Та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь бг҃ъ, сотвори́вый не́бо и҆ водрꙋзи́вый є҆̀, ᲂу҆твержде́й зе́млю и҆ ꙗ҆̀же на не́й, и҆ даѧ́й дыха́нїе лю́демъ, и҆̀же на не́й, и҆ дꙋ́хъ ходѧ́щымъ на не́й:

а҆́зъ гдⷭ҇ь бг҃ъ призва́хъ тѧ̀ въ пра́вдѣ, и҆ ᲂу҆держꙋ̀ за рꙋ́кꙋ твою̀ и҆ ᲂу҆крѣплю́ тѧ: и҆ да́хъ тѧ̀ въ завѣ́тъ ро́да і҆и҃лева, во свѣ́тъ ꙗ҆зы́кѡвъ,

ѿве́рсти ѻ҆́чи слѣпы́хъ, и҆звестѝ ѿ ᲂу҆́зъ свѧ̑занныѧ и҆ и҆з̾ до́мꙋ темни́цы и҆ сѣдѧ́щыѧ во тьмѣ̀.

А҆́зъ гдⷭ҇ь бг҃ъ, сїѐ моѐ є҆́сть и҆́мѧ, сла́вы моеѧ̀ и҆но́мꙋ не да́мъ, нижѐ добродѣ́телей мои́хъ и҆стꙋка̑ннымъ.

Ꙗ҆̀же и҆з̾ нача́ла, сѐ, прїидо́ша, и҆ нѡ́ваѧ, ꙗ҆̀же а҆́зъ возвѣщꙋ̀, и҆ пре́жде не́же возвѣсти́ти, ꙗ҆ви́шасѧ ва́мъ.

Воспо́йте гдⷭ҇еви пѣ́снь но́вꙋ: нача́льство є҆гѡ̀, просла́вите и҆́мѧ є҆гѡ̀ ѿ конє́цъ землѝ, сходѧ́щїи въ мо́ре и҆ пла́вающїи по немꙋ̀, ѻ҆́строви и҆ живꙋ́щїи на ни́хъ.

Возвесели́сѧ, пꙋсты́не, и҆ вє́си є҆ѧ̀, придвѡ́рїѧ, и҆ живꙋ́щїи въ кида́рѣ: возвеселѧ́тсѧ живꙋ́щїи на ка́мени, ѿ кра́ѧ го́ръ возопїю́тъ,

дадѧ́тъ бг҃ꙋ сла́вꙋ, добродѣ́тєли є҆гѡ̀ во ѻ҆́стровѣхъ возвѣстѧ́тъ.

Гдⷭ҇ь бг҃ъ си́лъ и҆зы́детъ и҆ сокрꙋши́тъ ра́ть, воздви́гнетъ рве́нїе и҆ возопїе́тъ на врагѝ своѧ̑ со крѣ́постїю.

Молча́хъ, є҆да̀ и҆ всегда̀ ᲂу҆молчꙋ̀ и҆ потерплю̀; Терпѣ́хъ ꙗ҆́кѡ ражда́ющаѧ, и҆стреблю̀ и҆ и҆зсꙋшꙋ̀ вкꙋ́пѣ,

ѡ҆пꙋстошꙋ̀ го́ры и҆ хо́лмы, и҆ всѧ́кꙋ травꙋ̀ и҆́хъ и҆зсꙋшꙋ̀, и҆ положꙋ̀ рѣ́ки во ѻ҆́стровы, и҆ лꙋ́ги и҆зсꙋшꙋ̀:

и҆ наведꙋ̀ слѣпы̑ѧ на пꙋ́ть, є҆гѡ́же не ви́дѣша, и҆ по стезѧ́мъ, и҆́хже не зна́ша, ходи́ти сотворю̀ и҆̀мъ: сотворю̀ и҆̀мъ тьмꙋ̀ во свѣ́тъ и҆ стро́пѡтнаѧ въ пра̑ваѧ: сїѧ̑ гл҃го́лы сотворю̀, и҆ не ѡ҆ста́влю и҆́хъ.

Ті́и же возврати́шасѧ вспѧ́ть: посрами́тесѧ стыдѣ́нїемъ, ᲂу҆пова́ющїи на и҆зва̑ѧннаѧ, глаго́лющїи слїѧ̑ннымъ: вы̀ є҆стѐ бо́зи на́ши.

Глꙋсі́и, ᲂу҆слы́шите, и҆ слѣпі́и, прозри́те ви́дѣти.

И҆ кто̀ слѣ́пъ, ра́звѣ рабѝ моѝ; и҆ глꙋ́си, ра́звѣ владѣ́ющїи и҆́ми; и҆ ѡ҆слѣпо́ша рабѝ бж҃їи.

Ви́дѣсте мно́гажды, и҆ не сохрани́сте: ѿвє́рсты ᲂу҆́шы (и҆мꙋ́ще), и҆ не слы́шасте.

Гдⷭ҇ь бг҃ъ восхотѣ̀, да ѡ҆правди́тсѧ и҆ возвели́читъ хвалꙋ̀.

И҆ ви́дѣхъ, и҆ бы́ша лю́дїе расхище́ни и҆ разгра́блени: прꙋгло́ бо въ ло́жахъ вездѣ̀, и҆ въ домѣ́хъ вкꙋ́пѣ, и҆дѣ́же скры́ша ѧ҆̀, бы́ша въ плѣ́нъ: и҆ не бы́сть и҆з̾има́ѧй разграбле́нїѧ и҆ не бѣ̀ глаго́лющагѡ: ѿда́ждь.

Кто̀ въ ва́съ, и҆́же внꙋши́тъ сїѧ̑; и҆ ᲂу҆слы́шитъ во грѧдꙋ̑щаѧ.

Кто̀ дадѐ на разграбле́нїе і҆а́кѡва, и҆ і҆и҃лѧ плѣнѧ́ющымъ є҆го̀; не бг҃ъ ли, є҆мꙋ́же согрѣши́ша и҆ не восхотѣ́ша въ пꙋте́хъ є҆гѡ̀ ходи́ти, ни слꙋ́шати зако́на є҆гѡ̀;

И҆ наведѐ на нѧ̀ гнѣ́въ ꙗ҆́рости своеѧ̀, и҆ ᲂу҆крѣпи́сѧ на нѧ̀ ра́ть, и҆ палѧ́щїи и҆̀хъ ѡ҆́крестъ, и҆ не ᲂу҆вѣ́дѣша кі́йждо и҆́хъ, нижѐ положи́ша на ᲂу҆мѣ̀.

Сербский (синод.)

Кротки слуга Божији (Месија) у својој благости видјело идолопоклоницима и вођ заслијепљеног народа.
Ево Слуге мојега, којега подупирем, Избраника мојега, који је † мио души мојој; метнућу дух свој на њега, суд народима јављаће.

Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас његов по улицама.

Трске стучене неће преломити, и свјештила које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.

Неће му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку његову.

Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и што она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завјет народу, видјело народима;

Да отвориш очи слијепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који сједе у тами.

Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати другоме, ни хвале своје ликовима резанијем.

Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, прије него настане казујем вам.

Пјевајте Господу пјесму нову, хвалу његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

Пустиња и градови њезини, села гдје станује Кидар, нека подигну глас, нека пјевају који живе по стијенама, нека кликују саврх гора.

Нека дају славу Господу, и хвалу његову нека јављају по острвима.

Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

Мучах дуго, чињах се глух, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истријебити.

Опустићу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од ријека ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

И водићу слијепе путем којега нијесу знали; водићу их стазама којих нијесу знали; обратићу пред њима мрак у свјетлост и што је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливенијем: Ви сте наши богови.

Чујте, глухи; прогледајте, слијепи, да видите.

Ко је слијеп осим слуге мојега? И ко је глух као посланик мој којега шаљем? Ко је слијеп као савршени? Ко је слијеп као слуга Господњи?

Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

Господу бијаше мио ради правде његове, учини закон великим и славним.

А народ је оплијењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плијен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.

Ко између вас чује ово и пази и слуша за послије?

Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, којему згријешисмо? Јер не хтјеше ходити путовима његовијем нити слушаше закона његова.

Зато, изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разумје; запали га, али он не мари.

Синодальный

1 «Вот, Отрок Мой … на закон Его будут уповать острова». 5 «Я, Господь, призвал Тебя в правду … во свет для язычников». «Пойте Господу новую песнь … мрак сделаю светом пред ними». 18 «Кто так слеп, как раб Мой» …?

Вот, Отрок Мой, Которого Я держу за руку, избранный Мой, к Которому благоволит душа Моя. Положу дух Мой на Него, и возвестит народам суд;

не возопиет и не возвысит голоса Своего, и не даст услышать его на улицах;

трости надломленной не переломит, и льна курящегося не угасит; будет производить суд по истине;

не ослабеет и не изнеможет, доколе на земле не утвердит суда, и на закон Его будут уповать острова*. //*По переводу 70-ти: на имя Его будут уповать народы.

Так говорит Господь Бог, сотворивший небеса и пространство их, распростерший землю с произведениями ее, дающий дыхание народу на ней и дух ходящим по ней.

Я, Господь, призвал Тебя в правду, и буду держать Тебя за руку и хранить Тебя, и поставлю Тебя в завет для народа, во свет для язычников,

чтобы открыть глаза слепых, чтобы узников вывести из заключения и сидящих во тьме – из темницы.

Я Господь, это – Мое имя, и не дам славы Моей иному и хвалы Моей истуканам.

Вот, предсказанное прежде сбылось, и новое Я возвещу; прежде нежели оно произойдет, Я возвещу вам.

Пойте Господу новую песнь, хвалу Ему от концов земли, вы, плавающие по морю, и всё, наполняющее его, острова и живущие на них.

Да возвысит голос пустыня и города ее, селения, где обитает Кидар; да торжествуют живущие на скалах, да возглашают с вершин гор.

Да воздадут Господу славу, и хвалу Его да возвестят на островах.

Господь выйдет, как исполин, как муж браней возбудит ревность; воззовет и поднимет воинский крик, и покажет Себя сильным против врагов Своих.

Долго молчал Я, терпел, удерживался; теперь буду кричать, как рождающая, буду разрушать и поглощать всё;

опустошу горы и холмы, и всю траву их иссушу; и реки сделаю островами, и осушу озера;

и поведу слепых дорогою, которой они не знают, неизвестными путями буду вести их; мрак сделаю светом пред ними, и кривые пути – прямыми: вот что Я сделаю для них и не оставлю их.

Тогда обратятся вспять и великим стыдом покроются надеющиеся на идолов, говорящие истуканам: «вы наши боги».

Слушайте, глухие, и смотрите, слепые, чтобы видеть.

Кто так слеп, как раб Мой, и глух, как вестник Мой, Мною посланный? Кто так слеп, как возлюбленный, так слеп, как раб Господа?

Ты видел многое, но не замечал; уши были открыты, но не слышал.

Господу угодно было, ради правды Своей, возвеличить и прославить закон.

Но это народ разоренный и разграбленный; все они связаны в подземельях и сокрыты в темницах; сделались добычею, и нет избавителя; ограблены, и никто не говорит: «отдай назад!»

Кто из вас приклонил к этому ухо, вникнул и выслушал это для будущего?

Кто предал Иакова на разорение и Израиля грабителям? не Господь ли, против Которого мы грешили? Не хотели они ходить путями Его и не слушали закона Его.

И Он излил на них ярость гнева Своего и лютость войны: она окружила их пламенем со всех сторон, но они не примечали; и горела у них, но они не уразумели этого сердцем.

Сербский

Языки

Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће.

Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.

Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.

Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову.

Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;

Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.

Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.

Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.

Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.

Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.

Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.

Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.

Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите.

Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?

Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним.

А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.

Ко између вас чује ово и пази и слуша за после?

Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов.

Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари.