Скрыть
38:4
38:6
38:7
38:9
38:10
38:11
38:14
38:15
38:16
38:21
Церковнославянский (рус)
Бы́сть же въ то́ вре́мя, разболѣ́ся езекі́а до сме́рти. И прiи́де къ нему́ Иса́iа проро́къ сы́нъ Амо́совъ и рече́ къ нему́: сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: устро́й о до́мѣ тво­е́мъ, умира́еши бо ты́ и не бу́деши жи́въ.
И обрати́ езекі́а лице́ свое́ ко стѣнѣ́ и помоли́ся ко Го́сподеви глаго́ля:
помяни́, Госпо́дь, ка́ко ходи́хъ предъ тобо́ю со и́стиною и се́рдцемъ и́стин­нымъ, и уго́дная предъ тобо́ю сотвори́хъ. И пла́кася езекі́а пла́чемъ вели́кимъ.
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко Иса́iи глаго́ля:
иди́ и рцы́ езекі́и: та́ко глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ дави́да отца́ тво­его́: услы́шахъ моли́тву твою́ и ви́дѣхъ сле́зы твоя́, се́, при­­лага́ю къ лѣ́томъ тво­и́мъ лѣ́тъ пять­на́­де­сять,
и от­ руки́ царя́ Ассирі́йска изба́влю тя́ и гра́дъ се́й, и защищу́ о гра́дѣ се́мъ:
сiе́ же тебѣ́ зна́менiе от­ Го́спода, я́ко Бо́гъ сотвори́тъ глаго́лъ се́й, я́коже глаго́ла:
се́, а́зъ воз­вращу́ сѣ́нь степе́ней, и́миже сни́де со́лнце де́сять степе́ней до́му отца́ тво­его́, воз­вращу́ со́лнце де́сять степе́ней, и́миже сни́де сѣ́нь. И взы́де со́лнце де́сять степе́ней, и́миже сни́де сѣ́нь.
Моли́тва езекі́и царя́ Иуде́йска, егда́ болѣ́ и воста́ от­ неду́га сво­его́.
А́зъ реко́хъ въ высотѣ́ дні́й мо­и́хъ: пойду́ во врата́ а́дова, оста́влю лѣ́та про́чая.
Реко́хъ: ктому́ не узрю́ спасе́нiя Бо́жiя на земли́ живы́хъ, ктому́ не узрю́ спасе́нiя Изра́илева на земли́, ктому́ не узрю́ человѣ́ка со живу́щими:
оста́хъ от­ срод­ст­ва́ мо­его́, оста́вихъ про́чее живота́ мо­его́, изы́де и отъи́де от­ мене́ а́ки разруша́яй ку́щу поткну́вый: а́ки платно́ ду́хъ мо́й во мнѣ́ бы́сть, тка́телницѣ при­­ближа́ющейся от­рѣ́зати.
Въ то́й де́нь пре́данъ бы́хъ до зау́тра а́ки льву́, та́ко сокруши́ вся́ ко́сти моя́: от­ дне́ бо до но́щи пре́данъ бы́хъ.
Я́ко ла́стовица, та́ко возопiю́, и я́ко го́лубь, та́ко по­учу́ся: исчезо́стѣ бо о́чи мо­и́, е́же взира́ти на высоту́ небе́сную ко Го́споду, и́же изба́ви мя́ и отъ­я́ болѣ́знь души́ мо­ея́:
и то́й сотвори́ путево́д­ст­во во вся́ лѣ́та моя́.
Го́споди, о то́й бо воз­вѣсти́ся тебѣ́, и воз­дви́глъ еси́ дыха́нiе мое́, и утѣ́шився ожи́хъ.
Изба́вилъ бо еси́ ду́шу мою́, да не поги́бнетъ, и заве́рглъ еси́ за мя́ вся́ грѣхи́ моя́.
Не похва́лятъ бо тебе́, и́же во а́дѣ, ни уме́ршiи воз­благословя́тъ тя́, и не надѣ́ют­ся, и́же во а́дѣ, ми́лости тво­ея́.
Живі́и же воз­благословя́тъ тя́, я́коже и а́зъ: от­дне́сь бо дѣ́ти сотворю́, я́же воз­вѣстя́тъ пра́вду твою́,
Го́споди спасе́нiя мо­его́: и не преста́ну благословя́ тя съ пѣ́снiю вся́ дни́ живота́ мо­его́ пря́мо до́му Бо́жiю.
И рече́ Иса́iа ко езекі́и: воз­ми́ от­ смо́квiй и сотри́, и при­­ложи́ пла́стырь на я́зву и здра́въ бу́деши.
И рече́ езекі́а: сiе́ зна́менiе, я́ко взы́ду въ до́мъ Бо́жiй.
Французский (LSG)
En ce temps-là, Ézéchias fut malade à la mort. Le prophète Ésaïe, fils d'Amots, vint auprès de lui, et lui dit: Ainsi parle l'Éternel: Donne tes ordres à ta maison, car tu vas mourir, et tu ne vivras plus.
Ézéchias tourna son visage contre le mur, et fit cette prière à l'Éternel:
O Éternel! souviens-toi que j'ai marché devant ta face avec fidélité et intégrité de coeur, et que j'ai fait ce qui est bien à tes yeux! Et Ézéchias répandit d'abondantes larmes.
Puis la parole de l'Éternel fut adressée à Ésaïe, en ces mots:
Va, et dis à Ézéchias: Ainsi parle l'Éternel, le Dieu de David, ton père: J'ai entendu ta prière, j'ai vu tes larmes. Voici, j'ajouterai à tes jours quinze années.
Je te délivrerai, toi et cette ville, de la main du roi d'Assyrie; je protégerai cette ville.
Et voici, de la part de l'Éternel, le signe auquel tu connaîtras que l'Éternel accomplira la parole qu'il a prononcée.
Je ferai reculer de dix degrés en arrière avec le soleil l'ombre des degrés qui est descendue sur les degrés d'Achaz. Et le soleil recula de dix degrés sur les degrés où il était descendu.
Cantique d'Ézéchias, roi de Juda, sur sa maladie et sur son rétablissement.
Je disais: Quand mes jours sont en repos, je dois m'en aller Aux portes du séjour des morts. Je suis privé du reste de mes années!
Je disais: Je ne verrai plus l'Éternel, L'Éternel, sur la terre des vivants; Je ne verrai plus aucun homme Parmi les habitants du monde!
Ma demeure est enlevée et transportée loin de moi, Comme une tente de berger; Je sens le fil de ma vie coupé comme par un tisserand Qui me retrancherait de sa trame. Du jour à la nuit tu m'auras achevé!
Je me suis contenu jusqu'au matin; Comme un lion, il brisait tous mes os, Du jour à la nuit tu m'auras achevé!
Je poussais des cris comme une hirondelle en voltigeant, Je gémissais comme la colombe; Mes yeux s'élevaient languissants vers le ciel: O Éternel! je suis dans l'angoisse, secours-moi!
Que dirai-je? Il m'a répondu, et il m'a exaucé. Je marcherai humblement jusqu'au terme de mes années, Après avoir été ainsi affligé.
Seigneur, c'est par tes bontés qu'on jouit de la vie, C'est par elles que je respire encore; Tu me rétablis, tu me rends à la vie.
Voici, mes souffrances mêmes sont devenues mon salut; Tu as pris plaisir à retirer mon âme de la fosse du néant, Car tu as jeté derrière toi tous mes péchés.
Ce n'est pas le séjour des morts qui te loue, Ce n'est pas la mort qui te célèbre; Ceux qui sont descendus dans la fosse n'espèrent plus en ta fidélité.
Le vivant, le vivant, c'est celui-là qui te loue, Comme moi aujourd'hui; Le père fait connaître à ses enfants ta fidélité.
L'Éternel m'a sauvé! Nous ferons résonner les cordes de nos instruments, Tous les jours de notre vie, Dans la maison de l'Éternel.
Ésaïe avait dit: Qu'on apporte une masse de figues, et qu'on les étende sur l'ulcère; et Ézéchias vivra.
Et Ézéchias avait dit: A quel signe connaîtrai-je que je monterai à la maison de l'Éternel?
Арабский (Arabic Van Dyke)
فِي تِلْكَ الأَيَّامِ مَرِضَ حَزَقِيَّا لِلْمَوْتِ، فَجَاءَ إِلَيْهِ إِشَعْيَاءُ بْنُ آمُوصَ النَّبِيُّ وَقَالَ لَهُ: «هكَذَا يَقُولُ الرَّبُّ: أَوْصِ بَيْتَكَ لأَنَّكَ تَمُوتُ وَلاَ تَعِيشُ».
فَوَجَّهَ حَزَقِيَّا وَجْهَهُ إِلَى الْحَائِطِ وَصَلَّى إِلَى الرَّبِّ
وَقَالَ: «آهِ يَا رَبُّ، اذْكُرْ كَيْفَ سِرْتُ أَمَامَكَ بِالأَمَانَةِ وَبِقَلْبٍ سَلِيمٍ وَفَعَلْتُ الْحَسَنَ فِي عَيْنَيْكَ». وَبَكَى حَزَقِيَّا بُكَاءً عَظِيمًا.
فَصَارَ قَوْلُ الرَّبِّ إِلَى إِشَعْيَاءَ قَائِلاً:
«اذْهَبْ وَقُلْ لِحَزَقِيَّا: هكَذَا يَقُولُ الرَّبُّ إِلهُ دَاوُدَ أَبِيكَ: قَدْ سَمِعْتُ صَلاَتَكَ. قَدْ رَأَيْتُ دُمُوعَكَ. هأَنَذَا أُضِيفُ إِلَى أَيَّامِكَ خَمْسَ عَشَرَةَ سَنَةً.
وَمِنْ يَدِ مَلِكِ أَشُّورَ أُنْقِذُكَ وَهذِهِ الْمَدِينَةَ. وَأُحَامِي عَنْ هذِهِ الْمَدِينَةِ.
وَهذِهِ لَكَ الْعَلاَمَةُ مِنْ قِبَلِ الرَّبِّ عَلَى أَنَّ الرَّبَّ يَفْعَلُ هذَا الأَمْرَ الَّذِي تَكَلَّمَ بِهِ:
هأَنَذَا أُرَجِّعُ ظِلَّ الدَّرَجَاتِ الَّذِي نَزَلَ فِي دَرَجَاتِ آحَازَ بِالشَّمْسِ عَشَرَ دَرَجَاتٍ إِلَى الْوَرَاءِ». فَرَجَعَتِ الشَّمْسُ عَشَرَ دَرَجَاتٍ فِي الدَّرَجَاتِ الَّتِي نَزَلَتْهَا.
كِتَابَةٌ لِحَزَقِيَّا مَلِكِ يَهُوذَا إِذْ مَرِضَ وَشُفِيَ مِنْ مَرَضِهِ:
أَنَا قُلْتُ: «فِي عِزِّ أَيَّامِي أَذْهَبُ إِلَى أَبْوَابِ الْهَاوِيَةِ. قَدْ أُعْدِمْتُ بَقِيَّةَ سِنِيَّ.
قُلْتُ: لاَ أَرَى الرَّبَّ. الرَّبَّ فِي أَرْضِ الأَحْيَاءِ. لاَ أَنْظُرُ إِنْسَانًا بَعْدُ مَعَ سُكَّانِ الْفَانِيَةِ.
مَسْكِنِي قَدِ انْقَلَعَ وَانْتَقَلَ عَنِّي كَخَيْمَةِ الرَّاعِي. لَفَفْتُ كَالْحَائِكِ حَيَاتِي. مِنَ النَّوْلِ يَقْطَعُنِي. النَّهَارَ وَاللَّيْلَ تُفْنِينِي.
صَرَخْتُ إِلَى الصَّبَاحِ. كَالأَسَدِ هكَذَا يُهَشِّمُ جَمِيعَ عِظَامِي. النَّهَارَ وَالَّلَيْلَ تُفْنِينِي.
كَسُنُونةٍ مُزَقْزِقةٍ هكَذَا أَصِيحُ. أَهْدِرُ كَحَمَامَةٍ. قَدْ ضَعُفَتْ عَيْنَايَ نَاظِرَةً إِلَى العَلاَءِ. يَا رَبُّ، قَدْ تَضَايَقْتُ. كُنْ لِي ضَامِنًا.
بِمَاذَا أَتَكَلَّمُ، فَإِنَّهُ قَالَ لِي وَهُوَ قَدْ فَعَلَ. أَتَمَشَّى مُتَمَهِّلاً كُلَّ سِنِيَّ مِن أَجْلِ مَرَارَةِ نَفْسِي.
أَيُّهَا السَّيِّدُ، بِهذِهِ يَحْيَوْنَ، وَبِهَا كُلُّ حَيَاةِ رُوحِي فَتَشْفِينِي وَتُحْيِينِي.
هُوَذَا لِلسَّلاَمَةِ قَدْ تَحَوَّلَتْ لِيَ الْمَرَارَةُ، وَأَنْتَ تَعَلَّقْتَ بِنَفْسِي مِنْ وَهْدَةِ الْهَلاَكِ، فَإِنَّكَ طَرَحْتَ وَرَاءَ ظَهْرِكَ كُلَّ خَطَايَايَ.
لأَنَّ الْهَاوِيَةَ لاَ تَحْمَدُكَ. الْمَوْتُ لاَ يُسَبِّحُكَ. لاَ يَرْجُو الْهَابِطُونَ إِلَى الْجُبِّ أَمَانَتَكَ.
الْحَيُّ الْحَيُّ هُوَ يَحْمَدُكَ كَمَا أَنَا الْيَوْمَ. الأَبُ يُعَرِّفُ الْبَنِينَ حَقَّكَ.
الرَّبُّ لِخَلاَصِي. فَنَعْزِفُ بِأَوْتَارِنَا كُلَّ أَيَّامِ حَيَاتِنَا فِي بَيْتِ الرَّبِّ».
وَكَانَ إِشَعْيَاءُ قَدْ قَالَ: «لِيَأْخُذُوا قُرْصَ تِينٍ وَيَضْمُدُوهُ عَلَى الدَّبْلِ فَيَبْرَأَ».
وَحَزَقِيَّا قَالَ: «مَا هِيَ الْعَلاَمَةُ أَنِّي أَصْعَدُ إِلَى بَيْتِ الرَّبِّ؟».
ДАР он айём Ҳизқиё бемор шуда, наздик ба мурдан буд; ва набӣ, Ишаъё ибни Омӯс, назди ӯ омада, ба ӯ гуфт: «Парвардигор чунин мегӯяд: барои аҳли хонаи худ васият намо, зеро ки ту хоҳӣ мурд ва шифо нахоҳӣ ёфт».
Ва Ҳизқиё рӯи худро ба девор гардонида, сӯи Парвардигор дуо хонд,
Ва гуфт: «Лутфан, эй Парвардигор, ба ёд овар, ки чӣ гуна ман ба ҳузури Ту бо ростӣ ва аз самими қалб рафтор намудаам, ва он чи дар назари Ту мақбул буд, ба амал овардаам». Ва Ҳизқиё зор-зор гирист.
Ва каломи Парвардигор бар Ишаъё нузул карда, гуфт:
«Бирав ва ба Ҳизқиё бигӯй: Парвардигор, Худои падарат Довуд, чунин мегӯяд: дуои туро шунидам, ашкҳои туро дидам. Инак, Ман бар рӯзҳои ту понздаҳ сол илова менамоям.
Ва туро ва ин шаҳрро аз дасти подшоҳи Ашшур раҳо хоҳам намуд, ва ин шаҳрро ҳимоят хоҳам кард.
Ва аломат аз ҷониби Парвардигор дар бораи он ки Парвардигор каломеро, ки гуфтааст, ба амал хоҳад овард, барои ту чунин аст:
Инак, Ман сояи зинаҳоро, ки аз офтоб бар зинаҳои Оҳоз фуромадааст, даҳ зина қафо мегардонам». Ва офтоб аз зинаҳое ки фуромада буд, даҳ зина қафо гашт.
Таронаи Ҳизқиё, подшоҳи Яҳудо, вақте ки ӯ бемор шуд ва аз бемории худ шифо ёфт:
Ман гуфтам, ки дар миёнаи рӯзҳои худ ба дарвозаи дӯзах хоҳам рафт: ман аз бақияи солҳои худ маҳрум шудаам.
Ман гуфтам, ки Парвардигорро дигар нахоҳам дид, – Парвардигорро дар замини зиндаҳо; дар миёни сокинони дунё инсонро дигар нахоҳам дид;
Маскани ман барканда шудааст ва мисли хаймаи чӯпон аз ман дур рафтааст; мисли бофандае ман риштаи умри худро кӯтоҳ кардаам; Ӯ маро аз навард хоҳад бурид; аз рӯз то шаб Ту кори маро тамом хоҳӣ кард.
То субҳ ман сокит будам; мисли шер Ӯ ҳамаи устухонҳои маро хоҳад шикаст; аз рӯз то шаб Ту кори маро тамом хоҳӣ кард.
Мисли фароштурук, мисли лайлак ман садо мебаровардам, мисли кабӯтар нолиш мекардам; чашмонам сӯи афроз баланд мешуд: Парвардигоро! Гирифтори ситам ҳастам; маро халосӣ бидеҳ.
Чӣ метавонам бигӯям? Ӯ ба ман гуфт – ва Ӯ ба ҷо овард. Тамоми солҳои худро бо талхии ҷонам оҳиста-оҳиста ба сар хоҳам бурд.
Парвардигоро! Бо ин чизҳо зиндагӣ мекунанд, ва ҳаёти рӯҳи ман бо ҳамаи инҳост; ва Ту маро шифо бидеҳ ва ба ман ҳаёт бибахш.
Инак, талхӣ барои ман ба саломатӣ мубаддал шуд, ва Ту лутф намуда, ҷони маро аз чоҳи ҳалокат баровардӣ, чунки ҳамаи гуноҳҳои маро ба пушти Худ партофтӣ.
Зеро ки дӯзах Туро ҳамд намегӯяд, мамот Туро ситоиш намекунад, ба гӯр фурӯ рафтагон ростии Туро интизор надоранд.
Зинда, фақат зинда Туро ҳамд мегӯяд, чунон ки ман имрӯз мегӯям; падар ба писаронаш ростии Туро мефаҳмонад.
Парвардигор маро наҷот медиҳад, ва сурудҳоямро тамоми рӯзҳои ҳаёти худ дар хонаи Парвардигор хоҳам хонд.
Ва Ишаъё гуфт: «Бигзор кулӯлае аз анҷирқоқ биёранд, ва бар захм бимоланд, ва ӯ шифо хоҳад ёфт».
Ва Ҳизқиё гуфт: «Аломати он ки ба хонаи Парвардигор хоҳам рафт, чист?»

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible