Видѣ́нїе, є҆́же ви́дѣ и҆са́їа сы́нъ а҆мѡ́совъ, є҆́же ви́дѣ на і҆ꙋде́ю и҆ на і҆ерⷭ҇ли́мъ, въ ца́рство ѻ҆зі́и и҆ і҆ѡаѳа́ма, и҆ а҆ха́за и҆ є҆зекі́и, и҆̀же ца́рствоваша во і҆ꙋде́и.

Слы́ши, нб҃о, и҆ внꙋшѝ, землѐ, ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇ь возгл҃а: сы́ны роди́хъ и҆ возвы́сихъ, ті́и же ѿверго́шасѧ менє̀.

Позна̀ во́лъ стѧжа́вшаго и҆̀, и҆ ѻ҆се́лъ ꙗ҆́сли господи́на своегѡ̀: і҆и҃ль же менє̀ не позна̀, и҆ лю́дїе моѝ не разꙋмѣ́ша.

Оу҆вы̀, ꙗ҆зы́къ грѣ́шный, лю́дїе и҆спо́лнени грѣхѡ́въ, сѣ́мѧ лꙋка́вое, сы́нове беззако́ннїи, ѡ҆ста́висте гдⷭ҇а и҆ разгнѣ́васте ст҃а́го і҆и҃лева, ѿврати́стесѧ вспѧ́ть.

Что̀ є҆щѐ ᲂу҆ѧзвлѧ́етесѧ, прилага́юще беззако́нїе; Всѧ́каѧ глава̀ въ болѣ́знь, и҆ всѧ́кое се́рдце въ печа́ль.

Ѿ но́гъ да́же до главы̀ нѣ́сть въ не́мъ цѣ́лости: ни стрꙋ́пъ, ни ꙗ҆́зва, ни ра́на палѧ́щаѧсѧ: нѣ́сть пла́стырѧ приложи́ти, нижѐ є҆ле́а, нижѐ ѡ҆бѧза́нїѧ.

Землѧ̀ ва́ша пꙋста̀, гра́ди ва́ши ѻ҆гне́мъ пожже́ни, странꙋ̀ ва́шꙋ пред̾ ва́ми чꙋжді́и поѧда́ютъ, и҆ ѡ҆пꙋстѣ̀ низвраще́на ѿ люді́й чꙋжди́хъ.

Ѡ҆ста́витсѧ дще́рь сїѡ́нѧ, ꙗ҆́кѡ кꙋ́ща въ вїногра́дѣ и҆ ꙗ҆́кѡ ѻ҆во́щное храни́лище въ вертогра́дѣ, ꙗ҆́кѡ гра́дъ вою́емый.

И҆ а҆́ще не бы̀ гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ ѡ҆ста́вилъ на́мъ сѣ́мене, ꙗ҆́кѡ содо́ма ᲂу҆́бѡ бы́ли бы́хомъ, и҆ ꙗ҆́кѡ гомо́ррꙋ ᲂу҆подо́билисѧ бы́хомъ.

Оу҆слы́шите сло́во гдⷭ҇не, кнѧ̑зи содо́мстїи: внемли́те зако́нꙋ бж҃їю, лю́дїе гомо́ррстїи.

Что́ ми мно́жество же́ртвъ ва́шихъ, гл҃етъ гдⷭ҇ь; И҆спо́лненъ є҆́смь всесожже́нїй ѻ҆́внихъ и҆ тꙋ́ка а҆́гнцєвъ, и҆ кро́ве ю҆нцє́въ и҆ козлѡ́въ не хощꙋ̀.

Нижѐ приходи́те ꙗ҆ви́тисѧ мѝ: кто́ бо и҆зыска̀ сїѧ̑ и҆з̾ рꙋ́къ ва́шихъ; Ходи́ти по дворꙋ̀ моемꙋ̀ не приложитѐ.

И҆ а҆́ще принесе́те мѝ семїда́лъ, всꙋ́е: кади́ло ме́рзость мѝ є҆́сть.

Новомⷭ҇чїй ва́шихъ и҆ сꙋббѡ́тъ и҆ днѐ вели́кагѡ не потерплю̀: поста̀ и҆ пра́здности, и҆ новомⷭ҇чїй ва́шихъ и҆ пра́здникѡвъ ва́шихъ ненави́дитъ дш҃а̀ моѧ̀: бы́сте мѝ въ сы́тость, ктомꙋ̀ не стерплю̀ грѣхѡ́въ ва́шихъ.

Є҆гда̀ простре́те рꙋ́ки (ва́шѧ) ко мнѣ̀, ѿвращꙋ̀ ѻ҆́чи моѝ ѿ ва́съ: и҆ а҆́ще ᲂу҆мно́жите моле́нїе, не ᲂу҆слы́шꙋ ва́съ: рꙋ́ки бо ва́шѧ и҆спо́лнєны кро́ве.

И҆змы́йтесѧ, (и҆) чи́сти бꙋ́дите, ѿими́те лꙋка̑вства ѿ дꙋ́шъ ва́шихъ пред̾ ѻ҆чи́ма мои́ма, преста́ните ѿ лꙋка́вствъ ва́шихъ.

Наꙋчи́тесѧ добро̀ твори́ти, взыщи́те сꙋда̀, и҆зба́вите ѡ҆би́димаго, сꙋди́те си́рꙋ и҆ ѡ҆правди́те вдови́цꙋ,

и҆ прїиди́те, и҆ и҆стѧ́жимсѧ, гл҃етъ гдⷭ҇ь. И҆ а҆́ще бꙋ́дꙋтъ грѣсѝ ва́ши ꙗ҆́кѡ багрѧ́ное, ꙗ҆́кѡ снѣ́гъ ᲂу҆бѣлю̀: а҆́ще же бꙋ́дꙋтъ ꙗ҆́кѡ червле́ное, ꙗ҆́кѡ во́лнꙋ ᲂу҆бѣлю̀.

И҆ а҆́ще хо́щете и҆ послꙋ́шаете менѐ, блага̑ѧ землѝ снѣ́сте:

а҆́ще же не хо́щете, нижѐ послꙋ́шаете менѐ, ме́чь вы̀ поѧ́стъ: ᲂу҆ста́ бо гдⷭ҇нѧ гл҃аша сїѧ̑.

Ка́кѡ бы́сть блꙋдни́ца гра́дъ вѣ́рный сїѡ́нъ по́лнъ сꙋда̀; въ не́мже пра́вда почива́ше, нн҃ѣ же (въ не́мъ) ᲂу҆бі̑йцы.

Сребро̀ ва́ше неискꙋше́но, корчє́мницы твоѝ мѣша́ютъ вїно̀ съ водо́ю.

Кнѧ̑зи твоѝ не покарѧ́ютсѧ, ѡ҆́бщницы татє́мъ, лю́бѧще да́ры, гонѧ́ще воздаѧ́нїе, си̑рымъ не сꙋдѧ́щїи и҆ сꙋдꙋ̀ вдови́цъ не внима́ющїи.

Сегѡ̀ ра́ди та́кѡ гл҃етъ влⷣка гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ: го́ре крѣ̑пкимъ во і҆и҃ли: не преста́нетъ бо ꙗ҆́рость моѧ̀ на проти̑вныѧ, и҆ сꙋ́дъ врагѡ́мъ мои̑мъ сотворю̀:

и҆ наведꙋ̀ рꙋ́кꙋ мою̀ на тѧ̀, и҆ разжегꙋ̀ въ чистотꙋ̀, непокарѧ́ющихсѧ же погꙋблю̀, и҆ ѿимꙋ̀ всѣ́хъ беззако́нныхъ ѿ тебє̀, и҆ всѣ́хъ го́рдыхъ смирю̀.

И҆ приста́влю сꙋдїи̑ твоѧ̑ ꙗ҆́коже пре́жде, и҆ совѣ́тники твоѧ̑ ꙗ҆́кѡ ѿ нача́ла: и҆ по си́хъ нарече́шисѧ гра́дъ пра́вды, ма́ти градовѡ́мъ, вѣ́рный сїѡ́нъ.

Съ сꙋдо́мъ бо спасе́тсѧ плѣне́нїе є҆гѡ̀ и҆ съ ми́лостынею.

И҆ сокрꙋша́тсѧ беззако́ннїи и҆ грѣ̑шницы вкꙋ́пѣ, и҆ ѡ҆ста́вившїи гдⷭ҇а сконча́ютсѧ:

зане́же постыдѧ́тсѧ ѡ҆ і҆́дѡлѣхъ свои́хъ, и҆́хже са́ми восхотѣ́ша, и҆ посра́мѧтсѧ ѡ҆ садѣ́хъ свои́хъ, и҆́хже возжелѣ́ша.

Бꙋ́дꙋтъ бо ꙗ҆́кѡ тереві́нѳъ ѿме́тнꙋвый ли́ствїѧ (своѧ̑), и҆ ꙗ҆́кѡ вертогра́дъ не и҆мы́й воды̀.

И҆ бꙋ́детъ крѣ́пость и҆́хъ ꙗ҆́кѡ сте́бль и҆згре́бїѧ, и҆ дѣ̑ланїѧ и҆́хъ ꙗ҆́кѡ и҆́скры ѻ҆́гнєнныѧ, и҆ сожгꙋ́тсѧ беззакѡ́нницы и҆ грѣ̑шницы вкꙋ́пѣ, и҆ не бꙋ́детъ ᲂу҆гаша́ѧй.

Сербский (синод.)

Израиљево отпадништво и казна. Позивање да се уистини обрати Богу, а не само да приноси жртве. Обећање и пријетња.
Утвара Исаије, сина Амосова, коју видје за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатана, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех.

Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене.

Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије.

Да грјешна народа! Народа огрезла у безакоњу! Сјемена зликовачкога, синова покваренијех! Оставише Господа, презреше свеца Израиљева, одступише натраг.

Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.

Од пете до главе нема ништа здрава, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцијеђене ни завијене ни уљем заблажене.

Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.

И оста кћи Сионска као колиба у винограду, као сјеница у градини од краставаца, као град опкољен.

Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.

Чујте ријеч Господњу, кнезови Содомски, послушајте закон Бога нашега, народе Гоморски!

Што ће ми мноштво жртава ваших? – вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.

Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему?

Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.

На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.

Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.

Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дјела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.

Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу.

Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако гријеси ваши буду као скерлет, постаће бијели као снијег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.

Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете.

Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

Како поста курва вјерни град? Пун бијаше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.

Сребро твоје поста троска, вино твоје помијеша се с водом.

Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сироти не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.

Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Издовољићу се на противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.

И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.

И поставићу ти опет судије као прије, и савјетнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град вјерни.

Сион ће се откупити судом и правдом они који се у њ врате.

А одметници и грјешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.

Јер ћете се посрамити од гајева које жељесте, и застидјети се од вртова које изабрасте.

Јер ћете бити као храст којему опада лишће и као врт у ком нема воде.

И биће јунак као кучине и дјело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.

Синодальный

1 Вступление. 2 Возмущение сыновей Божиих. 10 Жертвы тщетны; удалите злые деяния. 18 «Если будут грехи ваши, как багряное …» 21 Развращение Иерусалима; «Я … очищу с тебя примесь».

Видение Исаии, сына Амосова, которое он видел о Иудее и Иерусалиме, во дни Озии, Иоафама, Ахаза, Езекии – царей Иудейских.

Слушайте, небеса, и внимай, земля, потому что Господь говорит: Я воспитал и возвысил сыновей, а они возмутились против Меня.

Вол знает владетеля своего, и осел – ясли господина своего; а Израиль не знает [Меня], народ Мой не разумеет.

Увы, народ грешный, народ обремененный беззакониями, племя злодеев, сыны погибельные! Оставили Господа, презрели Святаго Израилева, – повернулись назад.

Во что вас бить еще, продолжающие свое упорство? Вся голова в язвах, и все сердце исчахло.

От подошвы ноги до темени головы нет у него здорового места: язвы, пятна, гноящиеся раны, неочищенные и необвязанные и не смягченные елеем.

Земля ваша опустошена; города ваши сожжены огнем; поля ваши в ваших глазах съедают чужие; все опустело, как после разорения чужими.

И осталась дщерь Сиона, как шатер в винограднике, как шалаш в огороде, как осажденный город.

Если бы Господь Саваоф не оставил нам небольшого остатка, то мы были бы то же, что Содом, уподобились бы Гоморре.

Слушайте слово Господне, князья Содомские; внимай закону Бога нашего, народ Гоморрский!

К чему Мне множество жертв ваших? говорит Господь. Я пресыщен всесожжениями овнов и туком откормленного скота, и крови тельцов и агнцев и козлов не хочу.

Когда вы приходите являться пред лице Мое, кто требует от вас, чтобы вы топтали дворы Мои?

Не носи́те больше даров тщетных: курение отвратительно для Меня; новомесячий и суббот, праздничных собраний не могу терпеть: беззаконие – и празднование!

Новомесячия ваши и праздники ваши ненавидит душа Моя: они бремя для Меня; Мне тяжело нести их.

И когда вы простираете руки ваши, Я закрываю от вас очи Мои; и когда вы умножаете моления ваши, Я не слышу: ваши руки полны крови.

Омойтесь, очиститесь; удалите злые деяния ваши от очей Моих; перестаньте делать зло;

научитесь делать добро, ищите правды, спасайте угнетенного, защищайте сироту, вступайтесь за вдову.

Тогда придите – и рассудим, говорит Господь. Если будут грехи ваши, как багряное, – как снег убелю; если будут красны, как пурпур, – как во́лну убелю.

Если захотите и послушаетесь, то будете вкушать блага земли;

если же отречетесь и будете упорствовать, то меч пожрет вас: ибо уста Господни говорят.

Как сделалась блудницею верная столица, исполненная правосудия! Правда обитала в ней, а теперь – убийцы.

Серебро твое стало изгарью, вино твое испорчено водою;

князья твои – законопреступники и сообщники воров; все они любят подарки и гоняются за мздою; не защищают сироты, и дело вдовы не доходит до них.

Посему говорит Господь, Господь Саваоф, Сильный Израилев: о, удовлетворю Я Себя над противниками Моими и отмщу врагам Моим!

И обращу на тебя руку Мою и, как в щелочи, очищу с тебя примесь, и отделю от тебя все свинцовое;

и опять буду поставлять тебе судей, как прежде, и советников, как вначале; тогда будут говорить о тебе: «город правды, столица верная».

Сион спасется правосудием, и обратившиеся сыны его – правдою;

всем же отступникам и грешникам – погибель, и оставившие Господа истребятся.

Они будут постыжены за дубравы, которые столь вожделенны для вас, и посрамлены за сады, которые вы избрали себе;

ибо вы будете, как дуб, которого лист опал, и как сад, в котором нет воды.

И сильный будет отрепьем, и дело его – искрою; и будут гореть вместе, – и никто не потушит.

Сербский

Языки

Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.

Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.

Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.

Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.

Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.

Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.

И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.

Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.

Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!

Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.

Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?

На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.

Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.

Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.

Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.

Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.

Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.

Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.

Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.

Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.

Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.

И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.

И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.

Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.

А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.

Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.

Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.

И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.