Си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь бг҃ъ сотвори́вый тѧ̀ и҆ созда́вый тѧ̀ и҆з̾ ᲂу҆тро́бы: є҆щѐ помо́жетъ тѝ: не бо́йсѧ, ра́бе мо́й і҆а́кѡве, и҆ возлю́бленный і҆и҃лю, є҆го́же и҆збра́хъ.

Ꙗ҆́кѡ а҆́зъ да́мъ во́дꙋ въ жа́ждꙋ ходѧ́щымъ въ безво́днѣй, наложꙋ̀ дх҃ъ мо́й на сѣ́мѧ твоѐ и҆ блгⷭ҇вє́нїѧ моѧ̑ на ча̑да твоѧ̑,

и҆ прозѧ́бнꙋтъ а҆́ки трава̀ посредѣ̀ воды̀ и҆ ꙗ҆́кѡ ве́рба при водѣ̀ текꙋ́щей.

Се́й рече́тъ: бж҃їй є҆́смь: и҆ се́й возопїе́тъ ѡ҆ и҆́мени і҆а́кѡвли, и҆ дрꙋгі́й напи́шетъ рꙋко́ю свое́ю: бж҃їй є҆́смь: и҆ ѡ҆ и҆́мени і҆и҃левѣ возопїе́тъ.

Си́це гл҃етъ бг҃ъ цр҃ь і҆и҃левъ, и҆ и҆збавле́й є҆го̀ бг҃ъ саваѡ́ѳъ: а҆́зъ пе́рвый и҆ а҆́зъ по си́хъ, кромѣ̀ менє̀ нѣ́сть бг҃а:

кто̀ ꙗ҆́коже а҆́зъ; да ста́нетъ и҆ да призове́тъ, и҆ да возвѣсти́тъ и҆ да ᲂу҆гото́витъ мѝ, ѿне́лѣже сотвори́хъ человѣ́ка во вѣ́къ, и҆ грѧдꙋ̑щаѧ пре́жде не́же прїитѝ и҆̀мъ, да возвѣстѧ́тъ ва́мъ.

Не ᲂу҆крыва́йтесѧ, нижѐ заблꙋжда́йте: не и҆спе́рва ли внꙋши́сте, и҆ возвѣсти́хъ ва́мъ; свидѣ́телїе вы̀ є҆стѐ, а҆́ще є҆́сть бг҃ъ ра́звѣ менє̀.

И҆ не послꙋ́шаша тогда̀ созида́ющїи, и҆ ваѧ́ющїи всѝ тще́тни, творѧ́щїи жела̑нїѧ своѧ̑, ꙗ҆̀же не ᲂу҆по́льзꙋютъ и҆̀хъ:

но посра́мѧтсѧ всѝ созида́ющїи бо́га и҆ ваѧ́ющїи всѝ неполє́знаѧ.

И҆ всѝ, ѿню́дꙋже бы́ша, и҆зсхо́ша: и҆ глꙋсі́и ѿ человѣ̑къ да соберꙋ́тсѧ всѝ и҆ да ста́нꙋтъ вкꙋ́пѣ, и҆ да посра́мѧтсѧ и҆ ᲂу҆стыдѧ́тсѧ вкꙋ́пѣ.

Ꙗ҆́кѡ наѡстрѝ древодѣ́латель сѣ́чиво, тесло́ю содѣ́ла ѻ҆́ное, и҆ све́рдломъ соста́ви є҆̀, и҆ дла́томъ и҆здолбѐ є҆̀, и҆ содѣ́ла є҆̀ крѣ́постїю мы́шцы своеѧ̀: и҆ вза́лчетъ, и҆ и҆знемо́жетъ, и҆ не напїе́тсѧ воды̀.

И҆ и҆збра́въ древодѣ́лѧ дре́во, поста́ви є҆̀ въ мѣ́рꙋ, и҆ кле́емъ состро́и є҆̀, и҆ сотворѝ є҆̀ а҆́ки ѡ҆́бразъ мꙋ́жескъ и҆ а҆́ки красотꙋ̀ человѣ́чꙋ, поста́вити є҆̀ въ домꙋ̀.

Посѣчѐ дре́во въ дꙋбра́вѣ, є҆́же насадѝ гдⷭ҇ь, со́снꙋ, и҆ до́ждь возрастѝ,

да бꙋ́детъ человѣ́кѡмъ на жже́нїе: и҆ взѧ́въ ѿ негѡ̀, согрѣ́сѧ, и҆ и҆зже́гше ѧ҆̀, и҆спеко́ша и҆́ми хлѣ́бы, и҆з̾ ѡ҆ста́вшагѡ же сотвори́ша бо́ги и҆ покланѧ́ютсѧ и҆̀мъ: сотворѝ є҆̀ и҆зва́ѧнное, и҆ прекланѧ́етсѧ и҆̀мъ.

По́лъ є҆гѡ̀ сожжѐ ѻ҆гне́мъ, и҆ по́лъ є҆гѡ̀ сожжѐ на ᲂу҆́глїе, и҆ и҆спечѐ въ ни́хъ хлѣ́бы, и҆ на ни́хъ и҆спечѐ мѧ́со, и҆ ꙗ҆дѐ, и҆ насы́тисѧ, и҆ согрѣ́всѧ речѐ: сла́дкѡ мнѣ̀, ꙗ҆́кѡ согрѣ́хсѧ и҆ ви́дѣхъ ѻ҆́гнь.

И҆з̾ ѡ҆ста́вшагѡ же сотворѝ бо́га и҆зва́ѧнна, прекланѧ́етсѧ є҆мꙋ̀ и҆ покланѧ́етсѧ, и҆ мо́литсѧ є҆мꙋ̀ глаго́лѧ: и҆зба́ви мѧ̀, ꙗ҆́кѡ бо́гъ мо́й є҆сѝ ты̀.

Не ᲂу҆вѣ́даша смы́слити, ꙗ҆́кѡ ѡ҆темнѣ́ша ѻ҆́чи и҆́хъ, є҆́же ви́дѣти и҆ разꙋмѣ́ти се́рдцемъ свои́мъ.

И҆ не помы́сли въ дꙋшѝ свое́й, ни ᲂу҆вѣ́дѣ смышле́нїемъ, ꙗ҆́кѡ по́лъ є҆гѡ̀ сожжѐ ѻ҆гне́мъ, и҆ и҆спечѐ на ᲂу҆́глїехъ є҆гѡ̀ хлѣ́бы, и҆ и҆спе́къ мѧса̀ снѣдѐ, и҆ ѡ҆ста́вшее є҆гѡ̀ въ ме́рзость сотворѝ, и҆ покланѧ́ютсѧ є҆мꙋ̀.

Оу҆вѣ́ждь, ꙗ҆́кѡ пе́пелъ є҆́сть се́рдце и҆́хъ, и҆ прельща́ютсѧ, и҆ ни є҆ди́нъ мо́жетъ дꙋшѝ своеѧ̀ и҆зба́вити: ви́дите, не рцы́те, ꙗ҆́кѡ лжа̀ въ десни́цѣ мое́й.

Помѧнѝ сїѧ̑, і҆а́кѡве и҆ і҆и҃лю, ꙗ҆́кѡ ра́бъ мо́й є҆сѝ ты̀, сотвори́хъ тѧ̀ раба̀ моего̀, и҆ ты̀, і҆и҃лю, не забыва́й менѐ.

Се́ бо, ѿѧ́хъ ꙗ҆́кѡ ѡ҆́блакъ беззакѡ́нїѧ твоѧ̑ и҆ ꙗ҆́кѡ примра́къ грѣхѝ твоѧ̑: ѡ҆брати́сѧ ко мнѣ̀, и҆ и҆зба́влю тѧ̀.

Возвесели́тесѧ, небеса̀, ꙗ҆́кѡ поми́лова бг҃ъ і҆и҃лѧ: вострꙋби́те, ѡ҆снова̑нїѧ земна̑ѧ, возопі́йте, го́ры, весе́лїе, хо́лми и҆ всѧ̑ древеса̀, ꙗ҆̀же на ни́хъ: ꙗ҆́кѡ и҆зба́ви бг҃ъ і҆а́кѡва, и҆ і҆и҃ль просла́витсѧ.

Си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь и҆збавлѧ́ѧй тѧ̀ и҆ созда́вый тѧ̀ ѿ чре́ва: а҆́зъ гдⷭ҇ь соверша́ѧй всѧ̑, распростро́хъ не́бо є҆ди́нъ и҆ ᲂу҆тверди́хъ зе́млю.

Кто̀ и҆́нъ разсы́плетъ зна́мєнїѧ чревоволше́бникѡвъ и҆ волшбы̑ ѿ се́рдца, ѿвраща́ѧй мꙋ̑дрыѧ вспѧ́ть и҆ совѣ́ты и҆́хъ ѡ҆бꙋѧ́ѧй,

и҆ ᲂу҆ставлѧ́ѧ глаго́лъ раба̀ своегѡ̀, и҆ совѣ́тъ вѣ́стникѡвъ свои́хъ и҆́стиненъ творѧ́й; гл҃ѧй і҆ерⷭ҇ли́мꙋ: насели́шисѧ: и҆ градѡ́мъ і҆ꙋдє́йскимъ: возградите́сѧ, и҆ пꙋсты̑ни є҆гѡ̀ просїѧ́ютъ,

гл҃ѧй бе́зднѣ: ѡ҆пꙋстѣ́еши, и҆ рѣ́ки твоѧ̑ и҆зсꙋшꙋ̀,

гл҃ѧй кѵ́рꙋ смы́слити, и҆ всѧ̑ вѡ́ли моѧ̑ сотвори́тъ: гл҃ѧй і҆ерⷭ҇ли́мꙋ: возгради́шисѧ, и҆ хра́мъ ст҃ы́й мо́й ѡ҆снꙋю̀.

Сербский (синод.)

Изливање духа милости. Живи Бог и мртви идоли. Милост Господња и спасење Израиља.
Али сада чуј Јакове, слуго мој, и Израиљу, којега изабрах.

Овако вели Господ који те је створио и саздао од утробе материне, и који ти помаже: Не бој се, слуго мој Јакове, и мили, којега изабрах.

Јер ћу излити воду на жеднога и потоке на суху земљу, излићу дух свој на сјеме твоје и благослов свој на твоје натражје.

И процвјетаће као у трави, као врбе покрај потока.

Овај ће рећи: Ја сам Господњи, а онај ће се звати по имену Јаковљеву, а други ће се писати својом руком Господњи, и презиваће се именом Израиљевим.

Овако говори Господ цар Израиљев и Избавитељ његов, Господ над војскама: Ја сам Први и ја сам Пошљедњи, и осим мене нема Бога.

И ко као ја оглашује и објављује ово, или ми уређује откако населих стари народ? Нека им јави што ће бити и што ће доћи.

Не бојте се и не плашите се; нијесам ли ти давно казао и објавио? Ви сте ми свједоци; има ли Бог осим мене? Да, нема стијене, не знам ни једне.

Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им свједоци да не виде и не разумију, да би се посрамили.

Ко гради бога и лије лик, није ни на какву корист.

Гле, сви ће се другови његови посрамити, и умјетници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви.

Ковач клијештима ради на живом угљевљу, и кује чекићем, и ради снагом своје руке, гладује, те изнемогне, и не пије воде, те сустане.

Дрводјеља растеже врвцу и биљежи црвенилом, теше и заокружује, и начиња као лик човјечји, као лијепа човјека, да стоји у кући.

Сијече себи кедре, и узима чесвину и храст или што је најчвршће међу дрвљем шумским; сади јасен, и од дажда расте.

И бива човјеку за огањ, и узме га, те се грије; упали га, те пече хљеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на кољена пред њим.

Половину ложи на огањ, уз половину једе месо испекавши печење, и бива сит, и грије се и говори: Аха, огријах се, видјех огањ.

А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на кољена и клања се, и моли му се и говори: Избави ме, јер си ти бог мој!

Не знају, нити разумију, јер су им очи заслијепљене да не виде, и срца, да не разумију.

Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: Половину овога спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хљеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати?

Такав се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душе своје, нити рећи: Није ли лаж што ми је у десници?

Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга; ја сам те саздао, слуга си мој, Израиљу, нећу те заборавити.

Расућу као облак пријеступе твоје, и гријехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио.

Пјевајте, небеса, јер Господ учини, подвикујте, низине земаљске, попијевајте, горе, шуме и сва дрва у њима, јер избави Господ Јакова и прослави се у Израиљу.

Овако говори Господ, избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: Ја Господ начиних све: Разапех небо сам, распростријех земљу сам собом;

Уништујем знаке лажљивцима, и враче обезумљујем. враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост;

Потврђујем ријеч слуге својега, и навршујем савјет гласника својих; говорим Јерусалиму: Населићеш се; и градовима Јудинијим: Сазидаћете се; и пустолине њихове подигнућу;

Говорим дубини: Пресахни, и исушићу ријеке твоје;

Говорим Киру: Пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: Сазидаћеш се; и цркви: Основаћеш се.

Синодальный

1 Не бойся, Иаков, … излию благословение Мое на потомков твоих … кроме Меня нет Бога. 9 Делающие идолов все ничтожны; никто не возьмет этого к сердцу, чтобы сказать: буду ли поклоняться куску дерева? 21 Господь искупил Иакова; Кир — Его пастырь.

А ныне слушай, Иаков, раб Мой, и Израиль, которого Я избрал.

Так говорит Господь, создавший тебя и образовавший тебя, помогающий тебе от утробы матерней: не бойся, раб Мой, Иаков, и возлюбленный [Израиль], которого Я избрал;

ибо Я изолью воды на жаждущее и потоки на иссохшее; излию дух Мой на племя твое и благословение Мое на потомков твоих.

И будут расти между травою, как ивы при потоках вод.

Один скажет: «я Господень», другой назовется именем Иакова; а иной напишет рукою своею: «я Господень», и прозовется именем Израиля.

Так говорит Господь, Царь Израиля, и Искупитель его, Господь Саваоф: Я первый и Я последний, и кроме Меня нет Бога,

ибо кто как Я? Пусть он расскажет, возвестит и в порядке представит Мне всё с того времени, как Я устроил народ древний, или пусть возвестят наступающее и будущее.

Не бойтесь и не страшитесь: не издавна ли Я возвестил тебе и предсказал? И вы Мои свидетели. Есть ли Бог кроме Меня? нет другой твердыни, никакой не знаю.

Делающие идолов все ничтожны, и вожделеннейшие их не приносят никакой пользы, и они сами себе свидетели в том. Они не видят и не разумеют, и потому будут посрамлены.

Кто сделал бога и вылил идола, не приносящего никакой пользы?

Все участвующие в этом будут постыжены, ибо и художники сами из людей же; пусть все они соберутся и станут; они устрашатся, и все будут постыжены.

Кузнец делает из железа топор и работает на угольях, молотами обделывает его и трудится над ним сильною рукою своею до того, что становится голоден и бессилен, не пьет воды и изнемогает.

Плотник [выбрав дерево], протягивает по нему линию, остроконечным орудием делает на нем очертание, потом обделывает его резцом и округляет его, и выделывает из него образ человека красивого вида, чтобы поставить его в доме.

Он рубит себе кедры, берет сосну и дуб, которые выберет между деревьями в лесу, садит ясень, а дождь возращает его.

И это служит человеку топливом, и часть из этого употребляет он на то, чтобы ему было тепло, и разводит огонь, и печет хлеб. И из того же делает бога, и поклоняется ему, делает идола, и повергается перед ним.

Часть дерева сожигает в огне, другою частью варит мясо в пищу, жарит жаркое и ест досыта, а также греется и говорит: «хорошо, я согрелся; почувствовал огонь».

А из остатков от того делает бога, идола своего, поклоняется ему, повергается перед ним и молится ему, и говорит: «спаси меня, ибо ты бог мой».

Не знают и не разумеют они: Он закрыл глаза их, чтобы не видели, и сердца их, чтобы не разумели.

И не возьмет он этого к своему сердцу, и нет у него столько знания и смысла, чтобы сказать: «половину его я сжег в огне и на угольях его испек хлеб, изжарил мясо и съел; а из остатка его сделаю ли я мерзость? буду ли поклоняться куску дерева?»

Он гоняется за пылью; обманутое сердце ввело его в заблуждение, и он не может освободить души своей и сказать: «не обман ли в правой руке моей?»

Помни это, Иаков и Израиль, ибо ты раб Мой; Я образовал тебя: раб Мой ты, Израиль, не забывай Меня.

Изглажу беззакония твои, как туман, и грехи твои, как облако; обратись ко Мне, ибо Я искупил тебя.

Торжествуйте, небеса, ибо Господь соделал это. Восклицайте, глубины земли; шумите от радости, горы, лес и все деревья в нем; ибо искупил Господь Иакова и прославится в Израиле.

Так говорит Господь, искупивший тебя и образовавший тебя от утробы матерней: Я Господь, Который сотворил все, один распростер небеса и Своею силою разостлал землю,

Который делает ничтожными знамения лжепророков и обнаруживает безумие волшебников, мудрецов прогоняет назад и знание их делает глупостью,

Который утверждает слово раба Своего и приводит в исполнение изречение Своих посланников, Который говорит Иерусалиму: «ты будешь населен», и городам Иудиным: «вы будете построены, и развалины его Я восстановлю»,

Который бездне говорит: «иссохни!» и реки твои Я иссушу,

Который говорит о Кире: пастырь Мой, и он исполнит всю волю Мою и скажет Иерусалиму: «ты будешь построен!» и храму: «ты будешь основан!»

Сербский

Языки

Али сада чуј, Јакове, слуго мој, и Израиљу, кога изабрах.

Овако вели Господ, који те је створио и саздао од утробе материне, и који ти помаже: не бој се, слуго мој Јакове, и мили, кога изабрах.

Јер ћу излити воду на жеднога и потоке на суву земљу, излићу Дух свој на семе твоје и благослов свој на твоје натражје.

И процветаће као у трави, као врбе покрај потока.

Овај ће рећи: Ја сам Господњи, а онај ће се звати по имену Јаковљевом, а други ће се писати својом руком Господњи, и презиваће се именом Израиљевим.

Овако говори Господ Цар Израиљев и Избавитељ његов, Господ над војскама: ја сам први и ја сам последњи, и осим мене нема Бога.

И ко као ја оглашује и објављује ово, или ми уређује откако населих стари народ? Нека им јави шта ће бити и шта ће доћи.

Не бојте се и не плашите се; нисам ли ти давно казао и објавио? Ви сте ми сведоци; има ли Бога осим мене? Да, нема стене, не знам ни једне.

Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им сведоци да не виде и не разумеју, да би се посрамили.

Ко гради бога и лије лик, није ни на какву корист.

Гле, сви ће се другови његови посрамити, и уметници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви.

Ковач клештима ради на живом угљевљу, и кује чекићем, и ради снагом своје руке, гладује, те изнемогне, и не пије воде, те сустане.

Дрводеља растеже врпцу и бележи црвенилом, теше и заокружује, и начиња као лик човечји, као лепог човека, да стоји у кући.

Сече себи кедре, и узима чесевину и храст или шта је најчвршће међу дрвећем шумским; сади јасен, и од дажда расте.

И бива човеку за огањ, и узме га, те се греје; упали га, те пече хлеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на колена пред њим.

Половину ложи на огањ, уз половину једе месо испекавши печење, и бива сит, и греје се и говори: Аха, огрејах се, видех огањ.

А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на колена и клања се, и моли му се и говори: Избави ме, јер си ти бог мој.

Не знају, нити разумеју, јер су им очи заслепљене да не виде, и срца, да не разумеју.

Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: Половину овог спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хлеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати?

Такав се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душу своју, нити рећи: Није ли лаж што ми је у десници?

Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга; ја сам те саздао, слуга си мој, Израиљу, нећу те заборавити.

Расућу као облак преступе твоје, и грехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио.

Певајте, небеса, јер Господ учини, подвикујте, низине земаљске, попевајте, горе, шуме и сва дрва у њима, јер избави Господ Јакова и прослави се у Израиљу.

Овако говори Господ, Избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: ја Господ начиних све: разапех небо сам, распрострех земљу сам собом;

Уништавам знаке лажљивцима, и враче обезумљујем, враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост;

Потврђујем реч слуге свог, и навршујем савет гласника својих; говорим Јерусалиму: Населићеш се, и градовима Јудиним: Сазидаћете се; и пустолине њихове подигнућу;

Говорим дубини: Пресахни и исушићу реке твоје;

Говорим Киру: Пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: Сазидаћеш се, и цркви: Основаћеш се.