су́щей же́ртвѣ, ни су́щу же́ртвеннику, ни жре́честву, ниже́ явле́ниемъ:
и посе́мъ обратя́тся сы́нове Изра́илевы и взы́щутъ Го́спода Бо́га своего́ и дави́да царя́ своего́, и почудя́тся о Го́сподѣ и о бла́гостехъ его́ въ послѣ́днiя дни́.
1 Господь искупает Израиля. 4 «Сыны Израилевы обратятся и взыщут Господа Бога своего».
И сказал мне Господь: иди еще, и полюби женщину, любимую мужем, но прелюбодействующую, подобно тому, как любит Господь сынов Израилевых, а они обращаются к другим богам и любят виноградные лепешки их.
И приобрел я ее себе за пятнадцать сребреников и за хомер ячменя и полхомера ячменя
и сказал ей: много дней оставайся у меня; не блуди, и не будь с другим; так же и я буду для тебя.
Ибо долгое время сыны Израилевы будут оставаться без царя и без князя и без жертвы, без жертвенника, без ефода и терафима.
После того обратятся сыны Израилевы и взыщут Господа Бога своего и Давида, царя своего, и будут благоговеть пред Господом и благостью Его в последние дни.
Et dixit Dominus ad me: «Adhuc vade, dilige mulierem dilectam amico et adulteram, sicut diligit Dominus filios Israel, et ipsi respectant ad deos alienos et diligunt placentas uvarum».
Et emi eam mihi quindecim argenteis et choro hordei et dimidio choro hordei.
Et dixi ad eam: «Dies multos exspectabis me; non fornicaberis et non eris viro, neque ibo ego ad te».
Quia dies multos sedebunt filii Israel sine rege et sine principe et sine sacrificio et sine lapide et sine ephod et sine theraphim.
Et post haec revertentur filii Israel et quaerent Dominum Deum suum et David regem suum et pavebunt ad Dominum et ad bonum eius in fine dierum.
Цр҃ко́внослав
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
И҆ речѐ гдⷭ҇ь ко мнѣ̀: є҆щѐ и҆дѝ и҆ возлюбѝ женꙋ̀ лю́бѧщꙋю ѕло̀ и҆ любодѣ́йцꙋ, ꙗ҆́коже лю́битъ бг҃ъ сы́ны і҆и҃лєвы: сі́и же взира́ютъ къ богѡ́мъ чꙋжди̑мъ и҆ лю́бѧтъ варє́нїѧ съ корі́нками.
И҆ наѧ́хъ себѣ̀ ѻ҆́нꙋю пѧтїюна́десѧть сре́брениками и҆ гомо́ромъ ꙗ҆чме́нѧ и҆ не́велемъ вїна̀,
и҆ реко́хъ є҆́й: дни̑ мнѡ́ги да сѣди́ши ᲂу҆ менє̀ и҆ а҆́зъ ᲂу҆ тебє̀, и҆ не соблꙋ́диши, ни бꙋ́деши мꙋ́жꙋ и҆но́мꙋ:
занѐ дни̑ мнѡ́ги сѧ́дꙋтъ сы́нове і҆и҃лєвы, не сꙋ́щꙋ царю̀, ни сꙋ́щꙋ кнѧ́зю, ни сꙋ́щей же́ртвѣ, ни сꙋ́щꙋ же́ртвенникꙋ, ни жре́чествꙋ, нижѐ ꙗ҆вле́нїємъ:
и҆ посе́мъ ѡ҆братѧ́тсѧ сы́нове і҆и҃лєвы и҆ взы́щꙋтъ гдⷭ҇а бг҃а своего̀ и҆ даві́да царѧ̀ своего̀, и҆ почꙋдѧ́тсѧ ѡ҆ гдⷭ҇ѣ и҆ ѡ҆ бла́гостехъ є҆гѡ̀ въ послѣ̑днїѧ дни̑.