И҆ серафі́ми стоѧ́хꙋ ѡ҆́крестъ є҆гѡ̀, ше́сть кри́лъ є҆ди́номꙋ и҆ ше́сть кри́лъ дрꙋго́мꙋ: и҆ двѣма̀ ᲂу҆́бѡ покрыва́хꙋ ли́ца своѧ̑, двѣма́ же покрыва́хꙋ но́ги своѧ̑ и҆ двѣма̀ лета́хꙋ.

И҆ взыва́хꙋ дрꙋ́гъ ко дрꙋ́гꙋ и҆ глаго́лахꙋ: ст҃ъ, ст҃ъ, ст҃ъ гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ: и҆спо́лнь всѧ̀ землѧ̀ сла́вы є҆гѡ̀.

И҆ взѧ́сѧ наддве́рїе ѿ гла́са, и҆́мже вопїѧ́хꙋ, и҆ до́мъ напо́лнисѧ ды́ма.

И҆ реко́хъ: ѽ, ѡ҆каѧ́нный а҆́зъ, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆мили́хсѧ, ꙗ҆́кѡ человѣ́къ сы́й и҆ нечи̑сты ᲂу҆стнѣ̀ и҆мы́й, посредѣ̀ люді́й нечи̑стыѧ ᲂу҆стнѣ̀ и҆мꙋ́щихъ а҆́зъ живꙋ̀: и҆ цр҃ѧ̀ гдⷭ҇а саваѡ́ѳа ви́дѣхъ ѻ҆чи́ма мои́ма.

И҆ по́сланъ бы́сть ко мнѣ̀ є҆ди́нъ ѿ серафі́мѡвъ, и҆ въ рꙋцѣ̀ свое́й и҆мѧ́ше ᲂу҆́гль горѧ́щь, є҆го́же клеща́ми взѧ́тъ ѿ ѻ҆лтарѧ̀,

и҆ прикоснꙋ́сѧ ᲂу҆стна́мъ мои̑мъ и҆ речѐ: сѐ, прикоснꙋ́сѧ сїѐ ᲂу҆стна́мъ твои̑мъ, и҆ ѿи́метъ беззакѡ́нїѧ твоѧ̑ и҆ грѣхѝ твоѧ̑ ѡ҆чⷭ҇титъ.

И҆ слы́шахъ гла́съ гдⷭ҇а гл҃юща: кого̀ послю̀, и҆ кто̀ по́йдетъ къ лю́демъ си̑мъ; И҆ реко́хъ: сѐ, а҆́зъ є҆́смь, послѝ мѧ̀.

И҆ речѐ: и҆дѝ и҆ рцы̀ лю́демъ си̑мъ: слꙋ́хомъ ᲂу҆слы́шите, и҆ не ᲂу҆разꙋмѣ́ете: и҆ ви́дѧще ᲂу҆́зрите, и҆ не ᲂу҆ви́дите:

ѡ҆дебелѣ́ бо се́рдце люді́й си́хъ, и҆ ᲂу҆ши́ма свои́ма тѧ́жкѡ слы́шаша, и҆ ѻ҆́чи своѝ смежи́ша, да не когда̀ ᲂу҆́зрѧтъ ѻ҆чи́ма и҆ ᲂу҆ши́ма ᲂу҆слы́шатъ, и҆ се́рдцемъ ᲂу҆разꙋмѣ́ютъ и҆ ѡ҆братѧ́тсѧ, и҆ и҆сцѣлю̀ ѧ҆̀.

И҆ реко́хъ: доко́лѣ, гдⷭ҇и; И҆ речѐ: до́ндеже ѡ҆пꙋстѣ́ютъ гра́ди, ѿ є҆́же ненаселє́нымъ бы́ти, и҆ до́мы, ѿ є҆́же не бы́ти человѣ́кѡмъ, и҆ землѧ̀ ѡ҆ста́нетсѧ пꙋста̀.

И҆ посе́мъ продолжи́тъ бг҃ъ человѣ́ки, и҆ ᲂу҆мно́жатсѧ ѡ҆ста́вльшїисѧ на землѝ.

И҆ є҆щѐ на не́й є҆́сть десѧти́на, и҆ па́ки бꙋ́детъ въ расхище́нїе ꙗ҆́коже тереві́нѳъ и҆ ꙗ҆́кѡ же́лꙋдь, є҆гда̀ и҆спаде́тъ и҆з̾ плю́ски своеѧ̀: сѣ́мѧ ст҃о стоѧ́нїе є҆гѡ̀.

Сербский (синод.)

Исаијино виђење славе Господње и позив у пророчку службу.
Године које умрије цар Озија видјех Господа гдје сједи на пријестолу високу и издигнуту, и скут му испуњаваше цркву.

Серафими стајаху више њега, сваки их имаше шест крила: двјема заклањаше лице своје и двјема заклањаше ноге своје, а двјема лећаше.

И викаху један другоме говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове.

И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима.

И рекох: Јаох мени! Погибох, јер сам човјек нечистијех усана, и живим усред народа нечистијех усана, јер цара Господа над војскама видјех својим очима.

А један од серафима долетје к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клијештима,

И дотаче се уста мојих и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и гријех твој очисти се.

Потом чух глас Господњи гдје рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошљи мене.

А он рече: Иди, и реци томе народу: Слушајте али нећете разумјети, гледајте али нећете познати.

Учини да одебља срце томе народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумију и не обрате се и не исцијеле.

А ја рекох: Докле, Господе? А он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвијем не опусти,

И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.

Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или бријест којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето сјеме бити њезино стабло.

Синодальный

1 Видение Исаии в храме; 6 горящий уголь с алтаря. 9 Призыв Исаии говорить к народу.

В год смерти царя Озии видел я Господа, сидящего на престоле высоком и превознесенном, и края риз Его наполняли весь храм.

Вокруг Него стояли Серафимы; у каждого из них по шести крыл: двумя закрывал каждый лице свое, и двумя закрывал ноги свои, и двумя летал.

И взывали они друг ко другу и говорили: Свят, Свят, Свят Господь Саваоф! вся земля полна славы Его!

И поколебались верхи врат от гласа восклицающих, и дом наполнился курениями.

И сказал я: горе мне! погиб я! ибо я человек с нечистыми устами, и живу среди народа также с нечистыми устами, – и глаза мои видели Царя, Господа Саваофа.

Тогда прилетел ко мне один из Серафимов, и в руке у него горящий уголь, который он взял клещами с жертвенника,

и коснулся уст моих и сказал: вот, это коснулось уст твоих, и беззаконие твое удалено от тебя, и грех твой очищен.

И услышал я голос Господа, говорящего: кого Мне послать? и кто пойдет для Нас? И я сказал: вот я, пошли меня.

И сказал Он: пойди и скажи этому народу: слухом услышите – и не уразумеете, и очами смотреть будете – и не увидите.

Ибо огрубело сердце народа сего, и ушами с трудом слышат, и очи свои сомкнули, да не узрят очами, и не услышат ушами, и не уразумеют сердцем, и не обратятся, чтобы Я исцелил их.

И сказал я: надолго ли, Господи? Он сказал: доколе не опустеют города, и останутся без жителей, и домы без людей, и доколе земля эта совсем не опустеет.

И удалит Господь людей, и великое запустение будет на этой земле.

И если еще останется десятая часть на ней и возвратится, и она опять будет разорена; но как от теревинфа и как от дуба, когда они и срублены, остается корень их, так святое семя будет корнем ее.

Сербский

Языки

Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву.

Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше.

И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове.

И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима.

И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима.

А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима,

И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се.

Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене.

А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати.

Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле.

А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти,

И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.

Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или брест, којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето семе бити њено стабло.