Рꙋ́цѣ бо ва́ши ѡ҆сквернє́нѣ кро́вїю, и҆ пе́рсты ва́ши во грѣсѣ́хъ, ᲂу҆стнѣ́ же ва́ши возглаго́лаша беззако́нїе, и҆ ѧ҆зы́къ ва́шъ непра́вдѣ поꙋча́етсѧ.

Никто́же глаго́летъ пра́вды, нижѐ є҆́сть сꙋ́дъ и҆́стиненъ: ᲂу҆пова́ютъ на сꙋ́єтнаѧ и҆ глаго́лютъ тщє́тнаѧ, ꙗ҆́кѡ зачина́ютъ трꙋ́дъ и҆ ражда́ютъ беззако́нїе.

Ꙗ҆́ица а҆́спїдска разби́ша и҆ поста́въ паꙋчи́нный ткꙋ́тъ, и҆ хотѧ́й ѿ ꙗ҆́ицъ и҆́хъ ꙗ҆́сти, разби́въ за́портокъ (є҆гѡ̀), ѡ҆брѣ́те и҆ въ не́мъ васїлі́ска.

Поста́въ и҆́хъ не бꙋ́детъ на ри́зꙋ, и҆ не ѡ҆де́ждꙋтсѧ ѿ дѣ́лъ свои́хъ: дѣла́ бо и҆́хъ дѣла̀ беззако́нїѧ.

Но́зѣ же и҆́хъ на ѕло̀ текꙋ́тъ, ско́ри пролїѧ́ти кро́вь, и҆ мы̑сли и҆́хъ мы̑сли ѡ҆ ᲂу҆бі́йствахъ: сокрꙋше́нїе и҆ бѣ́дность во пꙋте́хъ и҆́хъ,

и҆ пꙋтѝ ми́рнагѡ не позна́ша, и҆ нѣ́сть сꙋда̀ во пꙋте́хъ и҆́хъ: стєзи́ бо и҆́хъ развращє́ны, по ни́хже хо́дѧтъ, и҆ не вѣ́дѧтъ ми́ра.

Тогѡ̀ ра́ди ѿстꙋпѝ ѿ ни́хъ сꙋ́дъ, и҆ не пости́гнетъ и҆́хъ пра́вда: ждꙋ́щымъ и҆̀мъ свѣ́та, бы́сть и҆̀мъ тьма̀, ждꙋ́ще зарѝ во мра́цѣ ходи́ша.

Ѡ҆сѧ́жꙋтъ ꙗ҆́кѡ слѣпі́и стѣ́нꙋ, ꙗ҆́кѡ сꙋ́ще без̾ ѻ҆че́съ ѡ҆сѧза́ти бꙋ́дꙋтъ, и҆ падꙋ́тсѧ въ полꙋ́дни ꙗ҆́кѡ въ полꙋ́нощи, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆мира́юще возстенꙋ́тъ

ꙗ҆́кѡ медвѣ́дь, и҆ ꙗ҆́кѡ го́лꙋбь вкꙋ́пѣ по́йдꙋтъ. Жда́хомъ сꙋда̀, и҆ нѣ́сть, спасе́нїе дале́че ѿстꙋпѝ ѿ на́съ.

Мно́го бо беззако́нїе на́ше пред̾ тобо́ю, и҆ грѣсѝ на́ши проти́вꙋ ста́ша на́мъ: беззакѡ́нїѧ бо на̑ша въ на́съ, и҆ непра̑вды на́шѧ ᲂу҆разꙋмѣ́хомъ:

нече́ствовахомъ и҆ солга́хомъ и҆ ѿстꙋпи́хомъ ѿ послѣ́дованїѧ бг҃а на́шегѡ: глаго́лахомъ непра́вдꙋ и҆ не покори́хомсѧ, во ᲂу҆тро́бѣ зача́хомъ и҆ поꙋчи́хомсѧ ѿ се́рдца на́шегѡ словесє́мъ непра́вєднымъ:

и҆ ѡ҆ста́вихомъ созадѝ сꙋ́дъ, и҆ пра́вда дале́че ѿстꙋпѝ ѿ на́съ: ꙗ҆́кѡ и҆знемо́же во пꙋте́хъ и҆́хъ и҆́стина, и҆ пра́вымъ (пꙋте́мъ) не возмого́ша прейтѝ:

и҆ и҆́стина взѧ́сѧ, и҆ преста́виша ᲂу҆́мъ сво́й є҆́же смы́слити. И҆ ви́дѣ гдⷭ҇ь и҆ негодова̀, ꙗ҆́кѡ не бѧ́ше сꙋда̀:

и҆ ви́дѣ, и҆ не бѧ́ше мꙋ́жа, и҆ помы́сли, и҆ не бѧ́ше и҆збавлѧ́ющагѡ: и҆ мстѝ и҆̀мъ мы́шцею свое́ю, и҆ поми́лованїемъ ᲂу҆твердѝ.

И҆ ѡ҆дѣ́ѧсѧ пра́вдою ꙗ҆́кѡ щито́мъ, и҆ возложѝ шле́мъ спасе́нїѧ на главꙋ̀, и҆ ѡ҆блече́сѧ въ ри́зꙋ ѿмще́нїѧ, и҆ ѻ҆де́ждею свое́ю:

ꙗ҆́кѡ воздава́ѧй воздаѧ́нїе ᲂу҆кори́знꙋ сꙋпоста́тѡмъ.

И҆ ᲂу҆боѧ́тсѧ, и҆̀же ѿ за̑падъ, и҆́мене гдⷭ҇нѧ, и҆ и҆̀же ѿ востѡ́къ со́лнца, и҆́мене є҆гѡ̀ сла́внагѡ: прїи́детъ бо ꙗ҆́кѡ рѣка̀ наси́льнаѧ гнѣ́въ ѿ гдⷭ҇а, прїи́детъ со ꙗ҆́ростїю.

И҆ прїи́детъ сїѡ́на ра́ди и҆збавлѧ́ѧй, и҆ ѿврати́тъ нече́стїе ѿ і҆а́кѡва.

И҆ се́й и҆̀мъ и҆́же ѿ менє̀ завѣ́тъ, речѐ гдⷭ҇ь: дх҃ъ мо́й, и҆́же є҆́сть въ тебѣ̀, и҆ гл҃го́лы, ꙗ҆̀же а҆́зъ да́хъ во ᲂу҆ста̀ твоѧ̑, не ѡ҆скꙋдѣ́ютъ ѿ ᲂу҆́стъ твои́хъ и҆ ѿ ᲂу҆́стъ сѣ́мене твоегѡ̀: рече́ бо гдⷭ҇ь ѿнн҃ѣ и҆ во вѣ́къ.

Сербский (синод.)

Поквареност безбожног народа. Обећање Избавитеља.
Гле, није окраћала рука Господња да не може спасити, нити је отежало ухо његово да не може чути.

Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и гријеси ваши заклонише лице његово од вас, да не чује.

Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину.

Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.

Носе јаја аспидина и ткају паучину; ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, ижљезе гуја.

Платно њихово није за хаљине, нити ће се они одјести својим послом; посао је њихов безакоње и у рукама је њиховијем насиље.

Ноге им трче на зло и брзе су на прољевање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путовима је њиховијем пустош и расап.

Пута мирнога не знају, и на путовима њиховијем нема правде; начинили су себи криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир.

Зато је суд далеко од нас, и правда не долази до нас; чекамо видјело, а оно, ето мрак; свјетлост, а оно ходимо по тами.

Пипамо као слијепи зид, као они који немају очију пипамо; спотичемо се у подне као у сумрачје; у обиљу смо као мртви.

Ричемо свиколики као медвједи, и једнако гучемо као голубице; чекамо суд, а њега нема, спасење, а оно је далеко од нас.

Јер се пријеступи наши умножише пред тобом и гријеси наши свједоче на нас; јер су пријеступи наши код нас и безакоња своја знамо,

Да невјеру учинисмо и слагасмо Господу, и одступисмо од Бога својега, говорисмо о насиљу и одмету, да састављасмо и износисмо из срца ријечи лажне.

Зато суд одступи натраг, и правда стоји далеко; јер истина паде на улици и правда не може да прође.

И истине је нестало, и ко се уклања ода зла, постаје плијен. То видје Господ, и не би му мило што нема суда.

И видје гдје нема човјека, и зачуди се што нема посредника; зато учини му спасење мишица његова, и правда његова подуприје га.

Јер се обуче у правду као у оклоп, и шљем спасења метну на главу; одједе се осветом као одијелом, и огрте се ревношћу као плаштем.

По дјелима, по дјелима да врати гњев противницима својим, плату непријатељима својим, острвима да плати.

И бојаће се имена Господњега са запада, и славе његове с истока сунчанога; јер ће непријатељ навалити као ријека, а дух ће Господњи подигнути заставу супрот њему.

И доћи ће Избавитељ у Сион и к онима од Јакова који се обраћају од гријеха, вели Господ.

А ово ће бити завјет мој с њима, вели Господ: Дух мој који је у теби, и ријечи моје које метнух у уста твоја, неће отићи од уста твојих ни од уста сјемена твојега, ни од уста сјемена сјемена твојега, вели Господ, отселе и довијека.

Синодальный

1 Ваши беззакония разделили вас с Богом. 9 Потому суд далек от нас; не стало истины. 15 Господь воздаст; «придет Искупитель Сиона».

Вот, рука Господа не сократилась на то, чтобы спасать, и ухо Его не отяжелело для того, чтобы слышать.

Но беззакония ваши произвели разделение между вами и Богом вашим, и грехи ваши отвращают лице Его от вас, чтобы не слышать.

Ибо руки ваши осквернены кровью и персты ваши – беззаконием; уста ваши говорят ложь, язык ваш произносит неправду.

Никто не возвышает голоса за правду, и никто не вступается за истину; надеются на пустое и говорят ложь, зачинают зло и рождают злодейство;

высиживают змеиные яйца и ткут паутину; кто поест яиц их, – умрет, а если раздавит, – выползет ехидна.

Паутины их для одежды негодны, и они не покроются своим произведением; дела их – дела неправедные, и насилие в руках их.

Ноги их бегут ко злу, и они спешат на пролитие невинной крови; мысли их – мысли нечестивые; опустошение и гибель на стезях их.

Пути мира они не знают, и нет суда на стезях их; пути их искривлены, и никто, идущий по ним, не знает мира.

Потому-то и далек от нас суд, и правосудие не достигает до нас; ждем света, и вот тьма, – озарения, и ходим во мраке.

Осязаем, как слепые стену, и, как без глаз, ходим ощупью; спотыкаемся в полдень, как в сумерки, между живыми – как мертвые.

Все мы ревем, как медведи, и стонем, как голуби; ожидаем суда, и нет его, – спасения, но оно далеко от нас.

Ибо преступления наши многочисленны пред Тобою, и грехи наши свидетельствуют против нас; ибо преступления наши с нами, и беззакония наши мы знаем.

Мы изменили и солгали пред Господом, и отступили от Бога нашего; говорили клевету и измену, зачинали и рождали из сердца лживые слова.

И суд отступил назад, и правда стала вдали, ибо истина преткнулась на площади, и честность не может войти.

И не стало истины, и удаляющийся от зла подвергается оскорблению. И Господь увидел это, и противно было очам Его, что нет суда.

И видел, что нет человека, и дивился, что нет заступника; и помогла Ему мышца Его, и правда Его поддержала Его.

И Он возложил на Себя правду, как броню, и шлем спасения на главу Свою; и облекся в ризу мщения, как в одежду, и покрыл Себя ревностью, как плащом.

По мере возмездия, по этой мере Он воздаст противникам Своим – яростью, врагам Своим – местью, островам воздаст должное.

И убоятся имени Господа на западе и славы Его – на восходе солнца. Если враг придет как река, дуновение Господа прогонит его.

И придет Искупитель Сиона и сынов Иакова, обратившихся от нечестия, говорит Господь.

И вот завет Мой с ними, говорит Господь: Дух Мой, Который на тебе, и слова Мои, которые вложил Я в уста твои, не отступят от уст твоих и от уст потомства твоего, и от уст потомков потомства твоего, говорит Господь, отныне и до века.

Сербский

Языки

Гле, није окраћала рука Господња да не може спасти, нити је отежало ухо Његово да не може чути.

Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује.

Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину.

Носе јаја аспидина и ткају паучину; ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, изађе гуја.

Платно њихово није за хаљине, нити ће се они оденути својим послом; посао је њихов безакоње и у рукама је њиховим насиље.

Ноге им трче на зло и брзе су на проливање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путевима је њиховим пустош и расап.

Пут мирни не знају, и на путевима њиховим нема правде; начинили су себи криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир.

Зато је суд далеко од нас, и правда не долази до нас; чекамо видело, а оно, ето мрак; светлост, а оно ходимо по тами.

Пипамо као слепци зид, као они који немају очију пипамо; спотичемо се у подне као у сумрачје; у обиљу смо као мртви.

Ричемо свиколики као медведи, и једнако учемо као голубице; чекамо суд, а њега нема, спасење, а оно је далеко од нас.

Јер се преступи наши умножише пред Тобом и греси наши сведоче на нас; јер су преступи наши код нас и безакоња своја знамо,

Да неверу учинисмо и слагасмо Господу, и одступисмо од Бога свог, говорисмо о насиљу и одмету, да, састављасмо и износисмо из срца речи лажне.

Зато суд одступи натраг, и правда стоји далеко; јер истина паде на улици и правда не може да прође.

И истине је нестало, и ко се уклања од зла, постаје плен. То виде Господ, и не би Му мило што нема суда.

И виде где нема човека, и зачуди се што нема посредника; зато учини Му спасење мишица Његова, и правда Његова подупре Га.

Јер се обуче у правду као у оклоп, и шлем спасења метну на главу; одену се осветом као оделом, и огрте се ревношћу као плаштем.

По делима, по делима да врати гнев противницима својим, плату непријатељима својим, острвима да плати.

И бојаће се имена Господњег са запада, и славе Његове с истока сунчаног; јер ће непријатељ навалити као река, а Дух ће Господњи подигнути заставу супрот њему.

И доћи ће Избавитељ у Сион и к онима од Јакова који се обраћају од греха, вели Господ.

А ово ће бити завет мој с њима, вели Господ: Дух мој, који је у теби, и речи моје, које метнух у уста твоја, неће отићи од уста твојих ни од уста семена твог, ни од уста семена семена твог, вели Господ, одселе и довека.