Скрыть

Осі́и, Глава 9

Толкования
9:5
9:13
9:16
Церковнославянский (рус)
Не ра́дуйся, Изра́илю, ни весели́ся я́коже лю́дiе, поне́же соблуди́лъ еси́ от­ Го́спода Бо́га тво­его́: воз­люби́лъ еси́ дая́нiя на вся́цѣмъ гумнѣ́ пшени́цы.
Гумно́ и точи́ло не позна́ и́хъ, и вино́ солга́ и́мъ.
Не всели́шася на земли́ Госпо́дни: всели́ся Ефре́мъ во Еги́птѣ, и во Ассирі́ахъ снѣдя́тъ нечи́стая.
Не воз­лiя́ша Го́сподеви вина́, и не услади́шася ему́ тре́бы и́хъ, я́ко хлѣ́бъ жа́лости и́мъ: вси́ яду́щiи ты́я оскверня́т­ся: поне́же хлѣ́бы и́хъ ду́шъ и́хъ, не вни́дутъ въ до́мъ Госпо́день.
Что́ сотворите́ во дне́хъ торже­ст­ва́ и въ де́нь пра́здника Госпо́дня?
Сего́ ра́ди, се́, по́йдутъ от­ труда́ Еги́петска, и прiи́метъ и́хъ ме́мфисъ, и погребе́тъ я́ Махма́съ: сребро́ и́хъ па́губа наслѣ́дитъ, те́рнiе во дворѣ́хъ и́хъ.
Приспѣ́ша дні́е от­мще́нiя тво­его́, прiидо́ша дні́е воз­дая́нiя тво­его́, и озло́бит­ся Изра́иль, я́коже проро́къ изумле́н­ный, человѣ́къ ду́хомъ носи́мый: от­ мно́же­ст­ва непра́вдъ тво­и́хъ умно́жися изумле́нiе твое́.
Стра́жъ Ефре́мъ съ Бо́гомъ, проро́къ пругло́ стропти́во на всѣ́хъ путе́хъ его́: изумле́нiе въ дому́ Бо́жiи утверди́ша.
Растлѣ́шася по дне́мъ хо́лма: воспомяне́тъ непра́вды и́хъ, от­мсти́тъ грѣхи́ и́хъ.
Я́коже гре́знъ въ пусты́ни обрѣто́хъ Изра́иля и я́ко стра́жа на смоко́вницѣ ра́н­няго уви́дѣхъ отцы́ и́хъ: ті́и внидо́ша ко веельфего́ру и от­чужди́шася на стыдѣ́нiе, и бы́ша ме́рзостнiи я́коже воз­лю́блен­нiи.
Ефре́мъ я́ко пти́ца от­летѣ́, сла́вы и́хъ от­ порожде́нiй и болѣ́зней и от­ зача́тiй.
Тѣ́мже а́ще и воско́рмятъ ча́да своя́, безча́дны бу́дутъ от­ человѣ́къ: поне́же и лю́тѣ и́мъ е́сть, [зане́ оста́вихъ я́,] пло́ть моя́ от­ ни́хъ.
Ефре́мъ, я́коже ви́дѣхъ, въ лови́тву предпоста́виша ча́да своя́, и Ефре́мъ е́же извести́ на заколе́нiе ча́да своя́.
Да́ждь и́мъ, Го́споди: что́ да́си и́мъ? да́ждь и́мъ утро́бу неплодя́щую и сосцы́ су́хи.
Вся́ зло́бы и́хъ во Галга́лѣхъ, я́ко та́мо и́хъ воз­ненави́дѣхъ за зло́бы начина́нiй и́хъ: изъ до́му мо­его́ изжену́ я́, [ксему́] не при­­ложу́ люби́ти и́хъ:
вси́ кня́зи и́хъ непокори́ви. Поболѣ́ Ефре́мъ: коре́нiе его́ изсхо́ша, плода́ ксему́ да не при­­несе́тъ: поне́же а́ще и породя́тъ, побiю́ вожделѣ́н­ная утро́бъ и́хъ.
Отри́нетъ я́ Бо́гъ, я́ко не послу́шаша его́, и бу́дутъ заблужда́ющiи въ язы́цѣхъ.
Синодальный
Гнев Господа воспылал на Израиля, ибо «забыл Израиль Создателя своего».
Не радуйся, Израиль, до восторга, как другие народы, ибо ты блудодействуешь, удалившись от Бога твоего: любишь блудодейные дары на всех гумнах.
Гумно и точило не будут питать их, и надежда на виноградный сок обманет их.
Не будут они жить на земле Господней: Ефрем возвратится в Египет, и в Ассирии будут есть нечистое.
Не будут возливать Господу вина, и неугодны Ему будут жертвы их; они будут для них, как хлеб похоронный: все, которые будут есть его, осквернятся, ибо хлеб их – для души их, а в дом Господень он не войдет.
Что будете делать в день торжества и в день праздника Господня?
Ибо вот, они уйдут по причине опустошения; Египет соберет их, Мемфис похоронит их; драгоценностями их из серебра завладеет крапива, колючий терн будет в шатрах их.
Пришли дни посещения, пришли дни воздаяния; да узнает Израиль, что глуп прорицатель, безумен выдающий себя за вдохновенного, по причине множества беззаконий твоих и великой враждебности.
Ефрем – страж подле Бога моего; пророк – сеть птицелова на всех путях его; соблазн в доме Бога его.
Глубоко упали они, развратились, как во дни Гивы; Он вспомнит нечестие их, накажет их за грехи их.
Как виноград в пустыне, Я нашел Израиля; как первую ягоду на смоковнице, в первое время ее, увидел Я отцов ваших, – но они пошли к Ваал-Фегору и предались постыдному, и сами стали мерзкими, как те, которых возлюбили.
У Ефремлян, как птица улетит слава [чадородия]: ни рождения, ни беременности, ни зачатия [не будет].
А хотя бы они и воспитали детей своих, отниму их; ибо горе им, когда удалюсь от них!
Ефрем, как Я видел его до Тира, насажден на прекрасной местности; однако Ефрем выведет детей своих к убийце.
Дай им, Господи: что Ты дашь им? дай им утробу нерождающую и сухие сосцы.
Все зло их в Галгале: там Я возненавидел их за злые дела их; изгоню их из дома Моего, не буду больше любить их; все князья их – отступники.
Поражен Ефрем; иссох корень их, – не будут приносить они плода, а если и будут рождать, Я умерщвлю вожделенный плод утробы их.
Отвергнет их Бог мой, потому что они не послушались Его, и будут скитальцами между народами.
Цр҃ко́внослав
Не ра́дꙋйсѧ, і҆и҃лю, ни весели́сѧ ꙗ҆́коже лю́дїе, поне́же соблꙋди́лъ є҆сѝ ѿ гдⷭ҇а бг҃а твоегѡ̀: возлюби́лъ є҆сѝ даѧ̑нїѧ на всѧ́цѣмъ гꙋмнѣ̀ пшени́цы.
Гꙋмно̀ и҆ точи́ло не позна̀ и҆́хъ, и҆ вїно̀ солга̀ и҆̀мъ.
Не всели́шасѧ на землѝ гдⷭ҇ни: всели́сѧ є҆фре́мъ во є҆гѵ́птѣ, и҆ во а҆ссѷрі́ахъ снѣдѧ́тъ нечи̑стаѧ.
Не возлїѧ́ша гдⷭ҇еви вїна̀, и҆ не ᲂу҆слади́шасѧ є҆мꙋ̀ трє́бы и҆́хъ, ꙗ҆́кѡ хлѣ́бъ жа́лости и҆̀мъ: всѝ ꙗ҆дꙋ́щїи ты̑ѧ ѡ҆сквернѧ́тсѧ: поне́же хлѣ́бы и҆́хъ дꙋ́шъ и҆́хъ, не вни́дꙋтъ въ до́мъ гдⷭ҇ень.
Что̀ сотворитѐ во дне́хъ торжества̀ и҆ въ де́нь пра́здника гдⷭ҇нѧ;
Сегѡ̀ ра́ди, сѐ, по́йдꙋтъ ѿ трꙋда̀ є҆гѵ́петска, и҆ прїи́метъ и҆̀хъ мемфі́съ, и҆ погребе́тъ ѧ҆̀ махма́съ: сребро̀ и҆́хъ па́гꙋба наслѣ́дитъ, те́рнїе во дворѣ́хъ и҆́хъ.
Приспѣ́ша дні́е ѿмще́нїѧ твоегѡ̀, прїидо́ша дні́е воздаѧ́нїѧ твоегѡ̀, и҆ ѡ҆ѕло́битсѧ і҆и҃ль, ꙗ҆́коже проро́къ и҆зꙋмле́нный, человѣ́къ дꙋ́хомъ носи́мый: ѿ мно́жества непра́вдъ твои́хъ ᲂу҆мно́жисѧ и҆зꙋмле́нїе твоѐ.
Стра́жъ є҆фре́мъ съ бг҃омъ, проро́къ прꙋгло̀ стропти́во на всѣ́хъ пꙋте́хъ є҆гѡ̀: и҆зꙋмле́нїе въ домꙋ̀ бж҃їи ᲂу҆тверди́ша.
Растлѣ́шасѧ по днє́мъ хо́лма {Є҆вр.: гаваѡ́на.}: воспомѧне́тъ непра̑вды и҆́хъ, ѿмсти́тъ грѣхѝ и҆́хъ.
Ꙗ҆́коже гре́знъ въ пꙋсты́ни ѡ҆брѣто́хъ і҆и҃лѧ и҆ ꙗ҆́кѡ стра́жа на смоко́вницѣ ра́ннѧго ᲂу҆ви́дѣхъ ѻ҆тцы̀ и҆́хъ: ті́и внидо́ша ко веельфегѡ́рꙋ и҆ ѿчꙋжди́шасѧ на стыдѣ́нїе, и҆ бы́ша ме́рзостнїи ꙗ҆́коже возлю́бленнїи.
Є҆фре́мъ ꙗ҆́кѡ пти́ца ѿлетѣ̀, сла̑вы и҆́хъ ѿ порожде́нїй и҆ болѣ́зней и҆ ѿ зача́тїй.
Тѣ́мже а҆́ще и҆ воско́рмѧтъ ча̑да своѧ̑, безча̑дны бꙋ́дꙋтъ ѿ человѣ̑къ: поне́же и҆ лю́тѣ и҆̀мъ є҆́сть, (занѐ ѡ҆ста́вихъ ѧ҆̀,) пло́ть моѧ̀ ѿ ни́хъ.
Є҆фре́мъ, ꙗ҆́коже ви́дѣхъ, въ лови́твꙋ предпоста́виша ча̑да своѧ̑, и҆ є҆фре́мъ є҆́же и҆звестѝ на заколе́нїе ча̑да своѧ̑.
Да́ждь и҆̀мъ, гдⷭ҇и: что̀ да́си и҆̀мъ; да́ждь и҆̀мъ ᲂу҆тро́бꙋ неплодѧ́щꙋю и҆ сосцы̀ сꙋ̑хи.
Всѧ̑ ѕлѡ́бы и҆́хъ во галга́лѣхъ, ꙗ҆́кѡ та́мѡ и҆̀хъ возненави́дѣхъ за ѕлѡ́бы начина́нїй и҆́хъ: и҆з̾ до́мꙋ моегѡ̀ и҆зженꙋ̀ ѧ҆̀, (ксемꙋ̀) не приложꙋ̀ люби́ти и҆̀хъ:
всѝ кнѧ̑зи и҆́хъ непокори́ви. Поболѣ̀ є҆фре́мъ: коре́нїе є҆гѡ̀ и҆зсхо́ша, плода̀ ксемꙋ̀ да не принесе́тъ: поне́же а҆́ще и҆ породѧ́тъ, побїю̀ вожделѣ̑ннаѧ ᲂу҆тро́бъ и҆́хъ.
Ѿри́нетъ ѧ҆̀ бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ не послꙋ́шаша є҆гѡ̀, и҆ бꙋ́дꙋтъ заблꙋжда́ющїи въ ꙗ҆зы́цѣхъ.
Noli laetari, Israel; noli exsultare sicut populi, quia fornicatus es a Deo tuo, dilexisti mercedem super omnes areas tritici.
Area et torcular non pascet eos, et vinum mentietur eis.
Non manebunt in terra Domini: revertetur Ephraim in Aegyptum, et in Assyria pollutum comedent.
Non libabunt Domino vinum, et non placebunt ei sacrificia eorum; quasi panis lugentium erunt eis: omnes, qui comedent eum, contaminabuntur, quia panis eorum erit tantummodo pro vita ipsorum; non intrabit in domum Domini.
Quid facietis in die sollemni, in die festivitatis Domini?
Ecce enim profecti sunt a vastitate; Aegyptus congregabit eos, Memphis sepeliet eos: desiderabile argentum eorum urtica hereditabit, spina in tabernaculis eorum.
Venerunt dies visitationis, venerunt dies retributionis: sciat Israel! "Stultus — clamet — est propheta; insanus vir spiritalis". Secundum multitudinem iniquitatis tuae multae sunt inimicitiae tuae.
Speculatur Ephraim, populus Dei mei, prophetam; laqueus aucupis super omnes vias eius, inimicitiae in ipsa domo Dei eius.
Profunde peccaverunt sicut in diebus Gabaa; recordabitur iniquitatis eorum et visitabit peccata eorum.
Quasi uvas in deserto inveni Israel, quasi prima poma ficulneae in initio eius vidi patres vestros; ipsi autem intraverunt ad Baalphegor et se consecraverunt Confusioni et facti sunt abominabiles sicut id, quod dilexerunt.
Ephraim quasi avis avolabit gloria eorum, a partu et ab utero et a conceptu.
Quod si et enutrierint filios suos, absque liberis eos faciam, absque hominibus; sed et vae eis, cum recessero ab eis!
Ephraim, ut vidi, in venationem posuit sibi filios suos, et Ephraim educit ad interfectorem filios suos.
"Da eis, Domine! Quid dabis eis? Da eis vulvam sine liberis et ubera arentia!".
Omnes nequitiae eorum in Galgala, profecto ibi exosos habui eos. Propter malitiam operum eorum de domo mea eiciam eos. Non addam ut diligam eos; omnes principes eorum rebelles.
Percussus est Ephraim, radix eorum exsiccata est, fructum nequaquam facient; quod si et genuerint, interficiam amantissima uteri eorum».
Abiciet eos Deus meus, quia non audierunt eum; et erunt vagi in nationibus.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible