И҆ бы́сть во дни̑ а҆ха́за сы́на і҆ѡаѳа́млѧ, сы́на ѻ҆зі́и, царѧ̀ і҆ꙋ́дина, взы́де расі́нъ ца́рь а҆ра́мль, и҆ факе́й сы́нъ ромелі́евъ, ца́рь і҆и҃левъ, на і҆ерⷭ҇ли́мъ, воева́ти на него̀, и҆ не возмого́ша разори́ти є҆го̀.

И҆ возвѣсти́сѧ въ домꙋ̀ даві́довѣ, глаго́лѧ: совѣща́сѧ а҆ра́мъ со є҆фре́момъ, и҆ ᲂу҆жасе́сѧ дꙋша̀ є҆гѡ̀ и҆ дꙋша̀ люді́й є҆гѡ̀, ꙗ҆́коже въ дꙋбра́вѣ дре́во вѣ́тромъ восколе́блетсѧ.

И҆ речѐ гдⷭ҇ь ко и҆са́їи: и҆зы́ди во срѣ́тенїе а҆ха́зꙋ ты̀ и҆ ѡ҆ста́выйсѧ і҆асꙋ́въ сы́нъ тво́й, къ кꙋпѣ́ли го́рнѧгѡ пꙋтѝ села̀ бѣли́льнича,

и҆ рече́ши є҆мꙋ̀: блюдѝ, є҆́же молча́ти, и҆ не бо́йсѧ, нижѐ дꙋша̀ твоѧ̀ да и҆знемо́жетъ ѿ двою̀ дрє́вꙋ главе́нь дымѧ́щихсѧ си́хъ: є҆гда́ бо гнѣ́въ ꙗ҆́рости моеѧ̀ бꙋ́детъ, па́ки и҆сцѣлю̀.

Сы́нъ же а҆ра́мль и҆ сы́нъ ромелі́евъ ꙗ҆́кѡ совѣща́ста совѣ́тъ лꙋка́вый на тѧ̀, глаго́люще:

взы́демъ во і҆ꙋде́ю, и҆ собесѣ́довавше съ ни́ми ѿврати́мъ ѧ҆̀ къ на́мъ и҆ воцари́мъ въ не́й сы́на тавеи́лева:

сїѧ̑ же гл҃етъ гдⷭ҇ь саваѡ́ѳъ: не пребꙋ́детъ совѣ́тъ се́й, нижѐ сбꙋ́детсѧ,

но глава̀ а҆ра́мꙋ дама́скъ, и҆ глава̀ дама́скꙋ расі́нъ: но є҆щѐ шестьдесѧ́тъ и҆ пѧ́ть лѣ́тъ, ѡ҆скꙋдѣ́етъ ца́рство є҆фре́мово ѿ люді́й,

глава́ же є҆фре́мови соморѡ́нъ, и҆ глава̀ соморѡ́нꙋ сы́нъ ромелі́евъ: и҆ а҆́ще не ᲂу҆вѣ́рите, нижѐ и҆́мате разꙋмѣ́ти.

И҆ приложѝ гдⷭ҇ь гл҃ати ко а҆ха́зꙋ, рекі́й:

просѝ себѣ̀ зна́менїѧ ѿ гдⷭ҇а бг҃а твоегѡ̀ во глꙋбинꙋ̀, и҆лѝ въ высотꙋ̀.

И҆ речѐ а҆ха́зъ: не и҆́мамъ проси́ти, нижѐ и҆скꙋшꙋ̀ гдⷭ҇а.

И҆ речѐ (и҆са́їа): слы́шите ᲂу҆̀бо, до́ме даві́довъ: є҆да̀ ма́ло ва́мъ є҆́сть трꙋ́дъ даѧ́ти человѣ́кѡмъ, и҆ ка́кѡ даетѐ гдⷭ҇еви трꙋ́дъ;

Сегѡ̀ ра́ди да́стъ гдⷭ҇ь са́мъ ва́мъ зна́менїе: сѐ, дв҃а во чре́вѣ зачне́тъ и҆ роди́тъ сн҃а, и҆ нарече́ши и҆́мѧ є҆мꙋ̀ є҆мманꙋ́илъ:

ма́сло и҆ ме́дъ снѣ́сть, пре́жде не́же разꙋмѣ́ти є҆мꙋ̀ и҆зво́лити ѕла̑ѧ, и҆лѝ и҆збра́ти благо́е:

занѐ пре́жде не́же разꙋмѣ́ти ѻ҆троча́ти благо́е и҆лѝ ѕло́е, ѿри́нетъ лꙋка́вое, є҆́же и҆збра́ти благо́е, и҆ ѡ҆ста́витсѧ землѧ̀, є҆ѧ́же ты̀ бои́шисѧ, ѿ лица̀ двꙋ́хъ царе́й.

Но наведе́тъ гдⷭ҇ь на тѧ̀ и҆ на лю́ди твоѧ̑ и҆ на до́мъ ѻ҆тца̀ твоегѡ̀ дни̑, и҆̀же є҆щѐ не пришлѝ, ѿ днѐ во́ньже ѿѧ̀ є҆фре́ма ѿ і҆ꙋ́ды, царѧ̀ а҆ссѷрі́йска.

И҆ бꙋ́детъ въ то́й де́нь, позви́ждетъ гдⷭ҇ь мꙋ́хамъ, ꙗ҆̀же владѣ́ютъ ча́стїю рѣкѝ є҆гѵ́петскїѧ, и҆ пчелѣ̀, ꙗ҆́же є҆́сть во странѣ̀ а҆ссѷрі́йстѣй:

и҆ прїи́дꙋтъ всѝ и҆ почі́ютъ въ де́брехъ страны̀ и҆ въ пеще́рахъ ка́менныхъ, и҆ во верте́пѣхъ и҆ во всѧ́цѣй разсѣ́линѣ и҆ во всѧ́цѣмъ дре́вѣ.

Въ де́нь ѻ҆́ный ѡ҆брі́етъ гдⷭ҇ь бри́твою наѧ́тою ѡ҆б̾ ѻ҆нꙋ̀ странꙋ̀ рѣкѝ царѧ̀ а҆ссѷрі́йска, главꙋ̀ и҆ власы̀ но́гъ, и҆ брадꙋ̀ ѿи́метъ.

И҆ бꙋ́детъ въ то́й де́нь, корми́ти бꙋ́детъ человѣ́къ ю҆́ницꙋ ѿ волѡ́въ и҆ двѣ̀ ѻ҆́вцѣ:

и҆ бꙋ́детъ ѿ мно́жества творе́нїѧ мле́чнагѡ, ма́сло и҆ ме́дъ снѣ́сть всѧ́къ ѡ҆ста́выйсѧ на землѝ.

И҆ бꙋ́детъ въ то́й де́нь, всѧ́ко мѣ́сто, и҆дѣ́же а҆́ще бꙋ́детъ ты́сѧща ло́зъ вїногра́да, по ты́сѧщи сі̑кль, въ лѧди́нꙋ бꙋ́детъ и҆ въ те́рнїе:

со стрѣло́ю и҆ лꙋ́комъ вни́дꙋтъ та́мѡ, ꙗ҆́кѡ лѧди́ною и҆ те́рнїемъ бꙋ́детъ всѧ̀ землѧ̀:

и҆ всѧ́ка гора̀ ѡ҆ре́маѧ воз̾ѡре́тсѧ, не на́йдетъ та́мѡ стра́хъ: бꙋ́детъ ѿ лѧди́ны и҆ ѿ те́рнїѧ въ па́ствꙋ ѻ҆вца́мъ и҆ въ попра́нїе волꙋ̀.

Сербский (синод.)

Јерусалим у невољи због Сиријаца и Израиљаца. Утјешно обећање Емануила од Дјеве. Казна преко Асираца.
У вријеме Ахаза, сина Јотама, сина Озије, цара Јудина, дође Ресин цар Сирски и Факеј, син Ремалијин, цар Израиљев, на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети.

И дође глас дому Давидову и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његова устрепта као дрвеће у шуми од вјетра.

Тада рече Господ Исаији: Изиди на сусрет Ахазу, ти и Сеарјасув, син твој, накрај јаза Горњега језера, на пут код поља бјељарева.

И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја овијех главања што се пуше, од распаљенога гњева Ресинова и Сирскога и сина Ремалијина.

Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи:

Хајдемо на Јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеилова;

Зато овако вели Господ Бог: Неће се то учинити, неће бити.

Јер је глава Сирији Дамасак, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ.

И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не вјерујете, нећете се одржати.

И још рече Господ Ахазу говорећи:

Ишти знак од Господа Бога својега, ишти оздо из дубине или озго с висине.

А Ахаз рече: Нећу искати, нити ћу кушати Господа.

Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мојему?

Зато ће вам сам Господ дати знак: ето, дјевојка ће затрудњети и родиће † Сина, и надјенуће му име Емануило,

Масло и мед јешће, докле не научи одбацити зло, а изабрати добро.

Јер прије него научи дијете одбацити зло, а изабрати добро, оставиће земљу, на коју се гадиш, два цара њезина.

Господ ће пустити на те и на народ твој и на дом оца твојега дане каквих није било откад се Јефрем одвоји од Јуде, преко цара Асирскога.

И тада ће Господ зазвиждати мухама које су накрај ријека Мисирских, и пчелама које су у земљи Асирској;

И доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене расјелине и на све честе и на свако дрвце.

Тада ће Господ обријати бритвом закупљеном испреко ријеке, царем Асирским, главу и длаке по ногама, и браду сву.

И тада ко сачува кравицу и двије овце,

Од мноштва млијека што ће давати јешће масло; јер масло и мед јешће ко год остане у земљи.

И тада ће свако мјесто гдје има тисућа чокота за тисућу сребрника зарасти у чкаљ и трње.

Са стријелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње.

А на све горе које су се копале мотиком, на њих неће доћи страх од чкаља и трња, него ће бити испуст воловима и газиће их овце.

Синодальный

1 Исаия призван, чтобы ободрить Ахаза не страшиться Сириян и Ефрема. 10 Господь возвещает, что прежде, чем Еммануил, который должен еще родиться, будет различать доброе и худое, они будут оставлены. 17 Господь призовет египетскую муху и ассирийскую пчелу; терновник и кустарник заменят виноградную лозу.

И было во дни Ахаза, сына Иоафамова, сына Озии, царя Иудейского, Рецин, царь Сирийский, и Факей, сын Ремалиин, царь Израильский, пошли против Иерусалима, чтобы завоевать его, но не могли завоевать.

И было возвещено дому Давидову и сказано: Сирияне расположились в земле Ефремовой; и всколебалось сердце его и сердце народа его, как колеблются от ветра дерева в лесу.

И сказал Господь Исаии: выйди ты и сын твой Шеар-ясув навстречу Ахазу, к концу водопровода верхнего пруда, на дорогу к полю белильничьему,

и скажи ему: наблюдай и будь спокоен; не страшись и да не унывает сердце твое от двух концов этих дымящихся головней, от разгоревшегося гнева Рецина и Сириян и сына Ремалиина.

Сирия, Ефрем и сын Ремалиин умышляют против тебя зло, говоря:

пойдем на Иудею и возмутим ее, и овладеем ею и поставим в ней царем сына Тавеилова.

Но Господь Бог так говорит: это не состоится и не сбудется;

ибо глава Сирии – Дамаск, и глава Дамаска – Рецин; а чрез шестьдесят пять лет Ефрем перестанет быть народом;

и глава Ефрема – Самария, и глава Самарии – сын Ремалиин. Если вы не верите, то потому, что вы не удостоверены.

И продолжал Господь говорить к Ахазу, и сказал:

проси себе знамения у Господа Бога твоего: проси или в глубине, или на высоте.

И сказал Ахаз: не буду просить и не буду искушать Господа.

Тогда сказал Исаия: слушайте же, дом Давидов! разве мало для вас затруднять людей, что вы хотите затруднять и Бога моего?

Итак Сам Господь даст вам знамение: се, Дева во чреве приимет и родит Сына, и нарекут имя Ему: Еммануил.

Он будет питаться молоком и медом, доколе не будет разуметь отвергать худое и избирать доброе;

ибо прежде нежели Этот Младенец будет разуметь отвергать худое и избирать доброе, земля та, которой ты страшишься, будет оставлена обоими царями ее.

Но наведет Господь на тебя и на народ твой и на дом отца твоего дни, какие не приходили со времени отпадения Ефрема от Иуды, наведет царя Ассирийского.

И будет в тот день: даст знак Господь мухе, которая при устье реки Египетской, и пчеле, которая в земле Ассирийской, –

и прилетят и усядутся все они по долинам опустелым и по расселинам скал, и по всем колючим кустарникам, и по всем деревам.

В тот день обреет Господь бритвою, нанятою по ту сторону реки, царем Ассирийским, голову и волоса на ногах, и даже отнимет бороду.

И будет в тот день: кто будет содержать корову и двух овец,

по изобилию молока, которое они дадут, будет есть масло; маслом и медом будут питаться все, оставшиеся в этой земле.

И будет в тот день: на всяком месте, где росла тысяча виноградных лоз на тысячу сребреников, будет терновник и колючий кустарник.

Со стрелами и луками будут ходить туда, ибо вся земля будет терновником и колючим кустарником.

И ни на одну из гор, которые расчищались бороздниками, не пойдешь, боясь терновника и колючего кустарника: туда будут выгонять волов, и мелкий скот будет топтать их.

Сербский

Языки

У време Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудиног дође Ресин цар сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети.

И дође глас дому Давидовом и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његовог устрепта као дрвеће у шуми од ветра.

Тада рече Господ Исаији: Изађи на сусрет Ахазу, ти и Сеар-јасув, син твој, накрај јаза горњег језера, на пут код поља бељаревог.

И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главњи што се пуше, од распаљеног гнева Ресиновог и сирског и сина Ремалијиног.

Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи:

Хајдемо на јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеиловог.

Зато овако вели Господ Бог: Неће се то учинити, неће бити.

Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ.

И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати.

И још рече Господ Ахазу говорећи:

Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине.

А Ахаз рече: Нећу искати, нити ћу кушати Господа.

Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом?

Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.

Масло и мед јешће, док не научи одбацити зло а изабрати добро.

Јер пре него научи дете одбацити зло а изабрати добро, оставиће земљу, на коју се гадиш, два цара њена.

Господ ће пустити на те и на народ твој и на дом оца твог дане, каквих није било откад се Јефрем одвоји од Јуде, преко цара асирског.

И тада ће Господ зазвиждати мувама које су накрај река мисирских, и пчелама које су у земљи асирској;

И доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене раселине и на све честе и на свако дрвце.

Тада ће Господ обријати бритвом закупљеном испреко реке, царем асирским, главу и длаке по ногама, и браду сву.

И тада ко сачува кравицу и две овце,

Од мноштва млека што ће давати јешће масло; јер масло и мед јешће ко год остане у земљи.

И тада ће свако место где има хиљаду чокота за хиљаду сребрњака зарасти у чкаљ и трње.

Са стрелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње.