и иста́ютъ вся́ си́лы небе́сныя, и свiе́тся не́бо а́ки сви́токъ, и вся́ звѣ́зды спаду́тъ я́ко ли́ствiе съ лозы́, и я́коже спа́даетъ ли́ствiе смоко́вницы.

Упи́ся ме́чь мо́й на небеси́: се́, на Идуме́ю сни́детъ и на лю́ди па́губныя съ судо́мъ.

Ме́чь Госпо́день напо́лнися кро́ве, растолстѣ́ ту́комъ, от кро́ве козло́въ и а́гнцевъ и от ту́ка козло́въ и овно́въ: я́ко же́ртва Го́сподеви въ Восо́рѣ, и закла́нiе ве́лiе во Идуме́и.

И паду́тъ съ ни́ми си́льнiи, и овны́ и юнцы́, и упiе́тся земля́ от кро́ве и от ту́ка и́хъ насы́тится:

де́нь бо суда́ Госпо́дня, и лѣ́то воздая́нiя суда́ Сiо́ня.

И обратя́тся де́бри его́ въ смолу́, и земля́ его́ въ жу́пелъ,

и бу́детъ земля́ его́ горя́щи я́ко смола́ дне́мъ и но́щiю, и не уга́снетъ въ вѣ́чное вре́мя, и взы́детъ ды́мъ ея́ высо́цѣ, въ ро́ды своя́ опустѣ́етъ.

И во вре́мя мно́го пти́цы и е́жеве, совы́ и вра́нове возгнѣздя́тся въ не́мъ: и возложа́тъ на́нь у́же землемѣ́рно пусты́ни, и онокента́ври вселя́тся въ не́мъ.

Кня́зи его́ не бу́дутъ: ца́рiе бо и вельмо́жи его́ бу́дутъ въ па́губу.

И возни́кнутъ во градѣ́хъ и́хъ терно́вая древеса́ и во тверды́нехъ его́, и бу́дутъ селе́нiя Си́риномъ сели́ща струѳiо́номъ:

и сря́щутся бѣ́си со онокента́вры и возопiю́тъ дру́гъ ко дру́гу, ту́ почі́ютъ онокента́ври, обрѣ́тше себѣ́ поко́ища:

та́мо возгнѣзди́тся е́жь, и сохрани́тъ земля́ дѣ́ти его́ со утвержде́нiемъ: та́мо еле́ни срѣто́шася и уви́дѣша ли́ца дру́гъ дру́га.

Число́мъ преидо́ша, и еди́нъ от ни́хъ не поги́бе, дру́гъ дру́га не взыска́, я́ко Госпо́дь заповѣ́да и́мъ, и Ду́хъ его́ собра́ я́.

И то́й ве́ржетъ и́мъ жре́бiя, и рука́ его́ раздѣли́ пасти́ся: въ вѣ́чное вре́мя наслѣ́дите, въ ро́ды родо́въ почі́ютъ въ не́мъ.

Синодальный

1 «Гнев Господа на все народы». 5 Меч Господень … реки … горящая смола … пеликан и еж … отвес уничтожения … филин и коршуны.

Приступите, народы, слушайте и внимайте, племена! да слышит земля и всё, что наполняет ее, вселенная и всё рождающееся в ней!

Ибо гнев Господа на все народы, и ярость Его на все воинство их. Он предал их заклятию, отдал их на заклание.

И убитые их будут разбросаны, и от трупов их поднимется смрад, и горы размокнут от крови их.

И истлеет все небесное воинство*; и небеса свернутся, как свиток книжный; и все воинство их падет, как спадает лист с виноградной лозы, и как увядший лист – со смоковницы. //*Звезды.

Ибо упился меч Мой на небесах: вот, для суда нисходит он на Едом и на народ, преданный Мною заклятию.

Меч Господа наполнится кровью, утучнеет от тука, от крови агнцев и козлов, от тука с почек овнов: ибо жертва у Господа в Восоре и большое заклание в земле Едома.

И буйволы падут с ними и тельцы вместе с волами, и упьется земля их кровью, и прах их утучнеет от тука.

Ибо день мщения у Господа, год возмездия за Сион.

И превратятся реки его в смолу, и прах его – в серу, и будет земля его горящею смолою:

не будет гаснуть ни днем, ни ночью; вечно будет восходить дым ее; будет от рода в род оставаться опустелою; во веки веков никто не пройдет по ней;

и завладеют ею пеликан и еж; и филин и ворон поселятся в ней; и протянут по ней вервь разорения и отвес уничтожения.

Никого не останется там из знатных ее, кого можно было бы призвать на царство, и все князья ее будут ничто.

И зарастут дворцы ее колючими растениями, крапивою и репейником – твердыни ее; и будет она жилищем шакалов, пристанищем страусов.

И звери пустыни будут встречаться с дикими кошками, и лешие будут перекликаться один с другим; там будет отдыхать ночное привидение и находить себе покой.

Там угнездится летучий змей, будет класть яйца и выводить детей и собирать их под тень свою; там и коршуны будут собираться один к другому.

Отыщите в книге Господней и прочитайте; ни одно из сих не преминет прийти, и одно другим не заменится. Ибо сами уста Его повелели, и сам дух Его соберет их.

И Сам Он бросил им жребий, и Его рука разделила им ее мерою; во веки будут они владеть ею, из рода в род будут жить на ней.

Сербский

Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и шта је у њој, васиљена и шта се год рађа у њој.

Јер се Господ разгневио на све народе, и разљутио се на сву војску њихову, затрће их, предаће их на покољ.

И побијени њихови бациће се, и од мртваца њихових дизаће се смрад и горе ће се расплинути од крви њихове.

И сва ће се војска небеска растопити, и савиће се небеса као књига, и сва војска њихова попадаће као што пада лист с винове лозе и као што пада са смокве.

Јер је опојен на небу мач мој, ево, сићи ће на суд на Едомце и на народ који сам проклео да се затре.

Мач је Господњи пун крви и тован од претилине, од крви јагњеће и јарчије, од претилине бубрега овнујских; јер Господ има жртву у Восору и велико клање у земљи едомској.

И једнорози ће сићи с њима и јунци с биковима; земља ће се њихова опити од крви и прах ће њихов утити од претилине.

Јер ће бити дан освете Господње, година плаћања, да би се осветио Сион.

И потоци ће се њени претворити у смолу, и прах њен у сумпор, и земља ће њихова постати смола разгорела.

Неће се гасити ни ноћу ни дању, довека ће се дизати дим њен, од колена до колена остаће пуста, нико неће прелазити преко ње довека.

Него ће је наследити гем и ћук, сова и гавран населиће се у њој, и Господ ће растегнути преко ње уже погибли и мерила пустоши.

Племиће њене зваће да царују, али неће бити ниједног, и сви ће кнезови њени отићи у ништа.

И трње ће изникнути у дворима њиховим, коприва и чкаљ у градовима њиховим, и биће стан змајевима и насеље совама.

И сретаће се дивље звери с буљинама, авети ће се довикивати, онде ће се населити вештице и наћи почивалиште.

Онде ће се гнездити ћук и носити јаја и лећи птиће и сабирати их под сен свој; онде ће се састајати и јастребови један с другим.

Тражите у књизи Господњој и читајте, ништа од овог неће изостати и ниједно неће бити без другог; јер шта кажем, Он је заповедио, и Дух ће их Његов сабрати.

Јер им Он баци жреб, и рука Његова раздели им земљу ужем, и њихова ће бити довека, од колена до колена наставаће у њој.

Немецкий (GNB)

Языки

Kommt herbei, ihr Völker! Versammelt euch und hört zu! Alle Welt soll zuhören, die ganze Erde und alles, was auf ihr lebt!

Der HERR ist zornig auf alle Völker, sein Zorn wendet sich gegen die ganze Heeresmacht seiner Feinde. Er hat sie alle unter den Bann gestellt; sie sollen abgeschlachtet und vernichtet werden.

Die Getöteten bleiben unbegraben liegen, sie verwesen und stinken; von ihrem Blut zergehen die Berge.

Die Gestirne zerfallen und der Himmel rollt sich ein wie eine Buchrolle. Die Sterne fallen herab wie welkes Laub vom Weinstock, wie nicht ausgereifte, verkümmerte Feigen.

Im Himmel ist das Schwert des HERRN bereit zum Kampf. Da, es fährt nieder auf Edom, auf das Volk, das der HERR vernichten will.

Es trieft von Blut, es ist bedeckt mit Fett, wie beim Schlachten von Lämmern und Böcken, wie vom Fett an den Nieren der Widder. Denn der HERR hält ein Opferfest in Bozra, eine Massenschlachtung im ganzen Land Edom.

Da fallen auch die Büffel, die Rinder und die starken Stiere. Der Boden ist von Blut durchtränkt, die Erde von Fett durchweicht.

Das ist der Vergeltungstag des HERRN, ein Jahr der Abrechnung mit den Feinden der Zionsstadt.

Das Wasser der Bäche verwandelt sich in Pech und der Erdboden wird zu Schwefel. So wird das Edomiterland zu brennendem Pech,

das Tag und Nacht in Flammen steht und nicht gelöscht wird; unaufhörlich steigt der schwarze Qualm zum Himmel. Für alle Zeiten bleibt das Land verwüstet, niemand zieht mehr dort hindurch.

Uhus und Käuze nehmen es in Besitz, Eulen und Raben nisten dort. Der HERR misst das Land mit der Messschnur aus und grenzt es ab, damit es für immer wüst und unbewohnbar bleibt.

Unter den Vornehmen ist keiner mehr, den man zum König ausrufen könnte; von den führenden Männern ist keiner mehr da.

Dornenranken überwuchern die Paläste, Nesseln und Disteln wachsen in den Burgen. Schakale und Strauße bevölkern das Land.

Wildkatzen und Hyänen treffen sich dort, Bocksgeister begegnen einander; selbst die Nachtgespenster finden sich dort ein und ruhen sich aus.

Die Pfeilschlange hat dort ihr Nest, sie legt ihre Eier und brütet sie aus. Auch die Geier kommen und versammeln sich in Scharen.

Was ihr hier im Buch des HERRN lest, lässt sich nachprüfen: Keins von ihnen fehlt, sie alle sind beisammen. So hat es der HERR befohlen, sein Geist hat sie zusammengeführt.

Er hat das Land unter sie durchs Los verteilt und jedem sein Gebiet mit der Messschnur abgegrenzt. Für immer ist es ihr Besitz, für alle Zeiten sollen sie dort wohnen.