Видѣ́нїе четвероно́гихъ, и҆̀же въ пꙋсты́ни. Въ печа́ли и҆ въ тѣснотѣ̀ ле́въ и҆ льви́чищь: ѿтꙋ́дꙋ а҆́спїды и҆ пле́мѧ а҆́спїдѡвъ парѧ́щихъ, и҆̀же везѧ́хꙋ на ѻ҆слѣ́хъ и҆ на вельблю́дѣхъ бога́тство своѐ ко ꙗ҆зы́кꙋ, и҆́же не помо́жетъ и҆̀мъ въ по́мощь, но на стꙋ́дъ и҆ ᲂу҆кори́знꙋ.

Є҆гѵ́птѧне вотщѐ и҆ всꙋ́е ᲂу҆спѣ́ютъ ва́мъ: возвѣстѝ и҆̀мъ, ꙗ҆́кѡ тще́тно ᲂу҆тѣше́нїе ва́ше сїѐ.

Нн҃ѣ ᲂу҆̀бо сѣ́дъ напишѝ сїѧ̑ на дскѣ̀ и҆ въ кни́гꙋ: ꙗ҆́кѡ бꙋ́дꙋтъ сїѧ̑ во дни̑ време́нъ и҆ да́же до вѣ́ка.

Ꙗ҆́кѡ лю́дїе непокори́ви сꙋ́ть, сы́нове лжи́вїи, и҆̀же не похотѣ́ша слы́шати зако́на бж҃їѧ,

глаго́люще прⷪ҇ро́кѡмъ: не повѣ́дайте на́мъ: и҆ видѣ̑нїѧ ви́дѧщымъ: не глаго́лите на́мъ, но на́мъ глаго́лите и҆ возвѣща́йте на́мъ и҆но́е прельще́нїе

и҆ соврати́те на́съ съ пꙋтѝ сегѡ̀: ѿими́те ѿ на́съ пꙋ́ть се́й и҆ ѿими́те ѿ на́съ сꙋ́дъ і҆и҃левъ {Є҆вр.: ст҃о́е і҆и҃лево.}.

Тогѡ̀ ра́ди си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь ст҃ы́й і҆и҃левъ: поне́же не покори́стесѧ словесє́мъ си̑мъ и҆ надѣ́ѧстесѧ на лжꙋ̀, и҆ ꙗ҆́кѡ поропта́сте и҆ ᲂу҆пова́юще бы́сте на сло́во сїѐ,

сегѡ̀ ра́ди бꙋ́детъ ва́мъ грѣ́хъ се́й, а҆́ки стѣна̀ па́дающаѧ внеза́пꙋ гра́да тве́рда плѣне́на, є҆гѡ́же а҆́бїе настои́тъ паде́нїе:

и҆ паде́нїе є҆гѡ̀ бꙋ́детъ ꙗ҆́кѡ сокрꙋше́нїе сосꙋ́да гли́нѧна, ѿ гли́ны дро́бны, ꙗ҆́кѡ не мо́жно ѡ҆брѣстѝ въ ни́хъ чре́па, и҆́мже ѻ҆́гнь во́змеши и҆ во́ньже влїе́ши воды̀ ма́лѡ.

Та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь, гдⷭ҇ь ст҃ы́й і҆и҃левъ: є҆гда̀ возврати́всѧ воздо́хнеши, тогда̀ спасе́шисѧ и҆ ᲂу҆разꙋмѣ́еши, гдѣ̀ є҆сѝ бы́лъ: є҆гда̀ ᲂу҆пова́лъ є҆сѝ на сꙋ́єтнаѧ, тще́тна крѣ́пость ва́ша бы́сть, и҆ не хотѣ́сте послꙋ́шати,

но реко́сте: на ко́нехъ побѣ́гнемъ. Тогѡ̀ ра́ди побѣ́гнете. И҆ реко́сте: на ле́гкихъ вса́дницы бꙋ́демъ. Тогѡ̀ ра́ди ле́гцы бꙋ́дꙋтъ гонѧ́щїи ва́съ.

Ѿ гла́са є҆ди́нагѡ побѣ́гнꙋтъ ты́сѧща, и҆ ѿ гла́са пѧтѝ побѣ́гнꙋтъ мно́зи, до́ндеже ѡ҆ста́влени бꙋ́дете а҆́ки що́гла на горѣ̀ и҆ ꙗ҆́кѡ зна́мѧ носѧ́й на холмѣ̀.

И҆ па́ки пожде́тъ бг҃ъ, є҆́же ᲂу҆ще́дрити ва́съ, и҆ сегѡ̀ ра́ди вознесе́тсѧ є҆́же поми́ловати ва́съ: занѐ сꙋдїѧ̀ гдⷭ҇ь бг҃ъ ва́шъ є҆́сть, и҆ гдѣ̀ ѡ҆ста́вите сла́вꙋ ва́шꙋ; блаже́ни всѝ пребыва́ющїи въ не́мъ.

Занѐ лю́дїе ст҃і́и въ сїѡ́нѣ вселѧ́тсѧ, і҆ерⷭ҇ли́мъ же пла́чемъ воспла́касѧ: поми́лꙋй мѧ̀. Поми́лꙋетъ тѧ̀, є҆гда̀ ᲂу҆зрѣ̀ гла́съ во́плѧ твоегѡ̀, послꙋ́ша тебѐ.

И҆ да́стъ гдⷭ҇ь ва́мъ хлѣ́бъ печа́ли и҆ во́дꙋ тѣ́снꙋю, и҆ ктомꙋ̀ не прибли́жатсѧ къ тебѣ̀ льстѧ́щїи тѧ̀: ꙗ҆́кѡ ѻ҆́чи твоѝ ᲂу҆́зрѧтъ прельща́ющихъ тѧ̀,

и҆ ᲂу҆шеса̀ твоѧ̑ ᲂу҆слы́шатъ словеса̀ созадѝ тебѐ прельща́ющихъ, и҆̀же глаго́лютъ: се́й пꙋ́ть, поиди́мъ по немꙋ̀ и҆лѝ на де́сно, и҆лѝ на лѣ́во.

И҆ ѿве́ржеши кꙋмі́ры посре́брєнныѧ, и҆ позлащє́нныѧ раздроби́ши, и҆ развѣ́еши ꙗ҆́кѡ во́дꙋ жены̀ мѣ́сѧчныѧ, и҆ а҆́ки мѡты́ла ѿве́ржеши ѧ҆̀.

Тогда̀ бꙋ́детъ до́ждь сѣ́мени землѝ твоеѧ̀, и҆ хлѣ́бъ жи́та землѝ твоеѧ̀ бꙋ́детъ и҆з̾ѻби́ленъ и҆ тꙋ́ченъ, и҆ напасꙋ́тсѧ ско́ти твоѝ въ то́й де́нь на мѣ́стѣ тꙋ́чнѣ и҆ простра́ннѣ.

Ю҆нцы̀ ва́ши и҆ воло́ве дѣ́лающїи зе́млю наѧдѧ́тсѧ пле́въ смѣ́шенныхъ со ꙗ҆чме́немъ и҆звѣ́ѧнымъ.

И҆ бꙋ́детъ на всѧ́цѣй горѣ̀ высо́цѣ и҆ на всѧ́цѣмъ хо́лмѣ вознесе́ннѣ вода̀ текꙋ́щаѧ въ де́нь ѻ҆́ный, є҆гда̀ поги́бнꙋтъ мно́зи, и҆ є҆гда̀ падꙋ́тсѧ столпѝ:

и҆ бꙋ́детъ свѣ́тъ лꙋны̀ а҆́ки свѣ́тъ со́лнца, и҆ свѣ́тъ со́лнечный бꙋ́детъ седмери́цею въ то́й де́нь, є҆гда̀ и҆сцѣли́тъ гдⷭ҇ь сокрꙋше́нїе люді́й свои́хъ и҆ болѣ́знь ꙗ҆́звы твоеѧ̀ и҆сцѣли́тъ.

Сѐ, и҆́мѧ гдⷭ҇не и҆́детъ вре́менемъ мно́гимъ, горѧ́щаѧ ꙗ҆́рость є҆гѡ̀: со сла́вою сло́во ᲂу҆сте́нъ є҆гѡ̀, сло́во гнѣ́ва по́лно, и҆ гнѣ́въ ꙗ҆́рости ꙗ҆́кѡ ѻ҆́гнь поѧ́стъ:

и҆ дꙋ́хъ є҆гѡ̀ а҆́ки вода̀ въ де́бри влекꙋ́щи прїи́детъ да́же до вы́и и҆ раздѣли́тсѧ, є҆́же смꙋти́ти ꙗ҆зы́ки ѡ҆ прельще́нїи сꙋ́етнѣмъ, и҆ пожене́тъ ѧ҆̀ пре́лесть тща̀, и҆ во́зметъ ѧ҆̀ пред̾ лице́мъ и҆́хъ.

Є҆да̀ прⷭ҇нѡ подоба́етъ ва́мъ ра́доватисѧ и҆ входи́ти во ст҃а̑ѧ моѧ̑ всегда̀, а҆́ки пра́зднꙋющымъ и҆ ꙗ҆́кѡ веселѧ́щымсѧ вни́ти со сопѣ́лїю въ го́рꙋ гдⷭ҇ню къ бг҃ꙋ і҆и҃левꙋ;

И҆ слы́шанꙋ сотвори́тъ гдⷭ҇ь сла́вꙋ гла́са своегѡ̀, и҆ ꙗ҆́рость мы́шцы своеѧ̀ показа́ти, съ ꙗ҆́ростїю и҆ гнѣ́вомъ, и҆ со пла́менемъ поѧда́ющимъ возгреми́тъ ѕѣ́льнѡ, и҆ ꙗ҆́кѡ вода̀ и҆ гра́дъ низходѧ́щь нꙋ́ждею.

Гла́сомъ бо гдⷭ҇нимъ побѣжде́ни бꙋ́дꙋтъ а҆ссѷрі́ане ꙗ҆́звою, є҆́юже а҆́ще порази́тъ ѧ҆̀.

И҆ бꙋ́детъ є҆мꙋ̀ ѡ҆́крестъ, ѿѻнꙋ́дꙋже бѣ̀ и҆́хъ наде́жда по́мощи, на ню́же то́й ᲂу҆пова́ше: ті́и со тѷмпа̑ны и҆ гꙋ́сльми ра́товати бꙋ́дꙋтъ на́нь ѿ премѣне́нїѧ.

Ты́ бо пре́жде дні́й и҆стѧ́занъ бꙋ́деши: є҆да̀ и҆ тебѣ̀ ᲂу҆гото́васѧ ца́рствовати; де́брь глꙋбо́кꙋю, древеса̀ лежа̑ща, ѻ҆́гнь и҆ древа̀ мнѡ́га, ꙗ҆́рость гдⷭ҇нѧ а҆́ки де́брь жꙋ́пеломъ горѧ́щаѧ.

Сербский (синод.)

Тешко онима који побјегну у Мисир! Благо онима који се уздају у Господа! Суд Асирији.
Тешко синовима одметницима, говори Господ, који састављају намјере које нијесу од мене, заклањају се за заклон који није од мога духа, да домећу гријех на гријех;

Који слазе у Мисир не питајући шта ћу ја рећи, да се укријепе силом Фараоновом и да се заклоне под сјеном Мисирским.

Јер ће вам сила Фараонова бити на срамоту, и заклон под сјеном Мисирским на поругу.

Јер кнезови његови бише у Соану, и посланици његови дођоше у Ханес.

Али ће се сви посрамити с народа који им неће помоћи, нити ће им бити на корист ни на добит, него на срамоту и на поругу.

Товар ће бити на стоци јужној: У земљу гдје је невоља и мука, гдје су лавови и лавићи, гује и змајеви огњени крилати, однијеће благо своје магарцима на раменима и богатство своје камилама на грбама, к народу који неће помоћи.

Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: Јачина им је да сједе с миром.

Сада иди, напиши ово пред њима на дашчицу, напиши у књигу, да остане за времена која ће доћи, довијека:

Они су народ непокоран, синови лажљиви, синови који неће да слушају закона Господњега;

Који говоре видиоцима: Немојте виђати, и пророцима: Немојте нам пророковати што је право, говорите нам миле ствари, пророкујте пријевару;

Сврните с пута, одступите од стазе, нека нестане испред нас свеца Израиљева.

Зато овако вели Светац Израиљев: Кад одбацујете ову ријеч, и уздате се у пријевару и опачину и на њу се ослањате,

Зато ће вам то безакоње бити као пукотина у зиду који хоће да падне, која издигне зид високо, те се нагло уједанпут обори.

И разбиће га као што се разбија разбијен суд лончарски, не жали се, те се не нађе ни цријепа кад се разбије да узмеш огањ с огњишта или да захватиш воде из јаме.

Јер овако говори Господ Господ, светац Израиљев: Ако се повратите и будете мирни, избавићете се, у миру и уздању биће сила виша; али ви нећете.

Него говорите: Не; него ћемо на коњма побјећи. Зато ћете бјежати. Појахаћемо брзе коње. Зато ће бити бржи који ће вас тјерати.

Бјежаће вас тисућа кад један повиче; кад повичу петорица, бјежаћете сви, докле не останете као окресано дрво наврх горе и као застава на хуму.

А зато чека Господ да се смилује на вас, и зато ће се узвисити да вас помилује; јер је Господ праведан Бог; благо свјема који га чекају.

Јер ће народ наставати у Сиону, у Јерусалиму; нећеш више плакати, доиста ће те помиловати кад повичеш; чим те чује, одазваће ти се.

Премда ће вам Господ дати хљеба тужнога и воде невољничке; али ти се више неће узимати учитељи твоји, него ће очи твоје гледати учитеље твоје,

И уши ће твоје слушати ријеч иза тебе гдје говори: То је пут, идите њим, ако бисте сврнули надесно или налијево.

И опрзнићете посребрене ликове своје резане и златно одијело ликова ливенијех, и бацићете их као нечистоту, и рећи ћеш им: Одлазите.

И даће дажд сјемену твојему које посијеш на њиви, и хљеб од рода земаљскога биће обилат и сит; тада ће стока твоја пасти на паши пространој.

Волови и магарци, што раде земљу, јешће чисту зоб овијану лопатом и решетом.

И на свакој гори високој и на сваком хуму високом биће извори и потоци, кад буде покољ велики, кад попадају куле.

И свјетлост ће мјесечна бити као свјетлост сунчана, а свјетлост ће сунчана бити седам пута већа, као свјетлост од седам дана, кад Господ завије улом народу својему и исцијели ране које му је задао.

Гле, име Господње иде издалека, гњев његов гори и врло је тежак; усне су му пуне љутине и језик му је као огањ који сажиже.

А дух му је као поток који плави и допире до грла, да расије народе да отиду у ништа, и биће у чељустима народима узда која ће их гонити да лутају.

Пјеваћете као ноћу уочи празника, и веселићете се од срца као онај који иде са свиралом на гору Господњу, к стијени Израиљевој,

И Господ ће пустити да се чује слава гласа његова, и показаће како маше руком својом с љутијем гњевом и пламеном огњенијем који прождире, с распом и са силнијем даждем и с градом.

Јер ће се од гласа Господњега препасти Асирац, који је био палицом.

И куда год прође палица поуздана, којом ће Господ навалити на њ, биће бубњи и гусле, и ратовима жестоким ратоваће на њих.

Јер је већ приправљен Тофет, и самом цару приправљен је, начинио је дубок и широк; мјеста, огња и дрва има много; дах Господњи као поток сумпорни упалиће га.

Синодальный

1 Сила фараона будет для вас стыдом; 8 «впиши в книгу … что это народ мятежный». 15 «В тишине и уповании крепость ваша; но вы не захотели». 18 Господь медлит, чтобы помиловать вас. «Хлеб в горести и воду в нужде». «Вот путь, идите по нему». День изобилия. 27 Язык Господа, как огонь поедающий.

Горе непокорным сынам, говорит Господь, которые делают совещания, но без Меня, и заключают союзы, но не по духу Моему, чтобы прилагать грех ко греху:

не вопросив уст Моих, идут в Египет, чтобы подкрепить себя силою фараона и укрыться под тенью Египта.

Но сила фараона будет для вас стыдом, и убежище под тенью Египта – бесчестием;

потому что князья его* уже в Цоане, и послы его дошли до Ханеса. //*Иерусалима.

Все они будут постыжены из-за народа, который бесполезен для них; не будет от него ни помощи, ни пользы, но – стыд и срам.

Тяжести на животных, идущих на юг, по земле угнетения и тесноты, откуда выходят львицы и львы, аспиды и летучие змеи; они несут на хребтах ослов богатства свои и на горбах верблюдов сокровища свои к народу, который не принесет им пользы.

Ибо помощь Египта будет тщетна и напрасна; потому Я сказал им: сила их – сидеть спокойно.

Теперь пойди, начертай это на доске у них, и впиши это в книгу, чтобы осталось на будущее время, навсегда, навеки.

Ибо это народ мятежный, дети лживые, дети, которые не хотят слушать закона Господня,

которые провидящим говорят: «перестаньте провидеть», и пророкам: «не пророчествуйте нам правды, говорите нам лестное, предсказывайте приятное;

сойдите с дороги, уклонитесь от пути; устраните от глаз наших Святаго Израилева».

Посему так говорит Святый Израилев: так как вы отвергаете слово сие, а надеетесь на обман и неправду, и опираетесь на то:

то беззаконие это будет для вас, как угрожающая падением трещина, обнаружившаяся в высокой стене, которой разрушение настанет внезапно, в одно мгновение.

И Он разрушит ее, как сокрушают глиняный сосуд, разбивая его без пощады, так что в обломках его не найдется и черепка, чтобы взять огня с очага или зачерпнуть воды из водоема;

ибо так говорит Господь Бог, Святый Израилев: оставаясь на месте и в покое, вы спаслись бы; в тишине и уповании крепость ваша; но вы не хотели

и говорили: «нет, мы на конях убежим», – за то и побежите; «мы на быстрых ускачем», – за то и преследующие вас будут быстры.

От угрозы одного побежит тысяча, от угрозы пятерых побежите так, что остаток ваш будет как веха на вершине горы и как знамя на холме.

И потому Господь медлит, чтобы помиловать вас, и потому еще удерживается, чтобы сжалиться над вами; ибо Господь есть Бог правды: блаженны все уповающие на Него!

Народ будет жить на Сионе в Иерусалиме; ты не будешь много плакать, – Он помилует тебя, по голосу вопля твоего, и как только услышит его, ответит тебе.

И даст вам Господь хлеб в горести и воду в нужде; и учители твои уже не будут скрываться, и глаза твои будут видеть учителей твоих;

и уши твои будут слышать слово, говорящее позади тебя: «вот путь, идите по нему», если бы вы уклонились направо и если бы вы уклонились налево.

Тогда вы будете считать скверною оклад идолов из серебра твоего и оклад истуканов из золота твоего; ты бросишь их, как нечистоту; ты скажешь им: прочь отсюда.

И Он даст дождь на семя твое, которым засеешь поле, и хлеб, плод земли, и он будет обилен и сочен; стада твои в тот день будут пастись на обширных пастбищах.

И волы и ослы, возделывающие поле, будут есть корм соленый, очищенный лопатою и веялом.

И на всякой горе высокой и на всяком холме возвышенном потекут ручьи, потоки вод, в день великого поражения, когда упадут башни.

И свет луны будет, как свет солнца, а свет солнца будет светлее всемеро, как свет семи дней, в тот день, когда Господь обвяжет рану народа Своего и исцелит нанесенные ему язвы.

Вот, имя Господа идет издали, горит гнев Его, и пламя его сильно, уста Его исполнены негодования, и язык Его, как огонь поедающий,

и дыхание Его, как разлившийся поток, который поднимается даже до шеи, чтобы развеять народы до истощания; и будет в челюстях народов узда, направляющая к заблуждению.

А у вас будут песни, как в ночь священного праздника, и веселье сердца, как у идущего со свирелью на гору Господню, к твердыне Израилевой.

И возгремит Господь величественным гласом Своим и явит тяготеющую мышцу Свою в сильном гневе и в пламени поедающего огня, в буре и в наводнении и в каменном граде.

Ибо от гласа Господа содрогнется Ассур, жезлом поражаемый.

И всякое движение определенного ему жезла, который Господь направит на него, будет с тимпанами и цитрами, и Он пойдет против него войною опустошительною.

Ибо Тофет давно уже устроен; он приготовлен и для царя, глубок и широк; в костре его много огня и дров; дуновение Господа, как поток серы, зажжет его.

Сербский

Языки

Тешко синовима одметницима, говори Господ, који састављају намере које нису од мене, заклањају се за заклон који није од мог Духа, да домећу грех на грех;

Који силазе у Мисир не питајући шта ћу ја рећи, да се укрепе силом Фараоновом и да се заклоне под сенком мисирском.

Јер ће вам сила Фараонова бити на срамоту, и заклон под сенком мисирском на поругу.

Јер кнезови његови бише у Соану, и посланици његови дођоше у Ханес.

Али ће се сви посрамити с народа, који им неће помоћи, нити ће им бити на корист ни на добит, него на срамоту и на поругу.

Товар ће бити на стоци јужној: у земљу где је невоља и мука, где су лавови и лавићи, гује и змајеви огњени крилати, однеће благо своје магарцима на раменима и богатство своје камилама на грбама, к народу који неће помоћи.

Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да седе с миром.

Сада иди, напиши ово пред њима на дашчицу, напиши у књигу, да остане за времена која ће доћи, довека;

Јер су народ непокоран, синови лажљиви, синови који неће да слушају закон Господњи;

Који говоре видеоцима: Немојте виђати, и пророцима: Немојте нам пророковати шта је право, говорите нам миле ствари, пророкујте превару;

Сврните с пута, одступите од стазе, нека нестане испред нас Светац Израиљев.

Зато овако вели Светац Израиљев: Кад одбацујете ову реч, и уздате се у превару и опачину и на њу се ослањате,

И разбиће га као што се разбија разбијен суд лончарски, не жали се, те се не нађе ни црепа кад се разбије да узмеш огањ с огњишта или да захватиш воду из јаме.

Јер овако говори Господ Господ, Светац Израиљев: Ако се повратите и будете мирни, избавићете се, у миру и уздању биће сила ваша; али ви нећете.

Него говорите: Не; него ћемо на коњима побећи. Зато ћете бежати. Појахаћемо брзе коње. Зато ће бити бржи који ће вас терати.

Бежаће вас хиљаду кад један повиче; кад повичу петорица, бежаћете сви, док не останете као окресано дрво наврх горе и као застава на хуму.

А зато чека Господ да се смилује на вас, и зато ће се узвисити да вас помилује; јер је Господ праведан Бог; благо свима који Га чекају.

Премда ће вам Господ дати хлеб тужни и воду невољничку; али ти се више неће узимати учитељи твоји, него ће очи твоје гледати учитеље твоје,

И уши ће твоје слушати реч иза тебе где говори: То је пут, идите њим, ако бисте сврнули надесно или налево.

И опрзнићете посребрене ликове своје резане и златно одело ликова ливених, и бацићете их као нечистоћу, и рећи ћеш им: Одлазите.

И даће дажд семену твом које посејеш на њиви, и хлеб од рода земаљског биће обилат и сит; тада ће стока твоја пасти на паши пространој.

Волови и магарци, што раде земљу, јешће чисту зоб овејану лопатом и решетом.

И светлост ће месечева бити као светлост сунчева, а светлост ће сунчева бити седам пута већа, као светлост од седам дана, кад Господ завије улом народу свом и исцели ране које му је задао.

Гле, име Господње иде издалека, гнев Његов гори и врло је тежак; усне су Му пуне љутине и језик Му је као огањ који сажиже.

А Дух Му је као поток који плави и допире до грла, да расеје народе да оду у ништа, и биће у чељустима народима узда која ће их гонити да лутају.

Певаћете као ноћу уочи празника, и веселићете се од срца као онај који иде са свиралом на гору Господњу, к стени Израиљевој,

И Господ ће пустити да се чује слава гласа Његовог, и показаће како маше руком својом с љутим гневом и пламеном огњеним који прождире, с расапом и са силним даждем и с градом.

Јер ће се од гласа Господњег препасти Асирац, који је био палицом.

Јер је већ приправљен Тофет, и самом цару приправљен је, начинио је дубок и широк; места, огња и дрва има много; дах Господњи као поток сумпорни упалиће га.