Скрыть
6:10
6:12
Церковнославянский (рус)
И бы́сть въ лѣ́то, въ не́же у́мре Озі́а ца́рь, ви́дѣхъ Го́спода сѣдя́ща на престо́лѣ высо́цѣ и превоз­несе́н­нѣ, и испо́лнь до́мъ сла́вы его́.
И серафи́ми стоя́ху о́крестъ его́, ше́сть кри́лъ еди́ному и ше́сть кри́лъ друго́му: и двѣма́ у́бо покрыва́ху ли́ца своя́, двѣма́ же покрыва́ху но́ги своя́ и двѣма́ лета́ху.
И взыва́ху дру́гъ ко дру́гу и глаго́лаху: свя́тъ, свя́тъ, свя́тъ Госпо́дь Савао́ѳъ: испо́лнь вся́ земля́ сла́вы его́.
И взя́ся наддве́рiе от­ гла́са, и́мже вопiя́ху, и до́мъ напо́лнися ды́ма.
И реко́хъ: о, окая́н­ный а́зъ, я́ко умили́хся, я́ко человѣ́къ сы́й и нечи́сты устнѣ́ имы́й, посредѣ́ люді́й нечи́стыя устнѣ́ иму́щихъ а́зъ живу́: и Царя́ Го́спода Савао́ѳа ви́дѣхъ очи́ма мо­и́ма.
И по́сланъ бы́сть ко мнѣ́ еди́нъ от­ серафи́мовъ, и въ руцѣ́ сво­е́й имя́ше у́гль горя́щь, его́же клеща́ми взя́тъ от­ олтаря́,
и при­­косну́ся устна́мъ мо­и́мъ и рече́: се́, при­­косну́ся сiе́ устна́мъ тво­и́мъ, и отъ­и́метъ беззако́нiя твоя́ и грѣхи́ твоя́ очи́ститъ.
И слы́шахъ гла́съ Го́спода глаго́люща: кого́ послю́, и кто́ по́йдетъ къ лю́демъ си́мъ? И реко́хъ: се́, а́зъ е́смь, посли́ мя́.
И рече́: иди́ и рцы́ лю́демъ си́мъ: слу́хомъ услы́шите, и не уразумѣ́ете: и ви́дяще у́зрите, и не уви́дите:
одебелѣ́ бо се́рдце люді́й си́хъ, и уши́ма сво­и́ма тя́жко слы́шаша, и о́чи сво­и́ смежи́ша, да не когда́ у́зрятъ очи́ма и уши́ма услы́шатъ, и се́рдцемъ уразумѣ́ютъ и обратя́т­ся, и исцѣлю́ я́.
И реко́хъ: доко́лѣ, Го́споди? И рече́: до́ндеже опустѣ́ютъ гра́ди, от­ е́же ненаселе́нымъ бы́ти, и до́мы, от­ е́же не бы́ти человѣ́комъ, и земля́ оста́нет­ся пуста́.
И посе́мъ продолжи́тъ Бо́гъ человѣ́ки, и умно́жат­ся оста́вльшiися на земли́.
И еще́ на не́й е́сть десяти́на, и па́ки бу́детъ въ расхище́нiе я́коже тереви́нѳъ и я́ко же́лудь, егда́ испаде́тъ изъ плю́ски сво­ея́: сѣ́мя свято стоя́нiе его́.
Синодальный
1 Видение Исаии в храме; 6 горящий уголь с алтаря. 9 Призыв Исаии говорить к народу.
В год смерти царя Озии видел я Господа, сидящего на престоле высоком и превознесенном, и края риз Его наполняли весь храм.
Вокруг Него стояли Серафимы; у каждого из них по шести крыл: двумя закрывал каждый лице свое, и двумя закрывал ноги свои, и двумя летал.
И взывали они друг ко другу и говорили: Свят, Свят, Свят Господь Саваоф! вся земля полна славы Его!
И поколебались верхи врат от гласа восклицающих, и дом наполнился курениями.
И сказал я: горе мне! погиб я! ибо я человек с нечистыми устами, и живу среди народа также с нечистыми устами, – и глаза мои видели Царя, Господа Саваофа.
Тогда прилетел ко мне один из Серафимов, и в руке у него горящий уголь, который он взял клещами с жертвенника,
и коснулся уст моих и сказал: вот, это коснулось уст твоих, и беззаконие твое удалено от тебя, и грех твой очищен.
И услышал я голос Господа, говорящего: кого Мне послать? и кто пойдет для Нас? И я сказал: вот я, пошли меня.
И сказал Он: пойди и скажи этому народу: слухом услышите – и не уразумеете, и очами смотреть будете – и не увидите.
Ибо огрубело сердце народа сего, и ушами с трудом слышат, и очи свои сомкнули, да не узрят очами, и не услышат ушами, и не уразумеют сердцем, и не обратятся, чтобы Я исцелил их.
И сказал я: надолго ли, Господи? Он сказал: доколе не опустеют города, и останутся без жителей, и домы без людей, и доколе земля эта совсем не опустеет.
И удалит Господь людей, и великое запустение будет на этой земле.
И если еще останется десятая часть на ней и возвратится, и она опять будет разорена; но как от теревинфа и как от дуба, когда они и срублены, остается корень их, так святое семя будет корнем ее.
Французский (LSG)
L'année de la mort du roi Ozias, je vis le Seigneur assis sur un trône très élevé, et les pans de sa robe remplissaient le temple.
Des séraphins se tenaient au-dessus de lui; ils avaient chacun six ailes; deux dont ils se couvraient la face, deux dont ils se couvraient les pieds, et deux dont ils se servaient pour voler.
Ils criaient l'un à l'autre, et disaient: Saint, saint, saint est l'Éternel des armées! toute la terre est pleine de sa gloire!
Les portes furent ébranlées dans leurs fondements par la voix qui retentissait, et la maison se remplit de fumée.
Alors je dis: Malheur à moi! je suis perdu, car je suis un homme dont les lèvres sont impures, j'habite au milieu d'un peuple dont les lèvres sont impures, et mes yeux ont vu le Roi, l'Éternel des armées.
Mais l'un des séraphins vola vers moi, tenant à la main une pierre ardente, qu'il avait prise sur l'autel avec des pincettes.
Il en toucha ma bouche, et dit: Ceci a touché tes lèvres; ton iniquité est enlevée, et ton péché est expié.
J'entendis la voix du Seigneur, disant: Qui enverrai-je, et qui marchera pour nous? Je répondis: Me voici, envoie-moi.
Il dit alors: Va, et dis à ce peuple: Vous entendrez, et vous ne comprendrez point; Vous verrez, et vous ne saisirez point.
Rends insensible le coeur de ce peuple, Endurcis ses oreilles, et bouche-lui les yeux, Pour qu'il ne voie point de ses yeux, n'entende point de ses oreilles, Ne comprenne point de son coeur, Ne se convertisse point et ne soit point guéri.
Je dis: Jusqu'à quand, Seigneur? Et il répondit: Jusqu'à ce que les villes soient dévastées Et privées d'habitants; Jusqu'à ce qu'il n'y ait personne dans les maisons, Et que le pays soit ravagé par la solitude;
Jusqu'à ce que l'Éternel ait éloigné les hommes, Et que le pays devienne un immense désert,
Et s'il y reste encore un dixième des habitants, Ils seront à leur tour anéantis. Mais, comme le térébinthe et le chêne Conservent leur tronc quand ils sont abattus, Une sainte postérité renaîtra de ce peuple.
И҆ бы́сть въ лѣ́то, въ не́же ᲂу҆́мре ѻ҆зі́а ца́рь, ви́дѣхъ гдⷭ҇а сѣдѧ́ща на прⷭ҇то́лѣ высо́цѣ и҆ превознесе́ннѣ, и҆ и҆спо́лнь до́мъ сла́вы є҆гѡ̀.
И҆ серафі́ми стоѧ́хꙋ ѡ҆́крестъ є҆гѡ̀, ше́сть кри́лъ є҆ди́номꙋ и҆ ше́сть кри́лъ дрꙋго́мꙋ: и҆ двѣма̀ ᲂу҆́бѡ покрыва́хꙋ ли́ца своѧ̑, двѣма́ же покрыва́хꙋ но́ги своѧ̑ и҆ двѣма̀ лета́хꙋ.
И҆ взыва́хꙋ дрꙋ́гъ ко дрꙋ́гꙋ и҆ глаго́лахꙋ: ст҃ъ, ст҃ъ, ст҃ъ гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ: и҆спо́лнь всѧ̀ землѧ̀ сла́вы є҆гѡ̀.
И҆ взѧ́сѧ наддве́рїе ѿ гла́са, и҆́мже вопїѧ́хꙋ, и҆ до́мъ напо́лнисѧ ды́ма.
И҆ реко́хъ: ѽ, ѡ҆каѧ́нный а҆́зъ, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆мили́хсѧ, ꙗ҆́кѡ человѣ́къ сы́й и҆ нечи̑сты ᲂу҆стнѣ̀ и҆мы́й, посредѣ̀ люді́й нечи̑стыѧ ᲂу҆стнѣ̀ и҆мꙋ́щихъ а҆́зъ живꙋ̀: и҆ цр҃ѧ̀ гдⷭ҇а саваѡ́ѳа ви́дѣхъ ѻ҆чи́ма мои́ма.
И҆ по́сланъ бы́сть ко мнѣ̀ є҆ди́нъ ѿ серафі́мѡвъ, и҆ въ рꙋцѣ̀ свое́й и҆мѧ́ше ᲂу҆́гль горѧ́щь, є҆го́же клеща́ми взѧ́тъ ѿ ѻ҆лтарѧ̀,
и҆ прикоснꙋ́сѧ ᲂу҆стна́мъ мои̑мъ и҆ речѐ: сѐ, прикоснꙋ́сѧ сїѐ ᲂу҆стна́мъ твои̑мъ, и҆ ѿи́метъ беззакѡ́нїѧ твоѧ̑ и҆ грѣхѝ твоѧ̑ ѡ҆чⷭ҇титъ.
И҆ слы́шахъ гла́съ гдⷭ҇а гл҃юща: кого̀ послю̀, и҆ кто̀ по́йдетъ къ лю́демъ си̑мъ; И҆ реко́хъ: сѐ, а҆́зъ є҆́смь, послѝ мѧ̀.
И҆ речѐ: и҆дѝ и҆ рцы̀ лю́демъ си̑мъ: слꙋ́хомъ ᲂу҆слы́шите, и҆ не ᲂу҆разꙋмѣ́ете: и҆ ви́дѧще ᲂу҆́зрите, и҆ не ᲂу҆ви́дите:
ѡ҆дебелѣ́ бо се́рдце люді́й си́хъ, и҆ ᲂу҆ши́ма свои́ма тѧ́жкѡ слы́шаша, и҆ ѻ҆́чи своѝ смежи́ша, да не когда̀ ᲂу҆́зрѧтъ ѻ҆чи́ма и҆ ᲂу҆ши́ма ᲂу҆слы́шатъ, и҆ се́рдцемъ ᲂу҆разꙋмѣ́ютъ и҆ ѡ҆братѧ́тсѧ, и҆ и҆сцѣлю̀ ѧ҆̀.
И҆ реко́хъ: доко́лѣ, гдⷭ҇и; И҆ речѐ: до́ндеже ѡ҆пꙋстѣ́ютъ гра́ди, ѿ є҆́же ненаселє́нымъ бы́ти, и҆ до́мы, ѿ є҆́же не бы́ти человѣ́кѡмъ, и҆ землѧ̀ ѡ҆ста́нетсѧ пꙋста̀.
И҆ посе́мъ продолжи́тъ бг҃ъ человѣ́ки, и҆ ᲂу҆мно́жатсѧ ѡ҆ста́вльшїисѧ на землѝ.
И҆ є҆щѐ на не́й є҆́сть десѧти́на, и҆ па́ки бꙋ́детъ въ расхище́нїе ꙗ҆́коже тереві́нѳъ и҆ ꙗ҆́кѡ же́лꙋдь, є҆гда̀ и҆спаде́тъ и҆з̾ плю́ски своеѧ̀: сѣ́мѧ ст҃о стоѧ́нїе є҆гѡ̀.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible