Скрыть
23:2
23:3
23:5
23:6
23:7
23:9
23:10
23:12
23:13
23:14
23:15
23:17
23:18
Церковнославянский (рус)
Пла́читеся, корабли́ кархидо́нстiи, я́ко поги́бе, и ктому́ не и́дутъ от­ земли́ китiе́йскiя, от­веде́ся плѣне́нъ.
Кому́ подо́бни бы́ша живу́щiи во о́стровѣ, купцы́ фи́ничестiи, преходя́щiи мо́ре?
Въ водѣ́ мно́зѣ сѣ́мя купе́ческо, а́ки жа́твѣ вноси́мѣй купцы́ язы́честiи.
Усрами́ся, Сидо́не, рече́ мо́ре. Крѣ́пость же морска́я рече́: не болѣ́хъ, ни породи́хъ, ни вскорми́хъ ю́ношъ, ниже́ воз­несо́хъ дѣви́цъ.
Егда́ же слы́шано бу́детъ во Еги́птѣ, прiи́метъ я́ болѣ́знь о ти́рѣ.
Иди́те въ кархидо́нъ, пла́читеся, живу́щiи во о́стровѣ се́мъ.
Не сiе́ ли бѣ́ велича́нiе ва́мъ испе́рва, пре́жде не́же пре́дану бы́ти ему́?
Кто́ сiя́ совѣща́ на ти́ра? еда́ ху́ждшiй е́сть, или́ не крѣ́пкiй е́сть? купцы́ его́ сла́внiи кня́зи земли́.
Госпо́дь Савао́ѳъ совѣща́ разсы́пати вся́кую горды́ню сла́вныхъ и обезче́стити вся́кое сла́вное на земли́.
Дѣ́лай зе́млю твою́, и́бо корабли́ ктому́ не прiи́дутъ от­ кархидо́на.
И рука́ твоя́ ктому́ не укрѣпѣ́етъ по мо́рю, разгнѣвля́ющая царе́й. Госпо́дь Савао́ѳъ заповѣ́да о Ханаа́нѣ, е́же погуби́ти крѣ́пость его́.
И реку́тъ: ктому́ не при­­ложи́те укаря́ти и оби́дѣти дще́рь Сидо́ню: и а́ще отъи́деши ко китiи́омъ, ниже́ та́мо бу́детъ тебѣ́ поко́й:
и въ зе́млю Халде́йску, но и та́ опустѣ́ла от­ Ассирі́анъ, я́ко стѣна́ ея́ паде́ся.
Пла́читеся, корабли́ кархидо́нстiи, я́ко поги́бе тверды́ня ва́ша.
И бу́детъ въ то́й де́нь, оста́вленъ бу́детъ ти́ръ се́дмьдесятъ лѣ́тъ, я́коже вре́мя [еди́наго] царя́, я́ко вре́мя человѣ́ческо: и по седми́десятихъ лѣ́тѣхъ бу́детъ ти́ръ я́ко пѣ́снь блудни́цы.
Возми́ гу́сли, обыди́ гра́дъ, блудни́ца забве́ная, до́брѣ погуди́, мно́го воспо́й, да па́мять твоя́ бу́детъ.
И бу́детъ по седми́десятихъ лѣ́тѣхъ, при­­сѣще́нiе сотвори́тъ Бо́гъ ти́ру, и па́ки воз­ста́вит­ся на пре́жднее и бу́детъ то́ржище всѣ́мъ ца́р­ст­вамъ вселе́н­ныя на лицы́ земли́.
И бу́детъ его́ ку́пля и мзда́ свято Го́сподеви, не и́мъ со́брано бу́детъ, но живу́щымъ предъ Го́сподемъ, вся́ ку́пля его́, я́сти и пи́ти и напо́лнитися, и въ сы́тость, на па́мять предъ Го́сподемъ.
Французский (LSG)
Oracle sur Tyr. Lamentez-vous, navires de Tarsis! Car elle est détruite: plus de maisons! plus d'entrée! C'est du pays de Kittim que la nouvelle leur en est venue.
Soyez muets d'effroi, habitants de la côte, Que remplissaient les marchands de Sidon, parcourant la mer!
A travers les vastes eaux, le blé du Nil, La moisson du fleuve, était pour elle un revenu; Elle était le marché des nations.
Sois confuse, Sidon! Car ainsi parle la mer, la forteresse de la mer: Je n'ai point eu de douleurs, je n'ai point enfanté, Je n'ai point nourri de jeunes gens, ni élevé de jeunes filles.
Quand les Égyptiens sauront la nouvelle, Ils trembleront en apprenant la chute de Tyr.
Passez à Tarsis, Lamentez-vous, habitants de la côte!
Est-ce là votre ville joyeuse? Elle avait une origine antique, Et ses pieds la mènent séjourner au loin.
Qui a pris cette résolution contre Tyr, la dispensatrice des couronnes, Elle dont les marchands étaient des princes, Dont les commerçants étaient les plus riches de la terre?
C'est l'Éternel des armées qui a pris cette résolution, Pour blesser l'orgueil de tout ce qui brille, Pour humilier tous les grands de la terre.
Parcours librement ton pays, pareille au Nil, Fille de Tarsis! Plus de joug!
L'Éternel a étendu sa main sur la mer; Il a fait trembler les royaumes; Il a ordonné la destruction des forteresses de Canaan.
Il a dit: Tu ne te livreras plus à la joie, Vierge déshonorée, fille de Sidon! Lève-toi, passe au pays de Kittim! Même là, il n'y aura pas de repos pour toi.
Vois les Chaldéens, qui n'étaient pas un peuple, Ces habitants du désert, pour qui l'Assyrien a fondé un pays; Ils élèvent des tours, ils renversent les palais de Tyr, Ils les mettent en ruines.
Lamentez-vous, navires de Tarsis! Car votre forteresse est détruite!
En ce temps-là, Tyr tombera dans l'oubli soixante-dix ans, Ce que dure la vie d'un roi. Au bout de soixante-dix ans, il en sera de Tyr Comme de la prostituée dont parle la chanson: -
Prends la harpe, parcours la ville, Prostituée qu'on oublie! Joue bien, répète tes chants, Pour qu'on se souvienne de toi! -
Au bout de soixante-dix ans, l'Éternel visitera Tyr, Et elle retournera à son salaire impur; Elle se prostituera à tous les royaumes de la terre, Sur la face du monde.
Mais son gain et son salaire impur seront consacrés à l'Éternel, Ils ne seront ni entassés ni conservés; Car son gain fournira pour ceux qui habitent devant l'Éternel Une nourriture abondante et des vêtements magnifiques.
ВАҲЙ дар бораи Сӯр. Эй киштиҳои Таршиш, вовайло кунед, зеро ки он хароб шудааст: на хонае боқӣ мондааст, на ҷое ки кас тавонад вориди он гардад; аз замини Киттим ба онҳо хабар расидааст.
Эй сокинони соҳил, ки онро тоҷирони Сидӯн, дарёнавардон пур мекарданд, хомӯш нишинед!
Ва ғаллаи Шиҳӯр, дарави атрофи наҳр бо обҳои бисёр ба он дохил мешуд, ва он бозоргоҳи халқҳо гардида буд.
Эй Сидӯн, таассуф намо, зеро ки баҳр, яъне қалъаи баҳр, ба забон омада, мегӯяд: «Гӯё ки ман дарди зоиш накашидаам, ва назоидаам, ва ҷавононро парвариш накардаам, ва духтаронро ба воя нарасонидаам!»
Вақте ки овозаи ин ба мисриён бирасад, аз шунидани аҳволи Сӯр ба ҳарос хоҳанд афтод.
Эй сокинони соҳил, ба Таршиш кӯчида равед, вовайло кунед.
Оё ҳамин аст он шаҳри пурсурури шумо, ки ибтидояш аз қадимулайём буд, ва пойҳояш онро ба кишварҳои дур мебурд, то ки дар он ҷо иқомат намояд?
Кист, ки инро дар ҳаққи Сӯри тоҷбахш, ки савдогаронаш мисли мирон, ва тоҷиронаш акобири рӯи замин буданд, қарор додааст?
Парвардигори лашкарҳо инро қарор додааст, то ки кибриёи ҳар ҳашаматро поймол кунад ва ҳамаи мӯҳтарамони заминро ба залолат андозад.
Эй духтари Таршиш, бар замини худ мисли наҳр убур намо: дигар бандубасте нест.
Ӯ дасти Худро бар баҳр дароз карда, мамлакатҳоро ба ларза овардааст; Парвардигор дар ҳаққи Канъон амр фармудааст, ки қалъаҳояшро хароб кунанд,
Ва гуфтааст: «Ту, эй бокираи ситамдида, духтари Сидӯн, дигар димоғчоқӣ нахоҳӣ кард! Бархоста, ба Киттим бирав, лекин дар он ҷо низ барои ту оромӣ нахоҳад буд».
Инак замини калдониён, ки ин қавм ҳоло вуҷуд надоранд. Ашшур онро барои биёбоннишинон бунёд кард. Бурҷҳои дидбонии худро барпо намуданд, қасрҳояшро вайрон карданд, онро ба харобазор табдил доданд.
Эй киштиҳои Таршиш, вовайло кунед, зеро ки қалъаи шумо хароб шудааст.
Ва дар он рӯз воқеъ хоҳад шуд, ки Сӯр ҳафтод сол, ба андозаи рӯзҳои як подшоҳ фаромӯш хоҳад шуд. Баъд аз итмоми ҳафтод сол ба Сӯр ҳамон чиз рӯй хоҳад дод, ки дар суруди фоҳиша тасвир ёфтааст:
«Эй фоҳишаи фаромӯшшуда, барбатро бигир, дар шаҳр гардиш намо! Нағз бинавоз, бисёр бисарой, то ки туро ба ёд оваранд!»
Ва воқеъ хоҳад шуд, ки баъд аз итмоми ҳафтод сол Парвардигор Сӯрро тафаққуд хоҳад намуд, ва он аз нав ба гирифтани музди зинои худ хоҳад баргашт, ва бо ҳамаи мамлакатҳои дунё, ки бар рӯи замин мебошанд, зино хоҳад кард.
Вале тиҷорати он ва музди зинои он барои Парвардигор бахшида хоҳад шуд: захира карда ва дар махзан гузошта нахоҳад шуд, балки тиҷораташ барои онҳое ки ба ҳузури Парвардигор зиндагӣ мекунанд, хоҳад буд, то ки ба серӣ бихӯранд ва либоси нағз бипӯшанд.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible