Скрыть
16:1
16:2
16:3
16:4
16:6
16:9
16:12
Церковнославянский (рус)
Послю́ а́ки га́ды на зе́млю: еда́ ка́мень пу́стъ е́сть гора́ дще́ре Сiо́ни {посли́те а́гнцы владу́щему земле́ю от­ ка́мене пусты́ни къ горѣ́ дще́ре Сiо́ни}?
Бу́деши бо а́ки пти́цы паря́щiя птене́цъ отъ­я́тый, дщи́ Моа́вля, пото́мъ же Арно́нъ {Евр.: въ прохожде́нiи Арно́на.} мно́жайше совѣщава́й.
Сотвори́те покро́въ пла́ча ея́ при́сно: въ полу́ден­нѣй тмѣ́ бѣгу́тъ, ужасну́шася: да не от­веде́шися,
обита́ти бу́дутъ въ тебѣ́ бѣглецы́ Моа́вли: бу́дутъ въ покрове́нiе ва́мъ от­ лица́ гоня́щаго, я́ко отъ­я́ся по́мощь твоя́, и кня́зь поги́бе попира́яй от­ земли́.
И испра́вит­ся съ ми́лостiю престо́лъ, и ся́детъ на не́мъ со и́стиною во ски́нiи дави́довѣ, судя́ и взыска́я су́дъ и ускоря́я пра́вду.
Слы́шахомъ укори́зну Моа́влю, укори́тель [бы́сть] зѣло́, горды́ню отъ­я́хъ: не та́ко волхвова́нiе твое́, не та́ко.
Воспла́чет­ся Моа́въ, въ Моави́тидѣ бо вси́ воспла́чут­ся: живу́щымъ же въ се́ѳѣ помышле́нiя, и не усрами́шися.
Поля́ есево́ня воз­рыда́ютъ, виногра́дъ Севама́нь: пожира́ющiи язы́ковъ, попери́те виногра́ды его́, да́же до Иази́ра: не совокупи́теся, обходи́те пусты́ню, по́слан­нiи оста́шася, про­идо́ша бо мо́ре.
Сего́ ра́ди воспла́чуся я́ко пла́чемъ Иази́ровымъ о виногра́дѣ Севама́ни: древа́ твоя́ посѣче́ есево́нъ и Елiала́, я́ко на жа́тву твою́ и на объима́нiе вина́ поперу́, и вся́ паду́т­ся.
И отъ­и́мет­ся ра́дость и весе́лiе от­ виногра́довъ, и въ виногра́дѣхъ тво­и́хъ не воз­ра́дуют­ся, и не изгнету́тъ вина́ въ точи́лѣхъ, преста́ло бо е́сть:
сего́ ра́ди чре́во мое́ на Моа́ва а́ки гу́сли воз­гласи́тъ, и вну́трен­няя моя́ а́ки стѣ́ну обнови́лъ еси́.
И бу́детъ въ посрамле́нiе тебѣ́, я́ко утруди́ся Моа́въ о тре́бищихъ, и вни́детъ въ рукотворе́н­ная своя́, да помо́лит­ся, и не воз­мо́гутъ изба́вити его́.
Сiе́ сло́во е́же глаго́ла Госпо́дь на Моа́ва, егда́ воз­глаго́ла.
И ны́нѣ глаго́лю: въ трiе́хъ лѣ́тѣхъ лѣ́тъ нае́мника обезче́стит­ся сла́ва Моа́вля во все́мъ бога́т­ст­вѣ мно́зѣ, и оста́вит­ся ума́ленъ и нече́стенъ.
И ны́нѣ глаго́лю: въ трiе́хъ лѣ́тѣхъ лѣ́тъ нае́мника обезче́стит­ся сла́ва Моа́вля во все́мъ бога́т­ст­вѣ мно́зѣ, и оста́вит­ся ума́ленъ и нече́стенъ. Сло́во, е́же на Дама́скъ.
Французский (LSG)
Envoyez les agneaux au souverain du pays, Envoyez-les de Séla, par le désert, A la montagne de la fille de Sion.
Tel un oiseau fugitif, telle une nichée effarouchée, Telles seront les filles de Moab, au passage de l'Arnon. -
Donne conseil, fais justice, Couvre-nous en plein midi de ton ombre comme de la nuit, Cache ceux que l'on poursuit, Ne trahis pas le fugitif!
Laisse séjourner chez toi les exilés de Moab, Sois pour eux un refuge contre le dévastateur! Car l'oppression cessera, la dévastation finira, Celui qui foule le pays disparaîtra.
Et le trône s'affermira par la clémence; Et l'on y verra siéger fidèlement, dans la maison de David, Un juge ami du droit et zélé pour la justice. -
Nous entendons l'orgueil du superbe Moab, Sa fierté et sa hauteur, son arrogance et ses vains discours.
C'est pourquoi Moab gémit sur Moab, tout gémit; Vous soupirez sur les ruines de Kir Haréseth, Profondément abattus.
Car les campagnes de Hesbon languissent; Les maîtres des nations ont brisé les ceps de la vigne de Sibma, Qui s'étendaient jusqu'à Jaezer, qui erraient dans le désert: Les rameaux se prolongeaient, et allaient au delà de la mer.
Aussi je pleure sur la vigne de Sibma, comme sur Jaezer; Je vous arrose de mes larmes, Hesbon, Élealé! Car sur votre récolte et sur votre moisson Est venu fondre un cri de guerre.
La joie et l'allégresse ont disparu des campagnes; Dans les vignes, plus de chants, plus de réjouissances! Le vendangeur ne foule plus le vin dans les cuves; J'ai fait cesser les cris de joie.
Aussi mes entrailles frémissent sur Moab, comme une harpe, Et mon coeur sur Kir Harès.
On voit Moab, qui se fatigue sur les hauts lieux; Il entre dans son sanctuaire pour prier, et il ne peut rien obtenir.
Telle est la parole que l'Éternel a prononcée dès longtemps sur Moab.
Et maintenant l'Éternel parle, et dit: Dans trois ans, comme les années d'un mercenaire, La gloire de Moab sera l'objet du mépris, Avec toute cette grande multitude; Et ce qui restera sera peu de chose, presque rien.
Еврейский
שִׁלְחוּ־כַר מֹשֵׁל־אֶרֶץ מִסֶּלַע מִדְבָּרָה; אֶל־הַר בַּת־צִיּוֹן׃
וְהָיָה כְעוֹף־נוֹדֵד קֵן מְשֻׁלָּח; תִּהְיֶינָה בְּנוֹת מוֹאָב, מַעְבָּרֹת לְאַרְנוֹן׃
הָבִיאוּ (הָבִיאִי) עֵצָה עֲשׂוּ פְלִילָה, שִׁיתִי כַלַּיִל צִלֵּךְ בְּתוֹךְ צָהֳרָיִם; סַתְּרִי נִדָּחִים, נֹדֵד אַל־תְּגַלִּי׃
יָגוּרוּ בָךְ נִדָּחַי, מוֹאָב הֱוִי־סֵתֶר לָמוֹ מִפְּנֵי שׁוֹדֵד; כִּי־אָפֵס הַמֵּץ כָּלָה שֹׁד, תַּמּוּ רֹמֵס מִן־הָאָרֶץ׃
וְהוּכַן בַּחֶסֶד כִּסֵּא, וְיָשַׁב עָלָיו בֶּאֱמֶת בְּאֹהֶל דָּוִד; שֹׁפֵט וְדֹרֵשׁ מִשְׁפָּט וּמְהִר צֶדֶק׃
שָׁמַעְנוּ גְאוֹן־מוֹאָב גֵּא מְאֹד; גַּאֲוָתוֹ וּגְאוֹנוֹ וְעֶבְרָתוֹ לֹא־כֵן בַּדָּיו׃ ס
לָכֵן, יְיֵלִיל מוֹאָב לְמוֹאָב כֻּלֹּה יְיֵלִיל; לַאֲשִׁישֵׁי קִיר־חֲרֶשֶׂת תֶּהְגּוּ אַךְ־נְכָאִים׃
כִּי שַׁדְמוֹת חֶשְׁבּוֹן אֻמְלָל גֶּפֶן שִׂבְמָה, בַּעֲלֵי גוֹיִם הָלְמוּ שְׂרוּקֶּיהָ, עַד־יַעְזֵר נָגָעוּ תָּעוּ מִדְבָּר; שְׁלֻחוֹתֶיהָ, נִטְּשׁוּ עָבְרוּ יָם׃
עַל־כֵּן אֶבְכֶּה בִּבְכִי יַעְזֵר גֶּפֶן שִׂבְמָה, אֲרַיָּוֶךְ דִּמְעָתִי, חֶשְׁבּוֹן וְאֶלְעָלֵה; כִּי עַל־קֵיצֵךְ וְעַל־קְצִירֵךְ הֵידָד נָפָל׃
וְנֶאֱסַף שִׂמְחָה וָגִיל מִן־הַכַּרְמֶל, וּבַכְּרָמִים לֹא־יְרֻנָּן לֹא יְרֹעָע; יַיִן, בַּיְקָבִים לֹא־יִדְרֹךְ הַדֹּרֵךְ הֵידָד הִשְׁבַּתִּי׃
עַל־כֵּן מֵעַי לְמוֹאָב, כַּכִּנּוֹר יֶהֱמוּ; וְקִרְבִּי לְקִיר חָרֶשׂ׃
וְהָיָה כִי־נִרְאָה כִּי־נִלְאָה מוֹאָב עַל־הַבָּמָה; וּבָא אֶל־מִקְדָּשׁוֹ לְהִתְפַּלֵּל וְלֹא יוּכָל׃
זֶה הַדָּבָר, אֲשֶׁר דִּבֶּר יְהוָה אֶל־מוֹאָב מֵאָז׃
וְעַתָּה, דִּבֶּר יְהוָה לֵאמֹר, בְּשָׁלֹשׁ שָׁנִים כִּשְׁנֵי שָׂכִיר, וְנִקְלָה כְּבוֹד מוֹאָב, בְּכֹל הֶהָמוֹן הָרָב; וּשְׁאָר מְעַט מִזְעָר לוֹא כַבִּיר׃ ס
ГӮСФАНДОНИ парвориро барои ҳокими замин аз Салъ бо роҳи биёбон ба кӯҳи духтари Сион бифиристед.
Ва духтарони Мӯоб назди маъбарҳои Арнӯн мисли мурғи оворае ки аз лонааш ронда шуда бошад, хоҳанд буд.
«Машварат бидеҳ, додгарӣ бикун, сояи худро пешингоҳон мисли шаб бар мо биафкан, рондашудагонро пинҳон намо, оворагонро таслим накун.
Бигзор мӯобиёни рондашудаи ман назди ту маскан гиранд: барои онҳо аз дасти тороҷгар паноҳгоҳ бош, то даме ки золим нест шавад, тороҷ хотима ёбад, ва ситамгарон аз рӯи замин нобуд гарданд.
Ва бигзор тахт бо марҳамат устувор бошад, ва бар он дар хаймаи Довуд доваре дар садоқат нишинад, ки толиби инсоф ва роғиби адолат бошад».
Дар бораи ғурури Мӯоб, ки вай бағоят мағрур аст, дар бораи кибр ва ғурур ва хашми вай шунидаем: лофу газофи вай пуч аст.
Бинобар ин аҳли Мӯоб ба ҳоли Мӯоб вовайло мекунанд, саросар вовайло мекунанд. Ба ёди кулчаҳои мавизии Қир-Ҳарешет аз дили пурхун нолиши ҷонсӯз хоҳед кард!
Киштзорҳои Ҳешбӯн хароб шудааст, токзори Сибмо низ: ҳокимони халқҳо разҳои онро шикастаанд, ки то Яъзир расида, дар биёбон паҳн шуда буд; навдаҳои он вусъат ёфта, ба тарафи баҳр гузашта буд.
Бннобар ин ман ҳамроҳи Яъзир ба ҳоли токзори Сибмо гиря мекунам; шуморо, эй Ҳешбӯн ва Элъоле, бо ашкҳои худ сероб менамоям, зеро ки бар ғунучини меваи тобистони ту ва бар мавсими ангуркании ту гулбонг афтодааст.
Ва аз саҳроҳо хурсандӣ ва сурур барҳам хӯрдааст ва дар токзорҳо садоҳои тараннум ва шодмонӣ шунида намешавад; токдоре ангурро дар чархуштҳо пахш намекунад: гулбонги шодиро Ман барҳам додаам.
Бинобар ин амъои ман ба ҳоли Мӯоб, ва ботини ман ба ҳоли Қир-Ҳарешет мисли барбат нолиш мекунад.
Ва ҳарчанд Мӯоб ҳозир шуда, бар минбарҳо заҳмат кашад ва ба макони поки худ барои дуо биёяд, манфиате нахоҳад дид.
Ин аст каломе ки Парвардигор дар ҳаққи Мӯоб аз қадимулайём гуфтааст.
Ва алҳол Парвардигор чунин мегӯяд: «Баъд аз се сол, мисли солҳои муздур, ҷалоли Мӯоб бо тамоми оммаи сершумори он ба залолат хоҳад афтод, ва бақияи он бағоят хурд ва беқувват хоҳад буд».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible