и҆ положѝ ᲂу҆ста̀ моѧ̑ ꙗ҆́кѡ ме́чь ѻ҆́стръ, и҆ под̾ кро́вомъ рꙋкѝ своеѧ̀ скры̀ мѧ̀: положѝ мѧ̀ ꙗ҆́кѡ стрѣлꙋ̀ и҆збра́ннꙋ, и҆ въ тꙋ́лѣ свое́мъ скры̀ мѧ̀,

и҆ речѐ мѝ: ра́бъ мо́й є҆сѝ ты̀, і҆и҃лю, и҆ въ тебѣ̀ просла́влюсѧ.

А҆́зъ же реко́хъ: вотщѐ трꙋди́хсѧ, всꙋ́е и҆ ни во что̀ да́хъ крѣ́пость мою̀: сегѡ̀ ра́ди сꙋ́дъ мо́й пред̾ гдⷭ҇емъ и҆ трꙋ́дъ мо́й пред̾ бг҃омъ мои́мъ.

И҆ нн҃ѣ та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь, созда́вый мѧ̀ ѿ чре́ва раба̀ себѣ̀, є҆́же собра́ти і҆а́кѡва къ немꙋ̀ и҆ і҆и҃лѧ: соберꙋ́сѧ и҆ просла́влюсѧ пред̾ гдⷭ҇емъ, и҆ бг҃ъ мо́й бꙋ́детъ мнѣ̀ крѣ́пость.

И҆ рече́ ми: ве́лїе тѝ є҆́сть, є҆́же назва́тисѧ тебѣ̀ рабо́мъ мои́мъ, є҆́же возста́вити племена̀ і҆а̑кѡвлѧ и҆ разсѣ́ѧнїе і҆и҃лево ѡ҆брати́ти: сѐ, да́хъ тѧ̀ въ завѣ́тъ ро́да, во свѣ́тъ ꙗ҆зы́кѡмъ, є҆́же бы́ти тебѣ̀ во спⷭ҇нїе да́же до послѣ́днихъ землѝ.

Та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь, и҆зба́вивый тѧ̀ бг҃ъ і҆и҃левъ: ѡ҆свѧти́те ᲂу҆ничижа́ющаго дꙋ́шꙋ свою̀, гнꙋша́емаго ѿ ꙗ҆зы̑къ рабѡ́въ кнѧ́жескихъ: ца́рїе ᲂу҆́зрѧтъ є҆го̀, и҆ воста́нꙋтъ кнѧ̑зи и҆ покло́нѧтсѧ є҆мꙋ̀ гдⷭ҇а ра́ди, ꙗ҆́кѡ вѣ́ренъ є҆́сть ст҃ы́й і҆и҃левъ, и҆ и҆збра́хъ тѧ̀.

Та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь: во вре́мѧ прїѧ́тно послꙋ́шахъ тебѐ и҆ въ де́нь спⷭ҇нїѧ помого́хъ тѝ, и҆ сотвори́хъ тѧ̀ и҆ да́хъ тѧ̀ въ завѣ́тъ вѣ́чный ꙗ҆зы́кѡвъ, є҆́же ᲂу҆стро́ити зе́млю и҆ наслѣ́дити наслѣ̑дїѧ пꙋсты́ни,

гл҃юща сꙋ́щымъ во ᲂу҆́захъ: и҆зыди́те, и҆ сꙋ́щымъ во тьмѣ̀: ѿкры́йтесѧ. На всѣ́хъ пꙋте́хъ пасти́сѧ бꙋ́дꙋтъ, и҆ на всѣ́хъ стезѧ́хъ па́жить и҆́хъ:

не вза́лчꙋтъ, нижѐ вжа́ждꙋтъ, нижѐ порази́тъ и҆̀хъ зно́й, нижѐ со́лнце, но ми́лꙋѧй и҆̀хъ ᲂу҆тѣ́шитъ и҆̀хъ и҆ сквозѣ̀ и҆сто́чники водны̑ѧ проведе́тъ и҆̀хъ.

И҆ положꙋ̀ всѧ́кꙋ го́рꙋ въ пꙋ́ть и҆ всѧ́кꙋ стезю̀ въ па́ствꙋ и҆̀мъ.

Сѐ, сі́и и҆здале́ча прїи́дꙋтъ, сі́и ѿ сѣ́вера и҆ ѿ мо́рѧ, и҆ні́и же ѿ землѝ пе́рсскїѧ.

Ра́дꙋйтесѧ, небеса̀, и҆ весели́сѧ, землѐ, да ѿры́гнꙋтъ го́ры весе́лїе и҆ хо́лми пра́вдꙋ, ꙗ҆́кѡ поми́лова бг҃ъ лю́ди своѧ̑ и҆ смирє́нныѧ люді́й свои́хъ ᲂу҆тѣ́ши.

Рече́ же сїѡ́нъ: ѡ҆ста́ви мѧ̀ гдⷭ҇ь, и҆ бг҃ъ забы́ мѧ.

Є҆да̀ забꙋ́детъ жена̀ ѻ҆троча̀ своѐ, є҆́же не поми́ловати и҆сча̑дїѧ чре́ва своегѡ̀; а҆́ще же и҆ забꙋ́детъ си́хъ жена̀, но а҆́зъ не забꙋ́дꙋ тебѐ, гл҃етъ гдⷭ҇ь.

Сѐ, на рꙋка́хъ мои́хъ написа́хъ стѣ́ны твоѧ̑, и҆ предо мно́ю є҆сѝ прⷭ҇нѡ,

и҆ вско́рѣ возгради́шисѧ, ѿ ни́хже разори́лсѧ є҆сѝ, и҆ ѡ҆пꙋстоши́вшїи тѧ̀ и҆зы́дꙋтъ и҆з̾ тебє̀.

Возведѝ ѡ҆́крестъ ѻ҆́чи твоѝ и҆ ви́ждь всѧ̑, сѐ, собра́шасѧ и҆ прїидо́ша къ тебѣ̀, живꙋ̀ а҆́зъ, гл҃етъ гдⷭ҇ь: ꙗ҆́кѡ всѣ́ми и҆́ми а҆́ки въ красотꙋ̀ ѡ҆блече́шисѧ и҆ ѡ҆бложи́ши себѐ и҆́ми ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́тварїю невѣ́ста.

Поне́же пꙋста̑ѧ твоѧ̑ и҆ разсы̑панаѧ и҆ па̑дшаѧ нн҃ѣ ᲂу҆тѣснѣ́ютъ ѿ ѡ҆бита́ющихъ, и҆ ᲂу҆далѧ́тсѧ ѿ тебє̀ поглоща́ющїи тѧ̀.

Рекꙋ́тъ бо во ᲂу҆́шы твоѝ сы́нове твоѝ, и҆̀хже бы́лъ погꙋби́лъ є҆сѝ: тѣ́сно мѝ мѣ́сто, сотвори́ ми мѣ́сто, да вселю́сѧ.

И҆ рече́ши въ се́рдцы свое́мъ: кто̀ мнѣ̀ породѝ си́хъ; а҆́зъ же безча́дна и҆ вдова̀, си́хъ же кто̀ воспита̀ мнѣ̀; а҆́зъ же ѡ҆ста́хсѧ є҆ди́на, сі́и же мнѣ̀ гдѣ̀ бы́ша;

Та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь гдⷭ҇ь: сѐ, воздвиза́ю на ꙗ҆зы́ки рꙋ́кꙋ мою̀ и҆ на ѻ҆́стровы воздви́гнꙋ зна́менїе моѐ, и҆ приведꙋ́тъ сы́ны твоѧ̑ въ ло́нѣ и҆ дщє́ри твоѧ̑ на плеща́хъ во́змꙋтъ.

И҆ бꙋ́дꙋтъ ца́рїе корми́телїе твоѝ, и҆ кнѧги̑ни и҆́хъ корми̑лицы твоѧ̑: до лица̀ землѝ покло́нѧтсѧ тебѣ̀ и҆ пра́хъ но́гъ твои́хъ ѡ҆бли́жꙋтъ, и҆ ᲂу҆вѣ́си, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ гдⷭ҇ь бг҃ъ, и҆ не посра́мѧтсѧ терпѧ́щїи мѧ̀.

Є҆да̀ во́зметъ кто̀ ѿ и҆споли́на кѡры́сти; и҆ а҆́ще кто̀ плѣни́тъ непра́веднѣ, спасе́тлисѧ;

Занѐ та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь: а҆́ще кто̀ плѣни́тъ и҆споли́на, во́зметъ кѡры́сти: взе́млѧй же ѿ крѣ́пкагѡ спасе́тсѧ: а҆́зъ же прю̀ твою̀ разсꙋждꙋ̀ и҆ а҆́зъ сы́ны твоѧ̑ и҆зба́влю:

и҆ ѡ҆скорби́вшїи тебѐ снѣдѧ́тъ пло́ть свою̀ и҆ и҆спїю́тъ ꙗ҆́кѡ вїно̀ но́во кро́вь свою̀, и҆ ᲂу҆пїю́тсѧ: и҆ ᲂу҆вѣ́сть всѧ́ка пло́ть, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ гдⷭ҇ь и҆зба́вивый тѧ̀ и҆ застꙋпа́ѧй крѣ́пость і҆а́кѡвлю.

Сербский (синод.)

Слуга Божији – видјело идолопоклоницима и спас Израиљев. Господ тјеши народ свој.
Послушајте ме, острва, и пазите народи даљни. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје.

И учинио је уста моја да су као оштар мач, † у сјену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стријелом, и у тулу својем сакри ме.

И рече ми: Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.

А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мојега.

А сада говори Господ, који ме је саздао од утробе материне да сам му слуга, да му доведем натраг Јакова; ако се Израиљ и не сабере, опет ћу се прославити пред Господом, и Бог ће мој бити сила моја.

И рече ми: Мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних видјелом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских.

Овако вели Господ, избавитељ Израиљев, Светац његов, ономе којега презиру, на кога се гади народ, слузи онијех који господаре: Цареви ће видјети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа који је вјеран, ради свеца Израиљева који те је изабрао.

Овако вели Господ: У вријеме милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те † и даћу те да будеш завјет народу, да утврдиш земљу и наслиједиш опустјело нашљедство;

Да кажеш сужњима: Изидите; онима који су у мраку: Покажите се. Они ће покрај путова пасти, и паша ће им бити по свијем високим мјестима.

Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора воденијех проводиће их.

И све горе своје обратићу у путове, и стазе ће моје бити повишене.

Гле, ови ће издалека доћи, гле, и они од сјевера и од запада, и они из земље Синске.

Пјевајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утјеши свој народ, и на невољнике своје смилова се.

Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ.

Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе.

Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном.

Похитјеће синови твоји, а који те раскопаваше и пустошише, отићи ће од тебе.

Подигни очи своје унаоколо, и види: Сви се они скупљају и иду к теби. Тако био ја жив, вели Господ, свјема њима као накитом заодјенућеш се, и уресићеш се њима као невјеста.

Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тијесна за становнике кад се удаље они који те прождираше.

И дјеца коју ћеш имати, пошто си била без дјеце, рећи ће да чујеш: Тијесно ми је ово мјесто, помакни се да се могу настанити.

А ти ћеш рећи у срцу свом: Ко ми их роди, јер бијах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? И ко их отхрани? Ето, ја бијах остала сама, а гдје они бијаху?

Овако вели Господ Господ: Ево, подигнућу руку своју к народима, и к племенима ћу подигнути заставу своју, и донијеће синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити.

И цареви ће бити хранитељи твоји и царице њихове твоје дојкиње, и клањаће ти се лицем до земље, и † прах с ногу твојих лизаће, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће осрамотити они који мене чекају.

Хоће ли се јунаку узети плијен и хоће ли се отети робље праведному?

Јер овако говори Господ: И робље јунаку узеће се и плијен јакому отеће се, јер ћу се ја прети с онима који се с тобом пру, и синове твоје ја ћу избавити;

И који ти криво чине, нахранићу их њиховијем месом и опиће се својом крвљу као новијем вином; и познаће свако тијело да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, јаки Бог Јаковљев.

Синодальный

1 Израиль, раб Господа, будет светом народов. 7 Господь объявляет благословения, которые принесет Его раб… чтобы восстановить землю, освободить узников, привести их к источникам вод. «Радуйтесь, небеса!». 14 Сион сомневается, но «Я начертал тебя на дланях Моих», будешь иметь детей после потери прежних, цари и царицы преклонятся пред тобою. «Я буду состязаться с противниками твоими».

Слушайте Меня, острова, и внимайте, народы дальние: Господь призвал Меня от чрева, от утробы матери Моей называл имя Мое;

и соделал уста Мои как острый меч; тенью руки Своей покрывал Меня, и соделал Меня стрелою изостренною; в колчане Своем хранил Меня;

и сказал Мне: Ты раб Мой, Израиль, в Тебе Я прославлюсь.

А Я сказал: напрасно Я трудился, ни на что и вотще истощал силу Свою. Но Мое право у Господа, и награда Моя у Бога Моего.

И ныне говорит Господь, образовавший Меня от чрева в раба Себе, чтобы обратить к Нему Иакова и чтобы Израиль собрался к Нему; Я почтен в очах Господа, и Бог Мой – сила Моя.

И Он сказал: мало того, что Ты будешь рабом Моим для восстановления колен Иаковлевых и для возвращения остатков Израиля, но Я сделаю Тебя светом народов, чтобы спасение Мое простерлось до концов земли.

Так говорит Господь, Искупитель Израиля, Святый Его, презираемому всеми, поносимому народом, рабу властелинов: цари увидят, и встанут; князья поклонятся ради Господа, Который верен, ради Святаго Израилева, Который избрал Тебя.

Так говорит Господь: во время благоприятное Я услышал Тебя, и в день спасения помог Тебе; и Я буду охранять Тебя, и сделаю Тебя заветом народа, чтобы восстановить землю, чтобы возвратить наследникам наследия опустошенные,

сказать узникам: «выходите», и тем, которые во тьме: «покажитесь». Они при дорогах будут пасти, и по всем холмам будут пажити их;

не будут терпеть голода и жажды, и не поразит их зной и солнце; ибо Милующий их будет вести их и приведет их к источникам вод.

И все горы Мои сделаю путем, и дороги Мои будут подняты.

Вот, одни придут издалека; и вот, одни от севера и моря, а другие из земли Синим.

Радуйтесь, небеса, и веселись, земля, и восклицайте, горы, от радости; ибо утешил Господь народ Свой и помиловал страдальцев Своих.

А Сион говорил: «оставил меня Господь, и Бог мой забыл меня!»

Забудет ли женщина грудное дитя свое, чтобы не пожалеть сына чрева своего? но если бы и она забыла, то Я не забуду тебя.

Вот, Я начертал тебя на дланях Моих; стены твои всегда предо Мною.

Сыновья твои поспешат к тебе, а разорители и опустошители твои уйдут от тебя.

Возведи очи твои и посмотри вокруг, – все они собираются, идут к тебе. Живу Я! говорит Господь, – всеми ими ты облечешься, как убранством, и нарядишься ими, как невеста.

Ибо развалины твои и пустыни твои, и разоренная земля твоя будут теперь слишком тесны для жителей, и поглощавшие тебя удалятся от тебя.

Дети, которые будут у тебя после потери прежних, будут говорить вслух тебе: «тесно для меня место; уступи мне, чтобы я мог жить».

И ты скажешь в сердце твоем: кто мне родил их? я была бездетна и бесплодна, отведена в плен и удалена; кто же возрастил их? вот, я оставалась одинокою; где же они были?

Так говорит Господь Бог: вот, Я подниму руку Мою к народам, и выставлю знамя Мое племенам, и принесут сыновей твоих на руках и дочерей твоих на плечах.

И будут цари питателями твоими, и царицы их кормилицами твоими; лицом до земли будут кланяться тебе и лизать прах ног твоих, и узнаешь, что Я Господь, что надеющиеся на Меня не постыдятся.

Может ли быть отнята у сильного добыча, и могут ли быть отняты у победителя взятые в плен?

Да! так говорит Господь: и плененные сильным будут отняты, и добыча тирана будет избавлена; потому что Я буду состязаться с противниками твоими и сыновей твоих Я спасу;

и притеснителей твоих накормлю собственною их плотью, и они будут упоены кровью своею, как молодым вином; и всякая плоть узнает, что Я Господь, Спаситель твой и Искупитель твой, Сильный Иаковлев.

Сербский

Языки

Послушајте ме, острва, и пазите народи далеки. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје.

И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и тулу свом сакри ме.

И рече ми: Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.

А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.

А сада говори Господ, који ме је саздао од утробе материне да сам Му слуга, да Му доведем натраг Јакова; ако се Израиљ и не сабере, опет ћу се прославити пред Господом, и Бог ће мој бити сила моја.

И рече ми: Мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских.

Овако вели Господ, Избавитељ Израиљев, Светац његов, ономе кога презиру, на кога се гади народ, слузи оних који господаре: цареви ће видети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је веран, ради Свеца Израиљевог, који те је изабрао.

Овако вели Господ: У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завет народу да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство;

Да кажеш сужњима: Изађите; онима који су у мраку: Покажите се. Они ће покрај путева пасти, и паша ће им бити по свим високим местима.

Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их.

И све горе своје обратићу у путеве, и стазе ће моје бити повишене.

Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од севера и од запада, и они из земље синске.

Певајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утеши свој народ, и на невољнике своје смилова се.

Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ.

Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном.

Похитаће синови твоји, а који те раскопаваше и пустошише, отићи ће од тебе.

Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се они скупљају и иду к теби. Тако био ја жив, вели Господ, свима њима као накитом заоденућеш се, и уресићеш се њима као невеста.

Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тесна за становнике кад се удаље они који те прождираше.

И деца коју ћеш имати, пошто си била без деце, рећи ће да чујеш: Тесно ми је ово место, помакни се да се могу настанити.

А ти ћеш рећи у срцу свом: Ко ми их роди, јер бејах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? И ко их отхрани? Ето, ја бејах остала сама, а где они беху?

Овако вели Господ Господ: Ево, подигнућу руку своју к народима, и к племенима ћу подигнути заставу своју, и донеће синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити.

И цареви ће бити хранитељи твоји и царице њихове твоје дојкиње, и клањаће ти се лицем до земље, и прах с ногу твојих лизаће, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће осрамотити они који мене чекају.

Хоће ли се јунаку узети плен и хоће ли се отети робље праведноме?

Јер овако говори Господ: и робље јунаку узеће се и плен јакоме отеће се, јер ћу се ја прети с онима који се с тобом пру, и синове твоје ја ћу избавити;

И који ти криво чине, нахранићу их њиховим месом и опиће се својом крвљу као новим вином; и познаће свако тело да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, јаки Бог Јаковљев.