И҆ речѐ гдⷭ҇ь ко мнѣ̀: прїимѝ себѣ̀ сви́токъ но́въ вели́къ и҆ напишѝ въ не́мъ писа́ломъ человѣ́чимъ, є҆́же ско́рѡ плѣне́нїе сотвори́ти коры́стей, приспѣ́ бо:

и҆ свидѣ̑тели мнѣ̀ сотворѝ вѣ̑рны человѣ́ки, ᲂу҆рі́ю і҆ере́а и҆ заха́рїю сы́на варахі́ина.

И҆ пристꙋпи́хъ ко прⷪ҇ро́чицѣ, и҆ во чре́вѣ зача́тъ и҆ родѝ сы́на. И҆ речѐ гдⷭ҇ь мнѣ̀: нарцы̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀: ско́рѡ плѣнѝ, на́глѡ расхи́ти,

занѐ пре́жде не́же разꙋмѣ́ти ѻ҆троча́ти назва́ти ѻ҆тца̀ и҆лѝ ма́терь, прїи́метъ си́лꙋ дама́сковꙋ, и҆ кѡры́сти самарі̑йскїѧ пред̾ царе́мъ а҆ссѷрі́йскимъ.

И҆ приложѝ гдⷭ҇ь гл҃ати ко мнѣ̀ є҆щѐ, гл҃ѧ:

поне́же не восхотѣ́ша лю́дїе сі́и воды̀ сїлѡа́мли текꙋ́щїѧ ти́сѣ, но восхотѣ́ша и҆мѣ́ти рассѡ́на и҆ сы́на ромелі́ева царѧ̀ над̾ ва́ми,

сегѡ̀ ра́ди сѐ, возво́дитъ гдⷭ҇ь на вы̀ во́дꙋ рѣкѝ си́льнꙋ и҆ мно́гꙋ, царѧ̀ а҆ссѷрі́йска и҆ сла́вꙋ є҆гѡ̀: и҆ взы́детъ на всѧ́кꙋ де́брь ва́шꙋ, и҆ ѡ҆бы́детъ всѧ́кꙋ стѣ́нꙋ ва́шꙋ,

и҆ ѿи́метъ ѿ і҆ꙋде́и человѣ́ка, и҆́же возмо́жетъ главꙋ̀ воздви́гнꙋти, и҆лѝ могꙋ́щаго что̀ соверши́ти: и҆ бꙋ́детъ по́лкъ є҆гѡ̀, во є҆́же напо́лнити ширинꙋ̀ страны̀ твоеѧ̀, съ на́ми бг҃ъ!

Разꙋмѣ́йте, ꙗ҆зы́цы, и҆ покарѧ́йтесѧ, ᲂу҆слы́шите да́же до послѣ́днихъ землѝ: могꙋ́щїи, покарѧ́йтесѧ: а҆́ще бо па́ки возмо́жете, па́ки побѣжде́ни бꙋ́дете,

и҆ и҆́же а҆́ще совѣ́тъ совѣща́ете, разори́тъ гдⷭ҇ь, и҆ сло́во, є҆́же а҆́ще возглаго́лете, не пребꙋ́детъ въ ва́съ, ꙗ҆́кѡ съ на́ми бг҃ъ.

Та́кѡ гл҃етъ гдⷭ҇ь: крѣ́пкою рꙋко́ю не покарѧ́ютсѧ хожде́нїю пꙋтѝ люді́й си́хъ, глаго́люще:

да не когда̀ рекꙋ́тъ: же́стоко: все́ бо, є҆́же а҆́ще рекꙋ́тъ лю́дїе сі́и, же́стоко є҆́сть: стра́ха же и҆́хъ не ᲂу҆бо́йтесѧ, нижѐ возмѧти́тесѧ.

Гдⷭ҇а си́лъ, того̀ ѡ҆свѧти́те, и҆ то́й бꙋ́детъ тебѣ̀ въ стра́хъ.

И҆ а҆́ще бꙋ́деши ᲂу҆пова́ѧ на него̀, бꙋ́детъ тебѣ̀ во ѡ҆сщ҃е́нїе, а҆ не ꙗ҆́коже ѡ҆ ка́мень претыка́нїѧ преткне́шисѧ, нижѐ ꙗ҆́кѡ ѡ҆ ка́мень паде́нїѧ: до́мове же і҆а̑кѡвли въ прꙋ́глѣ, и҆ въ раздо́лїи сѣдѧ́щїи во і҆ерⷭ҇ли́мѣ.

Сегѡ̀ ра́ди и҆знемо́гꙋтъ въ ни́хъ мно́зи, и҆ падꙋ́тъ, и҆ сокрꙋша́тсѧ, и҆ прибли́жатсѧ, и҆ ꙗ҆́ти бꙋ́дꙋтъ человѣ́цы въ тверды́ни сꙋ́ще.

Тогда̀ ꙗ҆вле́ни бꙋ́дꙋтъ печатлѣ́ющїи зако́нъ, є҆́же не ᲂу҆чи́тисѧ.

И҆ рече́тъ: пождꙋ̀ бг҃а ѿвра́щшагѡ лицѐ своѐ ѿ до́мꙋ і҆а́кѡвлѧ и҆ ᲂу҆пова́ѧ бꙋ́дꙋ на́нь.

Сѐ, а҆́зъ и҆ дѣ́ти, ꙗ҆̀же мѝ дадѐ бг҃ъ: и҆ бꙋ́дꙋтъ зна́мєнїѧ и҆ чꙋдеса̀ въ домꙋ̀ і҆и҃левѣ ѿ гдⷭ҇а саваѡ́ѳа, и҆́же ѡ҆бита́етъ на горѣ̀ сїѡ́нъ.

И҆ а҆́ще рекꙋ́тъ къ ва́мъ: и҆зыщи́те чревоволше́бникѡвъ и҆ ѿ землѝ возглаша́ющихъ, тщесло́вꙋющихъ, и҆̀же ѿ чре́ва глаша́ютъ, не ꙗ҆зы́къ ли къ бг҃ꙋ своемꙋ̀ взы́щетъ; что̀ и҆спытꙋ́ютъ мє́ртвыѧ ѡ҆ живы́хъ;

Зако́нъ бо въ по́мощь дадѐ, да рекꙋ́тъ не ꙗ҆́коже сло́во сїѐ, за́ньже не лѣ́ть да́ры даѧ́ти.

И҆ прїи́детъ на вы̀ же́стокъ гла́дъ, и҆ бꙋ́детъ, є҆гда̀ вза́лчете, ско́рбни бꙋ́дете и҆ ѕло̀ рече́те кнѧ́зю и҆ ѻ҆те́чествꙋ:

и҆ воззрѧ́тъ на не́бо горѣ̀, и҆ на зе́млю ни́зꙋ при́зрѧтъ, и҆ сѐ, скꙋ́дость тѣ́сна и҆ тьма̀, ско́рбь и҆ тѣснота̀ и҆ тьма̀, ꙗ҆́коже не ви́дѣти: и҆ не ѡ҆скꙋдѣ́етъ въ тѣснотѣ̀ сы́й да́же до вре́мене.

Сербский (синод.)

Утјеха вјерних у злим временима. Пророков син као знак суда над Сиријом и Израиљом.
И рече ми Господ: Узми књигу велику и напиши у њој писмом човјечијим: Брз на плијен, хитар на грабеж.

И узех вјерне свједоке, Урију свештеника и Захарију, сина Јеверехијина.

Потом приступих к пророчици, и она затрудње и роди сина. А Господ ми рече: Надјени му име: Брз на плијен, хитар на грабеж.

Јер прије него дијете научи викати: Оче мој и мајко моја, † однијеће се благо Дамаштанско и плијен Самаријски пред царем Асирским.

И још ми рече Господ говорећи:

Што овај народ не мари за воду Силоамску која тече тихо и радује се Ресину и сину Ремалијину,

Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из ријеке силну и велику, цара Асирскога и сву славу његову, те ће изаћи из свијех потока својих, и тећи ће поврх свијех брегова својих,

И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!

Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у даљној земљи: Оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.

Договарајте се, договор ће вам се разбити. Реците ријеч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог.

Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овога народа, говорећи:

Не говорите буна, кад год овај народ каже буна, и не бојте се чега се он боји, и не плашите се.

Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан.

И биће вам светиња, а камен за спотицање и стијена за саблазан објема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским.

И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.

Свежи свједочанство, запечати закон мојим ученицима.

Чекаћу, дакле, Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и уздаћу се у њ.

Ево ја и дјеца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону.

И ако вам реку: Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају; реците: Не треба ли народ да пита Бога својега? Или ће питати мртве умјесто живијех?

Закон и свједочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.

И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара својега и Бога својега горе.

А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.

Синодальный

1 Пророчество об имени Магер — шелал — хаш — баз. 5 Не союзники, а Господь Саваоф; 19 не чародеи, а Бог.

И сказал мне Господь: возьми себе большой свиток и начертай на нем человеческим письмом: Магер-шелал-хаш-баз*. //*Спешит грабеж, ускоряет добыча.

И я взял себе верных свидетелей: Урию священника и Захарию, сына Варахиина, –

и приступил я к пророчице, и она зачала и родила сына. И сказал мне Господь: нареки ему имя: Магер-шелал-хаш-баз,

ибо прежде нежели дитя будет уметь выговорить: отец мой, мать моя, – богатства Дамаска и добычи Самарийские понесут перед царем Ассирийским.

И продолжал Господь говорить ко мне и сказал еще:

за то, что этот народ пренебрегает водами Силоама, текущими тихо, и восхищается Рецином и сыном Ремалииным,

наведет на него Господь воды реки бурные и большие – царя Ассирийского со всею славою его; и поднимется она во всех протоках своих и выступит из всех берегов своих;

и пойдет по Иудее, наводнит ее и высоко поднимется – дойдет до шеи; и распростертие крыльев ее будет во всю широту земли Твоей, Еммануил!

Враждуйте, народы, но трепещите, и внимайте, все отдаленные земли! Вооружайтесь, но трепещите; вооружайтесь, но трепещите!

Замышляйте замыслы, но они рушатся; говорите слово, но оно не состоится: ибо с нами Бог!

Ибо так говорил мне Господь, держа на мне крепкую руку и внушая мне не ходить путем сего народа, и сказал:

«Не называйте заговором всего того, что народ сей называет заговором; и не бойтесь того, чего он боится, и не страшитесь.

Господа Саваофа – Его чтите свято, и Он – страх ваш, и Он – трепет ваш!

И будет Он освящением и камнем преткновения, и скалою соблазна для обоих домов Израиля, петлею и сетью для жителей Иерусалима.

И многие из них преткнутся и упадут, и разобьются, и запутаются в сети, и будут уловлены.

Завяжи свидетельство, и запечатай откровение при учениках Моих».

Итак я надеюсь на Господа, сокрывшего лице Свое от дома Иаковлева, и уповаю на Него.

Вот я и дети, которых дал мне Господь, как указания и предзнаменования в Израиле от Господа Саваофа, живущего на горе Сионе.

И когда скажут вам: обратитесь к вызывателям умерших и к чародеям, к шептунам и чревовещателям, – тогда отвечайте: не должен ли народ обращаться к своему Богу? спрашивают ли мертвых о живых?

Обращайтесь к закону и откровению. Если они не говорят, как это слово, то нет в них света.

И будут они бродить по земле, жестоко угнетенные и голодные; и во время голода будут злиться, хулить царя своего и Бога своего.

И взглянут вверх, и посмотрят на землю; и вот – горе и мрак, густая тьма, и будут повержены во тьму. Но не всегда будет мрак там, где теперь он сгустел.

Сербский

Языки

И рече ми Господ: Узми књигу велику и напиши у њој писмом човечјим: Брз на плен, хитар на грабеж.

И узех верне сведоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијиног.

Потом приступих к пророчици, и она затрудне и роди сина. А Господ ми рече: Надени му име: Брз на плен, хитар на грабеж.

Јер пре него дете научи викати: Оче мој и мајко моја, однеће се благо дамаштанско и плен самаријски пред царем асирским.

И још ми рече Господ говорећи:

Што овај народ не мари за воду силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијином,

Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из реке силну и велику, цара асирског и сву славу његову, те ће изаћи из свих потока својих, и тећи ће поврх свих брегова својих,

Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у далекој земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.

Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците реч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог.

Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овог народа, говорећи:

Не говорите «Буна» кад год овај народ каже «Буна», и не бојте се чега се он боји, и не плашите се.

Господа над војскама светите; и Он нека вам је страх и бојазан.

И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевим, замка и мрежа становницима јерусалимским.

И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.

Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима.

Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљевог, и уздаћу се у Њ.

Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону.

И ако вам кажу: Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају, реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих?

Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.

И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе.

А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.