свѧще́нницы, глаго́лите въ се́рдце і҆ерⷭ҇ли́мꙋ, ᲂу҆тѣша́йте и҆̀, ꙗ҆́кѡ напо́лнисѧ смире́нїе є҆гѡ̀, разрѣши́сѧ грѣ́хъ є҆гѡ̀, ꙗ҆́кѡ прїѧ́тъ ѿ рꙋкѝ гдⷭ҇ни сꙋгꙋ̑бы грѣхѝ своѧ̑.

Гла́съ вопїю́щагѡ въ пꙋсты́ни: ᲂу҆гото́вайте пꙋ́ть гдⷭ҇ень, пра̑вы сотвори́те стєзѝ бг҃а на́шегѡ:

всѧ́ка де́брь напо́лнитсѧ, и҆ всѧ́ка гора̀ и҆ хо́лмъ смири́тсѧ, и҆ бꙋ́дꙋтъ всѧ̑ стро́пѡтнаѧ въ пра́во, и҆ ѻ҆́страѧ въ пꙋти̑ гла̑дки.

И҆ ꙗ҆ви́тсѧ сла́ва гдⷭ҇нѧ, и҆ ᲂу҆́зритъ всѧ́ка пло́ть спⷭ҇нїе бж҃їе, ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇ь гл҃а.

Гла́съ вопїю́щагѡ: возопі́й. И҆ реко́хъ: что̀ возопїю̀; всѧ́ка пло́ть сѣ́но, и҆ всѧ́ка сла́ва человѣ́ча ꙗ҆́кѡ цвѣ́тъ травны́й:

и҆́зсше трава̀, и҆ цвѣ́тъ ѿпадѐ,

гл҃го́лъ же бг҃а на́шегѡ пребыва́етъ во вѣ́ки.

На го́рꙋ высо́кꙋ взы́ди, благовѣствꙋ́ѧй сїѡ́нꙋ, возвы́си крѣ́постїю гла́съ тво́й, благовѣствꙋ́ѧй і҆ерⷭ҇ли́мꙋ: возвы́сите, не бо́йтесѧ. Рцы̀ градѡ́мъ і҆ꙋ̑динымъ:

сѐ, бг҃ъ ва́шъ, сѐ, гдⷭ҇ь, гдⷭ҇ь со крѣ́постїю и҆́детъ, и҆ мы́шца є҆гѡ̀ со вла́стїю: сѐ, мзда̀ є҆гѡ̀ съ ни́мъ, и҆ дѣ́ло є҆гѡ̀ пред̾ ни́мъ:

а҆́ки па́стырь ᲂу҆пасе́тъ па́ствꙋ свою̀, и҆ мы́шцею свое́ю собере́тъ а҆́гнцы, и҆ и҆мꙋ́щыѧ во ᲂу҆тро́бѣ ᲂу҆тѣ́шитъ.

Кто̀ и҆змѣ́ри го́рстїю во́дꙋ и҆ не́бо пѧ́дїю и҆ всю̀ зе́млю го́рстїю; кто̀ поста́ви го́ры въ мѣ́рилѣ и҆ хо́лмы въ вѣ́сѣ;

кто̀ ᲂу҆разꙋмѣ̀ ᲂу҆́мъ гдⷭ҇ень, и҆ кто̀ совѣ́тникъ є҆мꙋ̀ бы́сть, и҆́же наꙋча́етъ є҆го̀;

и҆лѝ съ ки́мъ совѣ́това, и҆ наста́ви и҆̀; и҆лѝ кто̀ показа̀ є҆мꙋ̀ сꙋ́дъ; и҆лѝ пꙋ́ть разꙋмѣ́нїѧ кто̀ показа̀ є҆мꙋ̀; и҆лѝ кто̀ пре́жде дадѐ є҆мꙋ̀, и҆ возда́стсѧ є҆мꙋ̀;

А҆́ще всѝ ꙗ҆зы́цы, а҆́ки ка́плѧ ѿ ка́ди, и҆ ꙗ҆́кѡ претѧже́нїе вѣ́са вмѣни́шасѧ, и҆ а҆́ки плюнове́нїе вмѣнѧ́тсѧ;

Дꙋбра́ва же лїва́нова не дово́льна на сожже́нїе, и҆ всѧ̑ четверонѡ́гаѧ не довѡ́льна на всесожже́нїе.

И҆ всѝ ꙗ҆зы́цы ꙗ҆́кѡ ничто́же сꙋ́ть, и҆ въ ничто́же вмѣни́шасѧ.

Комꙋ̀ ᲂу҆подо́бисте гдⷭ҇а, и҆ ко́емꙋ подо́бїю ᲂу҆подо́бисте є҆го̀;

Є҆да̀ ѡ҆́бразъ сотворѝ древодѣ́латель, и҆лѝ зла́тарь слїѧ́въ зла́то позлатѝ є҆го̀, и҆лѝ подо́бїемъ сотворѝ є҆го̀;

Дре́во бо негнїю́щее и҆збира́етъ древодѣ́латель и҆ мꙋ́дрѣ и҆́щетъ, ка́кѡ поста́витъ ѡ҆́бразъ є҆гѡ̀, и҆ да не поколе́блетсѧ.

Не разꙋмѣ́сте ли, не слы́шасте ли, не возвѣсти́сѧ ли ва́мъ и҆спе́рва; не разꙋмѣ́сте ли ѡ҆снова̑нїѧ землѝ;

Содержа́й крꙋ́гъ землѝ, и҆ живꙋ́щїи на не́й а҆́ки прꙋ́зи: поста́вивый не́бо ꙗ҆́кѡ кама́рꙋ и҆ просте́ръ є҆̀, ꙗ҆́кѡ ски́нїю ѡ҆бита́ти:

даѧ́й кнѧ̑зи а҆́ки ничто́же владѣ́ти, и҆ зе́млю а҆́ки ничто́же сотворѝ.

Не насадѧ́тъ бо, нижѐ насѣ́ютъ, и҆ не вкорени́тсѧ въ землѝ коре́нїе и҆́хъ: дхнꙋ̀ на ни́хъ вѣ́тръ, и҆ и҆зсхо́ша, и҆ бꙋ́рѧ а҆́ки сте́блїе во́зметъ и҆̀хъ.

Нн҃ѣ ᲂу҆̀бо комꙋ́ мѧ ᲂу҆подо́бисте, и҆ вознесꙋ́сѧ; речѐ ст҃ы́й.

Воззри́те на высотꙋ̀ ѻ҆чи́ма ва́шима и҆ ви́дите, кто̀ сотворѝ сїѧ̑ всѧ̑: носѧ́й по числꙋ̀ ᲂу҆́тварь свою̀, и҆ всѧ̑ по и҆́мени прозове́тъ ѿ мно́гїѧ сла́вы и҆ въ держа́вѣ крѣ́пости своеѧ̀: ничто́же ᲂу҆таи́сѧ ѿ тебє̀.

Є҆да́ бо рече́ши, і҆а́кѡве, и҆ что̀ глаго́лалъ є҆сѝ, і҆и҃лю: ᲂу҆таи́сѧ пꙋ́ть мо́й ѿ бг҃а, и҆ бг҃ъ мо́й сꙋ́дъ ѿѧ̀, и҆ ѿстꙋпѝ;

И҆ нн҃ѣ не ᲂу҆разꙋмѣ́лъ ли є҆сѝ; ни лѝ слы́шалъ є҆сѝ; бг҃ъ вѣ́чный, бг҃ъ ᲂу҆стро́ивый концы̑ землѝ, не вза́лчетъ, нижѐ ᲂу҆трꙋди́тсѧ, нижѐ є҆́сть и҆з̾ѡбрѣ́тенїе премⷣрости є҆гѡ̀,

даѧ́й а҆́лчꙋщымъ крѣ́пость и҆ неболѣ́знєннымъ печа́ль.

Вза́лчꙋтъ бо ю҆нѣ́йшїи, и҆ ᲂу҆трꙋдѧ́тсѧ ю҆́нѡты, и҆ и҆збра́ннїи не крѣ́пцы бꙋ́дꙋтъ:

терпѧ́щїи же гдⷭ҇а и҆змѣнѧ́тъ крѣ́пость, ѡ҆крыла́тѣютъ а҆́ки ѻ҆рлѝ, потекꙋ́тъ и҆ не ᲂу҆трꙋдѧ́тсѧ, по́йдꙋтъ и҆ не вза́лчꙋтъ.

Сербский (синод.)

Утјешне речи Господа своме народу. Израиљев Бог изнад других богова.
Тјешите, тјешите народ мој, говори Бог ваш.

Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све гријехе своје.

Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему.

Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна мјеста нека буду равна.

И јавиће се слава Господња, и свако ће тијело видјети; јер уста Господња говорише.

Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тијело трава и све добро његово као цвијет пољски.

Суши се трава, цвијет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.

Суши се трава, цвијет опада; али ријеч Бога нашега остаје довијека.

Изиди на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласе; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласе; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудинијем: Ево Бога вашега.

Ево, Господ Бог иде на јакога, и мишица ће његова обладати њим; ево, плата је његова код њега и дјело његово пред њим.

Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у њедрима ће их носити, а дојилице ће водити полако.

Ко је измјерио воду грстима својим и небеса премјерио пеђу? Ко је мјером измјерио прах земаљски, и горе измјерио на мјерила и брегове на потег?

Ко је управљао дух Господњи? Или му био савјетник и научио га?

С ким се је договарао и ко га је уразумио и научио путу суда, и научио га знању и показао му пут разума?

Гле, народи су као кап из виједра, и као прашка на мјерилама броје се; гле, премјешта острва као прашак.

Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу.

Сви су народи као ништа пред њим, мање неголи ништа и таштина вриједе му.

С ким ћете, дакле, изједначити Бога? И какву ћете му прилику наћи?

Умјетник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.

А ко је сиромах, те нема шта принијети, бира дрво које не труне, и тражи вјешта умјетника да начини резан лик, који се не помиче.

Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумијете ли од темеља земаљских?

Он сједи над кругом земаљским, и њезини су му становници као скакавци; он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.

Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.

Као да нијесу посађени ни посијани, и као да им се стабло није укоријенило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као пљеву разнесе их.

С ким ћете ме, дакле, изједначити да бих био као он? вели свети.

Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе његове и јаке моћи не изостаје ниједно?

Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мојега?

Не знаш ли? Нијеси ли чуо да Бог вјечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму његову нема мјере.

Он даје снагу уморноме, и нејакоме умножава крјепост.

Дјеца се море и сустају, и младићи падају;

Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не замарају се.

Синодальный

1 Утешение для Иерусалима. 3 Глас вопиющего в пустыне: приготовьте путь Господу. 6 Слово Бога нашего пребудет вечно. 9 «Благовествующий Сион … Господь Бог грядет … как пастырь». 12 «Кто уразумел Дух Господа»? 18 «Кому уподобите вы Бога»? 28 Вечный Бог не утомляется.

Утешайте, утешайте народ Мой, говорит Бог ваш;

говорите к сердцу Иерусалима и возвещайте ему, что исполнилось время борьбы его, что за неправды его сделано удовлетворение, ибо он от руки Господней принял вдвое за все грехи свои.

Глас вопиющего в пустыне: приготовьте путь Господу, прямыми сделайте в степи стези Богу нашему;

всякий дол да наполнится, и всякая гора и холм да понизятся, кривизны выпрямятся и неровные пути сделаются гладкими;

и явится слава Господня, и узрит всякая плоть [спасение Божие]; ибо уста Господни изрекли это.

Голос говорит: возвещай! И сказал: что мне возвещать? Всякая плоть – трава, и вся красота ее – как цвет полевой.

Засыхает трава, увядает цвет, когда дунет на него дуновение Господа: так и народ – трава.

Трава засыхает, цвет увядает, а слово Бога нашего пребудет вечно.

Взойди на высокую гору, благовествующий Сион! возвысь с силою голос твой, благовествующий Иерусалим! возвысь, не бойся; скажи городам Иудиным: вот Бог ваш!

Вот, Господь Бог грядет с силою, и мышца Его со властью. Вот, награда Его с Ним и воздаяние Его пред лицем Его.

Как пастырь Он будет пасти стадо Свое; агнцев будет брать на руки и носить на груди Своей, и водить дойных.

Кто исчерпал воды горстью своею и пядью измерил небеса, и вместил в меру прах земли, и взвесил на весах горы и на чашах весовых холмы?

Кто уразумел дух Господа, и был советником у Него и учил Его?

С кем советуется Он, и кто вразумляет Его и наставляет Его на путь правды, и учит Его знанию, и указывает Ему путь мудрости?

Вот народы – как капля из ведра, и считаются как пылинка на весах. Вот, острова как порошинку поднимает Он.

И Ливана недостаточно для жертвенного огня, и животных на нем – для всесожжения.

Все народы пред Ним как ничто, – менее ничтожества и пустоты считаются у Него.

Итак кому уподобите вы Бога? И какое подобие найдете Ему?

Идола выливает художник, и золотильщик покрывает его золотом и приделывает серебряные цепочки.

А кто беден для такого приношения, выбирает негниющее дерево, приискивает себе искусного художника, чтобы сделать идола, который стоял бы твердо.

Разве не знаете? разве вы не слышали? разве вам не говорено было от начала? разве вы не уразумели из оснований земли?

Он есть Тот, Который восседает над кругом земли, и живущие на ней – как саранча пред Ним; Он распростер небеса, как тонкую ткань, и раскинул их, как шатер для жилья.

Он обращает князей в ничто, делает чем-то пустым судей земли.

Едва они посажены, едва посеяны, едва укоренился в земле ствол их, и как только Он дохнул на них, они высохли, и вихрь унес их, как солому.

Кому же вы уподобите Меня и с кем сравните? говорит Святый.

Поднимите глаза ваши на высоту небес и посмотрите, кто сотворил их? Кто выводит воинство их счетом? Он всех их называет по имени: по множеству могущества и великой силе у Него ничто не выбывает.

Как же говоришь ты, Иаков, и высказываешь, Израиль: «путь мой сокрыт от Господа, и дело мое забыто у Бога моего»?

Разве ты не знаешь? разве ты не слышал, что вечный Господь Бог, сотворивший концы земли, не утомляется и не изнемогает? разум Его неисследим.

Он дает утомленному силу, и изнемогшему дарует крепость.

Утомляются и юноши и ослабевают, и молодые люди падают,

а надеющиеся на Господа обновятся в силе: поднимут крылья, как орлы, потекут – и не устанут, пойдут – и не утомятся.

Сербский

Языки

Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш.

Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје.

Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем.

Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна места нека буду равна.

И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети; јер уста Господња говорише.

Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски.

Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.

Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека.

Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласове; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласове; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудиним: Ево Бога вашег.

Ево, Господ Бог иде на јаког, и мишица ће Његова овладати њим; ево плата је његова код Њега и дело његово пред Њим.

Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у недрима ће их носити, а дојилице ће водити полако.

Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег?

Ко је управљао Духом Господњим? Или Му био саветник и научио Га?

С ким се договарао и ко Га је уразумио и научио путу суда, и научио Га знању и показао Му пут разума?

Гле, народи су као кап из ведра, и као прашка на мерилима броје се; гле, премешта острва као прашак.

Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу.

Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.

С ким ћете дакле изједначити Бога? И какву ћете Му прилику наћи?

Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.

А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вештог уметника да начини резан лик, који се не помиче.

Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских?

Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.

Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.

Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их.

С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели Свети.

Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно?

Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог?

Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере.

Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост.

Деца се море и сустају, и младићи падају;

Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.