Скрыть
3:2
3:6
3:8
3:12
3:14
3:17
3:18
3:19
3:20
3:21
3:22
3:23
3:24
3:26
Церковнославянский (рус)
Се́, Влады́ка Госпо́дь Савао́ѳъ отъ­и́метъ от­ Иерусали́ма и от­ Иуде́и крѣ́пкаго и крѣ́пкую, крѣ́пость хлѣ́ба и крѣ́пость воды́,
исполи́на и крѣ́пкаго, и человѣ́ка ра́тника и судiю́, и проро́ка и смотрели́ваго, и ста́рца
и пятьдесятонача́лника, и ди́внаго совѣ́тника и прему́драго архите́ктона и разу́мнаго послу́шателя.
И поста́влю ю́ношы кня́зи и́хъ, и руга́телiе госпо́д­ст­вовати бу́дутъ и́ми.
И напа́дати и́мутъ лю́дiе, человѣ́къ на человѣ́ка, и человѣ́къ на бли́жняго сво­его́: при­­рази́т­ся отроча́ къ ста́рцу, и безче́стный къ честно́му.
Я́ко и́мет­ся человѣ́къ бра́та сво­его́, или́ дома́шняго отца́ сво­его́, глаго́ля: ри́зу и́маши, началово́ждь на́мъ бу́ди, и бра́шно мое́ подъ тобо́ю да бу́детъ.
И от­вѣща́въ въ де́нь о́ный рече́тъ: не бу́ду тво́й началово́ждь, нѣ́сть бо въ дому́ мо­е́мъ ни хлѣ́ба, ни ри́зы: не бу́ду началово́ждь лю́демъ си́мъ.
Я́ко оста́вленъ бы́сть Иерусали́мъ, и Иуде́а паде́, и язы́къ и́хъ со беззако́нiемъ, не покаря́ющься Го́сподеви.
Сего́ ра́ди ны́нѣ смири́ся сла́ва и́хъ, и сту́дъ лица́ и́хъ проти́ву ста́ и́мъ: грѣ́хъ же сво́й я́ко Cодо́мскiй воз­вѣсти́ша и яви́ша. Го́ре души́ и́хъ, зане́ умы́слиша совѣ́тъ лука́вый на себе́ сами́хъ,
ре́кше: свя́жемъ пра́веднаго, я́ко непотре́бенъ на́мъ е́сть. У́бо плоды́ дѣ́лъ сво­и́хъ снѣдя́тъ.
Го́ре беззако́н­ному: лука́вая бо при­­ключа́т­ся ему́ по дѣло́мъ руку́ его́.
Лю́дiе мо­и́, при­­ста́вницы ва́ши пожина́ютъ ва́съ, и истяза́ющiи облада́ютъ ва́ми: лю́дiе мо­и́, блажа́щiи ва́съ льстя́тъ вы́ и стези́ но́гъ ва́шихъ воз­муща́ютъ.
Но ны́нѣ устро́ит­ся Госпо́дь на су́дъ и поста́витъ на су́дъ лю́ди своя́:
са́мъ Госпо́дь на су́дъ прiи́детъ со старѣ́йшины люді́й и со кня́зи и́хъ. Вы́ же почто́ запали́сте виногра́дъ мо́й, и разграбле́нiе убо́гаго въ домѣ́хъ ва́шихъ?
почто́ вы́ оби́дите люді́й мо­и́хъ и лице́ убо́гихъ посрамля́ете? глаго́летъ Госпо́дь Савао́ѳъ.
Сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: поне́же воз­несо́шася дще́ри Сiо́ни и ходи́ша высо́кою вы́ею и помиза́нiемъ оче́съ и ступа́нiемъ но́гъ, ку́пно ри́зы влеку́шыя [по до́лу] и нога́ма ку́пно игра́ющыя:
и смири́тъ Госпо́дь нача́лныя дще́ри Сiо́ни, и Госпо́дь от­кры́етъ срамоту́ и́хъ.
Въ де́нь о́нъ, и отъ­и́метъ Госпо́дь сла́ву ри́зъ и́хъ и красоты́ и́хъ, и вплете́нiя злата́я [на главѣ́] и тре́сны ри́зныя, и лу́ницы гри́вен­ныя
и срачи́цы то́нкiя, и красоту́ лица́ и́хъ и состро­е́нiе красы́ сла́вныя, и о́бручи и пе́рстни, и мони́ста и запя́стiя и худо́жныя усеря́зи,
и багряни́цы и пребагря́ная, и у́тварь хра́мную
и свѣ́тлая лако́нская, и виссо́ны и синеты́, и червлени́цы
и виссо́нъ со зла́томъ и синето́ю преты́каны, и тончи́цы преи́маны зла́томъ:
и бу́детъ вмѣ́сто вони́ до́брыя смра́дъ, и вмѣ́сто по́яса у́жемъ препоя́шешися, и вмѣ́сто украше́нiя злата́го, е́же на главѣ́, плѣ́шь имѣ́ти бу́деши дѣ́лъ тво­и́хъ ра́ди, и вмѣ́сто ри́зы багря́ныя препоя́шешися вре́тищемъ:
и сы́нъ тво́й добрѣ́йшiй, его́же лю́биши, мече́мъ паде́тъ, и крѣ́пцыи ва́ши мече́мъ паду́тъ и смиря́т­ся:
и воспла́чут­ся храни́лища у́тварей ва́шихъ, и оста́нешися еди́на и о зе́млю уда́рена бу́деши.
Синодальный
1 Господь даст им отроков в начальники. 8 Суд над старейшинами; 16 суд над надменными нарядными женщинами Сиона.
Вот, Господь, Господь Саваоф, отнимет у Иерусалима и у Иуды посох и трость, всякое подкрепление хлебом и всякое подкрепление водою,
храброго вождя и воина, судью и пророка, и прозорливца и старца,
пятидесятника и вельможу и советника, и мудрого художника и искусного в слове.
И дам им отроков в начальники, и дети будут господствовать над ними.
И в народе один будет угнетаем другим, и каждый – ближним своим; юноша будет нагло превозноситься над старцем, и простолюдин над вельможею.
Тогда ухватится человек за брата своего, в семействе отца своего, и скажет: у тебя есть одежда, будь нашим вождем, и да будут эти развалины под рукою твоею.
А он с клятвою скажет: не могу исцелить ран общества; и в моем доме нет ни хлеба, ни одежды; не делайте меня вождем народа.
Так рушился Иерусалим, и пал Иуда, потому что язык их и дела их – против Господа, оскорбительны для очей славы Его.
Выражение лиц их свидетельствует против них, и о грехе своем они рассказывают открыто, как Содомляне, не скрывают: горе душе их! ибо сами на себя навлекают зло.
Скажите праведнику, что благо ему, ибо он будет вкушать плоды дел своих;
а беззаконнику – горе, ибо будет ему возмездие за дела рук его.
Притеснители народа Моего – дети, и женщины господствуют над ним. Народ Мой! вожди твои вводят тебя в заблуждение и путь стезей твоих испортили.
Восстал Господь на суд – и стоит, чтобы судить народы.
Господь вступает в суд со старейшинами народа Своего и с князьями его: вы опустошили виноградник; награбленное у бедного – в ваших домах;
что вы тесните народ Мой и угнетаете бедных? говорит Господь, Господь Саваоф.
И сказал Господь: за то, что дочери Сиона надменны и ходят, подняв шею и обольщая взорами, и выступают величавою поступью и гремят цепочками на ногах, –
оголит Господь темя дочерей Сиона и обнажит Господь срамоту их;
в тот день отнимет Господь красивые цепочки на ногах и звездочки, и луночки,
серьги, и ожерелья, и опахала, увясла и запястья, и пояса, и сосудцы с духами, и привески волшебные,
перстни и кольца в носу,
верхнюю одежду и нижнюю, и платки, и кошельки,
светлые тонкие епанчи и повязки, и покрывала.
И будет вместо благовония зловоние, и вместо пояса будет веревка, и вместо завитых волос – плешь, и вместо широкой епанчи – узкое вретище, вместо красоты – клеймо.
Мужи твои падут от меча, и храбрые твои – на войне.
И будут воздыхать и плакать ворота столицы, и будет она сидеть на земле опустошенная.
Цр҃ко́внослав
Сѐ, влⷣка гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ ѿи́метъ ѿ і҆ерⷭ҇ли́ма и҆ ѿ і҆ꙋде́и крѣ́пкаго и҆ крѣ́пкꙋю, крѣ́пость хлѣ́ба и҆ крѣ́пость воды̀,
и҆споли́на и҆ крѣ́пкаго, и҆ человѣ́ка ра́тника и҆ сꙋдїю̀, и҆ прⷪ҇ро́ка и҆ смотрели́ваго, и҆ ста́рца
и҆ пѧтьдесѧтонача́льника, и҆ ди́внаго совѣ́тника и҆ премꙋ́драго а҆рхїте́ктона и҆ разꙋ́мнаго послꙋ́шателѧ.
И҆ поста́влю ю҆́ношы кнѧ̑зи и҆́хъ, и҆ рꙋга́телїе госпо́дствовати бꙋ́дꙋтъ и҆́ми.
И҆ напа́дати и҆́мꙋтъ лю́дїе, человѣ́къ на человѣ́ка, и҆ человѣ́къ на бли́жнѧго своего̀: прирази́тсѧ ѻ҆троча̀ къ ста́рцꙋ, и҆ безче́стный къ честно́мꙋ.
Ꙗ҆́кѡ и҆́метсѧ человѣ́къ бра́та своегѡ̀, и҆лѝ дома́шнѧгѡ ѻ҆тца̀ своегѡ̀, глаго́лѧ: ри́зꙋ и҆́маши, началово́ждь на́мъ бꙋ́ди, и҆ бра́шно моѐ под̾ тобо́ю да бꙋ́детъ.
И҆ ѿвѣща́въ въ де́нь ѻ҆́ный рече́тъ: не бꙋ́дꙋ тво́й началово́ждь, нѣ́сть бо въ домꙋ̀ мое́мъ ни хлѣ́ба, ни ри́зы: не бꙋ́дꙋ началово́ждь лю́демъ си̑мъ.
Ꙗ҆́кѡ ѡ҆ста́вленъ бы́сть і҆ерⷭ҇ли́мъ, и҆ і҆ꙋде́а падѐ, и҆ ѧ҆зы́къ и҆́хъ со беззако́нїемъ, не покарѧ́ющьсѧ гдⷭ҇еви.
Сегѡ̀ ра́ди нн҃ѣ смири́сѧ сла́ва и҆́хъ, и҆ стꙋ́дъ лица̀ и҆́хъ проти́вꙋ ста̀ и҆̀мъ: грѣ́хъ же сво́й ꙗ҆́кѡ содо́мскїй возвѣсти́ша и҆ ꙗ҆ви́ша. Го́ре дꙋшѝ и҆́хъ, занѐ ᲂу҆мы́слиша совѣ́тъ лꙋка́вый на себѐ сами́хъ,
ре́кше: свѧ́жемъ првⷣнаго, ꙗ҆́кѡ непотре́бенъ на́мъ є҆́сть. Оу҆̀бо плоды̀ дѣ́лъ свои́хъ снѣдѧ́тъ.
Го́ре беззако́нномꙋ: лꙋка̑ваѧ бо приключа́тсѧ є҆мꙋ̀ по дѣлѡ́мъ рꙋкꙋ̀ є҆гѡ̀.
Лю́дїе моѝ, приста̑вницы ва́ши пожина́ютъ ва́съ, и҆ и҆стѧза́ющїи ѡ҆блада́ютъ ва́ми: лю́дїе моѝ, блажа́щїи ва́съ льстѧ́тъ вы̀ и҆ стєзѝ но́гъ ва́шихъ возмꙋща́ютъ.
Но нн҃ѣ ᲂу҆стро́итсѧ гдⷭ҇ь на сꙋ́дъ и҆ поста́витъ на сꙋ́дъ лю́ди своѧ̑:
са́мъ гдⷭ҇ь на сꙋ́дъ прїи́детъ со старѣ̑йшины люді́й и҆ со кнѧ̑зи и҆́хъ. Вы́ же почто̀ запали́сте вїногра́дъ мо́й, и҆ разграбле́нїе ᲂу҆бо́гагѡ въ домѣ́хъ ва́шихъ;
почто̀ вы̀ ѡ҆би́дите люді́й мои́хъ и҆ лицѐ ᲂу҆бо́гихъ посрамлѧ́ете; гл҃етъ гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ.
Сїѧ̑ гл҃етъ гдⷭ҇ь: поне́же вознесо́шасѧ дщє́ри сїѡ̑ни и҆ ходи́ша высо́кою вы́ею и҆ помиза́нїемъ ѻ҆че́съ и҆ стꙋпа́нїемъ но́гъ, кꙋ́пнѡ ри̑зы влекꙋ́щыѧ (по до́лꙋ) и҆ нога́ма кꙋ́пнѡ и҆гра́ющыѧ:
и҆ смири́тъ гдⷭ҇ь нача̑льныѧ дщє́ри сїѡ̑ни, и҆ гдⷭ҇ь ѿкры́етъ срамотꙋ̀ и҆́хъ.
Въ де́нь ѡ҆́нъ, и҆ ѿи́метъ гдⷭ҇ь сла́вꙋ ри́зъ и҆́хъ и҆ красоты̑ и҆́хъ, и҆ вплетє́нїѧ злата̑ѧ (на главѣ̀) и҆ трє́сны ри̑зныѧ, и҆ лꙋ̑ницы гри́вєнныѧ
и҆ срачи̑цы тѡ́нкїѧ, и҆ красотꙋ̀ лица̀ и҆́хъ и҆ сострое́нїе красы̀ сла́вныѧ, и҆ ѡ҆́брꙋчи и҆ пє́рстни, и҆ мѡни́ста и҆ запѧ̑стїѧ и҆ хꙋдѡ́жныѧ ᲂу҆серѧ̑зи,
и҆ багрѧни̑цы и҆ пребагрѧ̑наѧ, и҆ ᲂу҆́тварь хра́мнꙋю
и҆ свѣ̑тлаѧ лакѡ̑нскаѧ, и҆ вѷссо́ны и҆ синєты̀, и҆ червлєни́цы
и҆ вѷссо́нъ со зла́томъ и҆ синето́ю преты̑каны, и҆ тѡнчи́цы преи̑маны зла́томъ:
и҆ бꙋ́детъ вмѣ́стѡ вонѝ до́брыѧ смра́дъ, и҆ вмѣ́стѡ по́ѧса ᲂу҆́жемъ препоѧ́шешисѧ, и҆ вмѣ́стѡ ᲂу҆краше́нїѧ злата́гѡ, є҆́же на главѣ̀, плѣ́шь и҆мѣ́ти бꙋ́деши дѣ́лъ твои́хъ ра́ди, и҆ вмѣ́стѡ ри́зы багрѧ́ныѧ препоѧ́шешисѧ вре́тищемъ:
и҆ сы́нъ тво́й добрѣ́йшїй, є҆го́же лю́биши, мече́мъ паде́тъ, и҆ крѣ́пцыи ва́ши мече́мъ падꙋ́тъ и҆ смирѧ́тсѧ:
и҆ воспла́чꙋтсѧ храни̑лища ᲂу҆́тварей ва́шихъ, и҆ ѡ҆ста́нешисѧ є҆ди́на и҆ ѡ҆ зе́млю ᲂу҆да́рена бꙋ́деши.
Ecce enim Dominator, Dominus exercituum, aufert a Ierusalem et a Iuda robur et praesidium, omne robur panis et omne robur aquae,
fortem et virum bellatorem, iudicem et prophetam et hariolum et senem,
principem super quinquaginta et honorabilem vultu et consiliarium et sapientem magum et prudentem incantatorem.
Et dabo pueros principes eorum; et infantes dominabuntur eis.
Et irruet populus, vir ad virum, unusquisque ad proximum suum: tumultuabitur puer contra senem, et ignobilis contra nobilem.
Apprehendet enim vir fratrem suum in domo patris sui: «Vestimentum tibi est, princeps esto noster, ruina autem haec sub manu tua».
Clamabit in die illa dicens: «Non sum medicus, et in domo mea non est panis neque vestimentum; nolite constituere me principem populi».
Ruit enim Ierusalem, et Iudas concidit, quia lingua eorum et adinventiones eorum contra Dominum, ut provocarent oculos maiestatis eius.
Procacitas vultus eorum accusat eos, et peccatum suum quasi Sodoma praedicaverunt nec absconderunt; vae animae eorum, quoniam reddita sunt eis mala!
Dicite iusto: «Bene!», quoniam fructum adinventionum suarum comedet.
Vae impio in malum: retributio enim manuum eius fiet ei!
Populum meum opprimit infans, et mulieres dominantur ei. Popule meus, qui te beatum dicunt, ipsi te decipiunt et viam gressuum tuorum dissipant.
Surgit ad arguendum Dominus et stat ad iudicandos populos.
Dominus ad iudicium veniet cum senibus populi sui et principibus eius: «Vos enim depasti estis vineam, et rapina pauperis in domibus vestris.
Quare atteritis populum meum et facies pauperum commolitis?», dicit Dominus, Deus exercituum.
Et dixit Dominus: «Pro eo quod elevatae sunt filiae Sion et ambulaverunt extento collo et nutibus oculorum, parvis passibus incedebant et catenulis pedum tinniebant,
decalvabit Dominus verticem filiarum Sion et Dominus crinem earum nudabit».
In die illa auferet Dominus ornamentum calceamentorum et torques
et lunulas et inaures et armillas et mitras,
discriminalia et periscelidas et fascias et olfactoriola
et anulos et ornamenta narium,
mutatoria et palliola et linteamina et marsupia,
specula et sindones et vittas et pallia.
Et erit pro suavi odore foetor, et pro zona funiculus, et pro crispante crine calvitium, et pro fascia pectorali cilicium, stigma pro pulchritudine.
Viri tui gladio cadent, et fortes tui in proelio,
et maerebunt atque lugebunt portae eius, et desolata in terra sedebit.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible