Скрыть
5:2
5:9
5:11
5:12
5:15
Церковнославянский (рус)
Слы́шите сiя́, жерцы́, и вонми́те, до́ме Изра́илевъ, и до́ме царе́въ, внуши́те, поне́же къ ва́мъ е́сть су́дъ: я́ко пругло́ бы́сте стражбѣ́, и я́коже мре́жа распросте́рта на итавирі́и,
ю́же ловя́щiи ло́въ поткну́ша, а́зъ же наказа́тель ва́мъ:
а́зъ позна́хъ Ефре́ма, и Изра́иль не от­ступи́ от­ мене́, зане́ ны́нѣ соблуди́ Ефре́мъ, и оскверни́ся Изра́иль:
не положи́ша помышле́нiй сво­и́хъ, е́же воз­врати́тися къ Бо́гу сво­ему́, я́ко ду́хъ блуже́нiя е́сть въ ни́хъ, и Го́спода не увѣ́дѣша.
И смири́т­ся укори́зна Изра́илева въ лице́ ему́, и Изра́иль и Ефре́мъ изнемо́гутъ въ непра́вдахъ сво­и́хъ, изнемо́жетъ же и Иу́да съ ни́ми.
Со овца́ми и телцы́ по́йдутъ взыска́ти Го́спода и не обря́щутъ его́, уклони́ся бо от­ ни́хъ.
Я́ко Го́спода оста́виша, я́ко ча́да чу́жда породи́ша себѣ́: ны́нѣ поя́стъ я́ ржа́, и при­­ча́стiя и́хъ.
Воструби́те трубо́ю на хо́лмѣхъ, воз­гласи́те на высо́кихъ, проповѣ́дите въ дому́ о́новѣ, ужасе́ся Венiами́нъ,
Ефре́мъ въ па́губу бы́сть во дни́ наказа́нiя: въ племенѣ́хъ Изра́илевыхъ показа́хъ вѣ́рная.
Бы́ша кня́зи Иу́дины я́ко прелага́юще предѣ́лы: на ня́ излiю́ я́ко во́ду гнѣ́въ мо́й.
Соодолѣ́ Ефре́мъ сопе́рника сво­его́, попра́ су́дъ, я́ко нача́ ходи́ти вслѣ́дъ су́етныхъ.
А́зъ же я́ко мяте́жъ Ефре́мови и я́ко осте́нъ до́му Иу́дину.
И ви́дѣ Ефре́мъ не́мощь свою́ и Иу́да болѣ́знь свою́: и и́де Ефре́мъ ко Ассири́емъ и посла́ послы́ ко царю́ Иари́му: и то́й не воз­мо́же изцѣли́ти ва́съ, и не преста́нетъ от­ ва́съ болѣ́знь.
Зане́ а́зъ е́смь я́ко панѳи́рь Ефре́мови и я́ко ле́въ до́му Иу́дину: и а́зъ восхищу́, и пойду́, и воз­му́, и не бу́детъ изъима́яй:
пойду́ и воз­вращу́ся на мѣ́сто свое́, до́ндеже поги́бнутъ, и взы́щутъ лица́ мо­его́.
Синодальный
1 Упрек священникам и правителям за неправильное ведение народа. 8 Ефрем «поражен судом» и взыщет лица Господня.
Слушайте это, священники, и внимайте, дом Израилев, и приклоните ухо, дом царя; ибо вам будет суд, потому что вы были западнею в Массифе и сетью, раскинутою на Фаворе.
Глубоко погрязли они в распутстве; но Я накажу всех их.
Ефрема Я знаю, и Израиль не сокрыт от Меня; ибо ты блудодействуешь, Ефрем, и Израиль осквернился.
Дела их не допускают их обратиться к Богу своему, ибо дух блуда внутри них, и Господа они не познали.
И гордость Израиля унижена в глазах их; и Израиль и Ефрем падут от нечестия своего; падет и Иуда с ними.
С овцами своими и волами своими пойдут искать Господа и не найдут Его: Он удалился от них.
Господу они изменили, потому что родили чужих детей; ныне новый месяц поест их с их имуществом.
Вострубите рогом в Гиве, трубою в Раме; возглашайте в Беф-Авене: «за тобою, Вениамин!»
Ефрем сделается пустынею в день наказания; между коленами Израилевыми Я возвестил это.
Вожди Иудины стали подобны передвигающим межи: изолью на них гнев Мой, как воду.
Угнетен Ефрем, поражен судом; ибо захотел ходить вслед суетных.
И буду как моль для Ефрема и как червь для дома Иудина.
И увидел Ефрем болезнь свою, и Иуда – свою рану, и пошел Ефрем к Ассуру, и послал к царю Иареву; но он не может исцелить вас, и не излечит вас от раны.
Ибо Я как лев для Ефрема и как скимен для дома Иудина; Я, Я растерзаю, и уйду; унесу, и никто не спасет.
Пойду, возвращусь в Мое место, доколе они не признают себя виновными и не взыщут лица Моего.
Цр҃ко́внослав
Слы́шите сїѧ̑, жерцы̀, и҆ вонми́те, до́ме і҆и҃левъ, и҆ до́ме царе́въ, внꙋши́те, поне́же къ ва́мъ є҆́сть сꙋ́дъ: ꙗ҆́кѡ прꙋгло̀ бы́сте стражбѣ̀, и҆ ꙗ҆́коже мре́жа распросте́рта на і҆тавѷрі́и,
ю҆́же ловѧ́щїи ло́въ поткнꙋ́ша, а҆́зъ же наказа́тель ва́мъ:
а҆́зъ позна́хъ є҆фре́ма, и҆ і҆и҃ль не ѿстꙋпѝ ѿ менє̀, занѐ нн҃ѣ соблꙋдѝ є҆фре́мъ, и҆ ѡ҆скверни́сѧ і҆и҃ль:
не положи́ша помышле́нїй свои́хъ, є҆́же возврати́тисѧ къ бг҃ꙋ своемꙋ̀, ꙗ҆́кѡ дꙋ́хъ блꙋже́нїѧ є҆́сть въ ни́хъ, и҆ гдⷭ҇а не ᲂу҆вѣ́дѣша.
И҆ смири́тсѧ ᲂу҆кори́зна і҆и҃лева въ лицѐ є҆мꙋ̀, и҆ і҆и҃ль и҆ є҆фре́мъ и҆знемо́гꙋтъ въ непра́вдахъ свои́хъ, и҆знемо́жетъ же и҆ і҆ꙋ́да съ ни́ми.
Со ѻ҆вца́ми и҆ тельцы̑ по́йдꙋтъ взыска́ти гдⷭ҇а и҆ не ѡ҆брѧ́щꙋтъ є҆гѡ̀, ᲂу҆клони́сѧ бо ѿ ни́хъ.
Ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇а ѡ҆ста́виша, ꙗ҆́кѡ ча̑да чꙋ̑жда породи́ша себѣ̀: нн҃ѣ поѧ́стъ ѧ҆̀ ржа̀, и҆ прича̑стїѧ и҆́хъ.
Вострꙋби́те трꙋбо́ю на хо́лмѣхъ, возгласи́те на высо́кихъ, проповѣ́дите въ домꙋ̀ ѡ҆́новѣ, ᲂу҆жасе́сѧ венїамі́нъ,
є҆фре́мъ въ па́гꙋбꙋ бы́сть во дни̑ наказа́нїѧ: въ племенѣ́хъ і҆и҃левыхъ показа́хъ вѣ̑рнаѧ.
Бы́ша кнѧ̑зи і҆ꙋ̑дины ꙗ҆́кѡ прелага́юще предѣ́лы: на нѧ̀ и҆злїю̀ ꙗ҆́кѡ во́дꙋ гнѣ́въ мо́й.
Соѡдолѣ̀ є҆фре́мъ сопе́рника своего̀, попра̀ сꙋ́дъ, ꙗ҆́кѡ нача̀ ходи́ти в̾слѣ́дъ сꙋ́етныхъ.
А҆́зъ же ꙗ҆́кѡ мѧте́жъ є҆фре́мови и҆ ꙗ҆́кѡ ѻ҆сте́нъ до́мꙋ і҆ꙋ́динꙋ.
И҆ ви́дѣ є҆фре́мъ не́мощь свою̀ и҆ і҆ꙋ́да болѣ́знь свою̀: и҆ и҆́де є҆фре́мъ ко а҆ссѷрі́ємъ и҆ посла̀ послы̀ ко царю̀ і҆арі́мꙋ: и҆ то́й не возмо́же и҆сцѣли́ти ва́съ, и҆ не преста́нетъ ѿ ва́съ болѣ́знь.
Занѐ а҆́зъ є҆́смь ꙗ҆́кѡ панѳи́рь є҆фре́мови и҆ ꙗ҆́кѡ ле́въ до́мꙋ і҆ꙋ́динꙋ: и҆ а҆́зъ восхищꙋ̀, и҆ пойдꙋ̀, и҆ возмꙋ̀, и҆ не бꙋ́детъ и҆з̾има́ѧй:
пойдꙋ̀ и҆ возвращꙋ́сѧ на мѣ́сто своѐ, до́ндеже поги́бнꙋтъ, и҆ взы́щꙋтъ лица̀ моегѡ̀.
 «Sacerdotes, oíd esto,
casa de Israel, estad atentos,
casa del rey, escuchad:
Contra vosotros es el juicio,
pues habéis sido un lazo en Mizpa,
una red tendida sobre Tabor.
Haciendo víctimas han bajado hasta lo profundo;
por tanto, los castigaré a todos ellos.
Yo conozco a Efraín,
e Israel no me es desconocido;
tú, Efraín, ahora te has prostituido,
y se ha contaminado Israel.»
No piensan en convertirse a su Dios,
pues en medio de ellos hay un espíritu de fornicación
y no conocen a Jehová.
La soberbia de Israel testificará en su contra;
Israel y Efraín tropezarán por su pecado,
y Judá tropezará también con ellos.
Con sus ovejas y con sus vacas andarán buscando a Jehová,
mas no lo hallarán:
¡Se ha apartado de ellos!
Contra Jehová prevaricaron,
porque han engendrado hijos de extraños;
ahora serán consumidos en un solo mes
ellos y sus heredades.
¡Tocad la bocina en Gabaa
y la trompeta en Ramá!
¡Sonad la alarma en Bet-avén!
¡Alerta, Benjamín!
Efraín será asolado en el día del castigo;
entre las tribus de Israel
hice conocer la verdad.
«Los príncipes de Judá han sido
como los que traspasan los linderos;
¡pero sobre ellos derramaré
a raudales mi ira!
Efraín está oprimido,
violados sus derechos,
porque quiso andar
en pos de vanidades.
Yo, pues, seré como polilla a Efraín
y como carcoma a la casa de Judá.
Verá Efraín su enfermedad
y Judá su llaga;
irá entonces Efraín a Asiria
y pedirá ayuda al gran rey,
pero él no podrá sanaros
ni os curará la llaga.
Porque yo seré como león a Efraín
y como cachorro de león a la casa de Judá;
yo, yo mismo los despedazaré, y me iré;
los arrebataré, y nadie podrá librarlos.

»Volveré luego a mi lugar,
hasta que reconozcan su pecado
y busquen mi rostro.
¡En medio de su angustia me buscarán!»
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible