Скрыть
12:1
Церковнославянский (рус)
И рече́ши въ де́нь о́ный: благословлю́ тя́, Го́споди, я́ко разгнѣ́вал­ся еси́ на мя́, и от­врати́лъ еси́ я́рость твою́ [от­ мене́], и поми́ловалъ мя́ еси́.
Се́, Бо́гъ мо́й Спа́съ мо́й, упова́я бу́ду на него́ и не убою́ся: зане́ сла́ва моя́ и похвала́ моя́ Госпо́дь, и бы́сть ми́ во спасе́нiе.
И почерпи́те во́ду со весе́лiемъ от­ исто́чникъ спасе́нiя.
И рече́ши въ де́нь о́ный: хвали́те Го́спода, воспо́йте и́мя его́, воз­вѣсти́те во язы́цѣхъ сла́вная его́, помина́йте, я́ко воз­несе́ся и́мя его́.
Хвали́те и́мя Госпо́дне, я́ко высо́кая сотвори́: воз­вѣсти́те сiя́ по все́й земли́.
Весели́теся и ра́дуйтеся, живу́щiи въ Сiо́нѣ, я́ко воз­несе́ся святы́й Изра́илевъ посредѣ́ тебе́.
Греческий [Greek (Koine)]
καὶ ἐρεῖς ἐν τῇ ἡμέρᾳ ἐκείνῃ εὐλογήσω σε κύριε διότι ὠργίσθης μοι καὶ ἀπέστρεψας τὸν θυμόν σου καὶ ἠλέησάς με
ἰδοὺ ὁ θεός μου σωτήρ μου κύριος πεποιθὼς ἔσομαι ἐπ᾿ αὐτῷ καὶ σωθήσομαι ἐν αὐτῷ καὶ οὐ φοβηθήσομαι διότι ἡ δόξα μου καὶ ἡ αἴνεσίς μου κύριος καὶ ἐγένετό μοι εἰς σωτηρίαν
καὶ ἀν­τλήσετε ὕδωρ μετ᾿ εὐφροσύνης ἐκ τῶν πηγῶν τοῦ σωτηρίου
καὶ ἐρεῖς ἐν τῇ ἡμέρᾳ ἐκείνῃ ὑμνεῖτε κύριον βοᾶτε τὸ ὄνομα αὐτοῦ ἀναγγείλατε ἐν τοῖς ἔθνεσιν τὰ ἔνδοξα αὐτοῦ μιμνῄσκεσθε ὅτι ὑψώθη τὸ ὄνομα αὐτοῦ
ὑμνήσατε τὸ ὄνομα κυρίου ὅτι ὑψηλὰ ἐποίησεν ἀναγγείλατε ταῦτα ἐν πάσῃ τῇ γῇ
ἀγαλλιᾶσθε καὶ εὐφραίνεσθε οἱ κατοικοῦν­τες Σιων ὅτι ὑψώθη ὁ ἅγιος τοῦ Ισραηλ ἐν μέσῳ αὐτῆς
Латинский (Nova Vulgata)
Et dices in die illa: «Confitebor tibi, Domine, quoniam cum iratus eras mihi, conversus est furor tuus, et consolatus es me.
Ecce Deus salutis meae; fiducialiter agam et non timebo, quia fortitudo mea et laus mea Dominus, et factus est mihi in salutem».
Et haurietis aquas in gaudio de fontibus salutis.
Et dicetis in die illa: «Confitemini Domino et invocate nomen eius, notas facite in populis adinventiones eius; mementote quoniam excelsum est nomen eius.
Cantate Domino, quoniam magnifice fecit; notum sit hoc in universa terra.
Exsulta et lauda, quae habitas in Sion, quia magnus in medio tui Sanctus Israel».
ВА дар он рӯз хоҳӣ гуфт: «Туро, эй Парвардигор, ҳамд мегӯям, зеро ки ҳарчанд бар ман ғазаб кардӣ, аммо ғазабат фурӯ нишаст, ва маро тасаллӣ додӣ.
Инак, Худо наҷоти ман аст: ман ба Ӯ таваккал мекунам, ва наметарсам, зеро ки қуввати ман ва суруди ман Парвардигор Худост, ва Ӯ наҷоти ман гардидааст».
Ва бо шодмонӣ аз чашмаҳои наҷот об хоҳед кашид.
Ва дар он рӯз хоҳед гуфт: «Парвардигорро ҳамд гӯед, номи Ӯро бихонед; корҳои Ӯро дар миёни қавмон хабар диҳед; зикр намоед, ки номи Ӯ олист.
Парвардигорро бисароед, зеро ки Ӯ корҳои бузург кардааст; ин дар тамоми замин маълум аст.
Ба ваҷд ой ва бисарой, эй сокинаи Сион, зеро ки Поки Исроил андаруни ту бузург аст».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible