Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
64:7
64:11
А́ще отве́рзеши небо, тре́петъ прiи́мутъ от тебе́ го́ры и раста́ютъ,
я́ко та́етъ во́скъ от лица́ огня́, и попали́тъ о́гнь супоста́ты, и явле́но бу́детъ и́мя твое́ въ сопроти́вныхъ твои́хъ: от лица́ твоего́ язы́цы возмяту́тся:
егда́ сотвори́ши сла́вная, тре́петъ прiи́мутъ от тебе́ го́ры.
От вѣ́ка не слы́шахомъ, ниже́ о́чи на́ши ви́дѣша Бо́га, ра́звѣ тебе́, и дѣла́ твоя́, я́же сотвори́ши жду́щымъ ми́лости.
Ми́лость бо сря́щетъ творя́щихъ пра́вду, и пути́ твоя́ помяну́тся: се́, ты́ разгнѣ́вался еси́, и мы́ согрѣши́хомъ.
Сего́ ра́ди заблуди́хомъ и бы́хомъ я́ко нечи́сти вси́ мы́, я́коже по́ртъ нечи́стыя вся́ пра́вда на́ша, и отпадо́хомъ я́ко ли́ствiе беззако́нiй ра́ди на́шихъ: та́ко вѣ́тръ восхи́титъ на́съ.
И нѣ́сть призыва́яй и́мя твое́ и помяну́вый удержа́ти тя́: я́ко отврати́лъ еси́ лице́ твое́ от на́съ и пре́далъ ны́ еси́ беззако́нiй ра́ди на́шихъ.
И ны́нѣ, Го́споди, Оте́цъ на́шъ еси́ ты́, мы́ же бре́нiе, дѣла́ руку́ твое́ю вси́:
не прогнѣ́вайся на ны́ зѣло́ и не помяни́ во вре́мя беззако́нiй на́шихъ, и ны́нѣ при́зри, я́ко лю́дiе твои́ вси́ мы́.
Гра́дъ святи́лища твоего́ бы́сть пу́стъ, Сiо́нъ я́коже пусты́ня бы́сть, Иерусали́мъ на прокля́тiе:
до́мъ святы́й на́шъ и сла́ва, ю́же благослови́ша отцы́ на́ши, бы́сть огне́мъ пожже́нъ, и вся́ сла́вная на́ша ку́пно падо́ша.
И от всѣ́хъ си́хъ терпѣ́лъ еси́, Го́споди, и молча́лъ, и смири́лъ еси́ ны́ зѣло́.
1 Молитва о милости. 6 Наша праведность. 8 Мы — глина, а Ты — образователь наш.
О, если бы Ты расторг небеса и сошел! горы растаяли бы от лица Твоего,
как от плавящего огня, как от кипятящего воду, чтобы имя Твое сделать известным врагам Твоим; от лица Твоего содрогнулись бы народы.
Когда Ты совершал страшные дела, нами неожиданные, и нисходил, – горы таяли от лица Твоего.
Ибо от века не слыхали, не внимали ухом, и никакой глаз не видал другого бога, кроме Тебя, который столько сделал бы для надеющихся на него.
Ты милостиво встречал радующегося и делающего правду, поминающего Тебя на путях Твоих. Но вот, Ты прогневался, потому что мы издавна грешили; и как же мы будем спасены?
Все мы сделались – как нечистый, и вся праведность наша – как запачканная одежда; и все мы поблекли, как лист, и беззакония наши, как ветер, уносят нас.
И нет призывающего имя Твое, который положил бы крепко держаться за Тебя; поэтому Ты сокрыл от нас лице Твое и оставил нас погибать от беззаконий наших.
Но ныне, Господи, Ты – Отец наш; мы – глина, а Ты – образователь наш, и все мы – дело руки Твоей.
Не гневайся, Господи, без меры, и не вечно помни беззаконие. Воззри же: мы все народ Твой.
Города святыни Твоей сделались пустынею; пустынею стал Сион; Иерусалим опустошен.
Дом освящения нашего и славы нашей, где отцы наши прославляли Тебя, сожжен огнем, и все драгоценности наши разграблены.
После этого будешь ли еще удерживаться, Господи, будешь ли молчать и карать нас без меры?
Оо, эгерде Сен асманды жарып тєшєп келсењ, Сенин жєзєњдљн тоолор эрип кетмек.
Сенин ысымыњды душмандарыња белгилєє кылыш єчєн, алар эритєєчє оттон эригендей, сууну кайнаткан оттон эригендей эримек. Сенин жєзєњдљн бардык элдер титиреп кетмек.
Сен биз кєтпљгљн коркунучтуу иштерди кылганыњда жана асмандан тєшєп келгенињде, Сенин жєзєњдљн тоолор эриди.
Анткени Тењирден ємєт кылгандар єчєн ушунчалык кљп иштерди жасаган Сенден башка Кудайды кылымдардын башталышынан бери эч бир кулак уккан эмес, эч бир кљз кљргљн эмес.
Кубанган адамды, адилеттикти жараткан адамды, Сенин жолдоруњда Сени унутпаган адамды Сен мээримдєєлєк менен тосуп алып турдуњ. Бирок мына, Сен каардандыњ, анткени биз эзелтеден бери кєнљљ кылып келе жатабыз. Анан биз кантип куткарылабыз?
Биз баарыбыз таза эместей болуп калдык, биздин болгон адилеттигибиз булганган кийимдей. Баарыбыз жалбырактай болуп соолуп калдык, мыйзамсыздыктарыбыз бизди шамалдай учуруп жатат.
Сенин ысымыњды чакырган, Сенден таптакыр кетпљљнє жєрљгєндљ чечкен адам жок. Ошондуктан Сен бизден Љз жєзєњдє жашырдыњ, љз мыйзамсыздыктарыбыздын айынан жок болушубузга жол бердињ.
Бирок азыр, Тењир, Сен биздин Атабызсыњ. Биз топуракпыз, Сен болсо биздин Жаратуучубузсуњ, биз баарыбыз Сенин колуњдун ишибиз.
Тењир, ченемсиз каарданба, мыйзамсыздыкты тєбљлєккљ эскере бербе. Бизге кљз сал, биз баарыбыз Сенин элињбиз.
Сенин ыйык шаарларыњ чљлгљ айланды. Сион чљл болуп калды. Иерусалим ээн калды.
Ата-бабаларыбыз Сени дањазалаган, ыйык, дањкка толгон єйєбєз љрттљлдє, бардык асыл буюмдарыбыз таланып-тонолду.
Тењир, Сен ушундан кийин да карманып тура бересињби? Унчукпай, бизди ченемсиз жазалай бересињби?
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Sicut ignis succendit sarmenta, aquam ebullire facit ignis, ut notum facias nomen tuum inimicis tuis, a facie tua gentes turbentur,
cum feceris mirabilia, quae non sperabamus. Descendisti, et a facie tua montes defluxerunt.
A saeculo non audierunt, neque aures perceperunt; oculus non vidit Deum, absque te, qui operaretur pro sperantibus in eum.
Occurris laetanti, facienti iustitiam et his, qui in viis tuis recordantur tui. Ecce tu iratus es, et peccavimus; in ipsis a saeculo nos salvabimur.
Et facti sumus ut immundus omnes nos, et quasi pannus inquinatus universae iustitiae nostrae; et marcuimus quasi folium universi, et iniquitates nostrae quasi ventus abstulerunt nos.
Non est qui invocet nomen tuum, qui consurgat et adhaereat tibi, quia abscondisti faciem tuam a nobis et dissolvisti nos in manu iniquitatis nostrae.
Et nunc, Domine, pater noster es tu, nos vero lutum; et fictor noster tu, et opera manuum tuarum omnes nos.
Ne irascaris, Domine, nimis et ne ultra memineris iniquitatis; ecce, respice: populus tuus omnes nos.
Urbes sanctitatis tuae factae sunt in desertum, Sion deserta facta est, Ierusalem desolata est.
Domus sanctitatis nostrae et gloriae nostrae, ubi laudaverunt te patres nostri, facta est in exustionem ignis, et omnia desiderabilia nostra versa sunt in ruinas.
Numquid super his continebis te, Domine, tacebis et affliges nos vehementer?