И҆ бꙋ́дꙋтъ лю́дїе а҆́ки жре́цъ, и҆ ра́бъ а҆́ки господи́нъ, и҆ раба̀ а҆́ки госпожа̀: бꙋ́детъ кꙋпꙋ́ѧй ꙗ҆́кѡ продаѧ́й, и҆ взаи́мъ є҆́млѧй а҆́ки заимода́вецъ, и҆ до́лжный а҆́ки є҆мꙋ́же є҆́сть до́лженъ.

Тлѣ́нїемъ и҆стлѣ́етъ землѧ̀, и҆ расхище́нїемъ расхище́на бꙋ́детъ землѧ̀: ᲂу҆ста́ бо гдⷭ҇нѧ гл҃аша сїѧ̑.

Воспла́касѧ землѧ̀, и҆ растлѣ́нна бы́сть вселе́ннаѧ, воспла́кашасѧ высо́цыи землѝ.

Землѧ́ бо беззако́нїе сотворѝ живꙋ́щихъ ра́ди на не́й, поне́же престꙋпи́ша зако́нъ и҆ и҆змѣни́ша за́пѡвѣди, разрꙋши́ша завѣ́тъ вѣ́чный.

Сегѡ̀ ра́ди проклѧ́тїе поѧ́стъ зе́млю, ꙗ҆́кѡ согрѣши́ша живꙋ́щїи на не́й: сегѡ̀ ра́ди ᲂу҆бо́зи бꙋ́дꙋтъ живꙋ́щїи на землѝ, и҆ ѡ҆ста́нетсѧ человѣ́кѡвъ ма́лѡ.

Воспла́четсѧ вїно̀, возрыда́етъ вїногра́дъ, возстенꙋ́тъ всѝ ра́дꙋющїисѧ дꙋше́ю.

Преста́ло є҆́сть весе́лїе тѷмпа́нѡвъ, преста̀ высокоде́рзость и҆ бога́тство нечести́выхъ, преста́лъ є҆́сть гла́съ гꙋ́слей:

ᲂу҆срами́шасѧ, не пи́ша вїна̀, горька̀ бы́сть сїке́ра пїю́щымъ.

Ѡ҆пꙋстѣ̀ всѧ́къ гра́дъ, заключи́тъ хра́мъ, є҆́же не вни́ти.

Пла́читесѧ ѡ҆ вїнѣ̀ всю́дꙋ, преста́ла є҆́сть ра́дость всѧ̀ земна́ѧ, ѿи́де всѧ̀ ра́дость землѝ.

И҆ ѡ҆ста́нꙋтъ гра́ди пꙋ́сти, и҆ до́мове ѡ҆ста́влени поги́бнꙋтъ.

Сїѧ̑ всѧ̑ бꙋ́дꙋтъ на землѝ средѝ ꙗ҆зы́кѡвъ: ꙗ҆́коже а҆́ще кто̀ ѡ҆трѧса́етъ ма́сличинꙋ, та́кѡ ѡ҆трѧсꙋ́тъ и҆̀хъ: и҆ (ꙗ҆́коже) а҆́ще ѡ҆ста́нетъ ѿ ѡ҆б̾има́нїѧ вїногра́да,

сі́и гла́сомъ возопїю́тъ: ѡ҆ста́вшїисѧ же на землѝ возра́дꙋютсѧ со сла́вою гдⷭ҇нею, возмѧте́тсѧ вода̀ морска́ѧ.

Сегѡ̀ ра́ди сла́ва гдⷭ҇нѧ во ѻ҆́стровѣхъ бꙋ́детъ морски́хъ, и҆́мѧ гдⷭ҇не просла́влено бꙋ́детъ.

Гдⷭ҇и бж҃е і҆и҃левъ, ѿ кри́лъ земны́хъ чꙋдеса̀ слы́шахомъ, наде́жда бл҃гочести́вомꙋ: и҆ рекꙋ́тъ: (го́ре хꙋ́лѧщымъ, и҆̀же хꙋ́лѧтъ зако́нъ,) го́ре престꙋ́пникѡмъ, и҆̀же престꙋпа́ютъ зако́нъ.

Стра́хъ и҆ про́пасть и҆ сѣ́ть на ва́съ живꙋ́щихъ на землѝ.

И҆ бꙋ́детъ, бѣжа́й стра́ха впаде́тъ въ про́пасть, и҆ и҆зла́зѧй и҆з̾ про́пасти и҆́метсѧ въ сѣ́ть: ꙗ҆́кѡ ѻ҆́кна съ небесѐ ѿверзо́шасѧ, и҆ потрѧсꙋ́тсѧ ѡ҆снѡва́нїѧ земна̑ѧ.

Мѧте́жемъ возмѧте́тсѧ землѧ̀, и҆ скꙋ́достїю ѡ҆скꙋдѣ́етъ землѧ̀.

Преклони́сѧ и҆ потрѧсе́сѧ землѧ̀ а҆́ки ѻ҆во́щное храни́лище, и҆ а҆́ки пїѧ́нъ и҆ шꙋ́менъ паде́тъ и҆ не возмо́жетъ воста́ти, преѡдолѣ́ бо на не́й беззако́нїе.

И҆ бꙋ́детъ въ то́й де́нь, наведе́тъ гдⷭ҇ь на ᲂу҆́тварь небе́снꙋю рꙋ́кꙋ и҆ на цари̑ земны̑ѧ.

И҆ соберꙋ́тъ собра́нїе є҆ѧ̀ и҆ затворѧ́тъ въ твє́рди и҆ въ тємни́цы: мно́зѣми рѡ́ды бꙋ́детъ посѣще́нїе и҆́хъ.

И҆ и҆ста́етъ плі́нѳа и҆ паде́тъ стѣна̀, и҆ ᲂу҆стыди́тсѧ лꙋна̀ и҆ посрами́тсѧ со́лнце: ꙗ҆́кѡ воцр҃и́тсѧ гдⷭ҇ь въ сїѡ́нѣ и҆ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ и҆ пред̾ старѣ̑йшины сла́венъ бꙋ́детъ.

Синодальный

1 Господь опустошает землю; 4 высокомерный народ поникнет; 10 город опустел, нет собирания винограда. 14 Песнь о величии Господа. 17 Ужас, яма и петля; полное разрушение земли. 21 Господь накажет и воцарится в Сионе.

Вот, Господь опустошает землю и делает ее бесплодною; изменяет вид ее и рассевает живущих на ней.

И что будет с народом, то и со священником; что со слугою, то и с господином его; что со служанкою, то и с госпожою ее; что с покупающим, то и с продающим; что с заемщиком, то и с заимодавцем; что с ростовщиком, то и с дающим в рост.

Земля опустошена вконец и совершенно разграблена, ибо Господь изрек слово сие.

Сетует, уныла земля; поникла, уныла вселенная; поникли возвышавшиеся над народом земли́.

И земля осквернена под живущими на ней, ибо они преступили законы, изменили устав, нарушили вечный завет.

За то проклятие поедает землю, и несут наказание живущие на ней; за то сожжены обитатели земли, и немного осталось людей.

Плачет сок грозда; болит виноградная лоза; воздыхают все веселившиеся сердцем.

Прекратилось веселье с тимпанами; умолк шум веселящихся; затихли звуки гуслей;

уже не пьют вина с песнями; горька сикера для пьющих ее.

Разрушен опустевший город, все домы заперты, нельзя войти.

Плачут о вине на улицах; помрачилась всякая радость; изгнано всякое веселье земли.

В городе осталось запустение, и ворота развалились.

А посреди земли, между народами, будет то же, что бывает при обивании маслин, при обирании винограда, когда кончена уборка.

Они возвысят голос свой, восторжествуют в величии Господа, громко будут восклицать с моря.

Итак славьте Господа на востоке, на островах морских – имя Господа, Бога Израилева.

От края земли мы слышим песнь: «Слава Праведному!» И сказал я: беда мне, беда мне! увы мне! злодеи злодействуют, и злодействуют злодеи злодейски.

Ужас и яма и петля для тебя, житель земли!

Тогда побежавший от крика ужаса упадет в яму; и кто выйдет из ямы, попадет в петлю; ибо окна с небесной высоты растворятся, и основания земли потрясутся.

Земля сокрушается, земля распадается, земля сильно потрясена;

шатается земля, как пьяный, и качается, как колыбель, и беззаконие ее тяготеет на ней; она упадет, и уже не встанет.

И будет в тот день: посетит Господь воинство выспреннее на высоте и царей земных на земле.

И будут собраны вместе, как узники, в ров, и будут заключены в темницу, и после многих дней будут наказаны.

И покраснеет луна, и устыдится солнце, когда Господь Саваоф воцарится на горе Сионе и в Иерусалиме, и пред старейшинами его будет слава.

Сербский

Гле, Господ ће испразнити земљу и опустети је, преврнуће је и расејаће становнике њене.

И биће свештеник као народ, господар као слуга, госпођа као слушкиња, продавац као купац, који даје у зајам као који узима у зајам, који узима добит као који даје.

Сасвим ће се испразнити земља, и сасвим ће се опленити. Јер Господ рече ову реч.

Тужиће земља и опасти, изнемоћи ће васиљена и опасти; изнемоћи ће главари народа земаљског.

Јер се земља оскврни под становницима својим, јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни.

Зато ће проклетство прождрети земљу, и затрће се становници њени; зато ће изгорети становници земаљски, и мало ће људи остати.

Тужиће вино, увенуће лоза винова, уздисаће сви који су веселог срца.

Престаће весеље уз бубње, нестаће граја оних који се веселе, престаће весеље уз гусле.

Неће пити вино уз песме, огорчаће силовито пиће онима који га пију.

Разбиће се пусти град, затворене ће бити све куће да нико не улази.

Тужњава ће бити по улицама ради вина, проћи ће свако весеље, отићи ће радост земаљска.

Пустош ће остати у граду, и врата ће се развалити.

Јер ће бити у земљи и у народима као кад се оберу маслине, и као кад се паљеткује после бербе.

Ови ће подигнути глас свој и певаће, ради величанства Господњег подвикиваће од мора.

Зато славите Господа у долинама, на острвима морским име Господа Бога Израиљевог.

С краја земље чусмо песме у славу Праведном; али рекох: Олошах! Олошах! Тешко мени! Неверници неверу чине, баш неверници неверу чине.

Страхота и јама и замка пред тобом је, становниче земаљски!

И ко утече чувши за страхоту, пашће у јаму; а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ће се уставе на висини отворити и затрешће се темељи земље.

Сва ће се земља разбити, сва ће се земља распасти, сва ће се земља усколебати.

Сва ће се земља љуљати као пијан човек, и преместиће се као колиба, јер ће јој отежати безакоње њено, те ће пасти и неће више устати.

И у то ће време походити Господ на висини војску високу и на земљи све цареве земаљске.

И скупиће се као што се скупљају сужњи у јаму, и биће затворени у тамницу, и после много времена биће похођени.

И посрамиће се месец и сунце ће се застидети кад Господ над војскама стане царовати на гори Сиону и у Јерусалиму, и пред старешинама својим прослави се.

Еврейский

Языки

הִנֵּה יְהוָה בּוֹקֵק הָאָרֶץ וּבוֹלְקָהּ; וְעִוָּה פָנֶיהָ, וְהֵפִיץ יֹשְׁבֶיהָ׃

וְהָיָה כָעָם כַּכֹּהֵן, כַּעֶבֶד כַּאדֹנָיו, כַּשִּׁפְחָה כַּגְּבִרְתָּהּ; כַּקּוֹנֶה כַּמּוֹכֵר, כַּמַּלְוֶה כַּלּוֶֹה, כַּנֹּשֶׁה כַּאֲשֶׁר נֹשֶׁא בוֹ׃

הִבּוֹק תִּבּוֹק הָאָרֶץ וְהִבּוֹז תִּבּוֹז; כִּי יְהוָה, דִּבֶּר אֶת־הַדָּבָר הַזֶּה׃

אָבְלָה נָבְלָה הָאָרֶץ, אֻמְלְלָה נָבְלָה תֵּבֵל; אֻמְלָלוּ מְרוֹם עַם־הָאָרֶץ׃

וְהָאָרֶץ חָנְפָה תַּחַת יֹשְׁבֶיהָ; כִּי־עָבְרוּ תוֹרֹת חָלְפוּ חֹק, הֵפֵרוּ בְּרִית עוֹלָם׃

עַל־כֵּן, אָלָה אָכְלָה אֶרֶץ, וַיֶּאְשְׁמוּ יֹשְׁבֵי בָהּ; עַל־כֵּן, חָרוּ יֹשְׁבֵי אֶרֶץ, וְנִשְׁאַר אֱנוֹשׁ מִזְעָר׃

אָבַל תִּירוֹשׁ אֻמְלְלָה־גָפֶן; נֶאֶנְחוּ כָּל־שִׂמְחֵי־לֵב׃

שָׁבַת מְשׂוֹשׂ תֻּפִּים, חָדַל שְׁאוֹן עַלִּיזִים; שָׁבַת מְשׂוֹשׂ כִּנּוֹר׃

בַּשִּׁיר לֹא יִשְׁתּוּ־יָיִן; יֵמַר שֵׁכָר לְשֹׁתָיו׃

נִשְׁבְּרָה קִרְיַת־תֹּהוּ; סֻגַּר כָּל־בַּיִת מִבּוֹא׃

צְוָחָה עַל־הַיַּיִן בַּחוּצוֹת; עָרְבָה כָּל־שִׂמְחָה, גָּלָה מְשׂוֹשׂ הָאָרֶץ׃

נִשְׁאַר בָּעִיר שַׁמָּה; וּשְׁאִיָּה יֻכַּת־שָׁעַר׃

כִּי כֹה יִהְיֶה בְּקֶרֶב הָאָרֶץ בְּתוֹךְ הָעַמִּים; כְּנֹקֶף זַיִת, כְּעוֹלֵלֹת אִם־כָּלָה בָצִיר׃

הֵמָּה יִשְׂאוּ קוֹלָם יָרֹנּוּ; בִּגְאוֹן יְהוָה, צָהֲלוּ מִיָּם׃

עַל־כֵּן בָּאֻרִים כַּבְּדוּ יְהוָה; בְּאִיֵּי הַיָּם, שֵׁם יְהוָה אֱלֹהֵי יִשְׂרָאֵל׃ ס

מִכְּנַף הָאָרֶץ זְמִרֹת שָׁמַעְנוּ צְבִי לַצַּדִּיק, וָאֹמַר רָזִי־לִי רָזִי־לִי אוֹי לִי; בֹּגְדִים בָּגָדוּ, וּבֶגֶד בּוֹגְדִים בָּגָדוּ׃

פַּחַד וָפַחַת וָפָח; עָלֶיךָ יוֹשֵׁב הָאָרֶץ׃

וְהָיָה הַנָּס מִקּוֹל הַפַּחַד יִפֹּל אֶל־הַפַּחַת, וְהָעוֹלֶה מִתּוֹךְ הַפַּחַת, יִלָּכֵד בַּפָּח; כִּי־אֲרֻבּוֹת מִמָּרוֹם נִפְתָּחוּ, וַיִּרְעֲשׁוּ מוֹסְדֵי אָרֶץ׃

רֹעָה הִתְרֹעֲעָה הָאָרֶץ; פּוֹר הִתְפּוֹרְרָה אֶרֶץ, מוֹט הִתְמוֹטְטָה אָרֶץ׃

נוֹעַ תָּנוּעַ אֶרֶץ כַּשִּׁכּוֹר, וְהִתְנוֹדְדָה כַּמְּלוּנָה; וְכָבַד עָלֶיהָ פִּשְׁעָהּ, וְנָפְלָה וְלֹא־תֹסִיף קוּם׃ ס

וְהָיָה בַּיּוֹם הַהוּא, יִפְקֹד יְהוָה עַל־צְבָא הַמָּרוֹם בַּמָּרוֹם; וְעַל־מַלְכֵי הָאֲדָמָה עַל־הָאֲדָמָה׃

וְאֻסְּפוּ אֲסֵפָה אַסִּיר עַל־בּוֹר, וְסֻגְּרוּ עַל־מַסְגֵּר; וּמֵרֹב יָמִים יִפָּקֵדוּ׃

וְחָפְרָה הַלְּבָנָה, וּבוֹשָׁה הַחַמָּה; כִּי־מָלַךְ יְהוָה צְבָאוֹת, בְּהַר צִיּוֹן וּבִירוּשָׁלִַם, וְנֶגֶד זְקֵנָיו כָּבוֹד׃ פ