Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
23:2
23:3
23:5
23:6
23:7
23:8
см.:Откр.18:23;
23:9
23:10
23:12
23:13
23:14
23:15
23:17
23:18
Пла́читеся, корабли́ кархидо́нстiи, я́ко поги́бе, и ктому́ не и́дутъ от земли́ китiе́йскiя, отведе́ся плѣне́нъ.
Кому́ подо́бни бы́ша живу́щiи во о́стровѣ, купцы́ фи́ничестiи, преходя́щiи мо́ре?
Въ водѣ́ мно́зѣ сѣ́мя купе́ческо, а́ки жа́твѣ вноси́мѣй купцы́ язы́честiи.
Усрами́ся, Сидо́не, рече́ мо́ре. Крѣ́пость же морска́я рече́: не болѣ́хъ, ни породи́хъ, ни вскорми́хъ ю́ношъ, ниже́ вознесо́хъ дѣви́цъ.
Егда́ же слы́шано бу́детъ во Еги́птѣ, прiи́метъ я́ болѣ́знь о ти́рѣ.
Иди́те въ кархидо́нъ, пла́читеся, живу́щiи во о́стровѣ се́мъ.
Не сiе́ ли бѣ́ велича́нiе ва́мъ испе́рва, пре́жде не́же пре́дану бы́ти ему́?
Кто́ сiя́ совѣща́ на ти́ра? еда́ ху́ждшiй е́сть, или́ не крѣ́пкiй е́сть? купцы́ его́ сла́внiи кня́зи земли́.
Госпо́дь Савао́ѳъ совѣща́ разсы́пати вся́кую горды́ню сла́вныхъ и обезче́стити вся́кое сла́вное на земли́.
Дѣ́лай зе́млю твою́, и́бо корабли́ ктому́ не прiи́дутъ от кархидо́на.
И рука́ твоя́ ктому́ не укрѣпѣ́етъ по мо́рю, разгнѣвля́ющая царе́й. Госпо́дь Савао́ѳъ заповѣ́да о Ханаа́нѣ, е́же погуби́ти крѣ́пость его́.
И реку́тъ: ктому́ не приложи́те укаря́ти и оби́дѣти дще́рь Сидо́ню: и а́ще отъи́деши ко китiи́омъ, ниже́ та́мо бу́детъ тебѣ́ поко́й:
и въ зе́млю Халде́йску, но и та́ опустѣ́ла от Ассирі́анъ, я́ко стѣна́ ея́ паде́ся.
Пла́читеся, корабли́ кархидо́нстiи, я́ко поги́бе тверды́ня ва́ша.
И бу́детъ въ то́й де́нь, оста́вленъ бу́детъ ти́ръ се́дмьдесятъ лѣ́тъ, я́коже вре́мя [еди́наго] царя́, я́ко вре́мя человѣ́ческо: и по седми́десятихъ лѣ́тѣхъ бу́детъ ти́ръ я́ко пѣ́снь блудни́цы.
Возми́ гу́сли, обыди́ гра́дъ, блудни́ца забве́ная, до́брѣ погуди́, мно́го воспо́й, да па́мять твоя́ бу́детъ.
И бу́детъ по седми́десятихъ лѣ́тѣхъ, присѣще́нiе сотвори́тъ Бо́гъ ти́ру, и па́ки возста́вится на пре́жднее и бу́детъ то́ржище всѣ́мъ ца́рствамъ вселе́нныя на лицы́ земли́.
И бу́детъ его́ ку́пля и мзда́ свято Го́сподеви, не и́мъ со́брано бу́детъ, но живу́щымъ предъ Го́сподемъ, вся́ ку́пля его́, я́сти и пи́ти и напо́лнитися, и въ сы́тость, на па́мять предъ Го́сподемъ.
τὸ ὅραμα Τύρου ὀλολύζετε πλοῖα Καρχηδόνος ὅτι ἀπώλετο καὶ οὐκέτι ἔρχονται ἐκ γῆς Κιτιαίων ἦκται αἰχμάλωτος
τίνι ὅμοιοι γεγόνασιν οἱ ἐνοικοῦντες ἐν τῇ νήσῳ μεταβόλοι Φοινίκης διαπερῶντες τὴν θάλασσαν
ἐν ὕδατι πολλῷ σπέρμα μεταβόλων ὡς ἀμητοῦ εἰσφερομένου οἱ μεταβόλοι τῶν ἐθνῶν
αἰσχύνθητι Σιδών εἶπεν ἡ θάλασσα ἡ δὲ ἰσχὺς τῆς θαλάσσης εἶπεν οὐκ ὤδινον οὐδὲ ἔτεκον οὐδὲ ἐξέθρεψα νεανίσκους οὐδὲ ὕψωσα παρθένους
ὅταν δὲ ἀκουστὸν γένηται Αἰγύπτῳ λήμψσεται αὐτοὺς ὀδύνη περὶ Τύρου
ἀπέλθατε εἰς Καρχηδόνα ὀλολύξατε οἱ ἐνοικοῦντες ἐν τῇ νήσῳ ταύτῃ
οὐχ αὕτη ἦν ὑμῶν ἡ ὕβρις ἡ ἀπ᾿ ἀρχῆς πρὶν ἢ παραδοθῆναι αὐτήν
τίς ταῦτα ἐβούλευσεν ἐπὶ Τύρον μὴ ἥσσων ἐστὶν ἢ οὐκ ἰσχύει οἱ ἔμποροι αὐτῆς ἔνδοξοι ἄρχοντες τῆς γῆς
κύριος σαβαωθ ἐβουλεύσατο παραλῦσαι πᾶσαν τὴν ὕβριν τῶν ἐνδόξων καὶ ἀτιμάσαι πᾶν ἔνδοξον ἐπὶ τῆς γῆς
ἐργάζου τὴν γῆν σου καὶ γὰρ πλοῖα οὐκέτι ἔρχεται ἐκ Καρχηδόνος
ἡ δὲ χείρ σου οὐκέτι ἰσχύει κατὰ θάλασσαν ἡ παροξύνουσα βασιλεῖς κύριος σαβαωθ ἐνετείλατο περὶ Χανααν ἀπολέσαι αὐτῆς τὴν ἰσχύν
καὶ ἐροῦσιν οὐκέτι μὴ προσθῆτε τοῦ ὑβρίζειν καὶ ἀδικεῖν τὴν θυγατέρα Σιδῶνος καὶ ἐὰν ἀπέλθῃς εἰς Κιτιεῖς οὐδὲ ἐκεῖ σοι ἀνάπαυσις ἔσται
καὶ εἰς γῆν Χαλδαίων καὶ αὕτη ἠρήμωται ἀπὸ τῶν ᾿Ασσυρίων οὐδὲ ἐκεῖ σοι ἀνάπαυσις ἔσται ὅτι ὁ τοῖχος αὐτῆς πέπτωκεν
ὀλολύζετε πλοῖα Καρχηδόνος ὅτι ἀπώλετο τὸ ὀχύρωμα ὑμῶν
καὶ ἔσται ἐν τῇ ἡμέρᾳ ἐκείνῃ καταλειφθήσεται Τύρος ἔτη ἑβδομήκοντα ὡς χρόνος βασιλέως ὡς χρόνος ἀνθρώπου καὶ ἔσται μετὰ ἑβδομήκοντα ἔτη ἔσται Τύρος ὡς ᾆσμα πόρνης
λαβὲ κιθάραν ῥέμβευσον πόλεις πόρνη ἐπιλελησμένη καλῶς κιθάρισον πολλὰ ᾆσον ἵνα σου μνεία γένηται
καὶ ἔσται μετὰ ἑβδομήκοντα ἔτη ἐπισκοπὴν ποιήσει ὁ θεὸς Τύρου καὶ πάλιν ἀποκατασταθήσεται εἰς τὸ ἀρχαῖον καὶ ἔσται ἐμπόριον πάσαις ταῖς βασιλείαις τῆς οἰκουμένης
καὶ ἔσται αὐτῆς ἡ ἐμπορία καὶ ὁ μισθὸς ἅγιον τῷ κυρίῳ οὐκ αὐτοῖς συναχθήσεται ἀλλὰ τοῖς κατοικοῦσιν ἔναντι κυρίου πᾶσα ἡ ἐμπορία αὐτῆς φαγεῖν καὶ πιεῖν καὶ ἐμπλησθῆναι εἰς συμβολὴν μνημόσυνον ἔναντι κυρίου
Oraculum Tyri. Ululate, naves Tharsis, quia vastatum est refugium vestrum; cum redirent de terra Cetthim, revelatum est eis.
Obstupescite, qui habitatis in insula; negotiatores Sidonis transfretantes mare repleverunt te.
In aquis multis semen Nili, messis fluminis fruges eius; et facta est negotiatio gentium.
Erubesce, Sidon, ait enim mare, fortitudo maris, dicens: «Non parturivi et non peperi; et non enutrivi iuvenes nec virgines educavi».
Cum auditum fuerit in Aegypto, dolebunt cum audierint de Tyro.
Transite ad Tharsis, ululate, qui habitatis in insula.
Estne vestra haec, quae gloriabatur? A diebus pristinis antiquitas eius. Ducebant eam pedes sui longe ad peregrinandum.
Quis cogitavit hoc super Tyrum quondam coronatam, cuius negotiatores principes, institores eius incliti terrae?
Dominus exercituum cogitavit hoc, ut detraheret superbiam omnis gloriae et viles faceret universos inclitos terrae.
Excole terram tuam sicut litus Nili, filia Tharsis, iam non est portus.
Manum suam extendit super mare, conturbavit regna. Dominus mandavit adversus Chanaan, ut contereret munimenta eius,
et dixit: «Non adicies ultra ut glorieris, violata virgo filia Sidonis; in Cetthim consurgens transfreta: ibi quoque non erit requies tibi».
Ecce terra Chaldaeorum: talis populus non fuit; Assyria fundavit eam pro feris. Erexerunt turres suas; suffoderunt domos eius, posuerunt eam in ruinam.
Ululate, naves Tharsis, quia devastatum est praesidium vestrum.
Et erit in die illa: in oblivione erit Tyrus septuaginta annis, sicut dies regis unius. Post septuaginta autem annos erit Tyro iuxta canticum meretricis:
«Sume citharam, circui civitatem, meretrix oblivioni tradita; bene cane, frequenta canticum, ut memoria tui sit».
Et erit: post septuaginta annos visitabit Dominus Tyrum, et redibit ad mercedes suas et rursum fornicabitur cum universis regnis terrae super faciem terrae.
Et erunt negotiatio eius et merces eius sanctificatae Domino; non condentur neque reponentur, quia his, qui habitaverint coram Domino, erit negotiatio eius, ut manducent in saturitate et vestiantur splendide.
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
ВАҲЙ дар бораи Сӯр. Эй киштиҳои Таршиш, вовайло кунед, зеро ки он хароб шудааст: на хонае боқӣ мондааст, на ҷое ки кас тавонад вориди он гардад; аз замини Киттим ба онҳо хабар расидааст.
Эй сокинони соҳил, ки онро тоҷирони Сидӯн, дарёнавардон пур мекарданд, хомӯш нишинед!
Ва ғаллаи Шиҳӯр, дарави атрофи наҳр бо обҳои бисёр ба он дохил мешуд, ва он бозоргоҳи халқҳо гардида буд.
Эй Сидӯн, таассуф намо, зеро ки баҳр, яъне қалъаи баҳр, ба забон омада, мегӯяд: «Гӯё ки ман дарди зоиш накашидаам, ва назоидаам, ва ҷавононро парвариш накардаам, ва духтаронро ба воя нарасонидаам!»
Вақте ки овозаи ин ба мисриён бирасад, аз шунидани аҳволи Сӯр ба ҳарос хоҳанд афтод.
Эй сокинони соҳил, ба Таршиш кӯчида равед, вовайло кунед.
Оё ҳамин аст он шаҳри пурсурури шумо, ки ибтидояш аз қадимулайём буд, ва пойҳояш онро ба кишварҳои дур мебурд, то ки дар он ҷо иқомат намояд?
Кист, ки инро дар ҳаққи Сӯри тоҷбахш, ки савдогаронаш мисли мирон, ва тоҷиронаш акобири рӯи замин буданд, қарор додааст?
Парвардигори лашкарҳо инро қарор додааст, то ки кибриёи ҳар ҳашаматро поймол кунад ва ҳамаи мӯҳтарамони заминро ба залолат андозад.
Эй духтари Таршиш, бар замини худ мисли наҳр убур намо: дигар бандубасте нест.
Ӯ дасти Худро бар баҳр дароз карда, мамлакатҳоро ба ларза овардааст; Парвардигор дар ҳаққи Канъон амр фармудааст, ки қалъаҳояшро хароб кунанд,
Ва гуфтааст: «Ту, эй бокираи ситамдида, духтари Сидӯн, дигар димоғчоқӣ нахоҳӣ кард! Бархоста, ба Киттим бирав, лекин дар он ҷо низ барои ту оромӣ нахоҳад буд».
Инак замини калдониён, ки ин қавм ҳоло вуҷуд надоранд. Ашшур онро барои биёбоннишинон бунёд кард. Бурҷҳои дидбонии худро барпо намуданд, қасрҳояшро вайрон карданд, онро ба харобазор табдил доданд.
Эй киштиҳои Таршиш, вовайло кунед, зеро ки қалъаи шумо хароб шудааст.
Ва дар он рӯз воқеъ хоҳад шуд, ки Сӯр ҳафтод сол, ба андозаи рӯзҳои як подшоҳ фаромӯш хоҳад шуд. Баъд аз итмоми ҳафтод сол ба Сӯр ҳамон чиз рӯй хоҳад дод, ки дар суруди фоҳиша тасвир ёфтааст:
«Эй фоҳишаи фаромӯшшуда, барбатро бигир, дар шаҳр гардиш намо! Нағз бинавоз, бисёр бисарой, то ки туро ба ёд оваранд!»
Ва воқеъ хоҳад шуд, ки баъд аз итмоми ҳафтод сол Парвардигор Сӯрро тафаққуд хоҳад намуд, ва он аз нав ба гирифтани музди зинои худ хоҳад баргашт, ва бо ҳамаи мамлакатҳои дунё, ки бар рӯи замин мебошанд, зино хоҳад кард.
Вале тиҷорати он ва музди зинои он барои Парвардигор бахшида хоҳад шуд: захира карда ва дар махзан гузошта нахоҳад шуд, балки тиҷораташ барои онҳое ки ба ҳузури Парвардигор зиндагӣ мекунанд, хоҳад буд, то ки ба серӣ бихӯранд ва либоси нағз бипӯшанд.