Скрыть
22:3
22:7
22:9
22:15
22:16
22:17
22:19
22:21
22:24
Церковнославянский (рус)
Что́ бы́сть тебѣ́, я́ко ны́нѣ воз­лѣзо́сте вси́ на хра́мины тще́тныя?
Напо́лнися гра́дъ вопiю́щихъ, уя́звлен­нiи тво­и́ не мечьми́ уязвле́ни, ниже́ мертвецы́ тво­и́ умерщвле́ни ра́тiю:
вси́ кня́зи тво­и́ побѣго́ша, и плѣне́н­нiи же́стоцѣ су́ть свя́зани, и крѣ́пцыи въ тебѣ́ дале́че от­бѣжа́ша.
Сего́ ра́ди реко́хъ: оста́вите мене́, да го́рцѣ воспла́чуся: не належи́те утѣша́ти мя́ о сокруше́нiи дще́ре ро́да мо­его́:
я́ко де́нь мяте́жа и па́губы и попра́нiя, и смяте́нiе от­ Го́спода Савао́ѳа: въ де́бри Сiо́ни скита́ют­ся, от­ ма́ла да́же до вели́ка скита́ют­ся по гора́мъ.
Елами́те же взя́ша ту́лы, и вса́дницы человѣ́цы на ко́нехъ, и собо́ръ ополче́нiя.
И бу́дутъ избра́н­ны де́бри твоя́, напо́лнят­ся колесни́цъ, ко́н­ницы же засту́пятъ врата́ твоя́
и от­кры́ютъ врата́ Иу́дина, и воз­зря́тъ въ то́й де́нь во избра́н­ныя до́мы гра́да,
и от­кры́ютъ сокрове́н­ная домо́въ краегра́дiя дави́дова, и у́зрятъ, я́ко мно́жайшiи су́ть, и я́ко от­врати́ша во́ду дре́внiя купѣ́ли во гра́дъ,
и я́ко разори́ша до́мы Иерусали́мли на утвержде́нiе стѣнѣ́ гра́днѣй.
И сотвори́сте себѣ́ во́ду между́ двѣма́ стѣна́ма, внутрьу́ду купѣ́ли дре́внiя, и не воз­зрѣ́сте на сотвори́в­шаго ю́ испе́рва, и согра́ждшаго ю́ не ви́дѣсте.
И при­­зва́ Госпо́дь, Госпо́дь Савао́ѳъ въ то́й де́нь пла́чь и рыда́нiе, и остриже́нiе и препоя́санiе во вре́тища:
ті́и же сотвори́ша ра́дость и весе́лiе, закала́юще телцы́ и жру́ще о́вцы, я́ко я́сти мяса́ и пи́ти вино́, глаго́люще: да я́мы и пiе́мъ, у́трѣ бо у́мремъ.
И от­крове́н­на сiя́ су́ть во у́шiю Го́спода Савао́ѳа, я́ко не оста́вит­ся ва́мъ то́й грѣ́хъ, до́ндеже у́мрете.
Си́це глаго́летъ Госпо́дь Савао́ѳъ: иди́ въ ку́щу ко сомна́ну стро­и́телю до́му и рцы́ ему́:
что́ ты́ здѣ́, и что́ тебѣ́ здѣ́, я́ко истеса́лъ еси́ себѣ́ здѣ́ гро́бъ и сотвори́лъ еси́ себѣ́ на высо́цѣ гро́бъ, и написа́лъ еси́ себѣ́ на ка́мени ку́щу?
Се́, ны́нѣ Госпо́дь Савао́ѳъ изве́ржетъ и сотре́тъ му́жа, и отъ­и́метъ у́тварь твою́ и вѣне́цъ тво́й сла́вный,
и пове́ржетъ тя́ во страну́ вели́ку и безмѣ́рну, и та́мо у́мреши: и положи́тъ колесни́цу твою́ до́брую въ безче́стiе и до́мъ кня́зя тво­его́ въ попра́нiе:
и изве́ржешися от­ стро­и́тел­ст­ва тво­его́ и от­ степе́не тво­его́.
И бу́детъ въ то́й де́нь, и при­­зову́ раба́ мо­его́ Елiаки́ма сы́на хелкі́ева
и облеку́ его́ во у́тварь твою́, и вѣне́цъ тво́й да́мъ ему́ и держа́ву твою́, и стро­и́тел­ст­во твое́ да́мъ въ ру́цѣ его́, и бу́детъ я́ко оте́цъ живу́щымъ во Иерусали́мѣ и живу́щымъ во Иуде́и.
И да́мъ ему́ сла́ву дави́дову, и обвладѣ́етъ, и не бу́детъ противоглаго́лющаго: и да́мъ ему́ клю́чь до́му дави́дова на ра́мо его́, и от­ве́рзетъ, и не бу́детъ затворя́ющаго, и затво́ритъ, и не бу́детъ от­верза́ющаго.
И поста́влю его́ кня́зя на мѣ́стѣ вѣ́рнѣ, и бу́детъ на престо́лѣ сла́вы до́му отца́ сво­его́.
И бу́детъ упова́яй на него́ вся́къ сла́вный въ дому́ отца́ его́, от­ ма́ла да́же до вели́ка: и бу́дутъ зави́сяще на не́мъ.
Въ то́й де́нь, сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Савао́ѳъ, подви́гнет­ся человѣ́къ утвержде́нъ на мѣ́стѣ вѣ́рнѣ, и отъ­и́мет­ся, и паде́тъ, и потреби́т­ся сла́ва, я́же на не́мъ, я́ко Госпо́дь глаго́ла.
Въ то́й де́нь, сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Савао́ѳъ, подви́гнет­ся человѣ́къ утвержде́нъ на мѣ́стѣ вѣ́рнѣ, и отъ­и́мет­ся, и паде́тъ, и потреби́т­ся сла́ва, я́же на не́мъ, я́ко Госпо́дь глаго́ла. Видѣ́нiе на ти́ра.
Французский (LSG)
Oracle sur la vallée des visions. Qu'as-tu donc, que tout ton peuple monte sur les toits?
Ville bruyante, pleine de tumulte, Cité joyeuse! Tes morts ne périront pas par l'épée, Ils ne mourront pas en combattant.
Tous tes chefs fuient ensemble, Ils sont faits prisonniers par les archers; Tous tes habitants deviennent à la fois captifs, Tandis qu'ils prennent au loin la fuite.
C'est pourquoi je dis: Détournez de moi les regards, Laissez-moi pleurer amèrement; N'insistez pas pour me consoler Du désastre de la fille de mon peuple.
Car c'est un jour de trouble, d'écrasement et de confusion, Envoyé par le Seigneur, l'Éternel des armées, Dans la vallée des visions. On démolit les murailles, Et les cris de détresse retentissent vers la montagne.
Élam porte le carquois; Des chars de combattants, des cavaliers, s'avancent; Kir met à nu le bouclier.
Tes plus belles vallées sont remplies de chars, Et les cavaliers se rangent en bataille à tes portes.
Les derniers retranchements de Juda sont forcés, Et en ce jour tu visites les armures de la maison de la forêt.
Vous regardez les brèches nombreuses faites à la ville de David, Et vous retenez les eaux de l'étang inférieur.
Vous comptez les maisons de Jérusalem, Et vous les abattez, pour fortifier la muraille.
Vous faites un réservoir entre les deux murs, Pour les eaux de l'ancien étang. Mais vous ne regardez pas vers celui qui a voulu ces choses, Vous ne voyez pas celui qui les a préparées de loin.
Le Seigneur, l'Éternel des armées, vous appelle en ce jour A pleurer et à vous frapper la poitrine, A vous raser la tête et à ceindre le sac.
Et voici de la gaîté et de la joie! On égorge des boeufs et l'on tue des brebis, On mange de la viande et l'on boit du vin: Mangeons et buvons, car demain nous mourrons! -
L'Éternel des armées me l'a révélé: Non, ce crime ne vous sera point pardonné que vous ne soyez morts, Dit le Seigneur, l'Éternel des armées.
Ainsi parle le Seigneur, l'Éternel des armées: Va vers ce courtisan, Vers Schebna, gouverneur du palais:
Qu'y a-t-il à toi ici, et qui as-tu ici, Que tu creuses ici un sépulcre? Il se creuse un sépulcre sur la hauteur, Il se taille une demeure dans le roc!
Voici, l'Éternel te lancera d'un jet vigoureux; Il t'enveloppera comme une pelote,
Il te fera rouler, rouler comme une balle, Sur une terre spacieuse; Là tu mourras, là seront tes chars magnifiques, O toi, l'opprobre de la maison de ton maître!
Je te chasserai de ton poste, L'Éternel t'arrachera de ta place.
