и҆ ѡ҆гражде́нїемъ ѡ҆гради́хъ и҆ ѡ҆копа́хъ, и҆ насади́хъ ло́зꙋ и҆збра́ннꙋ, и҆ созда́хъ сто́лпъ посредѣ̀ є҆гѡ̀, и҆ предточи́лїе и҆скопа́хъ въ не́мъ, и҆ жда́хъ, да сотвори́тъ гро́здїе, и҆ сотворѝ те́рнїе.

И҆ нн҃ѣ, живꙋ́щїи во і҆ерⷭ҇ли́мѣ и҆ человѣ́че і҆ꙋ́динъ, сꙋди́те междꙋ̀ мно́ю и҆ вїногра́домъ мои́мъ.

Что̀ сотворю̀ є҆щѐ вїногра́дꙋ моемꙋ̀, и҆ не сотвори́хъ є҆мꙋ̀; зане́же жда́хъ, да сотвори́тъ гро́здїе, сотвори́ же те́рнїе.

Нн҃ѣ ᲂу҆́бѡ возвѣщꙋ̀ ва́мъ, что̀ а҆́зъ сотворю̀ вїногра́дꙋ моемꙋ̀: ѿимꙋ̀ ѡ҆гражде́нїе є҆гѡ̀, и҆ бꙋ́детъ въ разграбле́нїе: и҆ разорю̀ стѣ́нꙋ є҆гѡ̀, и҆ бꙋ́детъ въ попра́нїе.

И҆ ѡ҆ста́влю вїногра́дъ мо́й, и҆ ктомꙋ̀ не ѡ҆брѣ́жетсѧ, нижѐ покопа́етсѧ, и҆ взы́детъ на не́мъ, ꙗ҆́коже на лѧди́нѣ, те́рнїе: и҆ ѡ҆блакѡ́мъ заповѣ́мъ, є҆́же не ѡ҆дожди́ти на него̀ дождѧ̀.

Вїногра́дъ бо гдⷭ҇а саваѡ́ѳа, до́мъ і҆и҃левъ є҆́сть, и҆ человѣ́къ і҆ꙋ́динъ но́вый са́дъ возлю́бленный: жда́хъ, да сотвори́тъ сꙋ́дъ, сотвори́ же беззако́нїе, и҆ не пра́вдꙋ, но во́пль.

Го́ре совокꙋплѧ́ющымъ до́мъ къ до́мꙋ и҆ село̀ къ селꙋ̀ приближа́ющымъ, да бли́жнемꙋ ѿи́мꙋтъ что̀: є҆да̀ вселите́сѧ є҆ди́ни на землѝ;

Оу҆слы́шашасѧ бо во ᲂу҆шесѣ́хъ гдⷭ҇а саваѡ́ѳа сїѧ̑: а҆́ще бо бꙋ́дꙋтъ до́мове мно́зи, въ запꙋстѣ́нїе бꙋ́дꙋтъ вели́цыи и҆ до́брїи, и҆ не бꙋ́дꙋтъ живꙋ́щїи въ ни́хъ:

и҆дѣ́же бо воз̾ѡрю́тъ де́сѧть сꙋпрꙋ̑гъ волѡ́въ, сотвори́тъ корча́гъ є҆ди́нъ, и҆ сѣ́ѧй а҆ртава̑съ ше́сть сотвори́тъ мѣ̑ры трѝ.

Го́ре востаю́щымъ заꙋ́тра и҆ сїке́ръ гонѧ́щымъ, ждꙋ́щымъ ве́чера: вїно́ бо сожже́тъ ѧ҆̀:

со гꙋ́сльми бо и҆ пѣвни́цами, и҆ тѷмпа̑ны и҆ свирѣ́льми вїно̀ пїю́тъ, на дѣла́ же гдⷭ҇нѧ не взира́ютъ и҆ дѣ́лъ рꙋкꙋ̀ є҆гѡ̀ не помышлѧ́ютъ.

Оу҆̀бо плѣне́ни бы́ша лю́дїе моѝ, за є҆́же не вѣ́дѣти и҆̀мъ гдⷭ҇а, и҆ мно́жество бы́сть ме́ртвыхъ гла́да ра́ди и҆ жа́жди водны́ѧ.

И҆ разширѝ а҆́дъ дꙋ́шꙋ свою̀ и҆ разве́рзе ᲂу҆ста̀ своѧ̑, є҆́же не преста́ти: и҆ сни́дꙋтъ сла́внїи и҆ вели́цыи и҆ бога́тїи и҆ гꙋби́телїе и҆́хъ и҆ веселѧ́йсѧ въ не́мъ:

и҆ смири́тсѧ человѣ́къ, и҆ ѡ҆безче́ститсѧ мꙋ́жъ, и҆ ѻ҆́чи высокоглѧ́дающїи смирѧ́тсѧ.

И҆ вознесе́тсѧ гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ въ сꙋдѣ̀, и҆ бг҃ъ ст҃ы́й просла́витсѧ въ пра́вдѣ:

и҆ ᲂу҆пасꙋ́тсѧ расхище́ннїи ꙗ҆́кѡ ю҆нцы̀, и҆ пꙋсты̑ни плѣне́нныхъ а҆́гнцы поѧдѧ́тъ.

Го́ре привлача́ющымъ грѣхѝ ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́жемъ до́лгимъ, и҆ ꙗ҆́кѡ и҆́га ю҆́нична реме́немъ беззакѡ́нїѧ своѧ̑,

глаго́лющымъ: ско́рѡ да прибли́жатсѧ, ꙗ҆̀же сотвори́тъ, да ви́димъ, и҆ да прїи́детъ совѣ́тъ ст҃а́гѡ і҆и҃лева, да разꙋмѣ́емъ.

Го́ре глаго́лющымъ лꙋка́вое до́брое, и҆ до́брое лꙋка́вое, полага́ющымъ тьмꙋ̀ свѣ́тъ, и҆ свѣ́тъ тьмꙋ̀, полага́ющымъ го́рькое сла́дкое, и҆ сла́дкое го́рькое.

Го́ре, и҆̀же мꙋ́дри въ себѣ̀ сами́хъ и҆ пред̾ собо́ю разꙋ́мни.

Го́ре крѣ̑пкимъ ва́шымъ, вїно̀ пїю́щымъ, и҆ вельмо́жамъ растворѧ́ющымъ сїке́ръ,

ѡ҆правда́ющымъ нечести́ва дарѡ́въ ра́ди, и҆ є҆́же є҆́сть првⷣное првⷣнагѡ взе́млющымъ ѿ негѡ̀.

Сегѡ̀ ра́ди ꙗ҆́коже сгори́тъ тро́сть ѿ ᲂу҆́глїѧ ѻ҆́гненнагѡ и҆ сожже́тсѧ ѿ пла́мене разгорѣ́вшагѡсѧ, ко́рень и҆́хъ ꙗ҆́кѡ пе́рсть бꙋ́детъ, и҆ цвѣ́тъ и҆́хъ ꙗ҆́кѡ пра́хъ взы́детъ: не восхотѣ́ша бо зако́на гдⷭ҇а саваѡ́ѳа, но сло́во ст҃а́гѡ і҆и҃лева раздражи́ша.

И҆ воз̾ѧри́сѧ гнѣ́вомъ гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ на лю́ди своѧ̑, и҆ наложѝ рꙋ́кꙋ свою̀ на ни́хъ, и҆ поразѝ и҆̀хъ: и҆ раздражи́шасѧ го́ры, и҆ бы́ша трꙋ́пи и҆́хъ ꙗ҆́кѡ гно́й посредѣ̀ пꙋтѝ. И҆ во всѣ́хъ си́хъ не ѿврати́сѧ ꙗ҆́рость є҆гѡ̀, но є҆щѐ рꙋка̀ є҆гѡ̀ высока̀.

Воздви́гнетъ ᲂу҆́бѡ зна́менїе во ꙗ҆зы́цѣхъ сꙋ́щихъ дале́че и҆ позви́ждетъ и҆̀мъ ѿ конє́цъ землѝ, и҆ сѐ, ско́рѡ ле́гцѣ грѧдꙋ́тъ:

не вза́лчꙋтъ, ни ᲂу҆трꙋдѧ́тсѧ, ни воздре́млютъ, ни поспѧ́тъ, ни распоѧ́шꙋтъ по́ѧсѡвъ свои́хъ ѿ чре́слъ свои́хъ, нижѐ расто́ргнꙋтсѧ ремє́ни сапогѡ́въ и҆́хъ:

и҆́хже стрѣ́лы ѻ҆стры̑ сꙋ́ть, и҆ лꙋ́цы и҆́хъ напрѧже́ни: кѡпы́та ко́ней и҆́хъ ꙗ҆́кѡ тве́рдъ ка́мень вмѣни́шасѧ, коле́са колесни́цъ и҆́хъ ꙗ҆́кѡ бꙋ́рѧ.

Ꙗ҆рѧ́тсѧ ꙗ҆́кѡ льво́ве, и҆ предста́ша ꙗ҆́кѡ льви̑чища: и҆ и҆́метъ, и҆ возопїе́тъ ꙗ҆́кѡ ѕвѣ́рь, и҆ и҆зве́ржетъ, и҆ не бꙋ́детъ ѿе́млющагѡ и҆̀хъ.

И҆ возопїе́тъ и҆́хъ ра́ди въ то́й де́нь, ꙗ҆́кѡ шꙋ́мъ мо́рѧ волнꙋ́ющасѧ: и҆ воззрѧ́тъ на зе́млю, и҆ сѐ, тьма̀ же́стока въ недоꙋмѣ́нїи и҆́хъ.

Сербский (синод.)

Пјесма о неродном винограду. Пријетња Божијим судом, особито непријатељским упадом.
Запјеваћу сада драгоме својему пјесму драгога својега о винограду његову. Драги мој има виноград на родну брдашцу.

И огради га, и отријеби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.

Па сада, становници Јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мојега.

Што је још требало чинити винограду мојему што му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?

Сада ћу вам казати што ћу учинити винограду својему. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид нека се погази;

Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповједићу облацима да не пуштају више дажда на њ.

Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад његов; он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.

Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде мјеста и ви сами останете у земљи.

Од Господа над војскама чух: Многе куће опустјеће, у великим и лијепијем неће бити никога.

Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер сјемена даће ефу.

Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.

И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; † а не гледају на дјела Господња и не виде рада руку његовијех.

Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.

Зато се раширио гроб и развалио ждријело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему.

И погнуће се прост човјек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;

Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом.

И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустијех мјеста претилину.

Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и гријех као ужем колским,

Који говоре: Нека похити, нека брзо дође дјело његово, да видимо, и нека се приближи и дође што је наумио Светац Израиљев, да познамо.

Тешко онима који зло зову добро, а добро зло; који праве од мрака свјетлост, а од свјетлости мрак; који праве од горкога слатко, а од слаткога горко.

Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.

Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мијешању силовита пића,

Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.

Зато као што огањ прождире стрњику и сламе нестаје у пламену, тако ће коријен њихов бити као трулеж и цвијет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше ријеч Свеца Израиљева.

Зато се распали гњев Господњи на народ његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва тјелеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гњев се његов не одврати, него је рука његова још подигнута.

И подигнуће заставу народима даљнијем, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.

Неће бити међу њима уморна ни сустала, ни дремљива ни санљива, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.

Стријеле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њиховијех биће као кремен и точкови њихови као вихор.

Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плијен и однијети га, и неће бити никога да отме.

Бучаће над њим у то вријеме као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и свјетлост ће се помрачити над погибљу њиховом.

Синодальный

1 Виноградник, принесший дикие ягоды. 8 Горе «присоединяющим поле к полю». 11 Горе разгорячающим себя вином. 18 Горе суетным. 20 «Горе тем, которые зло называют добром». 24 Господь призывает дальние народы, чтобы наказать Свой народ.

Воспою Возлюбленному моему песнь Возлюбленного моего о винограднике Его. У Возлюбленного моего был виноградник на вершине утучненной горы,

и Он обнес его оградою, и очистил его от камней, и насадил в нем отборные виноградные лозы, и построил башню посреди его, и выкопал в нем точило, и ожидал, что он принесет добрые грозды, а он принес дикие ягоды.

И ныне, жители Иерусалима и мужи Иуды, рассудите Меня с виноградником Моим.

Что еще надлежало бы сделать для виноградника Моего, чего Я не сделал ему? Почему, когда Я ожидал, что он принесет добрые грозды, он принес дикие ягоды?

Итак Я скажу вам, что сделаю с виноградником Моим: отниму у него ограду, и будет он опустошаем; разрушу стены его, и будет попираем,

и оставлю его в запустении: не будут ни обрезывать, ни вскапывать его, – и зарастет он тернами и волчцами, и повелю облакам не проливать на него дождя.

Виноградник Господа Саваофа есть дом Израилев, и мужи Иуды – любимое насаждение Его. И ждал Он правосудия, но вот – кровопролитие; ждал правды, и вот – вопль.

Горе вам, прибавляющие дом к дому, присоединяющие поле к полю, так что другим не остается места, как будто вы одни поселены на земле.

В уши мои сказал Господь Саваоф: многочисленные домы эти будут пусты, большие и красивые – без жителей;

десять участков в винограднике дадут один бат, и хомер посеянного зерна едва принесет ефу.

Горе тем, которые с раннего утра ищут сикеры и до позднего вечера разгорячают себя вином;

и цитра и гусли, тимпан и свирель и вино на пиршествах их; а на дела Господа они не взирают и о деяниях рук Его не помышляют.

За то народ мой пойдет в плен непредвиденно, и вельможи его будут голодать, и богачи его будут томиться жаждою.

За то преисподняя расширилась и без меры раскрыла пасть свою: и сойдет туда слава их и богатство их, и шум их и всё, что веселит их.

И преклонится человек, и смирится муж, и глаза гордых поникнут;

а Господь Саваоф превознесется в суде, и Бог Святый явит святость Свою в правде.

И будут пастись овцы по своей воле, и чужие будут питаться оставленными жирными пажитями богатых.

Горе тем, которые влекут на себя беззаконие вервями суетности, и грех – как бы ремнями колесничными;

которые говорят: «пусть Он поспешит и ускорит дело Свое, чтобы мы видели, и пусть приблизится и придет в исполнение совет Святаго Израилева, чтобы мы узнали!»

Горе тем, которые зло называют добром, и добро – злом, тьму почитают светом, и свет – тьмою, горькое почитают сладким, и сладкое – горьким!

Горе тем, которые мудры в своих глазах и разумны пред самими собою!

Горе тем, которые храбры пить вино и сильны приготовлять крепкий напиток,

которые за подарки оправдывают виновного и правых лишают законного!

За то, как огонь съедает солому, и пламя истребляет сено, так истлеет корень их, и цвет их разнесется, как прах; потому что они отвергли закон Господа Саваофа и презрели слово Святаго Израилева.

За то возгорится гнев Господа на народ Его, и прострет Он руку Свою на него и поразит его, так что содрогнутся горы, и трупы их будут как помет на улицах. И при всем этом гнев Его не отвратится, и рука Его еще будет простерта.

И поднимет знамя народам дальним, и даст знак живущему на краю земли, – и вот, он легко и скоро придет;

не будет у него ни усталого, ни изнемогающего; ни один не задремлет и не заснет, и не снимется пояс с чресл его, и не разорвется ремень у обуви его;

стрелы его заострены, и все луки его натянуты; копыта коней его подобны кремню, и колеса его – как вихрь;

рев его – как рев львицы; он рыкает подобно скимнам, и заревет, и схватит добычу и унесет, и никто не отнимет.

И заревет на него в тот день как бы рев разъяренного моря; и взглянет он на землю, и вот – тьма, горе, и свет померк в облаках.

Сербский

Языки

Запеваћу сада драгом свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родном брдашцету.

И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.

Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог.

Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?

Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази;

Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажд на њ.

Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.

Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи.

Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога.

Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу.

Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.

И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рад руку Његових.

Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.

Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему.

И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;

Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом.

И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину.

Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским,

Који говоре: Нека похита, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође шта је наумио Светац Израиљев, да познамо.

Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко.

Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.

Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовитог пића.

Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.

Зато као што огањ прождире стрњику и слама нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч Свеца Израиљевог.

Зато се распали гнев Господњи на народ Његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се Његов не одврати, него је рука Његова још подигнута.

И подигнуће заставу народима далеким, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.

Неће бити међу њима уморног ни сусталог, ни дремљивог ни сањивог, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.

Стреле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њихових биће као кремен и точкови њихови као вихор.

Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плен и однети га, и неће бити никога да отме.

Бучаће над њим у то време као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и светлост ће се помрачити над погибљу њиховом.