Слы́шите сiя́, жерцы́, и вонми́те, до́ме Изра́илевъ, и до́ме царе́въ, внуши́те, поне́же къ ва́мъ е́сть су́дъ: я́ко пругло́ бы́сте стражбѣ́, и я́коже мре́жа распросте́рта на итавирі́и,

ю́же ловя́щiи ло́въ поткну́ша, а́зъ же наказа́тель ва́мъ:

а́зъ позна́хъ Ефре́ма, и Изра́иль не отступи́ от мене́, зане́ ны́нѣ соблуди́ Ефре́мъ, и оскверни́ся Изра́иль:

не положи́ша помышле́нiй свои́хъ, е́же возврати́тися къ Бо́гу своему́, я́ко ду́хъ блуже́нiя е́сть въ ни́хъ, и Го́спода не увѣ́дѣша.

И смири́тся укори́зна Изра́илева въ лице́ ему́, и Изра́иль и Ефре́мъ изнемо́гутъ въ непра́вдахъ свои́хъ, изнемо́жетъ же и Иу́да съ ни́ми.

Со овца́ми и телцы́ по́йдутъ взыска́ти Го́спода и не обря́щутъ его́, уклони́ся бо от ни́хъ.

Я́ко Го́спода оста́виша, я́ко ча́да чу́жда породи́ша себѣ́: ны́нѣ поя́стъ я́ ржа́, и прича́стiя и́хъ.

Воструби́те трубо́ю на хо́лмѣхъ, возгласи́те на высо́кихъ, проповѣ́дите въ дому́ о́новѣ, ужасе́ся Венiами́нъ,

Ефре́мъ въ па́губу бы́сть во дни́ наказа́нiя: въ племенѣ́хъ Изра́илевыхъ показа́хъ вѣ́рная.

Бы́ша кня́зи Иу́дины я́ко прелага́юще предѣ́лы: на ня́ излiю́ я́ко во́ду гнѣ́въ мо́й.

Соодолѣ́ Ефре́мъ сопе́рника своего́, попра́ су́дъ, я́ко нача́ ходи́ти вслѣ́дъ су́етныхъ.

А́зъ же я́ко мяте́жъ Ефре́мови и я́ко осте́нъ до́му Иу́дину.

И ви́дѣ Ефре́мъ не́мощь свою́ и Иу́да болѣ́знь свою́: и и́де Ефре́мъ ко Ассири́емъ и посла́ послы́ ко царю́ Иари́му: и то́й не возмо́же изцѣли́ти ва́съ, и не преста́нетъ от ва́съ болѣ́знь.

Зане́ а́зъ е́смь я́ко панѳи́рь Ефре́мови и я́ко ле́въ до́му Иу́дину: и а́зъ восхищу́, и пойду́, и возму́, и не бу́детъ изъима́яй:

пойду́ и возвращу́ся на мѣ́сто свое́, до́ндеже поги́бнутъ, и взы́щутъ лица́ моего́.

Синодальный

1 Упрек священникам и правителям за неправильное ведение народа. 8 Ефрем «поражен судом» и взыщет лица Господня.

Слушайте это, священники, и внимайте, дом Израилев, и приклоните ухо, дом царя; ибо вам будет суд, потому что вы были западнею в Массифе и сетью, раскинутою на Фаворе.

Глубоко погрязли они в распутстве; но Я накажу всех их.

Ефрема Я знаю, и Израиль не сокрыт от Меня; ибо ты блудодействуешь, Ефрем, и Израиль осквернился.

Дела их не допускают их обратиться к Богу своему, ибо дух блуда внутри них, и Господа они не познали.

И гордость Израиля унижена в глазах их; и Израиль и Ефрем падут от нечестия своего; падет и Иуда с ними.

С овцами своими и волами своими пойдут искать Господа и не найдут Его: Он удалился от них.

Господу они изменили, потому что родили чужих детей; ныне новый месяц поест их с их имуществом.

Вострубите рогом в Гиве, трубою в Раме; возглашайте в Беф-Авене: «за тобою, Вениамин!»

Ефрем сделается пустынею в день наказания; между коленами Израилевыми Я возвестил это.

Вожди Иудины стали подобны передвигающим межи: изолью на них гнев Мой, как воду.

Угнетен Ефрем, поражен судом; ибо захотел ходить вслед суетных.

И буду как моль для Ефрема и как червь для дома Иудина.

И увидел Ефрем болезнь свою, и Иуда – свою рану, и пошел Ефрем к Ассуру, и послал к царю Иареву; но он не может исцелить вас, и не излечит вас от раны.

Ибо Я как лев для Ефрема и как скимен для дома Иудина; Я, Я растерзаю, и уйду; унесу, и никто не спасет.

Пойду, возвращусь в Мое место, доколе они не признают себя виновными и не взыщут лица Моего.

Сербский

Чујте, свештеници, и пази, доме Израиљев, и слушај, доме царев, јер је вама суд, јер сте замка у Миспи и мрежа разапета на Тавору.

Из потаје клаше оне који залазе; али ћу их ја покарати све.

Ја познајем Јефрема и Израиљ није сакривен од мене; јер се сада курваш, Јефреме, Израиљ се оскврни.

Не управљају дела својих да се врате к Богу свом; јер је дух курварски у њима и не знају Господа.

И поноситост Израиљева сведочи му у очи; зато ће Израиљ и Јефрем пасти за безакоње своје, пашће и Јуда с њима.

Ићи ће с овцама својим и с говедима својим да траже Господа, али Га неће наћи; уклонио се је од њих.

Изневерише Господа, јер изродише туђе синове; зато ће их прождрети месец дана с достојањем њиховим.

Трубите у рог у Гаваји, у трубу у Рами; вичите у Вет-авену: за тобом, Венијамине!

Јефрем ће опустети у дан кара; објавих међу племенима Израиљевим шта ће зацело бити.

Кнезови су Јудини као они који премештају међу; излићу на њих као воду јарост своју.

Јефрему се чини насиље, сатрвен је судом, јер од своје воље отиде за заповешћу.

Зато ћу ја бити Јефрему као мољац и као црв дому Јудином.

И Јефрем виде болест своју и Јуда своју рану, и отиде Јефрем к Асирцу, и Јуда посла к цару који би га бранио; али вас он не може исцелити нити ће вас опростити ране ваше.

Јер ћу ја бити као лав Јефрему, као лавић дому Јудином; ја, ја ћу зграбити, и отићи ћу, однећу и нико неће избавити.

Отићи ћу и вратићу се на своје место докле не признају своју кривицу и потраже лице моје; кад буду у невољи тражиће ме.

Таджикский

Языки

ИНРО бишнавед, эй коҳинон, ва диққат диҳед, эй хонадони Исроил, ва гӯш андозед, эй хонадони подшоҳ, зеро ки доварй бар шумост, чунки шумо доме барои Мисфо будед, ва тӯре ки бар Тобӯр паҳн карда шуда буд.

Ва гумроҳон чоҳро чуқур канданд, вале Ман ҳамаашонро ҷазо хоҳам дод.

Ман Эфроимро мешиносам, ва Исроил аз Ман ниҳон нест; зеро ки ҳоло ту, эй Эфроим, саргарми зино шудаӣ, ва Исроил палид гардидааст.

Кирдорҳошон намегузорад, ки онҳо сӯи Худои худ руҷӯъ намоянд, зеро ки рӯҳи зинокорӣ андаруни онҳост, ва онҳо Парвардигорро намешиносанд.

Ва ифтихори Исроил пеши назари Ӯ сарпаст шудааст, ва Исроил ва Эфроим дар гуноҳи худ пешпо мехӯранд, Яҳудо низ бо онҳо пешпо хоҳад хӯрд.

Бо гӯсфандон ва говони худ ба ҷустуҷӯи Парвардигор хоҳанд омад, вале Ӯро нахоҳанд ёфт: Ӯ аз онҳо дур шудааст.

Онҳо дар ҳаққи Парвардигор хиёнат кардаанд, чунки фарзандони бегона ба дунё овардаанд; алҳол онҳоро бо молу мулкашон дар зарфи як моҳ фурӯ хоҳад бурд.

Дар Ҷабъа шох навозед, дар Ромо – карнай; дар Байт-Овин бонг занед: «Дар ақиби туст, эй Бинёмин!»

Эфроим дар рӯзи ҷазо валангор хоҳад шуд; дар миёни сибтҳои Исроил Ман ба таври яқин эълон намудам.

Сарварони Исроил монанди дуркунандагони ҳудуд мебошанд: ғазаби Худро бар онҳо мисли об фурӯ хоҳам рехт.

Эфроим мазлум гардида, дар доварӣ шикаст хӯрдааст, зеро хост, ки амри беҳударо пайравӣ намояд.

Ва Ман мисли куя барои Эфроим ва мисли фасод барои хонадони Яҳудо шудаам.

Ва Эфроим бемории худро, ва Яҳудо ҷароҳати худро дид, ва Эфроим назди Ашшур рафт, ва назди подшоҳ Ёриб кас фиристод, вале вай наметавонад шуморо шифо диҳад, ва ҷароҳати шуморо муолиҷа намояд.

Зеро ки Ман мисли шер барои Эфроим ва мисли шербача барои хонадони Яҳудо хоҳам буд; Ман, Ман медарам ва меравам, бардошта мебарам, ва халоскунандае нахоҳад буд.

Ман рафта, ба макони Худ бармегардам, то даме ки онҳо ба гуноҳи худ иқрор шаванд, ва толиби рӯи Ман гарданд; дар тангии худ онҳо бо зудӣ ба Ман рӯ хоҳанд овард.