En ce jour-là, J'appellerai mon serviteur Éliakim, fils de Hilkija;
Je le revêtirai de ta tunique, je le ceindrai de ta ceinture, Et je remettrai ton pouvoir entre ses mains; Il sera un père pour les habitants de Jérusalem Et pour la maison de Juda.
Je mettrai sur son épaule la clé de la maison de David: Quand il ouvrira, nul ne fermera; Quand il fermera, nul n'ouvrira.
Je l'enfoncerai comme un clou dans un lieu sûr, Et il sera un siège de gloire pour la maison de son père.
Il sera le soutien de toute la gloire de la maison de son père, Des rejetons nobles et ignobles, De tous les petits ustensiles, Des bassins comme des vases.
En ce jour, dit l'Éternel des armées, Le clou enfoncé dans un lieu sûr sera enlevé, Il sera abattu et tombera, Et le fardeau qui était sur lui sera détruit, Car l'Éternel a parlé.
Еврейский
מַשָּׂא גֵּיא חִזָּיוֹן; מַה־לָּךְ אֵפוֹא, כִּי־עָלִית כֻּלָּךְ לַגַּגּוֹת׃
תְּשֻׁאוֹת מְלֵאָה, עִיר הוֹמִיָּה, קִרְיָה עַלִּיזָה; חֲלָלַיִךְ לֹא חַלְלֵי־חֶרֶב, וְלֹא מֵתֵי מִלְחָמָה׃
כָּל־קְצִינַיִךְ נָדְדוּ־יַחַד מִקֶּשֶׁת אֻסָּרוּ; כָּל־נִמְצָאַיִךְ אֻסְּרוּ יַחְדָּו, מֵרָחוֹק בָּרָחוּ׃
עַל־כֵּן אָמַרְתִּי שְׁעוּ מִנִּי אֲמָרֵר בַּבֶּכִי; אַל־תָּאִיצוּ לְנַחֲמֵנִי, עַל־שֹׁד בַּת־עַמִּי׃
כִּי יוֹם מְהוּמָה וּמְבוּסָה וּמְבוּכָה, לַאדֹנָי יְהוִה צְבָאוֹת בְּגֵיא חִזָּיוֹן; מְקַרְקַר קִר וְשׁוֹעַ אֶל־הָהָר׃
וְעֵילָם נָשָׂא אַשְׁפָּה, בְּרֶכֶב אָדָם פָּרָשִׁים; וְקִיר עֵרָה מָגֵן׃
וַיְהִי מִבְחַר־עֲמָקַיִךְ מָלְאוּ רָכֶב; וְהַפָּרָשִׁים, שֹׁת שָׁתוּ הַשָּׁעְרָה׃
וַיְגַל אֵת מָסַךְ יְהוּדָה; וַתַּבֵּט בַּיּוֹם הַהוּא, אֶל־נֶשֶׁק בֵּית הַיָּעַר׃
וְאֵת בְּקִיעֵי עִיר־דָּוִד רְאִיתֶם כִּי־רָבּוּ; וַתְּקַבְּצוּ, אֶת־מֵי הַבְּרֵכָה הַתַּחְתּוֹנָה׃
וְאֶת־בָּתֵּי יְרוּשָׁלִַם סְפַרְתֶּם; וַתִּתְצוּ הַבָּתִּים, לְבַצֵּר הַחוֹמָה׃
וּמִקְוָה עֲשִׂיתֶם, בֵּין הַחֹמֹתַיִם, לְמֵי הַבְּרֵכָה הַיְשָׁנָה; וְלֹא הִבַּטְתֶּם אֶל־עֹשֶׂיהָ, וְיֹצְרָהּ מֵרָחוֹק לֹא רְאִיתֶם׃
וַיִּקְרָא, אֲדֹנָי יְהוִה צְבָאוֹת בַּיּוֹם הַהוּא; לִבְכִי וּלְמִסְפֵּד, וּלְקָרְחָה וְלַחֲגֹר שָׂק׃
וְהִנֵּה שָׂשׂוֹן וְשִׂמְחָה, הָרֹג בָּקָר וְשָׁחֹט צֹאן, אָכֹל בָּשָׂר וְשָׁתוֹת יָיִן; אָכוֹל וְשָׁתוֹ, כִּי מָחָר נָמוּת׃
וְנִגְלָה בְאָזְנָי יְהוָה צְבָאוֹת; אִם־יְכֻפַּר הֶעָוֹן הַזֶּה לָכֶם עַד־תְּמֻתוּן, אָמַר אֲדֹנָי יְהוִה צְבָאוֹת׃ פ
כֹּה אָמַר אֲדֹנָי יְהוִה צְבָאוֹת; לֶךְ־בֹּא אֶל־הַסֹּכֵן הַזֶּה, עַל־שֶׁבְנָא אֲשֶׁר עַל־הַבָּיִת׃
מַה־לְּךָ פֹה וּמִי לְךָ פֹה, כִּי־חָצַבְתָּ לְּךָ פֹּה קָבֶר; חֹצְבִי מָרוֹם קִבְרוֹ, חֹקְקִי בַסֶּלַע מִשְׁכָּן לוֹ׃
הִנֵּה יְהוָה מְטַלְטֶלְךָ, טַלְטֵלָה גָּבֶר; וְעֹטְךָ עָטֹה׃
צָנוֹף יִצְנָפְךָ צְנֵפָה, כַּדּוּר אֶל־אֶרֶץ רַחֲבַת יָדָיִם; שָׁמָּה תָמוּת, וְשָׁמָּה מַרְכְּבוֹת כְּבוֹדֶךָ, קְלוֹן בֵּית אֲדֹנֶיךָ׃
וַהֲדַפְתִּיךָ מִמַּצָּבֶךָ; וּמִמַּעֲמָדְךָ יֶהֶרְסֶךָ׃
וְהָיָה בַּיּוֹם הַהוּא; וְקָרָאתִי לְעַבְדִּי, לְאֶלְיָקִים בֶּן־חִלְקִיָּהוּ׃
וְהִלְבַּשְׁתִּיו כֻּתָּנְתֶּךָ, וְאַבְנֵטְךָ אֲחַזְּקֶנּוּ, וּמֶמְשֶׁלְתְּךָ אֶתֵּן בְּיָדוֹ; וְהָיָה לְאָב לְיוֹשֵׁב יְרוּשָׁלִַם וּלְבֵית יְהוּדָה׃
וְנָתַתִּי מַפְתֵּחַ בֵּית־דָּוִד עַל־שִׁכְמוֹ; וּפָתַח וְאֵין סֹגֵר, וְסָגַר וְאֵין פֹּתֵחַ׃
וּתְקַעְתִּיו יָתֵד בְּמָקוֹם נֶאֱמָן; וְהָיָה לְכִסֵּא כָבוֹד לְבֵית אָבִיו׃
וְתָלוּ עָלָיו כֹּל כְּבוֹד בֵּית־אָבִיו, הַצֶּאֱצָאִים וְהַצְּפִעוֹת, כֹּל כְּלֵי הַקָּטָן; מִכְּלֵי הָאַגָּנוֹת, וְעַד כָּל־כְּלֵי הַנְּבָלִים׃
בַּיּוֹם הַהוּא, נְאֻם יְהוָה צְבָאוֹת, תָּמוּשׁ הַיָּתֵד, הַתְּקוּעָה בְּמָקוֹם נֶאֱמָן; וְנִגְדְּעָה וְנָפְלָה, וְנִכְרַת הַמַּשָּׂא אֲשֶׁר־עָלֶיהָ, כִּי יְהוָה דִּבֵּר׃ ס
ВАҲЙ дар бораи водии рӯъё. Пас туро чӣ шудааст, ки саросар ба бомҳо баромадаӣ?
Эй шаҳри пурҷӯшу хурӯш, ки пурҳаяҷон ҳастӣ, эй шаҳри пурсурур! Мақтулони ту мақтулони шамшер нестанд ва дар ҷанг талаф нашудаанд.
Ҳамаи саркардаҳои ту якҷоя гурехтаанд, вале бе он ки аз камон истифода баранд, ба асирӣ гирифта шудаанд; ҳамаи онҳое ки андаруни ту ёфт шудаанд, ҳарчанд ба ҷойҳои дур гурехта бошанд ҳам, якҷоя ба асирӣ афтодаанд.
Бинобар ин мегӯям: «Аз ман дур шавед, ман зор-зор хоҳам гирист; барои тасаллӣ додани ман дар бораи таҳлукаи духтари қавми ман саъю кӯшиш накунед».
Зеро ки рӯзи ҳаяҷон ва мағлубият ва парешонӣ аз ҷониби Парвардигори лашкарҳост дар водии рӯъё: ҳисорро вайрон мекунанд, ва фарёд дар кӯҳҳо танинандоз мешавад.
Ва Элом бо аробаҳои ҷангии пур аз одам ва бо саворон тирдонро бардоштааст, ва Қир сипарро бараҳна кардааст.
Ва инак, водиҳои беҳтарини ту аз аробаҳои ҷангӣ пур шудааст, ва саворон дар рӯ ба рӯи дарвоза мавқеъ гирифтаанд.
Ва болопӯши Яҳудо бардошта шудааст, ва ту дар он рӯз ба аслиҳаи қӯрхонаи ҷангал назар дӯхтаӣ.
Ва шумо рахнаҳои шаҳри Довудро, ки бисёр аст, дидаед, ва оби ҳавзи поёнро ҷамъ кардаед;
Ва хонаҳои Ерусалимро дар шумор овардаед, ва хонаҳоро вайрон кардаед, то ки ҳисорро мустаҳкам намоед;
Ва дар миёни ду ҳисор обанборе барои оби ҳавзи кӯҳна сохтаед; валекин ба Ӯ, ки инро ба амал овардааст, назар надӯхтаед, ва Ӯро, ки аз қадимулайём инро муқаррар намудааст, надидаед.
Ва Парвардигор, Парвардигори лашкарҳо, дар он рӯз шуморо ба гиристан ва навҳа кардан ва мӯйсар гирифтан ва палос пӯшидан даъват намудааст.
Вале инак, хурсандӣ ва димоғчоқӣ! Гов мекушанд ва гӯсфанд забҳ мекунанд, гӯшт мехӯранд ва шароб менӯшанд: «Бихӯрем ва бинӯшем, зеро ки фардо хоҳем мурд!»
Ва Парвардигори лашкарҳо дар гӯши ман ошкор кардааст: «Ба яқин, ин гуноҳи шумо омурзида нахоҳад шуд то даме ки бимиред!» – гуфтааст Парвардигор, Парвардигори лашкарҳо.
Парвардигор, Парвардигори лашкарҳо, чунин гуфтааст: «Бирав ва назди ин гумошта, яъне Шебно, ки нозири боргоҳ аст, дохил шав, ва бигӯй:
́Дар ин ҷо туро чӣ кор аст, ва дар ин ҷо ту кистӣ, ки барои худ дар ин ҷо мақбарае месозӣ?́» Вай дар ҷои баланд барои худ мақбара месозад, дар сахра барои худ маскан метарошад.
Инак, эй шахси ҷоҳталаб, Парвардигор туро дур хоҳад андохт, ва туро печутоб хоҳад дод,
Ва туро сахт фушурда, мисли тӯбе бар замини фарох хоҳад ғелонид, ва ту дар он ҷо хоҳӣ мурд, ва дар он ҷо аробаҳои боҳашамати ту боиси нанги хонадони хоҷаат хоҳад шуд.
Ва Ман туро аз маконат бадар хоҳам ронд, ва аз мартабаи худ фурӯ хоҳӣ ғалтид.
Ва дар он рӯз воқеъ хоҳад шуд, ки Ман бандаи Худ – Элёқим ибни Ҳилқиёро даъват хоҳам намуд,
Ва ӯро бо либоси ту пӯшонида, бо камарбанди ту маҳкам хоҳам кард, ва ҳокимияти туро ба дасташ хоҳам супурд, ва ӯ барои сокини Ерусалим ва хонадони Яҳудо падар хоҳад буд.
Ва калиди хонадони Довудро бар дӯши ӯ хоҳам гузошт, ва ӯ чун кушояд, ҳеҷ кас нахоҳад баст, ва чун бандад, ҳеҷ кас нахоҳад кушод.
Ва ӯро мисли мехе дар ҷои сахт устувор хоҳам кард, ва ӯ барои хонадони падари худ курсии ҷалол хоҳад буд.
Ва тамоми ҷалоли хонадони падарашро, аз фарзандонаш то ақрабояш, ва тамоми олоти хурдро, аз косаю кӯзаҳои гаронбаҳо то ҳамаи сафолпораҳо, бар ӯ хоҳанд овехт.
«Дар он рӯз, – мегӯяд Парвардигори лашкарҳо, – он мехе ки дар ҷои сахт устувор гардида буд, лиққонак хоҳад шуд, ва шикаста, фурӯ хоҳад ғалтид, ва боре ки бар он овезон аст, талаф хоҳад шуд; зеро ки Парвардигор гуфтааст».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible