Скрыть
50:1
50:7
50:11
Церковнославянский (рус)
Та́ко глаго́летъ Госпо́дь: ка́я кни́га от­пуще́нiя ма́тере ва́­шея, е́юже от­пусти́хъ ю́? или́ ко́­ему заимода́вцу прода́хъ вы́? се́, грѣхми́ ва́шими прода́стеся, и беззако́нiй ра́ди ва́шихъ от­пусти́хъ ма́терь ва́шу.
Что́ я́ко прiидо́хъ, и не бя́ше человѣ́ка? зва́хъ, и не бѣ́ послу́ша­ю­щаго? еда́ не мо́жетъ рука́ моя́ изба́вити, или́ не могу́ изъя́ти? се́, запреще́нiемъ мо­и́мъ опустошу́ мо́ре и положу́ рѣ́ки пу́сты, и и́зсхнутъ ры́бы и́хъ не су́щей водѣ́ и у́мрутъ жа́ждею:
облеку́ не́бо во тму́ и положу́ а́ки вре́тище оде́жду его́.
Госпо́дь Госпо́дь дае́тъ мнѣ́ язы́къ науче́нiя, е́же разумѣ́ти, егда́ подоба́етъ рещи́ сло́во: положи́ мя у́тро у́тро, при­­ложи́ ми у́хо, е́же слы́шати,
и наказа́нiе Госпо́дне от­верза́етъ у́шы мо­и́: а́зъ же не проти́влюся, ни противоглаго́лю.
Плещы́ мо­и́ вда́хъ на ра́ны и лани́тѣ мо­и́ на зауше́нiя, лица́ же мо­его́ не от­врати́хъ от­ студа́ заплева́нiй,
и Госпо́дь Госпо́дь помо́щникъ ми́ бы́сть: сего́ ра́ди не усрами́хся, но положи́хъ лице́ свое́ а́ки тве́рдый ка́мень и разумѣ́хъ, я́ко не постыжду́ся:
зане́ при­­ближа́ет­ся оправда́вый мя́. Кто́ пря́йся со мно́ю? да сопротивоста́нетъ мнѣ́ ку́пно. И кто́ судя́йся со мно́ю? да при­­бли́жит­ся ко мнѣ́.
Се́, Госпо́дь Госпо́дь помо́жетъ ми́: кто́ озло́битъ мя́? Се́, вси́ вы́ я́ко ри́за обетша́ете, и я́ко мо́лiе изъя́стъ вы́.
Кто́ въ ва́съ боя́йся Го́спода? да послу́шаетъ гла́са о́трока его́. Ходя́щiи во тмѣ́, и нѣ́сть и́мъ свѣ́та, надѣ́йтеся на и́мя Госпо́дне и утверди́теся о Бо́зѣ.
Се́, вси́ вы́ о́гнь раждиза́ете укрѣпля́ете пла́мень: ходи́те свѣ́томъ огня́ ва́­шего и пла́менемъ, его́же разжего́сте. Мене́ ра́ди бы́ша сiя́ ва́мъ, въ печа́ли у́спнете.
Синодальный
1 Израиль не разведен с Богом. 4 Раб выражает свою готовность учиться, чтобы говорить слово вовремя, держать лицо свое, как кремень, уповать на помощь Божию.
Так говорит Господь: где разводное письмо вашей матери, с которым Я отпустил ее? или которому из Моих заимодавцев Я продал вас? Вот, вы проданы за грехи ваши, и за преступления ваши отпущена мать ваша.
Почему, когда Я приходил, никого не было, и когда Я звал, никто не отвечал? Разве рука Моя коротка стала для того, чтобы избавлять, или нет силы во Мне, чтобы спасать? Вот, прещением Моим Я иссушаю море, превращаю реки в пустыню; рыбы в них гниют от недостатка воды и умирают от жажды.
Я облекаю небеса мраком, и вретище делаю покровом их.
Господь Бог дал Мне язык мудрых, чтобы Я мог словом подкреплять изнемогающего; каждое утро Он пробуждает, пробуждает ухо Мое, чтобы Я слушал, подобно учащимся.
Господь Бог открыл Мне ухо, и Я не воспротивился, не отступил назад.
Я предал хребет Мой биющим и ланиты Мои поражающим; лица Моего не закрывал от поруганий и оплевания.
И Господь Бог помогает Мне: поэтому Я не стыжусь, поэтому Я держу лице Мое, как кремень, и знаю, что не останусь в стыде.
Близок оправдывающий Меня: кто хочет состязаться со Мною? станем вместе. Кто хочет судиться со Мною? пусть подойдет ко Мне.
Вот, Господь Бог помогает Мне: кто осудит Меня? Вот, все они, как одежда, обветшают; моль съест их.
Кто из вас боится Господа, слушается гласа Раба Его? Кто ходит во мраке, без света, да уповает на имя Господа и да утверждается в Боге своем.
Вот, все вы, которые возжигаете огонь, вооруженные зажигательными стрелами, – идите в пламень огня вашего и стрел, раскаленных вами! Это будет вам от руки Моей; в мучении умрете.
Цр҃ко́внослав
Та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь: ка́ѧ кни́га ѿпꙋще́нїѧ ма́тере ва́шеѧ, є҆́юже ѿпꙋсти́хъ ю҆̀; и҆лѝ ко́емꙋ заимода́вцꙋ прода́хъ вы̀; сѐ, грѣхмѝ ва́шими прода́стесѧ, и҆ беззако́нїй ра́ди ва́шихъ ѿпꙋсти́хъ ма́терь ва́шꙋ.
Что̀ ꙗ҆́кѡ прїидо́хъ, и҆ не бѧ́ше человѣ́ка; зва́хъ, и҆ не бѣ̀ послꙋ́шающагѡ; є҆да̀ не мо́жетъ рꙋка̀ моѧ̀ и҆зба́вити, и҆лѝ не могꙋ̀ и҆з̾ѧ́ти; сѐ, запреще́нїемъ мои́мъ ѡ҆пꙋстошꙋ̀ мо́ре и҆ положꙋ̀ рѣ́ки пꙋ̑сты, и҆ и҆́зсхнꙋтъ ры̑бы и҆́хъ не сꙋ́щей водѣ̀ и҆ ᲂу҆́мрꙋтъ жа́ждею:
ѡ҆блекꙋ̀ не́бо во тьмꙋ̀ и҆ положꙋ̀ а҆́ки вре́тище ѻ҆де́ждꙋ є҆гѡ̀.
Гдⷭ҇ь гдⷭ҇ь дае́тъ мнѣ̀ ѧ҆зы́къ наꙋче́нїѧ, є҆́же разꙋмѣ́ти, є҆гда̀ подоба́етъ рещѝ сло́во: положи́ мѧ ᲂу҆́трѡ ᲂу҆́трѡ, приложи́ ми ᲂу҆́хо, є҆́же слы́шати,
и҆ наказа́нїе гдⷭ҇не ѿверза́етъ ᲂу҆́шы моѝ: а҆́зъ же не проти́влюсѧ, ни противоглаго́лю.
Плещы̀ моѝ вда́хъ на ра̑ны и҆ лани̑тѣ моѝ на заꙋшє́нїѧ, лица́ же моегѡ̀ не ѿврати́хъ ѿ стꙋда̀ заплева́нїй,
и҆ гдⷭ҇ь гдⷭ҇ь помо́щникъ мѝ бы́сть: сегѡ̀ ра́ди не ᲂу҆срами́хсѧ, но положи́хъ лицѐ своѐ а҆́ки тве́рдый ка́мень и҆ разꙋмѣ́хъ, ꙗ҆́кѡ не постыждꙋ́сѧ:
занѐ приближа́етсѧ ѡ҆правда́вый мѧ̀. Кто̀ прѧ́йсѧ со мно́ю; да сопротивоста́нетъ мнѣ̀ кꙋ́пнѡ. И҆ кто̀ сꙋдѧ́йсѧ со мно́ю; да прибли́житсѧ ко мнѣ̀.
Сѐ, гдⷭ҇ь гдⷭ҇ь помо́жетъ мѝ: кто̀ ѡ҆ѕло́битъ мѧ̀; Сѐ, всѝ вы̀ ꙗ҆́кѡ ри́за ѡ҆бетша́ете, и҆ ꙗ҆́кѡ мо́лїе и҆з̾ѧ́стъ вы̀.
Кто̀ въ ва́съ боѧ́йсѧ гдⷭ҇а; да послꙋ́шаетъ гла́са ѻ҆́трока є҆гѡ̀. Ходѧ́щїи во тьмѣ̀, и҆ нѣ́сть и҆̀мъ свѣ́та, надѣ́йтесѧ на и҆́мѧ гдⷭ҇не и҆ ᲂу҆тверди́тесѧ ѡ҆ бз҃ѣ.
Сѐ, всѝ вы̀ ѻ҆́гнь раждиза́ете и҆ ᲂу҆крѣплѧ́ете пла́мень: ходи́те свѣ́томъ ѻ҆гнѧ̀ ва́шегѡ и҆ пла́менемъ, є҆го́же разжего́сте. Менє̀ ра́ди бы́ша сїѧ̑ ва́мъ, въ печа́ли ᲂу҆́спнете.
Haec dicit Dominus: «Ubinam est liber repudii matris vestrae, quo dimisi eam? Aut quis est creditor meus, cui vendidi vos? Ecce in iniquitatibus vestris venditi estis, et in sceleribus vestris dimissa est mater vestra.
Cur veni, et non erat vir, vocavi, et non erat qui responderet? Numquid abbreviata est manus mea, ut non possim redimere? Aut non est in me virtus ad liberandum? Ecce in increpatione mea exsiccabo mare, ponam flumina in siccum; computrescent pisces sine aqua et morientur in siti.
Induam caelos luctu et saccum ponam operimentum eorum».
Dominus Deus dedit mihi linguam eruditam, ut sciam sustentare eum, qui lassus est, verbo; excitat mane, mane excitat mihi aurem, ut audiam quasi discipulus.
Dominus Deus aperuit mihi aurem; ego autem non rebellavi, retrorsum non abii.
Dorsum meum dedi percutientibus et genas meas vellentibus: faciem meam non averti ab increpationibus et sputis.
Dominus Deus auxiliator meus; ideo non sum confusus, ideo posui faciem meam ut petram durissimam et scio quoniam non confundar.
Iuxta est qui iustificat me; quis contradicet mihi? Stemus simul. Quis est adversarius meus? Accedat ad me.
Ecce Dominus Deus auxiliator meus; quis est qui condemnet me? Ecce omnes quasi vestimentum conterentur, tinea comedet eos.
Quis ex vobis timet Dominum, audiens vocem servi sui? Qui ambulavit in tenebris, et non est lumen ei, speret in nomine Domini et innitatur super Deum suum.
Ecce vos omnes, qui accenditis ignem, accincti sagittis, ambulate in lumine ignis vestri et in sagittis, quas succendistis. De manu mea factum est hoc vobis; in doloribus recumbetis.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible