Скрыть
6:7
Церковнославянский (рус)
Въ ско́рби сво­е́й у́треневати бу́дутъ ко мнѣ́, глаго́люще: и́демъ и обрати́мся ко Го́споду Бо́гу на́­шему,
я́ко то́й поби́ ны́, и изцѣли́тъ ны́: уязви́тъ, и уврачу́етъ ны́:
изцѣли́тъ ны́ по двою́ дню́, въ де́нь тре́тiй воскре́снемъ и жи́ви бу́демъ предъ ни́мъ, и увѣ́мы: пожене́мъ, е́же увѣ́дѣти Го́спода: я́ко у́тро гото́во обря́щемъ его́, и прiи́детъ на́мъ я́ко до́ждь ра́н­нiй и по́здный земли́.
Что́ ти сотворю́, Ефре́ме? что́ ти сотворю́, Иу́до? ми́лость бо ва́ша я́ко о́блакъ у́трен­нiй и я́ко роса́ ра́но па́да­ю­щая.
Сего́ ра́ди пожа́хъ проро́ки ва́шя, уби́хъ я́ словесе́мъ у́стъ мо­и́хъ, и су́дъ мо́й я́ко свѣ́тъ изы́детъ.
Зане́ ми́лости хощу́ а не же́ртвы, и увѣ́дѣнiя Бо́жiя, не́жели всесожже́нiя.
Сі́и же су́ть я́ко человѣ́къ преступа́яй завѣ́тъ: та́мо презрѣ́ша мя́.
Галаа́дъ гра́дъ дѣ́лаяй су́етная, мутя́й во́ду,
а крѣ́пость твоя́ я́ко му́жа морска́го разбо́йника: скры́ша жерцы́ пу́ть Госпо́день, уби́ша Сики́му, я́ко беззако́нiе сотвори́ша.
Въ дому́ Изра́илевѣ ви́дѣхъ гро́зная: та́мо блуже́нiе Ефре́мово: оскверни́ся Изра́иль и Иу́да.
Начни́ объима́ти виногра́дъ себѣ́, егда́ воз­вращу́ плѣне́нiе люді́й мо­и́хъ.
Латинский (Nova Vulgata)
"Venite, et revertamur ad Do minum, quia ipse laceravit et sanabit nos, percussit et curabit nos.
Vivificabit nos post duos dies, in die tertia suscitabit nos, et vivemus in conspectu eius.
Sciamus sequamurque, ut cognoscamus Dominum. Quasi diluculum praeparatus est egressus eius, et veniet quasi imber nobis temporaneus, quasi imber serotinus irrigans terram".
Quid faciam tibi, Ephraim? Quid faciam tibi, Iuda? Caritas vestra quasi nubes matutina et quasi ros mane pertransiens.
Propter hoc dolavi per prophetas, occidi eos in verbis oris mei, sed ius meum quasi lux egredietur;
quia caritatem volo et non sacrificium, et scientiam Dei plus quam holocausta.
Ipsi autem in Adam transgressi sunt pactum; ibi praevaricati sunt in me.
Galaad civitas operantium iniquitatem maculata sanguine.
Et quasi insidiantes virum latrones caterva sacerdotum; in via interficiunt pergentes Sichem, vere scelus operantur.
In domo Israel vidi horrendum: ibi fornicationes Ephraim, contaminatus est Israel.
Sed et tibi, Iuda, parata est messis, cum convertero sortem populi mei.
Синодальный
1 В скорби своей народ возвратится к Господу, 4 но их благочестие «как роса, скоро исчезающая», и они осквернены грехом.
В скорби своей они с раннего утра будут искать Меня и говорить: «пойдем и возвратимся к Господу! ибо Он уязвил – и Он исцелит нас, поразил – и перевяжет наши раны;
оживит нас через два дня, в третий день восставит нас, и мы будем жить пред лицем Его.
Итак познаем, будем стремиться познать Господа; как утренняя заря – явление Его, и Он придет к нам, как дождь, как поздний дождь оросит землю».
Что сделаю тебе, Ефрем? что сделаю тебе, Иуда? благочестие ваше, как утренний туман и как роса, скоро исчезающая.
Посему Я поражал через пророков и бил их словами уст Моих, и суд Мой, как восходящий свет.
Ибо Я милости хочу, а не жертвы, и Боговедения более, нежели всесожжений.
Они же, подобно Адаму, нарушили завет и там изменили Мне.
Галаад – город нечестивцев, запятнанный кровью.
Как разбойники подстерегают человека, так сборище священников убивают на пути в Сихем и совершают мерзости.
В доме Израиля Я вижу ужасное; там блудодеяние у Ефрема, осквернился Израиль.
И тебе, Иуда, назначена жатва, когда Я возвращу плен народа Моего.
«БИЁЕД, сӯи Парвардигор руҷӯъ намоем, зеро ки Ӯ даридааст, ва моро шифо хоҳад бахшид, Ӯ зарба задааст, ва моро ҷароҳатбандӣ хоҳад кард;
Баъд аз ду рӯз моро зинда хоҳад кард; дар рӯзи сеюм моро ба по хоҳад бархезонид, ва мо дар ҳузури Ӯ зиндагӣ хоҳем кард;
Ва Парвардигорро хоҳем шинохт ва барои шинохтани Ӯ ҷидду ҷаҳд хоҳем кард; зуҳури Ӯ мисли шафақи субҳ аст, ва Ӯ назди мо мисли борон, мисли борони охири баҳор, ки заминро сероб мекунад, хоҳад омад».
Бо ту чӣ кунам, эй Эфроим? Бо ту чӣ кунам, эй Яҳудо? Тақвои шумо, охир, мисли абри субҳ ва мисли шабнамест, ки бо зудӣ ғоиб мешавад.
Бинобар ин Ман онҳоро ба воситаи анбиё зарба задам, бо суханони даҳони Худ онҳоро куштам, ва доварӣ дар ҳаққи ту мисли нур равшан хоҳад шуд.
Зеро ки Ман марҳаматро хоҳон ҳастам ва на забҳро, ва шинохтани Худоро бештар аз қурбониҳои сӯхтанӣ.
Валекин онҳо, мисли Одам, паймонро шикастанд: дар он ҷо ба Ман хиёнат карданд.
Ҷилъод, шаҳри бадкирдорон, хунолуд аст.
Ва чунон ки дастаи роҳзанон дар сари роҳи касе камин мегирад, ончунон гурӯҳи коҳинон дар роҳи Шакем одамкушӣ мекунанд, зеро ки қасди бади худро ба амал меоваранд.
Дар хонадони Исроил Ман корҳои зиштро дидаам; дар он ҷо Эфроим саргарми зино шудааст, Исроил палид гардидааст.
Барои ту низ, эй Яҳудо, дарав насиб шудааст, ҳангоме ки Ман асирони қавми Худро баргардонам.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible