Скрыть
17:2
17:3
17:4
17:7
17:9
17:11
Церковнославянский (рус)
Се́, Дама́скъ во́змет­ся от­ градо́въ бу́детъ въ паде́нiе.
Оста́вленъ въ вѣ́къ, въ ло́же стада́мъ и въ поко́й, и не бу́детъ от­гоня́яй.
И ксему́ не бу́детъ укрѣпле́нъ, е́же вбѣ́гнути та́мо Ефре́му: и ксему́ не бу́детъ ца́р­ст­во въ дама́сцѣ, и оста́нокъ Си́рянъ поги́бнетъ: нѣ́си бо ты́ лу́чшiй от­ сыно́въ Изра́илевыхъ и сла́вы и́хъ: сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Савао́ѳъ.
Бу́детъ въ то́й де́нь помраче́нiе сла́вы Иа́ковли, и ту́чная сла́вы его́ потрясу́т­ся.
И бу́детъ, я́коже а́ще кто́ собира́етъ жа́тву стоя́щую, и сѣ́мя кла́совъ пожина́етъ: и бу́детъ, я́коже а́ще кто́ собира́етъ кла́сы въ де́бри тве́рдѣ.
И оста́нет­ся въ не́й сте́блiе, или́ а́ки зе́рна ма́слична двѣ́ или́ три́ на версѣ́ высо́цѣ, или́ четы́ре или́ пя́ть на вѣ́твiи ея́ оста́нутъ: сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ.
Въ то́й де́нь упова́я бу́детъ человѣ́къ на сотво́ршаго и́, и о́чи его́ ко свято́му Изра́илеву воз­зря́тъ,
и не бу́дутъ упова́юще на тре́бища, ниже́ на дѣла́ ру́къ сво­и́хъ, я́же сотвори́ша пе́рсты и́хъ, и не бу́дутъ смотри́ти на дубра́вы, ниже́ на ме́рзости и́хъ.
Въ то́й де́нь бу́дутъ гра́ди тво­и́ оста́влени, я́коже оста́виша Аморре́е и Еве́е от­ лица́ сыно́въ Изра́илевыхъ: и бу́дутъ пу́сти,
зане́ оста́вилъ еси́ Бо́га Спа́са тво­его́ и Го́спода помо́щника тво­его́ не помяну́лъ еси́: сего́ ра́ди насади́ши са́дъ невѣ́ренъ и сѣ́мя невѣ́рно.
Въ о́ньже бо де́нь а́ще насади́ши, прельсти́шися: а е́же а́ще зау́тра посѣ́еши, то́ процвѣте́тъ на жа́тву, во о́ньже де́нь наслѣ́диши, и а́ки оте́цъ человѣ́чь наслѣ́дiе да́си сыно́мъ тво­и́мъ.
О, лю́тѣ мно́же­ст­ву язы́ковъ мно́гихъ! а́ки мо́ре волну́ющееся, та́ко смяте́теся, и хребе́тъ язы́ковъ мно́гихъ я́ко вода́ воз­шуми́тъ:
а́ки вода́ мно́га язы́цы мно́зи, а́ки [шу́мъ] воды́ мно́гiя ну́ждею носи́мыя: и от­ве́ржетъ его́ и дале́че пожене́тъ его́, а́ки пра́хъ пле́вный вѣ́ющихъ проти́ву вѣ́тра, и я́ко пра́хъ коле́сный бу́ря воз­нося́щая.
Къ ве́черу, и бу́детъ пла́чь: пре́жде зау́трiя, и не бу́детъ: сiя́ ча́сть плѣни́в­шихъ ны́, и жре́бiй наслѣ́див­шихъ на́съ.
Французский (LSG)
Oracle sur Damas. Voici, Damas ne sera plus une ville, Elle ne sera qu'un monceau de ruines.
Les villes d'Aroër sont abandonnées, Elles sont livrées aux troupeaux; Ils s'y couchent, et personne ne les effraie.
C'en est fait de la forteresse d'Éphraïm, Et du royaume de Damas, et du reste de la Syrie: Il en sera comme de la gloire des enfants d'Israël, Dit l'Éternel des armées.
En ce jour, la gloire de Jacob sera affaiblie, Et la graisse de sa chair s'évanouira.
Il en sera comme quand le moissonneur récolte les blés, Et que son bras coupe les épis; Comme quand on ramasse les épis, Dans la vallée de Rephaïm.
Il en restera un grappillage, comme quand on secoue l'olivier, Deux, trois olives, au haut de la cime, Quatre, cinq, dans ses branches à fruits, Dit l'Éternel, le Dieu d'Israël.
En ce jour, l'homme regardera vers son créateur, Et ses yeux se tourneront vers le Saint d'Israël;
Il ne regardera plus vers les autels, Ouvrage de ses mains, Et il ne contemplera plus ce que ses doigts ont fabriqué, Les idoles d'Astarté et les statues du soleil.
En ce jour, ses villes fortes seront Comme des débris dans la forêt et sur la cime des montagnes, Abandonnés devant les enfants d'Israël: Et ce sera un désert.
Car tu as oublié le Dieu de ton salut, Tu ne t'es pas souvenu du rocher de ton refuge. Aussi tu as fait des plantations d'agrément, Tu as planté des ceps étrangers;
Lorsque tu les plantas, tu les entouras d'une haie, Et bientôt tu les fis venir en fleurs. Mais la récolte a fui, au moment de la jouissance: Et la douleur est sans remède.
Oh! quelle rumeur de peuples nombreux! Ils mugissent comme mugit la mer. Quel tumulte de nations! Elles grondent comme grondent les eaux puissantes.
Les nations grondent comme grondent les grandes eaux... Il les menace, et elles fuient au loin, Chassées comme la balle des montagnes au souffle du vent, Comme la poussière par un tourbillon.
Quand vient le soir, voici, c'est une ruine soudaine; Avant le matin, ils ne sont plus! Voilà le partage de ceux qui nous dépouillent, Le sort de ceux qui nous pillent.
ВАҲЙ дар бораи Димишқ. Инак, Димишқ аз миёни шаҳрҳо нобуд гардида, ғарами харобаҳо хоҳад шуд.
Шаҳрҳои Арӯэр тарк карда хоҳад шуд, – маконе барои рамаҳо хоҳад гардид, ва онҳо дар он ҷо хоҳанд хобид, ва касе нахоҳад буд, ки онҳоро хӯсонад.
Ва ҳисор аз Эфроим барҳам хоҳад хӯрд, ва салтанат аз Димишқ ва аз бақияи Арам; ҳолашон мисли ҷалоли банӣ Исроил хоҳад буд, – мегӯяд Парвардигори лашкарҳо.
Ва дар он рӯз воқеъ хоҳад шуд, ки ҷалоли Яъқуб заиф гардида, фарбеҳии баданаш ба лоғарӣ табдил хоҳад ёфт;
Ва мисли он хоҳад буд, ки даравгар пояҳоро ҷамъ мекунад, ва дасташ хӯшаҳоро медаравад; ва мисли он хоҳад буд, ки дар водии Рафоим хӯшаҳоро мечинанд;
Ва мисли меваҳое ки бар дарахти зайтун баъд аз зада афшондани он боқӣ мемонад, дар ӯ ду-се донае бар сари шохаи баландаш, ва чор-панҷ донае бар навдаҳои боровараш боқӣ хоҳад монд, – мегӯяд Парвардигор, Худои Исроил.
Дар он рӯз инсон ба Офаринандаи худ рӯй хоҳад овард, ва чашмонаш сӯи Поки Исроил дӯхта хоҳад шуд;
Ва ӯ ба қурбонгоҳҳое ки бо дастҳои худ бино кардааст, рӯй нахоҳад овард, ва ба он чи ангуштҳои ӯ сохтааст, яъне ба бутҳои Ашера ва Ҳамон назар нахоҳад кард.
Дар он рӯз шаҳрҳои истеҳкомдори он мисли харобаҳое хоҳад шуд, ки дар ҷангалҳо ва бар қуллаҳои кӯҳ воқеъ аст, ва онҳоро пеши банӣ Исроил тарк карда буданд; ва он ба харобазор табдил хоҳад ёфт.
Зеро ки ту Худои наҷоти худро фаромӯш кардӣ, ва кӯҳпораи паноҳгоҳи худро ба ёд наовардӣ; бинобар ин ту ниҳолҳои дилпазир шинондӣ, ва қаламчаҳои бегонаро кишт кардӣ.
Дар рӯзе ки ниҳол шинондӣ, онҳоро сабзу хуррам гардондӣ, ва саҳаргоҳон кишти худро шукуфондӣ, аммо ҳосилаш дар рӯзи беморӣ ва дарди бедармон барбод хоҳад рафт.
Эй вой аз ғиреви қавмони бисёр, ки мисли ғалаёни баҳрҳо талотум мекунанд! Ва аз хурӯши қабилаҳо, ки мисли хурӯши обҳои азим мехурӯшанд!
Қабилаҳо мисли хурӯши обҳои азим мехурӯшанд; вале Ӯ ба онҳо итоб намуд, ва онҳо ба ҷойҳои дур гурехтанд, ва мисли коҳрезае аз бод бар кӯҳҳо ронда шуданд, ва мисли ғуборе аз гирдбод.
Шомгоҳ – ва инак даҳшат аст, вале пеш аз субҳидам он нест мешавад. Чунин аст насиби тороҷгарони мо, ва қисмати харобкунандагони мо.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible