И҆ что̀ сотворѧ́тъ въ де́нь посѣще́нїѧ; ско́рбь бо ва́мъ ѿдале́че прїи́детъ. И҆ къ комꙋ̀ прибѣ́гнете, да помо́жетъ ва́мъ; И҆ гдѣ̀ ѡ҆ста́вите сла́вꙋ ва́шꙋ,

є҆́же не впа́сти въ плѣне́нїе; И҆ под̾ ᲂу҆бїе́ными падꙋ́тъ. И҆ во всѣ́хъ си́хъ не ѿврати́сѧ гнѣ́въ є҆гѡ̀, но є҆щѐ рꙋка̀ є҆гѡ̀ высока̀.

Го́ре а҆ссѷрі́ємъ, же́злъ ꙗ҆́рости моеѧ̀ и҆ гнѣ́въ є҆́сть въ рꙋкꙋ̀ и҆́хъ.

Гнѣ́въ мо́й послю̀ на ꙗ҆зы́къ беззако́ненъ, и҆ свои́хъ люді́й повелю̀ сотвори́ти коры̑сти и҆ плѣне́нїе, и҆ попра́ти гра́ды и҆ положи́ти ѧ҆̀ въ пра́хъ.

Се́й же не та́кѡ помы́сли и҆ дꙋше́ю не та́кѡ возмнѣ̀: но ѿстꙋ́питъ ᲂу҆́мъ є҆гѡ̀, и҆ є҆́же потреби́ти ꙗ҆зы́ки не ма̑лы.

И҆ а҆́ще рекꙋ́тъ є҆мꙋ̀: ты́ ли є҆сѝ є҆ди́нъ кнѧ́зь;

И҆ рече́тъ: не взѧ́хъ ли страны̀, ꙗ҆́же вы́ше вавѷлѡ́на и҆ хала́ни, и҆дѣ́же сто́лпъ созда́нъ, и҆ взѧ́хъ а҆раві́ю и҆ дама́скъ и҆ самарі́ю;

Ꙗ҆́коже сїѧ̑ взѧ́хъ, и҆ всѧ̑ кнѧжє́нїѧ возмꙋ̀. Возрыда́йте, и҆зва̑ѧннаѧ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ и҆ въ самарі́и:

ꙗ҆́коже бо сотвори́хъ самарі́и и҆ рꙋкотворє́ннымъ є҆ѧ̀, та́кѡ сотворю̀ и҆ і҆ерⷭ҇ли́мꙋ и҆ кꙋмі́рѡмъ є҆гѡ̀.

И҆ бꙋ́детъ, є҆гда̀ сконча́етъ гдⷭ҇ь всѧ̑ творѧ̀ въ горѣ̀ сїѡ́ни и҆ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ, наведе́тъ на ᲂу҆́мъ вели́кїй, на кнѧ́зѧ а҆ссѷрі́йска и҆ на высотꙋ̀ сла́вы ѻ҆́чїю є҆гѡ̀.

Рече́ бо: крѣ́постїю рꙋкѝ моеѧ̀ сотворю̀, и҆ премꙋ́дростїю ра́зꙋма (моегѡ̀) ѿимꙋ̀ предѣ́лы ꙗ҆зы́кѡвъ, и҆ си́лꙋ и҆́хъ плѣню̀,

и҆ сотрѧсꙋ̀ гра́ды населє́ныѧ, и҆ вселе́ннꙋю всю̀ ѡ҆б̾имꙋ̀ рꙋко́ю мое́ю ꙗ҆́кѡ гнѣздо̀, и҆ ꙗ҆́кѡ ѡ҆ста́влєнаѧ ꙗ҆́ица возмꙋ̀: и҆ нѣ́сть, и҆́же ᲂу҆бѣжи́тъ менє̀, и҆лѝ проти́вꙋ мнѣ̀ рече́тъ, и҆ ѿве́рзетъ ᲂу҆ста̀ и҆ глꙋми́тъ.

Є҆да̀ просла́витсѧ сѣки́ра без̾ сѣкꙋ́щагѡ є҆́ю; и҆лѝ вознесе́тсѧ пила̀ без̾ влекꙋ́щагѡ ю҆̀; Та́кожде а҆́ще кто̀ во́зметъ же́злъ, и҆лѝ дре́во: и҆ не та́кѡ.

Но по́слетъ гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ на твою̀ че́сть безче́стїе, и҆ на твою̀ сла́вꙋ ѻ҆́гнь горѧ̀ возгори́тсѧ.

И҆ бꙋ́детъ свѣ́тъ і҆и҃левъ во ѻ҆́гнь, и҆ ѡ҆ст҃и́тъ є҆го̀ ѻ҆гне́мъ горѧ́щимъ, и҆ поѧ́стъ ꙗ҆́кѡ сѣ́но вещество̀.

Въ то́й де́нь ᲂу҆га́снꙋтъ го́ры и҆ хо́лми и҆ дꙋбра̑вы, и҆ поѧ́стъ ѿ дꙋшѝ да́же до пло́тей: и҆ бꙋ́детъ бѣжа́й, ꙗ҆́кѡ бѣжа́й ѿ пла́мене горѧ́ща:

и҆ ѡ҆ста́вльшїисѧ ѿ ни́хъ бꙋ́дꙋтъ въ число̀, и҆ ѻ҆троча̀ ма́лое напи́шетъ ѧ҆̀.

И҆ бꙋ́детъ въ то́й де́нь, не приложи́тсѧ ктомꙋ̀ ѡ҆ста́нокъ і҆и҃левъ, и҆ спасе́ннїи і҆а̑кѡвли не бꙋ́дꙋтъ ктомꙋ̀ ᲂу҆пова́юще на ѡ҆би́дѣвшыѧ и҆̀хъ, но бꙋ́дꙋтъ ᲂу҆пова́юще на бг҃а ст҃а́го і҆и҃лева и҆́стиною.

И҆ ѡ҆брати́тсѧ ѡ҆ста́нокъ і҆а́кѡвль къ бг҃ꙋ крѣ́пкомꙋ.

И҆ а҆́ще бꙋ́дꙋтъ лю́дїе і҆и҃лєвы ꙗ҆́кѡ песо́къ морскі́й, ѡ҆ста́нокъ и҆́хъ спасе́тсѧ:

сло́во бо соверша́ѧ и҆ сокраща́ѧ пра́вдою, ꙗ҆́кѡ сло́во сокраще́но сотвори́тъ гдⷭ҇ь во все́й вселе́ннѣй.

Сегѡ̀ ра́ди сїѧ̑ гл҃етъ гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ: не бо́йтесѧ, лю́дїе моѝ, ѿ а҆ссѷрі́анъ, живꙋ́щїи въ сїѡ́нѣ, ꙗ҆́кѡ жезло́мъ порази́тъ тѧ̀: ꙗ҆́звꙋ бо наво́дитъ на тѧ̀, є҆́же ви́дѣти пꙋ́ть є҆гѵ́пта.

Є҆ще́ бо ма́лѡ, и҆ преста́нетъ гнѣ́въ, ꙗ҆́рость же моѧ̀ на совѣ́тъ и҆́хъ:

и҆ воздви́гнетъ бг҃ъ си́лъ на нѧ̀ ꙗ҆́звꙋ, ꙗ҆́кѡ ꙗ҆́звꙋ мадїа́млю на мѣ́стѣ ско́рби, и҆ ꙗ҆́рость є҆гѡ̀ на пꙋ́ть и҆́же къ мо́рю, на пꙋ́ть и҆́же во є҆гѵ́петъ:

и҆ бꙋ́детъ въ то́й де́нь, ѿи́метсѧ и҆́го є҆гѡ̀ ѿ ра́мене твоегѡ̀ и҆ стра́хъ є҆гѡ̀ ѿ тебє̀, и҆ согнїе́тъ и҆́го ѿ ра́менъ ва́шихъ.

Прїи́детъ бо во гра́дъ а҆гга́й, и҆ пре́йдетъ въ магеддѡ̀, и҆ въ махма́сѣ положи́тъ сосꙋ́ды своѧ̑.

И҆ мине́тъ де́брь, и҆ прїи́детъ во а҆гга́й: стра́хъ прїи́метъ рамꙋ̀ гра́дъ саꙋ́ловъ,

побѣ́гнетъ дще́рь галі́млѧ, ᲂу҆слы́шитсѧ въ лаїсѣ̀, ᲂу҆слы́шитсѧ во а҆наѳѡ́ѳѣ.

И҆ ᲂу҆жасе́сѧ мадеми́на и҆ живꙋ́щїи во гїви́мѣ.

Оу҆тѣша́йте дне́сь є҆́же на пꙋтѝ пребы́ти: ᲂу҆тѣша́йте рꙋко́ю го́рꙋ дще́рь сїѡ́ню, и҆ хо́лми, и҆̀же во і҆ерⷭ҇ли́мѣ:

сѐ, влⷣка гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ смѧте́тъ сла̑вныѧ со крѣ́постїю, и҆ высо́цыи ᲂу҆кори́зною сокрꙋша́тсѧ, и҆ высо́цыи смирѧ́тсѧ,

и҆ падꙋ́тъ высо́цыи мече́мъ, лїва́нъ же съ высо́кими паде́тсѧ.

Сербский (синод.)

Казна неправедних судија. Асирска обијест и понижење. Остатак у Израиљу обраћа се Богу.
Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мојега, да би им плијен биле удовице и сироте грабеж.

А шта ћете учинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибјећи за помоћ? Гдје ли ћете оставити славу своју?

Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

Тешко Асиру, шиби гњева мојега, ако и јест палица у руци његовој моја јарост.

На народ лицемјерни послаћу га, и заповједићу му за народ на који се гњевим, да плијени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истријеби многе народе.

Јер ће рећи: Кнезови моји нијесу ли сви цареви?

Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамасак?

Како је рука моја нашла царства лажнијех богова, којих ликови бијаху јачи од Јерусалимских и Самаријских,

Нећу ли учинити Јерусалиму и његовијем лажнијем боговима онако како сам учинио Самарији и њезинијем лажнијем боговима?

Али кад сврши Господ све дјело своје на гори Сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолога срца цара Асирскога и славу поноситијех очију његовијех.

Јер рече: Крјепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и премјестих међе народима и благо њихово заплијених и као јунак оборих становнике.

И рука моја нађе као гнијездо богатство у народа, и како се купе јајца остављена, тако покупих сву земљу, и не би никога да макне крилом или да отвори уста и писне.

Хоће ли се сјекира величати над онијем који њом сијече? Хоће ли се пила разметати над онијем који њом ради? Као да би прут махао онијем који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.

Јер ће видјело Израиљево бити огањ, и светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тијела, уништиће, и биће као бјегунац кад изнемогне.

И што остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дијете могло пописати.

И у то вријеме остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљеву неће се више ослањати на онога ко их бије, него ће се ослањати на Господа свеца Израиљева истином.

Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силноме.

Јер ако буде народа твојега, Израиљу, као пијеска морскога, остатак ће се његов обратити. † Погибао је одређена, разлиће се правда.

Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.

Јер још мало, и гњев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап Мадијански код камена Орива и † као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

И тада ће се скинути бреме његово с рамена твојега и јарам његов с врата твојега, и изломиће се јарам од помазања.

Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побјеже.

Вичи иза гласа, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

Мадмина побјеже, становници Гевимски утекоше.

Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери Сионске, на хум Јерусалимски.

Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; што је високо посјећи ће, и што је уздигнуто снизиће.

И густу ће шуму исјећи сјекиром, и Ливан ће пасти од силнога.

Синодальный

1 Горе несправедливым правителям. 5 Ассур, жезл гнева Божия, возгордится и будет поражен. 20 Остаток Израиля возложит упование на Господа и обратится. 24 «Не бойся Ассура».

Горе тем, которые постановляют несправедливые законы и пишут жестокие решения,

чтобы устранить бедных от правосудия и похитить права у малосильных из народа Моего, чтобы вдов сделать добычею своею и ограбить сирот.

И что вы будете делать в день посещения, когда придет гибель издалека? К кому прибегнете за помощью? И где оставите богатство ваше?

Без Меня согнутся между узниками и падут между убитыми. При всем этом не отвратится гнев Его, и рука Его еще простерта.

О, Ассур, жезл гнева Моего! и бич в руке его – Мое негодование!

Я пошлю его против народа нечестивого и против народа гнева Моего, дам ему повеление ограбить грабежом и добыть добычу и попирать его, как грязь на улицах.

Но он не так подумает и не так помыслит сердце его; у него будет на сердце – разорить и истребить немало народов.

Ибо он скажет: «не все ли цари князья мои?

Халне не то же ли, что Кархемис? Емаф не то же ли, что Арпад? Самария не то же ли, что Дамаск?

Так как рука моя овладела царствами идольскими, в которых кумиров более, нежели в Иерусалиме и Самарии, –

то не сделаю ли того же с Иерусалимом и изваяниями его, что сделал с Самариею и идолами ее?»

И будет, когда Господь совершит все Свое дело на горе Сионе и в Иерусалиме, скажет: посмотрю на успех надменного сердца царя Ассирийского и на тщеславие высоко поднятых глаз его.

Он говорит: «силою руки моей и моею мудростью я сделал это, потому что я умен: и переставляю пределы народов, и расхищаю сокровища их, и низвергаю с престолов, как исполин;

и рука моя захватила богатство народов, как гнезда; и как забирают оставленные в них яйца, так забрал я всю землю, и никто не пошевелил крылом, и не открыл рта, и не пискнул».

Величается ли секира пред тем, кто рубит ею? Пила гордится ли пред тем, кто двигает ее? Как будто жезл восстает против того, кто поднимает его; как будто палка поднимается на того, кто не дерево!

За то Господь, Господь Саваоф, пошлет чахлость на тучных его, и между знаменитыми его возжжет пламя, как пламя огня.

Свет Израиля будет огнем, и Святый его – пламенем, которое сожжет и пожрет терны его и волчцы его в один день;

и славный лес его и сад его, от души до тела, истребит; и он будет, как чахлый умирающий.

И остаток дерев леса его так будет малочислен, что дитя в состоянии будет сделать опись.

И будет в тот день: остаток Израиля и спасшиеся из дома Иакова не будут более полагаться на того, кто поразил их, но возложат упование на Господа, Святаго Израилева, чистосердечно.

Остаток обратится, остаток Иакова – к Богу сильному.

Ибо, хотя бы народа у тебя, Израиль, было столько, сколько песку морского, только остаток его обратится; истребление определено изобилующею правдою;

ибо определенное истребление совершит Господь, Господь Саваоф, во всей земле.

Посему так говорит Господь, Господь Саваоф: народ Мой, живущий на Сионе! не бойся Ассура. Он поразит тебя жезлом и трость свою поднимет на тебя, как Египет.

Еще немного, очень немного, и пройдет Мое негодование, и ярость Моя обратится на истребление их.

И поднимет Господь Саваоф бич на него, как во время поражения Мадиама у скалы Орива, или как простер на море жезл, и поднимет его, как на Египет.

И будет в тот день: снимется с рамен твоих бремя его, и ярмо его – с шеи твоей; и распадется ярмо от тука.

Он идет на Аиаф, проходит Мигрон, в Михмасе складывает свои запасы.

Проходят теснины; в Геве ночлег их; Рама трясется; Гива Саулова разбежалась.

Вой голосом твоим, дочь Галима; пусть услышит тебя Лаис, бедный Анафоф!

Мадмена разбежалась, жители Гевима спешат уходить.

Еще день простоит он в Нове; грозит рукою своею горе Сиону, холму Иерусалимскому.

Вот, Господь, Господь Саваоф, страшною силою сорвет ветви дерев, и величающиеся ростом будут срублены, высокие – повержены на землю.

И посечет чащу леса железом, и Ливан падет от Всемогущего.

Сербский

Языки

Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.

А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?

Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.

На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.

Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?

Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?

Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,

Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?

Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.

Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.

И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.

Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.

И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.

И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.

Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.

Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.

Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.

Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.

Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.

Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.

Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.

И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.