и҆ не прозове́шисѧ ктомꙋ̀ ѡ҆ста́вленъ, и҆ землѧ̀ твоѧ̀ ктомꙋ̀ не нарече́тсѧ пꙋста̀: тебѣ́ бо прозове́тсѧ во́лѧ моѧ̀, и҆ землѧ̀ твоѧ̀ вселе́ннаѧ, ꙗ҆́кѡ бл҃говолѝ гдⷭ҇ь въ тебѣ̀, и҆ землѧ̀ твоѧ̀ вкꙋ́пѣ насели́тсѧ.

И҆ ꙗ҆́коже живѧ́й ю҆́ноша съ дѣ́вою, та́кѡ поживꙋ́тъ сы́нове твоѝ съ тобо́ю: и҆ бꙋ́детъ ꙗ҆́коже ра́дꙋетсѧ жени́хъ ѡ҆ невѣ́стѣ, та́кѡ возра́дꙋетсѧ гдⷭ҇ь ѡ҆ тебѣ̀.

И҆ на стѣна́хъ твои́хъ, і҆ерⷭ҇ли́ме, приста́вихъ стра́жы ве́сь де́нь и҆ всю̀ но́щь, и҆̀же до конца̀ не премо́лкнꙋтъ помина́юще гдⷭ҇а.

Нѣ́сть бо ва́мъ подо́бенъ: а҆́ще и҆спра́виши и҆ сотвори́ши, і҆ерⷭ҇ли́ме, ра́дованїе на землѝ.

Клѧ́тсѧ гдⷭ҇ь десни́цею свое́ю и҆ крѣ́постїю мы́шцы своеѧ̀: а҆́ще ктомꙋ̀ ѿда́мъ пшени́цꙋ твою̀ и҆ пи́щꙋ твою̀ врагѡ́мъ твои̑мъ, и҆ а҆́ще ктомꙋ̀ и҆спїю́тъ вїно̀ твоѐ сы́нове чꙋжді́и, ѡ҆ не́мже трꙋди́лсѧ є҆сѝ:

но собира́ющїи снѣдѧ́тъ ѧ҆̀ и҆ похва́лѧтъ гдⷭ҇а, и҆ ѡ҆б̾има́ющїи и҆спїю́тъ ѧ҆̀ во дво́рѣхъ ст҃ы́хъ мои́хъ.

И҆ди́те враты̀ мои́ми и҆ пꙋ́ть сотвори́те лю́демъ мои̑мъ, и҆ ка́менїе, є҆́же на пꙋтѝ, размещи́те: воздви́гните зна́менїе на ꙗ҆зы́ки.

Се́ бо, гдⷭ҇ь слы́шано сотворѝ до послѣ́днихъ землѝ: рцы́те дще́ри сїѡ́новѣ: сѐ, сп҃си́тель тво́й грѧде́тъ, и҆мѣ́ѧй съ собо́ю мздꙋ̀ и҆ дѣ́ло своѐ пред̾ лице́мъ свои́мъ.

И҆ прозове́тъ ѧ҆̀ лю́ди ст҃ы, и҆зба́влєны гдⷭ҇емъ: ты́ же прозове́шисѧ взы́сканъ гра́дъ и҆ не ѡ҆ста́вленъ.

Сербский (синод.)

Друга пјесма о будућој слави Сиона.
Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као свјетлост правда његова и спасење се његово разгори као свијећа.

Тада ће видјети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новијем именом, које ће уста Господња изрећи.

И бићеш красан вијенац у руци Господњој и царска круна у руци Бога својега.

Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата.

Јер као што се момак жени дјевојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невјести, тако ће се теби радовати Бог твој.

На зидовима твојим, Јерусалиме, поставих стражаре, који неће умукнути нигда, ни дању ни ноћу. Који помињете Господа, немојте мучати.

И не дајте да се умукне о њему докле не утврди и учини Јерусалим славом на земљи.

Закле се Господ десницом својом и крјепком мишицом својом: Нећу више дати жита твојега непријатељима твојим да једу, нити ће туђини пити вина твојега око којега си се трудио;

Него који га жању, они ће га јести и хвалити Господа, и који га беру, они ће га пити у тријемовима светиње моје.

Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима.

Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери Сионској: Ево, Спаситељ твој иде; ево, † плата је његова код њега и дјело његово пред њим.

И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: Тражени, град неостављени.

Синодальный

1 Правда Иерусалима засияет, больше не «пустыня». 6 Молитва стража за Иерусалим. 10 Приготовляйте путь народу … «искупленный от Господа».

Не умолкну ради Сиона, и ради Иерусалима не успокоюсь, доколе не взойдет, как свет, правда его и спасение его – как горящий светильник.

И увидят народы правду твою и все цари – славу твою, и назовут тебя новым именем, которое нарекут уста Господа.

И будешь венцом славы в руке Господа и царскою диадемою на длани Бога твоего.

Не будут уже называть тебя «оставленным», и землю твою не будут более называть «пустынею», но будут называть тебя: «Мое благоволение к нему», а землю твою – «замужнею», ибо Господь благоволит к тебе, и земля твоя сочетается.

Как юноша сочетается с девою, так сочетаются с тобою сыновья твои; и как жених радуется о невесте, так будет радоваться о тебе Бог твой.

На стенах твоих, Иерусалим, Я поставил сторожей, которые не будут умолкать ни днем, ни ночью. О, вы, напоминающие о Господе! не умолкайте, –

не умолкайте пред Ним, доколе Он не восстановит и доколе не сделает Иерусалима славою на земле.

Господь поклялся десницею Своею и крепкою мышцею Своею: не дам зерна твоего более в пищу врагам твоим, и сыновья чужих не будут пить вина твоего, над которым ты трудился;

но собирающие его будут есть его и славить Господа, и обирающие виноград будут пить вино его во дворах святилища Моего.

Проходи́те, проходи́те в ворота, приготовляйте путь народу! Ровняйте, ровняйте дорогу, убирайте камни, поднимите знамя для народов!

Вот, Господь объявляет до конца земли: скажите дщери Сиона: грядет Спаситель твой; награда Его с Ним и воздаяние Его пред Ним.

И назовут их народом святым, искупленным от Господа, а тебя назовут взысканным городом, неоставленным.

Сербский

Языки

Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као светлост правда његова и спасење се његово разгори као свећа.

Тада ће видети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новим именом, које ће уста Господња изрећи.

И бићеш красан венац у руци Господњој и царска круна у руци Бога свог.

Јер као што се момак жени девојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невести, тако ће се теби радовати Бог твој.

На зидовима твојим, Јерусалиме, поставих стражаре, који неће умукнути никада, ни дању ни ноћу. Који помињете Господа, немојте ћутати.

И не дајте да се умукне о Њему докле не утврди и учини Јерусалим славом на земљи.

Закле се Господ десницом својом и крепком мишицом својом: нећу више дати жито твоје непријатељима твојим да једу, нити ће туђини пити вино твоје, око кога си се трудио;

Него који га жању, они ће га јести и хвалити Господа, и који га беру они ће га пити у тремовима светиње моје.

Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери сионској: ево, Спаситељ твој иде; ево, плата је Његова код Њега и дело Његово пред Њим.

И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени.