И҆ смирѧ́тсѧ словеса̀ твоѧ̑ до землѝ, и҆ въ зе́млю вни́дꙋтъ словеса̀ твоѧ̑: и҆ бꙋ́детъ гла́съ тво́й а҆́ки гласѧ́щихъ ѿ землѝ, и҆ ко землѝ и҆знемо́жетъ гла́съ тво́й.

И҆ бꙋ́детъ ꙗ҆́кѡ пе́рсть ѿ колесѐ бога́тство нечести́выхъ, и҆ а҆́ки пра́хъ летѧ́й мно́жество ᲂу҆тѣснѧ́ющихъ тѧ̀, и҆ бꙋ́детъ а҆́ки черта̀ внеза́пꙋ ѿ гдⷭ҇а саваѡ́ѳа.

Присѣще́нїе бо бꙋ́детъ со гро́момъ и҆ съ трꙋ́сомъ и҆ гла́сомъ вели́кимъ, бꙋ́рѧ несо́ма и҆ пла́мень ѻ҆́гненный поѧда́ѧй.

И҆ бꙋ́детъ а҆́ки со́нїе ви́дѧй во снѣ̀ но́щїю, бога́тство всѣ́хъ ꙗ҆зы́кѡвъ, є҆ли́цы воева́ша на а҆рїи́ла, и҆ всѝ, и҆̀же воева́ша на і҆ерⷭ҇ли́ма, и҆ всѝ со́браннїи на́нь и҆ ѡ҆ѕлоблѧ́ющїи є҆го̀.

И҆ бꙋ́дꙋтъ а҆́ки во снѣ̀ ꙗ҆дꙋ́щїи и҆ пїю́щїи, и҆ воста́вшымъ, то́щь и҆́хъ со́нъ: и҆ ꙗ҆́коже во снѣ̀ жа́ждай а҆́ки пїѧ́й, воспрѧнꙋ́въ же є҆щѐ жа́ждетъ, дꙋша́ же є҆гѡ̀ вотщѐ надѣ́ѧсѧ: та́кѡ бꙋ́детъ бога́тство всѣ́хъ ꙗ҆зы́кѡвъ, є҆ли́цы воева́ша на го́рꙋ сїѡ́ню.

Разслабѣ́йте и҆ ᲂу҆жасни́тесѧ, и҆ ᲂу҆пі́йтесѧ не сїке́ромъ, ни вїно́мъ,

ꙗ҆́кѡ напоѝ ва́съ гдⷭ҇ь дꙋ́хомъ ᲂу҆миле́нїѧ, и҆ смежи́тъ ѻ҆́чи и҆́хъ и҆ проро́кѡвъ и҆́хъ и҆ кнѧзе́й и҆́хъ, ви́дѧщихъ сокровє́ннаѧ.

И҆ бꙋ́дꙋтъ ва́мъ всѧ̑ сїѧ̑ словеса̀, а҆́ки словеса̀ кни́ги запечатлѣ́нныѧ сеѧ̀, ю҆́же а҆́ще дадꙋ́тъ человѣ́кꙋ вѣ́дꙋщемꙋ писа̑нїѧ, глаго́люще: прочтѝ сїѐ. И҆ рече́тъ: не могꙋ̀ прочестѝ, запечатлѣ́нна бо.

И҆ да́стсѧ кни́га сїѧ̀ въ рꙋ́цѣ человѣ́кꙋ не вѣ́дꙋщемꙋ писа̑нїѧ, и҆ рече́тсѧ є҆мꙋ̀: прочтѝ сїѐ. И҆ рече́тъ: не вѣ́мъ писа̑нїѧ.

И҆ речѐ гдⷭ҇ь: приближа́ютсѧ мнѣ̀ лю́дїе сі́и ᲂу҆сты̑ свои́ми и҆ ᲂу҆стна́ми свои́ми почита́ютъ мѧ̀, се́рдце же и҆́хъ дале́че ѿстои́тъ ѿ менє̀: всꙋ́е же почита́ютъ мѧ̀, ᲂу҆ча́ще за́повѣдемъ человѣ́чєскимъ и҆ ᲂу҆че́нїємъ.

Сегѡ̀ ра́ди сѐ, а҆́зъ приложꙋ̀, є҆́же пресели́ти лю́ди сїѧ̑, и҆ преста́влю ѧ҆̀, и҆ погꙋблю̀ премꙋ́дрость премꙋ́дрыхъ и҆ ра́зꙋмъ разꙋ́мныхъ сокры́ю.

Го́ре творѧ́щымъ глꙋбо́кѡ совѣ́тъ, а҆ не гдⷭ҇емъ: го́ре въ та́йнѣ совѣ́тъ творѧ́щымъ, и҆ бꙋ́дꙋтъ во тьмѣ̀ дѣла̀ и҆́хъ, и҆ рекꙋ́тъ: кто́ ны ви́дѣ, и҆ кто́ ны ᲂу҆разꙋмѣ́етъ, ꙗ҆̀же мы̀ твори́мъ;

Не ꙗ҆́коже ли бре́нїе скꙋде́льника вмѣните́сѧ; Є҆да̀ рече́тъ зда́нїе созда́вшемꙋ є҆̀: не ты̀ мѧ̀ созда́лъ є҆сѝ; и҆лѝ творе́нїе сотво́ршемꙋ: не разꙋ́мнѡ мѧ̀ сотвори́лъ є҆сѝ;

Не є҆ще́ ли ма́лѡ, и҆ приложи́тсѧ лїва́нъ, а҆́ки гора̀ херме́ль, и҆ херме́ль въ дꙋбра́вꙋ вмѣни́тсѧ;

И҆ ᲂу҆слы́шатъ въ де́нь ѻ҆́ный глꙋсі́и словеса̀ кни́ги (сеѧ̀), и҆ и҆̀же во тьмѣ̀ и҆ и҆̀же во мглѣ̀ ѻ҆́чи слѣпы́хъ ᲂу҆́зрѧтъ.

И҆ возра́дꙋютсѧ ни́щїи ра́ди гдⷭ҇а въ весе́лїи, и҆ ѿча́ѧвшїисѧ человѣ́цы и҆спо́лнѧтсѧ весе́лїѧ.

И҆счезѐ беззако́нникъ, и҆ поги́бе го́рдый, и҆ потреби́шасѧ всѝ беззако́ннꙋющїи во ѕло́бѣ

и҆ творѧ́щїи согрѣша́ти человѣ́ки во сло́вѣ: всѣ̑мъ же ѡ҆блича́ющымъ во вратѣ́хъ претыка́нїе положа́тъ, поне́же соврати́ша въ непра́вдахъ првⷣнаго.

Сегѡ̀ ра́ди та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь на до́мъ і҆а́кѡвль, є҆го́же ѡ҆предѣлѝ ѿ а҆враа́ма: не нн҃ѣ постыди́тсѧ і҆а́кѡвъ, нижѐ нн҃ѣ лицѐ своѐ и҆змѣни́тъ і҆и҃ль:

но є҆гда̀ ᲂу҆ви́дѧтъ ча̑да и҆́хъ дѣла̀ моѧ̑, менє̀ ра́ди ѡ҆свѧтѧ́тъ и҆́мѧ моѐ и҆ ѡ҆свѧтѧ́тъ ст҃а́го і҆а́кѡвлѧ, и҆ бг҃а і҆и҃лева ᲂу҆боѧ́тсѧ.

И҆ ᲂу҆разꙋмѣ́ютъ заблꙋжда́ющїи дꙋ́хомъ смы́слъ, и҆ ро́пщꙋщїи наꙋча́тсѧ послꙋ́шати, и҆ ѧ҆зы́цы нѣмотствꙋ́ющїи наꙋча́тсѧ глаго́лати ми́ръ.

Сербский (синод.)

Јерусалим ће бити опкољен и потом избављен. Народ ће заслијепити. Чудесна промјена.
Тешко Арилу, Арилу, граду гдје је стајао Давид. Додајте годину на годину, нека кољу жртве празничне.

Али ћу притијеснити Арила, и биће жалост и туга, јер ће ми бити као Арил.

Јер ћу те опколити војском, и стегнућу те опкопима и подигнућу супрот теби куле.

Те ћеш оборен говорити са земље и из праха ћеш муцати, и глас ће ти бити са земље као у бајача и из праха ћеш шапћући говорити.

А мноштво непријатеља твојих биће као ситан прах и мноштво насилника као пљева кад се размеће; и то ће бити зачас, изненада.

Господ над војскама походиће га громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и пламеном огњенијем који прождире.

И мноштво свијех народа који војују на Арил и сви који ударају на њ и на зидове његове и који га притјешњују, биће као утвара ноћна у сну.

Биће као кад гладан сни да једе, па кад се пробуди а душа му празна; или кад сни жедан да пије, па кад се пробуди, а он изнемогао и душа му жедна; тако ће бити мноштво свијех народа што војују на гору Сионску.

Станите и чудите се; вапијте и вичите: Пијани су, али не од вина; посрћу, али не од силовита пића.

Јер је Господ излио на вас дух тврдога сна и затворио вам очи, ослијепио пророке и † видиоце, главаре ваше.

И свака утвара биће вам као ријечи у запечаћеној књизи, коју даду човјеку који зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не могу, јер је запечаћено.

Или да даду књигу оном који не зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не знам читати.

Зато рече Господ: Што се овај народ приближује устима својима и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповијест је људска којој су научени,

Зато ћу, ево, још радити чудесно с тијем народом, чудесно и дивно, и мудрост мудријех његовијех погинуће и разума разумнијех нестаће.

Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намјеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна?

Наопаке мисли ваше нијесу ли као кал лончарски? Говори ли дјело за онога који га је начинио: Није ме начинио? И лонац говори ли за онога који га је начинио: Не разумије?

Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму?

И у тај ће дан глухи чути ријечи у књизи, и из таме и мрака видјеће очи слијепијех.

И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са свеца Израиљева.

Јер насилника неће бити, и нестаће подсмјевача, и истријебиће се сви који гледају да чине безакоње.

Који окривљује човјека за ријеч, и мећу замку ономе који кара на вратима, и обарају праведнога лажју.

Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: Неће се више Јаков постидјети, нити ће му лице поблиједјети.

Јер кад види усред себе дјецу своју, дјело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће Свеца Јаковљева и бојаће се Бога Израиљева.

И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку.

Синодальный

1 Горе Ариилу (Иерусалиму), он будет осажден, но при посещении Господа это будет, как сон. 9 Видение о всем подобно запечатанной книге. 13 Горе утаивающим свои замыслы от Господа; горшечник не то же, что глина. Хульник исчезнет. 22 Тогда Иаков не будет в стыде.

Горе Ариилу, Ариилу, городу, в котором жил Давид! приложи́те год к году; пусть заколают жертвы.

Но Я стесню Ариил, и будет плач и сетование; и он останется у Меня, как Ариил.

Я расположусь станом вокруг тебя и стесню тебя стражею наблюдательною, и воздвигну против тебя укрепления.

И будешь унижен, с земли будешь говорить, и глуха будет речь твоя из-под праха, и голос твой будет, как голос чревовещателя, и из-под праха шептать будет речь твоя.

Множество врагов твоих будет, как мелкая пыль, и полчище лютых, как разлетающаяся плева; и это совершится внезапно, в одно мгновение.

Господь Саваоф посетит тебя громом и землетрясением, и сильным гласом, бурею и вихрем, и пламенем всепожирающего огня.

И как сон, как ночное сновидение, будет множество всех народов, воюющих против Ариила, и всех выступивших против него и укреплений его и стеснивших его.

И как голодному снится, будто он ест, но пробуждается, и душа его тоща; и как жаждущему снится, будто он пьет, но пробуждается, и вот он томится, и душа его жаждет: то же будет и множеству всех народов, воюющих против горы Сиона.

Изумляйтесь и дивитесь: они ослепили других, и сами ослепли; они пьяны, но не от вина, – шатаются, но не от сикеры;

ибо навел на вас Господь дух усыпления и сомкнул глаза ваши, пророки, и закрыл ваши головы, прозорливцы.

И всякое пророчество для вас то же, что слова в запечатанной книге, которую подают умеющему читать книгу и говорят: «прочитай ее»; и тот отвечает: «не могу, потому что она запечатана».

И передают книгу тому, кто читать не умеет, и говорят: «прочитай ее»; и тот отвечает: «я не умею читать».

И сказал Господь: так как этот народ приближается ко Мне устами своими, и языком своим чтит Меня, сердце же его далеко отстоит от Меня, и благоговение их предо Мною есть изучение заповедей человеческих;

то вот, Я еще необычайно поступлю с этим народом, чудно и дивно, так что мудрость мудрецов его погибнет, и разума у разумных его не станет.

Горе тем, которые думают скрыться в глубину, чтобы замысл свой утаить от Господа, которые делают дела свои во мраке и говорят: «кто увидит нас? и кто узнает нас?»

Какое безрассудство! Разве можно считать горшечника, как глину? Скажет ли изделие о сделавшем его: «не он сделал меня»? и скажет ли произведение о художнике своем: «он не разумеет»?

Еще немного, очень немного, и Ливан не превратится ли в сад, а сад не будут ли почитать, как лес?

И в тот день глухие услышат слова книги, и прозрят из тьмы и мрака глаза слепых.

И страждущие более и более будут радоваться о Господе, и бедные люди будут торжествовать о Святом Израиля,

потому что не будет более обидчика, и хульник исчезнет, и будут истреблены все поборники неправды,

которые запутывают человека в словах, и требующему суда у ворот расставляют сети, и отталкивают правого.

Посему так говорит о доме Иакова Господь, Который искупил Авраама: тогда Иаков не будет в стыде, и лице его более не побледнеет.

Ибо когда увидит у себя детей своих, дело рук Моих, то они свято будут чтить имя Мое и свято чтить Святаго Иаковлева, и благоговеть пред Богом Израилевым.

Тогда блуждающие духом познают мудрость, и непокорные научатся послушанию.

Сербский

Языки

Тешко Арилу, Арилу, граду где је стајао Давид. Додајте годину на годину, нека кољу жртве празничне.

Али ћу притеснити Арила, и биће жалост и туга, јер ће ми бити као Арил.

Јер ћу те опколити војском, и стегнућу те опкопима и подигнућу супрот теби куле.

А мноштво непријатеља твојих биће као ситан прах и мноштво насилника као плева кад се размеће; и то ће бити зачас, изненада.

Господ над војскама походиће га громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и пламеном огњеним који прождире.

И мноштво свих народа који војују на Арил и сви који ударају на њ и на зидове његове и који га притешњују, биће као утвара ноћна у сну.

Биће као кад гладан сни да једе, па кад се пробуди а душа му празна; или кад сни жедан да пије, па кад се пробуди, а он изнемогао и душа му жедна; тако ће бити мноштво свих народа што војују на гору сионску.

Станите и чудите се; вапијте и вичите: Пијани су, али не од вина; посрћу, али не од силовитог пића.

Јер је Господ излио на вас дух тврдог сна и затворио вам очи, ослепио пророке и видеоце, главаре ваше.

И свака утвара биће вам као речи у запечаћеној књизи, коју дају човеку који зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не могу, јер је запечаћено.

Или да дају књигу оном који не зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не знам читати.

Зато рече Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени,

Зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрих његових погинуће и разум разумних нестаће.

Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна?

Наопаке мисли ваше нису ли као као лончарски? Говори ли дело за оног који га је начинио: Није ме начинио? И лонац говори ли за оног који га је начинио: Не разуме?

Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму?

И у тај ће дан глуви чути речи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слепих.

И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са Свеца Израиљевог.

Јер насилника неће бити, и нестаће подсмевача, и истребиће се сви који гледају да чине безакоње,

Који окривљују човека за реч, и мећу замку оном који кара на вратима, и обарају праведног лажју.

Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице побледети.

Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће Свеца Јаковљевог и бојаће се Бога Израиљевог.

И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку.