Го́ре ѡ҆би́дѧщымъ ва́съ! ва́съ никто́же и҆з̾ѡби́дитъ, и҆ ѿверга́ѧй ва́съ не ѿве́ржетъ: плѣне́ни бꙋ́дꙋтъ ѿмета́ющїи (ва́съ) и҆ предадѧ́тсѧ, и҆ ꙗ҆́кѡ мо́лїе въ ри́зѣ, та́кѡ побѣжде́ни бꙋ́дꙋтъ.

Гдⷭ҇и, поми́лꙋй ны̀, на тѧ́ бо ᲂу҆пова́хомъ: бы́сть пле́мѧ непокарѧ́ющихсѧ въ па́гꙋбꙋ, спⷭ҇нїе же на́ше во вре́мѧ печа́ли.

Гла́сомъ стра́ха твоегѡ̀ ᲂу҆жасо́шасѧ лю́дїе ѿ стра́ха твоегѡ̀, и҆ разсѣ́ѧшасѧ ꙗ҆зы́цы.

Нн҃ѣ же соберꙋ́тсѧ кѡры́сти ва́шѧ ма́лагѡ и҆ вели́кагѡ: ꙗ҆́коже а҆́ще кто̀ собере́тъ прꙋ́ги, та́кѡ нарꙋга́ютсѧ ва́мъ.

Ст҃ъ бг҃ъ живы́й въ вы́шнихъ, напо́лнисѧ сїѡ́нъ сꙋда̀ и҆ пра́вды.

Въ зако́нѣ предадѧ́тсѧ, въ сокро́вищихъ спⷭ҇нїе на́ше, та́мѡ премꙋ́дрость и҆ хи́трость и҆ бл҃гоче́стїе ко гдⷭ҇еви: сїѧ̑ сꙋ́ть сокрѡ́вища пра́вды.

Сѐ, нн҃ѣ во стра́сѣ ва́шемъ ті́и ᲂу҆боѧ́тсѧ: и҆́хже боѧ́стесѧ, возопїю́тъ ѿ ва́съ: вѣ̑стницы бо по́слани бꙋ́дꙋтъ го́рцѣ пла́чꙋщесѧ, просѧ́ще ми́ра.

Ѡ҆пꙋстѣ́ютъ бо си́хъ пꙋтїѐ: преста̀ стра́хъ ꙗ҆зы́кѡвъ, и҆ завѣ́тъ и҆́же къ ни̑мъ взе́млетсѧ, и҆ не вмѣнитѐ и҆́хъ въ человѣ́ки.

Воспла́касѧ землѧ̀, посра́мленъ лїва́нъ, бла́то бы́сть са́рѡнь: ꙗ҆вле́на бꙋ́детъ галїле́а и҆ херме́ль.

Нн҃ѣ воскрⷭ҇нꙋ̀, гл҃етъ гдⷭ҇ь, нн҃ѣ просла́влюсѧ, нн҃ѣ вознесꙋ́сѧ.

Нн҃ѣ ᲂу҆́зрите, нн҃ѣ ѡ҆щꙋтитѐ, тще́тна бꙋ́детъ крѣ́пость дꙋ́ха ва́шегѡ: ѻ҆́гнь вы̀ поѧ́стъ.

И҆ бꙋ́дꙋтъ ꙗ҆зы́цы пожже́ни, а҆́ки те́рнїе на ни́вѣ разме́тано и҆ пожже́но.

Оу҆слы́шатъ да́льнїи, ꙗ҆̀же сотвори́хъ, (гл҃етъ гдⷭ҇ь,) ᲂу҆вѣ́дѧтъ приближа́ющїисѧ крѣ́пость мою̀.

Ѿстꙋпи́ша, и҆̀же въ сїѡ́нѣ, беззакѡ́нницы, прїи́метъ тре́петъ нечести̑выѧ: кто̀ возвѣсти́тъ ва́мъ, ꙗ҆́кѡ ѻ҆́гнь гори́тъ; кто̀ возвѣсти́тъ ва́мъ мѣ́сто вѣ́чное;

Ходѧ́й въ пра́вдѣ, глаго́лѧй пра́вый пꙋ́ть, ненави́дѧй беззако́нїѧ и҆ непра́вды и҆ рꙋ́цѣ ѿтрѧса́ѧй ѿ дарѡ́въ: ѡ҆тѧгчава́ѧй ᲂу҆́шы, да не ᲂу҆слы́шитъ сꙋда̀ кро́ве: смежа́ѧй ѻ҆́чи, да не ᲂу҆́зритъ непра́вды,

се́й всели́тсѧ во высо́цѣ пеще́рѣ ка́мене крѣ́пкагѡ: хлѣ́бъ є҆мꙋ̀ да́стсѧ, и҆ вода̀ є҆гѡ̀ вѣ́рна.

Цр҃ѧ̀ со сла́вою ᲂу҆́зрите, и҆ ѻ҆́чи ва́ши ᲂу҆́зрѧтъ зе́млю и҆здале́ча,

дꙋша̀ ва́ша поꙋчи́тсѧ стра́хꙋ гдⷭ҇ню: гдѣ̀ сꙋ́ть книгѡ́чїи; гдѣ̀ сꙋ́ть совѣщава́ющїи; гдѣ̀ є҆́сть и҆счита́ѧй пита́ємыѧ ма̑лы и҆ вели̑ки лю́ди;

И҆̀мже не совѣща́ше, нижѐ вѣ́дѧше глꙋбо́кїй гла́съ и҆мꙋ́щагѡ, ꙗ҆́кѡ не слы́шати лю́демъ ᲂу҆ничтожє́нымъ, и҆ нѣ́сть слы́шащемꙋ смы́сла.

Сѐ, сїѡ́нъ гра́дъ, спасе́нїе на́ше, ѻ҆́чи твоѝ ᲂу҆́зрѧтъ, і҆ерⷭ҇ли́ме, гра́де бога́тый, кꙋ́щы не поколе́блютсѧ, нижѐ подви́гнꙋтсѧ ко́лїе хра́мины є҆гѡ̀ въ вѣ́чное вре́мѧ, и҆ ᲂу҆́жѧ є҆гѡ̀ не прето́ргнꙋтсѧ.

Ꙗ҆́кѡ и҆́мѧ гдⷭ҇не вели́ко ва́мъ є҆́сть, мѣ́сто ва́мъ бꙋ́детъ, рѣ́ки и҆ ровє́нницы широ́цы и҆ простра́нни: не по́йдеши по семꙋ̀ пꙋтѝ, нижѐ по́йдетъ кора́бль пловꙋ́щь:

бг҃ъ бо мо́й вели́къ є҆́сть: не мине́тъ менѐ гдⷭ҇ь сꙋдїѧ̀ на́шъ, гдⷭ҇ь кн҃зь на́шъ, гдⷭ҇ь цр҃ь на́шъ, гдⷭ҇ь то́й на́съ сп҃се́тъ.

Прерва́шасѧ ᲂу҆́жѧ твоѧ̑, ꙗ҆́кѡ не ᲂу҆крѣпи́шасѧ: що́гла твоѧ̀ преклони́сѧ, не распꙋ́ститъ вѣ́трилъ, не воздви́гнетъ зна́менїѧ, до́ндеже преда́стсѧ на плѣне́нїе: тѣ́мже мно́зи хромі́и плѣ́нъ сотворѧ́тъ,

и҆ не рекꙋ́тъ: трꙋжда́емсѧ, лю́дїе живꙋ́щїи въ ни́хъ, ѡ҆ста́висѧ бо и҆̀мъ грѣ́хъ.

Сербский (синод.)

Народу Божијему, који јадикује, обећава се пропаст непријатеља, грјешницима на страх, а вјернима на радост.
Тешко теби који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш невјеру а теби се не чини невјера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити невјеру, чиниће ти се невјера.

Господе, смилуј се на нас, тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.

Народи побјегоше од јаке вике, расијаше се народи што се ти подиже.

И покупиће се плијен ваш као што се купе гусјенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.

Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.

И тврђа времена твојега, сила спасења твојега биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.

Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко.

Путови опустјеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човјека.

Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил огољеше.

Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.

Затрудњећете сламом, родићете стрњику; гњев ваш прождријеће вас као огањ.

И народи ће бити као пећи кречне, изгорјеће огњем као трње посјечено.

Слушајте који сте далеко што сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.

Грјешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемјере, и рећи ће: Ко ће нас остати код огња који прождире? Ко ће нас остати код вјечне жеге?

Ко ходи у правди и говори што је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклона; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зла;

Он ће наставати на високим мјестима; градови на стијенама биће му уточиште, хљеб ће му се давати, воде му се неће премицати.

Очи ће ти видјети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.

Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Гдје је писар? Гдје бројач? Гдје је онај што прегледа куле?

Нећеш видјети жестока народа, народа који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разумије.

Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однијети, којему се коље неће нигда помјерити, и ниједно му се уже неће откинути.

Него ће нам ондје Господ велики бити мјесто ријека и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.

Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, он ће нас спасти.

Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се раздијелити велик плијен, хроми ће разграбити плијен.

И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.

Синодальный

1 Горе грабителям; высок Господь. 10 Господь восстанет; устрашились грешники; праведный будет обитать на высотах. 17 «Глаза твои увидят Царя в красоте Его …» Иерусалим — жилище мирное, непоколебимая скиния.

Горе тебе, опустошитель, который не был опустошаем, и грабитель, которого не грабили! Когда кончишь опустошение, будешь опустошен и ты; когда прекратишь грабительства, разграбят и тебя.

Господи! помилуй нас; на Тебя уповаем мы; будь нашею мышцею с раннего утра и спасением нашим во время тесное.

От грозного гласа Твоего побегут народы; когда восстанешь, рассеются племена,

и будут собирать добычу вашу, как собирает гусеница; бросятся на нее, как бросается саранча.

Высок Господь, живущий в вышних; Он наполнит Сион судом и правдою.

И настанут безопасные времена твои, изобилие спасения, мудрости и ве́дения; страх Господень будет сокровищем твоим.

Вот, сильные их кричат на улицах; послы для мира горько плачут.

Опустели дороги; не стало путешествующих; он нарушил договор, разрушил города, – ни во что ставит людей.

Земля сетует, сохнет; Ливан постыжен, увял; Сарон похож стал на пустыню, и обнажены от листьев своих Васан и Кармил.

Ныне Я восстану, говорит Господь, ныне поднимусь, ныне вознесусь.

Вы беременны сеном, разродитесь соломою; дыхание ваше – огонь, который пожрет вас.

И будут народы, как горящая известь, как срубленный терновник, будут сожжены в огне.

Слушайте, дальние, что сделаю Я; и вы, ближние, познайте могущество Мое.

Устрашились грешники на Сионе; трепет овладел нечестивыми: «кто из нас может жить при огне пожирающем? кто из нас может жить при вечном пламени?» –

Тот, кто ходит в правде и говорит истину; кто презирает корысть от притеснения, удерживает руки свои от взяток, затыкает уши свои, чтобы не слышать о кровопролитии, и закрывает глаза свои, чтобы не видеть зла;

тот будет обитать на высотах; убежище его – неприступные скалы; хлеб будет дан ему; вода у него не иссякнет.

Глаза твои увидят Царя в красоте Его, узрят землю отдаленную;

сердце твое будет только вспоминать об ужасах: «где делавший перепись? где весивший дань? где осматривающий башни?»

Не увидишь более народа свирепого, народа с глухою, невнятною речью, с языком странным, непонятным.

Взгляни на Сион, город праздничных собраний наших; глаза твои увидят Иерусалим, жилище мирное, непоколебимую скинию; столпы ее никогда не исторгнутся, и ни одна вервь ее не порвется.

Там у нас великий Господь будет вместо рек, вместо широких каналов; туда не войдет ни одно весельное судно, и не пройдет большой корабль.

Ибо Господь – судия наш, Господь – законодатель наш, Господь – царь наш; Он спасет нас.

Ослабли веревки твои, не могут удержать мачты и натянуть паруса. Тогда будет большой раздел добычи, так что и хромые пойдут на грабеж.

И ни один из жителей не скажет: «я болен»; народу, живущему там, будут отпущены согрешения.

Сербский

Языки

Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.

Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.

Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.

И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.

Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.

И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.

Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:

Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.

Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.

Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.

Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.

И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.

Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.

Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?

Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;

Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.

Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.

Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?

Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.

Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.

Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.

Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.

Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.

И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.