ꙗ҆́кѡ де́нь мѧте́жа и҆ па́гꙋбы и҆ попра́нїѧ, и҆ смѧте́нїе ѿ гдⷭ҇а саваѡ́ѳа: въ де́бри сїѡ́ни скита́ютсѧ, ѿ ма́ла да́же до вели́ка скита́ютсѧ по гора́мъ.

Є҆ламі́тє же взѧ́ша тꙋ́лы, и҆ вса́дницы человѣ́цы на ко́нехъ, и҆ собо́ръ ѡ҆полче́нїѧ.

И҆ бꙋ́дꙋтъ и҆збра̑нны дє́бри твоѧ̑, напо́лнѧтсѧ колесни́цъ, кѡ́нницы же застꙋ́пѧтъ врата̀ твоѧ̑

и҆ ѿкры́ютъ врата̀ і҆ꙋ̑дина, и҆ воззрѧ́тъ въ то́й де́нь во и҆збра̑нныѧ до́мы гра́да,

и҆ ѿкры́ютъ сокровє́ннаѧ домѡ́въ краегра́дїѧ даві́дова, и҆ ᲂу҆́зрѧтъ, ꙗ҆́кѡ мно́жайшїи сꙋ́ть, и҆ ꙗ҆́кѡ ѿврати́ша во́дꙋ дре́внїѧ кꙋпѣ́ли во гра́дъ,

и҆ ꙗ҆́кѡ разори́ша до́мы і҆ерⷭ҇ли̑мли на ᲂу҆твержде́нїе стѣнѣ̀ гра́днѣй.

И҆ сотвори́сте себѣ̀ во́дꙋ междꙋ̀ двѣма̀ стѣна́ма, внꙋтрьꙋ́дꙋ кꙋпѣ́ли дре́внїѧ, и҆ не воззрѣ́сте на сотвори́вшаго ю҆̀ и҆спе́рва, и҆ согра́ждшагѡ ю҆̀ не ви́дѣсте.

И҆ призва̀ гдⷭ҇ь, гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ въ то́й де́нь пла́чь и҆ рыда́нїе, и҆ ѡ҆стриже́нїе и҆ препоѧ́санїе во врє́тища:

ті́и же сотвори́ша ра́дость и҆ весе́лїе, закала́юще тельцы̀ и҆ жрꙋ́ще ѻ҆́вцы, ꙗ҆́кѡ ꙗ҆́сти мѧса̀ и҆ пи́ти вїно̀, глаго́люще: да ꙗ҆́мы и҆ пїе́мъ, ᲂу҆́трѣ бо ᲂу҆́мремъ.

И҆ ѿкровє́нна сїѧ̑ сꙋ́ть во ᲂу҆́шїю гдⷭ҇а саваѡ́ѳа, ꙗ҆́кѡ не ѡ҆ста́витсѧ ва́мъ то́й грѣ́хъ, до́ндеже ᲂу҆́мрете.

Си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ: и҆дѝ въ кꙋ́щꙋ ко сомна́нꙋ строи́телю до́мꙋ и҆ рцы̀ є҆мꙋ̀:

что̀ ты̀ здѣ̀, и҆ что̀ тебѣ̀ здѣ̀, ꙗ҆́кѡ и҆стеса́лъ є҆сѝ себѣ̀ здѣ̀ гро́бъ и҆ сотвори́лъ є҆сѝ себѣ̀ на высо́цѣ гро́бъ, и҆ написа́лъ є҆сѝ себѣ̀ на ка́мени кꙋ́щꙋ;

Сѐ, нн҃ѣ гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ и҆зве́ржетъ и҆ сотре́тъ мꙋ́жа, и҆ ѿи́метъ ᲂу҆́тварь твою̀ и҆ вѣне́цъ тво́й сла́вный,

и҆ пове́ржетъ тѧ̀ во странꙋ̀ вели́кꙋ и҆ безмѣ́рнꙋ, и҆ та́мѡ ᲂу҆́мреши: и҆ положи́тъ колесни́цꙋ твою̀ до́брꙋю въ безче́стїе и҆ до́мъ кнѧ́зѧ твоегѡ̀ въ попра́нїе:

и҆ и҆зве́ржешисѧ ѿ строи́тельства твоегѡ̀ и҆ ѿ степе́не твоегѡ̀.

И҆ бꙋ́детъ въ то́й де́нь, и҆ призовꙋ̀ раба̀ моего̀ є҆лїакі́ма сы́на хелкі́ева

и҆ ѡ҆блекꙋ̀ є҆го̀ во ᲂу҆́тварь твою̀, и҆ вѣне́цъ тво́й да́мъ є҆мꙋ̀ и҆ держа́вꙋ твою̀, и҆ строи́тельство твоѐ да́мъ въ рꙋ́цѣ є҆гѡ̀, и҆ бꙋ́детъ ꙗ҆́кѡ ѻ҆те́цъ живꙋ́щымъ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ и҆ живꙋ́щымъ во і҆ꙋде́и.

И҆ да́мъ є҆мꙋ̀ сла́вꙋ даві́довꙋ, и҆ ѡ҆бвладѣ́етъ, и҆ не бꙋ́детъ противоглаго́лющагѡ: и҆ да́мъ є҆мꙋ̀ клю́чь до́мꙋ даві́дова на ра́мо є҆гѡ̀, и҆ ѿве́рзетъ, и҆ не бꙋ́детъ затворѧ́ющагѡ, и҆ затво́ритъ, и҆ не бꙋ́детъ ѿверза́ющагѡ.

И҆ поста́влю є҆го̀ кнѧ́зѧ на мѣ́стѣ вѣ́рнѣ, и҆ бꙋ́детъ на престо́лѣ сла́вы до́мꙋ ѻ҆тца̀ своегѡ̀.

И҆ бꙋ́детъ ᲂу҆пова́ѧй на него̀ всѧ́къ сла́вный въ домꙋ̀ ѻ҆тца̀ є҆гѡ̀, ѿ ма́ла да́же до вели́ка: и҆ бꙋ́дꙋтъ зави́сѧще на не́мъ.

Въ то́й де́нь, сїѧ̑ гл҃етъ гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ, подви́гнетсѧ человѣ́къ ᲂу҆твержде́нъ на мѣ́стѣ вѣ́рнѣ, и҆ ѿи́метсѧ, и҆ паде́тъ, и҆ потреби́тсѧ сла́ва, ꙗ҆́же на не́мъ, ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇ь гл҃а.

Сербский (синод.)

Јерусалим опкољен. Сомна свргнут. Елијаким на власти.
Бреме Долини виђења. Што ти је те си сва изашла на кровове?

Граде пуни вике и вреве, граде весели! Твоји побијени нијесу побијени мачем нити погибоше у боју.

Главари твоји узмакоше свиколики, повезаше их стријелци; што се год нађе твојих, сви су повезани, ако и побјегоше далеко.

Зато рекох: Прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тјешите за погибљу кћери народа мојега.

Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у Долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе.

И Елам узе Тул, с колима људи и с коњицима, и Кир истаче штит.

И красне долине твоје напунише се кола, и коњици се намјестише пред вратима.

И одастрије се застирач Јудин; и погледао си у то вријеме на оружје у кући шумској.

И видјесте да је много пролома на граду Давидову, и сабрасте воду у Доњем језеру.

И избројисте куће Јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид.

И начинисте јаз међу два зида за воду из старога језера; али не погледасте на онога који је то учинио и не обазресте се на онога који је то одавна спремио.

И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и да скубете косе и припашете костријет;

А гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино говорећи: Једимо и пијмо, јер ћемо сјутра умријети.

Али Господ над војскама јави ми: Неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама.

Овако вели Господ, Господ над војскама: Иди к оному ризничару, к Сомни, управитељу дворском,

И реци му: Шта ћеш ти ту? И ко ти је ту? Те си ту истесао себи гроб? Истесао си себи гроб на високу мјесту и спремио си себи стан у камену.

Ево, човјече, Господ ће те бацити далеко и затрпаће те.

Завитлаће те и хитити као лопту у земљу пространу; ондје ћеш умријети и ондје ће бити кола славе твоје, срамото дому господара својега;

И сврћи ћу те с мјеста твојега, и истјераћу те из службе твоје.

И у то вријеме позваћу слугу својега Елијакима, сина Хелкијина;

И обући ћу му твоју хаљину, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју ћу му власт дати у руку, и биће отац Јерусалимљанима и дому Јудину.

И метнућу му кључ од дома Давидова на раме: Кад он отвори, неће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити.

И као клин углавићу га на тврду мјесту, и биће пријесто славе дому оца својега;

И о њему ће се вјешати сва слава дома оца његова, синова и унука, свакојаки судови, и најмањи, и чаше и мјехови.

У то вријеме, вели Господ над војскама, помјериће се клин углављени на тврдом мјесту, и извадиће се и пашће, и тежа што је на њему пропашће; јер Господ рече.

Синодальный

1 Ликование города напрасно, осаждающие приблизились; 8 Иерусалим в прошлом тоже радовался напрасно. 15 Пророчество о Севне; 20 возвышение Елиакима.

Пророчество о долине видения. – Что с тобою, что ты весь взошел на кровли?

Город шумный, волнующийся, город ликующий! Пораженные твои не мечом убиты и не в битве умерли;

все вожди твои бежали вместе, но были связаны стрелками; все найденные у тебя связаны вместе, как ни далеко бежали.

Потому говорю: оставьте меня, я буду плакать горько; не усиливайтесь утешать меня в разорении дочери народа моего.

Ибо день смятения и попрания и замешательства в долине видения от Господа, Бога Саваофа. Ломают стену, и крик восходит на горы.

И Елам несет колчан; люди на колесницах и всадники, и Кир обнажает щит.

И вот, лучшие долины твои полны колесницами, и всадники выстроились против ворот,

и снимают покров с Иудеи; и ты в тот день обращаешь взор на запас оружия в доме кедровом.

Но вы видите, что много проломов в стене города Давидова, и собираете во́ды в нижнем пруде;

и отмечаете домы в Иерусалиме, и разрушаете домы, чтобы укрепить стену;

и устрояете между двумя стенами хранилище для вод старого пруда. А на Того, Кто это делает, не взираете, и не смотрите на Того, Кто издавна определил это.

И Господь, Господь Саваоф, призывает вас в этот день плакать и сетовать, и остричь волоса и препоясаться вретищем.

Но вот, веселье и радость! Убивают волов, и режут овец; едят мясо, и пьют вино: «будем есть и пить, ибо завтра умрем!»

И открыл мне в уши Господь Саваоф: не будет прощено вам это нечестие, доколе не умрете, сказал Господь, Господь Саваоф.

Так сказал Господь, Господь Саваоф: ступай, пойди к этому царедворцу, к Севне, начальнику дворца [и скажи ему]:

что у тебя здесь, и кто здесь у тебя, что ты здесь высекаешь себе гробницу? – Он высекает себе гробницу на возвышенности, вырубает в скале жилище себе.

Вот, Господь перебросит тебя, как бросает сильный человек, и сожмет тебя в ком;

свернув тебя в сверток, бросит тебя, как меч, в землю обширную; там ты умрешь, и там великолепные колесницы твои будут поношением для дома господина твоего.

И столкну тебя с места твоего, и свергну тебя со степени твоей.

И будет в тот день, призову раба Моего Елиакима, сына Хелкиина,

и одену его в одежду твою, и поясом твоим опояшу его, и власть твою передам в руки его; и будет он отцом для жителей Иерусалима и для дома Иудина.

И ключ дома Давидова возложу на рамена его; отворит он, и никто не запрет; запрет он, и никто не отворит.

И укреплю его как гвоздь в твердом месте; и будет он как седалище славы для дома отца своего.

И будет висеть на нем вся слава дома отца его, детей и внуков, всей домашней утвари до последних музыкальных орудий.

В тот день, говорит Господь Саваоф, пошатнется гвоздь, укрепленный в твердом месте, и будет выбит, и упадет, и распадется вся тяжесть, которая на нем: ибо Господь говорит.

Сербский

Языки

Бреме долини виђења. Шта ти је те си сва изашла на кровове?

Граде пуни вике и вреве, граде весели! Твоји побијени нису побијени мачем нити погибоше у боју.

Главари твоји узмакоше свиколики, повезаше их стрелци; шта се год нађе твојих, сви су повезани, ако и побегоше далеко.

Зато рекох: Прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тешите за погибљу кћери народа мог.

Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе.

И Елам узе Тул, с колима људи и с коњицима, и Кир истаче штит.

И красне долине твоје напунише се кола, и коњици се наместише пред вратима.

И одастре се застирач Јудин; и погледао си у то време на оружје у кући шумској.

И видесте да је много пролома на граду Давидовом, и сабрасте воду у доњем језеру.

И избројасте куће јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид.

И начинисте јаз међу два зида за воду из старог језера; али не погледасте на Оног који је то учинио и не обазресте се на Оног који је то одавно спремио.

И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и да скубете косе и припашете кострет;

А гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино говорећи: Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети.

Али Господ над војскама јави ми: Неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама.

Овако вели Господ, Господ над војскама: Иди к оном ризничару, к Сомни, управитељу дворском,

И реци му: Шта ћеш ти ту? И ко ти је ту, те си ту истесао себи гроб? Истесао си себи гроб на високом месту и спремио си себи стан у камену.

Ево, човече, Господ ће те бацити далеко и затрпаће те.

Завитлаће те и хитити као лопту у земљу пространу; онде ћеш умрети и онде ће бити кола славе твоје, срамото дому господара свог;

И сврћи ћу те с места твог, и истераћу те из службе твоје.

И у то време позваћу слугу свог Елијакима сина Хелкијиног;

И обући ћу му твоју хаљину, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју ћу му власт дати у руку, и биће отац Јерусалимљанима и дому Јудином.

И метнућу му кључ од дома Давидовог на раме: кад он отвори, неће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити.

И као клин углавићу га на тврдом месту, и биће престо славе дому оца свог;

И о њему ће се вешати сва слава дома оца његовог, синова и унука, свакојаки судови, и најмањи, и чаше и мехови.

У то време, вели Господ над војскама, помериће се клин углављен на тврдом месту, и извадиће се и пашће, и тежа што је на њему пропашће; јер Господ рече.