Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
55:4
см.:Втор.18:15;
55:5
см.:Деян.13:46;
55:9
55:12
Жа́ждущiи, иди́те на во́ду, и ели́цы не и́мате сребра́, ше́дше купи́те, и яди́те [и пі́йте] безъ сребра́ и цѣны́ вино́ и ту́къ.
Вску́ю цѣните́ сребро́ не въ хлѣ́бы, и тру́дъ ва́шъ не въ сы́тость? Послу́шайте мене́, и снѣ́сте блага́я, и наслади́тся во благи́хъ душа́ ва́ша.
Внемли́те уши́ма ва́шима и послѣ́дуйте путе́мъ мои́мъ: послу́шайте мене́, и жива́ бу́детъ во благи́хъ душа́ ва́ша, и завѣща́ю ва́мъ завѣ́тъ вѣ́ченъ, преподо́бная дави́дова вѣ́рная.
Се́, свидѣ́телство во язы́цѣхъ да́хъ его́, кня́зя и повели́теля язы́комъ.
Се́, язы́цы, и́же не вѣ́дяху тебе́, призову́тъ тя́, и лю́дiе, и́же не позна́ша тебе́, ко тебѣ́ прибѣ́гнутъ ра́ди Го́спода Бо́га твоего́, свята́го Изра́илева, я́ко просла́ви тя́.
Взыщи́те Го́спода, и внегда́ обрѣсти́ ва́мъ того́, призови́те: егда́ же прибли́жится къ ва́мъ,
да оста́витъ нечести́вый пути́ своя́, и му́жъ беззако́ненъ совѣ́ты своя́, и да обрати́тся ко Го́споду, и поми́лованъ бу́детъ, я́ко попремно́гу оста́витъ грѣ́хи ва́шя.
Не су́ть бо совѣ́ти мои́ я́коже совѣ́ти ва́ши, ниже́ я́коже путiе́ ва́ши путiе́ мои́, глаго́летъ Госпо́дь.
Но я́коже отстои́тъ не́бо от земли́, та́ко отстои́тъ пу́ть мо́й от путі́й ва́шихъ, и помышле́нiя ва́ша от мы́сли моея́.
Я́коже бо а́ще сни́детъ до́ждь или́ снѣ́гъ съ небесе́, и не возврати́тся, до́ндеже напои́тъ зе́млю, и роди́тъ, и прозя́бнетъ, и да́стъ сѣ́мя сѣ́ющему и хлѣ́бъ въ снѣ́дь:
та́ко бу́детъ глаго́лъ мо́й, и́же а́ще изы́детъ изъ у́стъ мои́хъ, не возврати́тся ко мнѣ́ то́щь, до́ндеже соверши́тъ [вся́], ели́ка восхотѣ́хъ, и поспѣшу́ пути́ твоя́ и за́повѣди моя́.
Со весе́лiемъ бо изы́дете и съ ра́достiю научите́ся: го́ры бо и хо́лми возска́чутъ жду́ще ва́съ съ ра́достiю, и вся́ древеса́ се́лная воспле́щутъ вѣ́твьми:
и вмѣ́сто дра́чiя взы́детъ кипари́съ, и вмѣ́сто кропи́вы взы́детъ мирси́на: и бу́детъ Госпо́дь во и́мя и во зна́менiе вѣ́чное, и не оскудѣ́етъ.
οἱ διψῶντες πορεύεσθε ἐφ᾿ ὕδωρ καὶ ὅσοι μὴ ἔχετε ἀργύριον βαδίσαντες ἀγοράσατε καὶ πίετε ἄνευ ἀργυρίου καὶ τιμῆς οἴνου καὶ στέαρ
ἵνα τί τιμᾶσθε ἀργυρίου καὶ τὸν μόχθον ὑμῶν οὐκ εἰς πλησμονήν ἀκούσατέ μου καὶ φάγεσθε ἀγαθά καὶ ἐντρυφήσει ἐν ἀγαθοῖς ἡ ψυχὴ ὑμῶν
προσέχετε τοῖς ὠτίοις ὑμῶν καὶ ἐπακολουθήσατε ταῖς ὁδοῖς μου ἐπακούσατέ μου καὶ ζήσεται ἐν ἀγαθοῖς ἡ ψυχὴ ὑμῶν καὶ διαθήσομαι ὑμῖν διαθήκην αἰώνιον τὰ ὅσια Δαυιδ τὰ πιστά
ἰδοὺ μαρτύριον ἐν ἔθνεσιν δέδωκα αὐτόν ἄρχοντα καὶ προστάσσοντα ἔθνεσιν
ἔθνη ἃ οὐκ ᾔδεισάν σε ἐπικαλέσονταί σε καὶ λαοί οἳ οὐκ ἐπίστανταί σε ἐπὶ σὲ καταφεύξονται ἕνεκεν τοῦ θεοῦ σου τοῦ ἁγίου Ισραηλ ὅτι ἐδόξασέν σε
ζητήσατε τὸν θεὸν καὶ ἐν τῷ εὑρίσκειν αὐτὸν ἐπικαλέσασθε ἡνίκα δ᾿ ἂν ἐγγίζῃ ὑμῖν
ἀπολιπέτω ὁ ἀσεβὴς τὰς ὁδοὺς αὐτοῦ καὶ ἀνὴρ ἄνομος τὰς βουλὰς αὐτοῦ καὶ ἐπιστραφήτω ἐπὶ κύριον καὶ ἐλεηθήσεται ὅτι ἐπὶ πολὺ ἀφήσει τὰς ἁμαρτίας ὑμῶν
οὐ γάρ εἰσιν αἱ βουλαί μου ὥσπερ αἱ βουλαὶ ὑμῶν οὐδὲ ὥσπερ αἱ ὁδοὶ ὑμῶν αἱ ὁδοί μου λέγει κύριος
ἀλλ᾿ ὡς ἀπέχει ὁ οὐρανὸς ἀπὸ τῆς γῆς οὕτως ἀπέχει ἡ ὁδός μου ἀπὸ τῶν ὁδῶν ὑμῶν καὶ τὰ διανοήματα ὑμῶν ἀπὸ τῆς διανοίας μου
ὡς γὰρ ἐὰν καταβῇ ὑετὸς ἢ χιὼν ἐκ τοῦ οὐρανοῦ καὶ οὐ μὴ ἀποστραφῇ ἕως ἂν μεθύσῃ τὴν γῆν καὶ ἐκτέκῃ καὶ ἐκβλαστήσῃ καὶ δῷ σπέρμα τῷ σπείροντι καὶ ἄρτον εἰς βρῶσιν
οὕτως ἔσται τὸ ῥῆμά μου ὃ ἐὰν ἐξέλθῃ ἐκ τοῦ στόματός μου οὐ μὴ ἀποστραφῇ ἕως ἂν συντελεσθῇ ὅσα ἠθέλησα καὶ εὐοδώσω τὰς ὁδούς σου καὶ τὰ ἐντάλματά μου
ἐν γὰρ εὐφροσύνῃ ἐξελεύσεσθε καὶ ἐν χαρᾷ διδαχθήσεσθε τὰ γὰρ ὄρη καὶ οἱ βουνοὶ ἐξαλοῦνται προσδεχόμενοι ὑμᾶς ἐν χαρᾷ καὶ πάντα τὰ ξύλα τοῦ ἀγροῦ ἐπικροτήσει τοῖς κλάδοις
καὶ ἀντὶ τῆς στοιβῆς ἀναβήσεται κυπάρισσος ἀντὶ δὲ τῆς κονύζης ἀναβήσεται μυρσίνη καὶ ἔσται κύριος εἰς ὄνομα καὶ εἰς σημεῖον αἰώνιον καὶ οὐκ ἐκλείψει
Vous tous qui avez soif, venez aux eaux, Même celui qui n'a pas d'argent! Venez, achetez et mangez, Venez, achetez du vin et du lait, sans argent, sans rien payer!
Pourquoi pesez-vous de l'argent pour ce qui ne nourrit pas? Pourquoi travaillez-vous pour ce qui ne rassasie pas? Écoutez-moi donc, et vous mangerez ce qui est bon, Et votre âme se délectera de mets succulents.
Prêtez l'oreille, et venez à moi, Écoutez, et votre âme vivra: Je traiterai avec vous une alliance éternelle, Pour rendre durables mes faveurs envers David.
Voici, je l'ai établi comme témoin auprès des peuples, Comme chef et dominateur des peuples.
Voici, tu appelleras des nations que tu ne connais pas, Et les nations qui ne te connaissent pas accourront vers toi, A cause de l'Éternel, ton Dieu, Du Saint d'Israël, qui te glorifie.
Cherchez l'Éternel pendant qu'il se trouve; Invoquez-le, tandis qu'il est près.
Que le méchant abandonne sa voie, Et l'homme d'iniquité ses pensées; Qu'il retourne à l'Éternel, qui aura pitié de lui, A notre Dieu, qui ne se lasse pas de pardonner.
Car mes pensées ne sont pas vos pensées, Et vos voies ne sont pas mes voies, Dit l'Éternel.
Autant les cieux sont élevés au-dessus de la terre, Autant mes voies sont élevées au-dessus de vos voies, Et mes pensées au-dessus de vos pensées.
Comme la pluie et la neige descendent des cieux, Et n'y retournent pas Sans avoir arrosé, fécondé la terre, et fait germer les plantes, Sans avoir donné de la semence au semeur Et du pain à celui qui mange,
Ainsi en est-il de ma parole, qui sort de ma bouche: Elle ne retourne point à moi sans effet, Sans avoir exécuté ma volonté Et accompli mes desseins.
Oui, vous sortirez avec joie, Et vous serez conduits en paix; Les montagnes et les collines éclateront d'allégresse devant vous, Et tous les arbres de la campagne battront des mains.
Au lieu de l'épine s'élèvera le cyprès, Au lieu de la ronce croîtra le myrte; Et ce sera pour l'Éternel une gloire, Un monument perpétuel, impérissable.
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
«ЭЙ ҳамаи ташнагон, сӯи обҳо биёед! Ва эй онҳое ки нуқра надоред, биёед, бихаред, ва бихӯред! Ва омада, бе нуқра ва бе баҳо шароб ва шир бихаред!
Чаро нуқраро барои он чи нон нест, ва меҳнати худро барои он чи сер намекунад, сарф менамоед? Маро бодиққат бишнавед, ва чизҳои хубро бихӯред, то ки ҷони шумо аз фаровонӣ лаззат барад.
Гӯши худро хам карда, назди Ман биёед; бишнавед, то ки ҷони шумо зинда шавад; ва Ман ба шумо паймони ҷовидонӣ, яъне марҳаматҳои боэътимоди Довудро хоҳам бахшид.
Инак, Ман Ӯро шоҳиде барои умматҳо, пешво ва ҳокими қабилаҳо гардонидаам.
Инак, халқеро, ки ту намешинохтӣ, даъват хоҳӣ намуд, ва халқе ки туро намешинохтанд, сӯи ту хоҳанд давид, ба хотири Парвардигор Худои ту ва Поки Исроил, зеро ки Ӯ туро шавкат бахшидааст.
Парвардигорро толиб бошед, вақте ки Ӯ ёфт мешавад; Ӯро бихонед, вақте ки Ӯ наздик аст.
Бигзор шарир роҳи худро, ва шахси бадкор фикрҳои худро тарк карда, сӯи Парвардигор баргардад, ва Ӯ ба вай раҳм хоҳад кард; ва сӯи Худои мо баргардад, зеро ки Ӯ бисёр меомурзад.
Зеро ки фикрҳои Ман фикрҳои шумо нест, ва роҳҳои шумо роҳҳои Ман нест, – мегӯяд Парвардигор.
Зеро, чунон ки осмон аз замин баланд аст, ончунон роҳҳои Ман аз роҳҳои шумо, ва фикрҳои Ман аз фикрҳои шумо баланд аст.
Зеро, чунон ки борон ва барф аз осмон меборад ва ба он ҷо барнамегардад, балки заминро сероб карда, онро ҳосилхез ва сабзу хуррам мегардонад, ва ба зироаткор тухм ва ба нонхӯр нон мебахшад,
Ончунон каломе ки аз даҳони Ман мебарояд, хоҳад буд: вай сӯи Ман бенатиҷа нахоҳад баргашт, балки он чиро, ки Ман хостаам, ба ҷо хоҳад овард, ва ба иҷрои он чи, ки барояш вайро фиристодаам, муваффақ хоҳад шуд.
Зеро ки шумо бо хурсандӣ берун хоҳед рафт, ва бо осоиштагӣ гуселонида хоҳед шуд; кӯҳҳо ва теппаҳо пеши шумо бо овози баланд тараннум хоҳанд кард, ва ҳамаи дарахтони саҳро қарсак хоҳанд зад.
Ба ҷои хорбӯтта сарв хоҳад рӯид, ва ба ҷои газна ос хоҳад рӯид; ва ин барои Парвардигор ҷалоле, аломати ҷовидонии нобуднопазире хоҳад буд».