И҆ бꙋ́детъ человѣ́къ сокрыва́ѧй словеса̀ своѧ̑, и҆ скры́етсѧ, а҆́ки ѿ воды̀ носи́мыѧ: и҆ ꙗ҆ви́тсѧ въ сїѡ́нѣ ꙗ҆́кѡ рѣка̀ текꙋ́щаѧ сла́внаѧ въ землѝ жа́ждꙋщей.

И҆ ксемꙋ̀ не бꙋ́дꙋтъ ᲂу҆пова́юще на человѣ́ки, но ᲂу҆́шы вдадѧ́тъ на слы́шанїе,

и҆ се́рдце и҆знемо́гшихъ во́нметъ послꙋ́шати, и҆ ѧ҆зы́цы нѣмотствꙋ́ющїи ско́рѡ наꙋча́тсѧ глаго́лати ми́ръ:

и҆ ксемꙋ̀ не рекꙋ́тъ ю҆ро́дивомꙋ владѣ́ти, и҆ ксемꙋ̀ не рекꙋ́тъ слꙋги̑ твоѝ: молчѝ.

Ю҆ро́дъ бо ю҆рѡ́диваѧ и҆зрече́тъ, и҆ се́рдце є҆гѡ̀ тщє́тнаѧ ᲂу҆разꙋмѣ́етъ, є҆́же соверша́ти беззакѡ́ннаѧ и҆ глаго́лати на гдⷭ҇а пре́лесть, є҆́же растли́ти дꙋ́шы а҆́лчныѧ и҆ дꙋ́шы жа́ждꙋщыѧ тщы̀ сотвори́ти.

Совѣ́тъ бо ѕлы́хъ беззакѡ́ннаѧ совѣщава́етъ, растли́ти смирє́нныѧ словесы̀ непра́ведными и҆ разсы́пати словеса̀ смире́нныхъ на сꙋдѣ̀.

Благочести́вїи же смы́сленнѣ совѣща́ша, и҆ то́й совѣ́тъ пребꙋ́детъ.

Жєны̀ бога̑тыѧ, воста́ните и҆ ᲂу҆слы́шите гла́съ мо́й: дщє́ри, съ наде́ждею слы́шите словеса̀ моѧ̑:

днѧ̀ лѣ́тнѧгѡ па́мѧть сотвори́те въ болѣ́зни съ наде́ждею: потреби́сѧ ѡ҆б̾има́нїе ві́нное, преста̀ сѣ́ѧнїе, и҆ (собира́нїе) ктомꙋ̀ не прїи́детъ.

Оу҆жасни́тесѧ, сжа́литесѧ, ᲂу҆пова́вшыѧ, совлецы́тесѧ, на̑ги бꙋ́дите, препоѧ́шите чрє́сла своѧ̑ во врє́тища

и҆ въ пє́рси бі́йтесѧ ѡ҆ селѣ̀ жела́емѣмъ и҆ ѡ҆ вїногра́днѣмъ рожде́нїи.

На землѝ люді́й мои́хъ те́рнїе и҆ бы́лїе возни́кнетъ, и҆ ѿ всегѡ̀ до́мꙋ ра́дость восхи́титсѧ: гра́дъ бога́тъ,

до́мове ѡ҆ста́вленнїи, бога́тство гра́да и҆ до́мы вожделѣ́нїѧ ѡ҆ста́вѧтъ: и҆ бꙋ́дꙋтъ вє́си пещє́ры до вѣ́ка, ра́дость ѻ҆слѡ́мъ ди̑вїимъ, па̑ствы пастꙋхѡ́въ:

до́ндеже на́йдетъ на ны̀ дх҃ъ ѿ вы́шнѧгѡ, и҆ бꙋ́детъ пꙋсты́нѧ въ херме́ль, а҆ херме́ль въ дꙋбра́вꙋ вмѣни́тсѧ.

И҆ почі́етъ въ пꙋсты́ни сꙋ́дъ, и҆ пра́вда въ карми́лѣ всели́тсѧ:

и҆ бꙋ́дꙋтъ дѣла̀ пра́вды ми́ръ, и҆ ѡ҆держи́тъ пра́вда поко́й, и҆ ᲂу҆пова́юще бꙋ́дꙋтъ до вѣ́ка:

и҆ вселѧ́тсѧ лю́дїе є҆гѡ̀ во гра́дѣ ми́ра и҆ ѡ҆бита́ти бꙋ́дꙋтъ ᲂу҆пова́юще, и҆ почі́ютъ съ бога́тствомъ.

Гра́дъ же, а҆́ще сни́детъ, то̀ не на вы̀ прїи́детъ: и҆ бꙋ́дꙋтъ живꙋ́щїи въ дꙋбра́вахъ ᲂу҆пова́юще, ꙗ҆́коже сꙋ́щїи на полѧ́хъ.

Блаже́ни сѣ́ющїи при всѧ́цѣй водѣ̀, и҆дѣ́же во́лъ и҆ ѻ҆се́лъ попира́етъ.

Сербский (синод.)

Будуће Царство правде. Истинска безбједност духом са висине.
Ево цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.

И човјек ће бити као заклон од вјетра, и као уточиште од поплаве, као потоци на суху мјесту, као сјен од велике стијене у земљи сасушеној.

И очи онијех који виде неће бити заслијепљене, и уши онијех који чују слушаће.

И срце неразумнијех разумјеће мудрост, и језик мутавијех говориће брзо и разговијетно.

Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашнијем.

Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемјерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладному и напој жедному да узме.

И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште ријечима лажнијем и кад сиромах говори право.

Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.

Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте ријечи моје.

За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.

Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе костријет,

Бијући се у прси за лијепијем њивама, за роднијем чокотима.

Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мојега, и по свијем кућама веселијем, у граду веселом.

Јер ће се дворови оставити, вреве градске нестаће; куле и стражаре постаће пећине довијека, радост дивљим магарцима и паша стадима,

Докле се не излије на нас дух с висине и пустиња постане њива, а њива се стане узимати за шуму.

Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.

И мир ће бити дјело правде, што ће правда учинити биће покој и безбрижност довијека.

И мој ће народ сједјети у мирну стану и у шаторима поузданијем на почивалиштима тихим.

Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.

Благо вама који сијете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.

Синодальный

1 Человек будет, как защита от ветра; невежда и коварный. 9 Беспечные женщины; их сетование. 15 «Доколе не излиется на нас Дух свыше» … «безопасные селения», «сеющие при всех водах».

Вот, Царь будет царствовать по правде, и князья будут править по закону;

и каждый из них будет как защита от ветра и покров от непогоды, как источники вод в степи, как тень от высокой скалы в земле жаждущей.

И очи видящих не будут закрываемы, и уши слышащих будут внимать.

И сердце легкомысленных будет уметь рассуждать; и косноязычные будут говорить ясно.

Невежду уже не будут называть почтенным, и о коварном не скажут, что он честный.

Ибо невежда говорит глупое, и сердце его помышляет о беззаконном, чтобы действовать лицемерно и произносить хулу на Господа, душу голодного лишать хлеба и отнимать питье у жаждущего.

У коварного и действования гибельные: он замышляет ковы, чтобы погубить бедного словами лжи, хотя бы бедный был и прав.

А честный и мыслит о честном и твердо стоит во всем, что честно.

Женщины беспечные! встаньте, послушайте голоса моего; дочери беззаботные! приклоните слух к моим словам.

Еще несколько дней сверх года, и ужаснетесь, беспечные! ибо не будет обирания винограда, и время жатвы не настанет.

Содрогнитесь, беззаботные! ужаснитесь, беспечные! сбросьте одежды, обнажитесь и препояшьте чресла.

Будут бить себя в грудь о прекрасных полях, о виноградной лозе плодовитой.

На земле народа моего будут расти терны и волчцы, равно и на всех домах веселья в ликующем городе;

ибо чертоги будут оставлены; шумный город будет покинут; Офел и башня навсегда будут служить, вместо пещер, убежищем диких ослов и пасущихся стад,

доколе не излиется на нас Дух свыше, и пустыня не сделается садом, а сад не будут считать лесом.

Тогда суд водворится в этой пустыне, и правосудие будет пребывать на плодоносном поле.

И делом правды будет мир, и плодом правосудия – спокойствие и безопасность вовеки.

Тогда народ мой будет жить в обители мира и в селениях безопасных, и в покоищах блаженных.

И град будет падать на лес, и город спустится в долину.

Блаженны вы, сеющие при всех водах и посылающие туда вола и осла.

Сербский

Языки

Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.

И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.

И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће.

И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.

Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.

Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме.

И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право.

Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.

Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.

За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.

Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет,

Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима.

Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом.

Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима,

Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.

Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.

И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.

И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.

Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.

Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.