Сїѐ пре́жде и҆спі́й, ско́рѡ творѝ, страно̀ завꙋлѡ́нѧ и҆ землѐ нефѳалі́млѧ, и҆ про́чїи при мо́ри живꙋ́щїи, и҆ ѡ҆б̾ ѻ҆нꙋ̀ странꙋ̀ і҆ѻрда́на, галїле́а ꙗ҆зы́кѡвъ.

Лю́дїе ходѧ́щїи во тьмѣ̀ ви́дѣша свѣ́тъ ве́лїй: живꙋ́щїи во странѣ̀ и҆ сѣ́ни сме́ртнѣй, свѣ́тъ возсїѧ́етъ на вы̀.

Мно́жайшїи лю́дїе, ꙗ҆̀же и҆зве́лъ є҆сѝ, въ весе́лїи твое́мъ: и҆ возвеселѧ́тсѧ пред̾ тобо́ю, ꙗ҆́коже веселѧ́щїисѧ въ жа́твꙋ, и҆ ꙗ҆́коже веселѧ́тсѧ дѣлѧ́щїи коры̑сти.

Занѐ ѿѧ́тсѧ ꙗ҆ре́мъ лежа́й на ни́хъ, и҆ же́злъ, и҆́же на вы́и и҆́хъ: же́злъ бо и҆стѧзꙋ́ющихъ разсы́па гдⷭ҇ь, ꙗ҆́коже въ де́нь, и҆́же на мадїа́ма.

Ꙗ҆́кѡ всѧ́кꙋю ѻ҆де́ждꙋ со́браннꙋ ле́стїю и҆ ри́зꙋ съ примире́нїемъ ѿдадꙋ́тъ, и҆ восхотѧ́тъ, да бы́ша ѻ҆гне́мъ сожже́ны бы́ли.

Ꙗ҆́кѡ ѻ҆троча̀ роди́сѧ на́мъ, сн҃ъ, и҆ даде́сѧ на́мъ, є҆гѡ́же нача́льство бы́сть на ра́мѣ є҆гѡ̀: и҆ нарица́етсѧ и҆́мѧ є҆гѡ̀: вели́ка совѣ́та а҆́гг҃лъ, чꙋ́денъ, совѣ́тникъ, бг҃ъ крѣ́пкїй, властели́нъ, кн҃зь ми́ра, ѻ҆ц҃ъ бꙋ́дꙋщагѡ вѣ́ка: приведꙋ́ бо ми́ръ на кнѧ̑зи, ми́ръ и҆ здра́вїе є҆мꙋ̀.

И҆ ве́лїе нача́льство є҆гѡ̀, и҆ ми́ра є҆гѡ̀ нѣ́сть предѣ́ла на прⷭ҇то́лѣ дв҃довѣ и҆ на црⷭ҇твѣ є҆гѡ̀, и҆спра́вити є҆̀ и҆ застꙋпи́ти є҆го̀ въ сꙋдѣ̀ и҆ пра́вдѣ, ѿнн҃ѣ и҆ до вѣ́ка: ре́вность гдⷭ҇а саваѡ́ѳа сотвори́тъ сїѧ̑.

Сме́рть {Є҆вр.: сло́во.} посла̀ гдⷭ҇ь на і҆а́кѡва, и҆ прїи́де на і҆и҃лѧ:

и҆ ᲂу҆разꙋмѣ́ютъ всѝ лю́дїе є҆фре́мѡвы и҆ живꙋ́щїи въ самарі́и, въ досажде́нїи и҆ высо́цѣмъ се́рдцы глаго́люще:

плі̑нѳы падо́ша, но прїиди́те, и҆зсѣче́мъ ка́менїе и҆ посѣче́мъ черни́чїе и҆ ке́дры, и҆ сози́ждемъ себѣ̀ сто́лпъ.

И҆ разрꙋши́тъ бг҃ъ востаю́щыѧ на го́рꙋ сїѡ́ню, и҆ врагѝ є҆гѡ̀ разсы́плетъ:

сѷрі́ю ѿ востѡ́къ со́лнца и҆ є҆́ллины ѿ за́пада со́лнца, поѧда́ющыѧ і҆и҃лѧ всѣ́ми ᲂу҆сты̑. Во всѣ́хъ си́хъ не ѿврати́сѧ ꙗ҆́рость є҆гѡ̀, но є҆щѐ рꙋка̀ є҆гѡ̀ высока̀.

И҆ лю́дїе не ѡ҆брати́шасѧ, до́ндеже ꙗ҆́звени бы́ша, и҆ гдⷭ҇а не взыска́ша.

И҆ ѿѧ́тъ гдⷭ҇ь ѿ і҆и҃лѧ главꙋ̀ и҆ ѡ҆́шибъ, вели́ка и҆ ма́ла, во є҆ди́нъ де́нь:

ста́рца и҆ чꙋдѧ́щихсѧ ли́цамъ, сїѐ нача́ло: и҆ проро́ка ᲂу҆ча́ща беззакѡ́ннаѧ, се́й ѡ҆́шибъ.

И҆ бꙋ́дꙋтъ блажа́щїи люді́й си́хъ льстѧ́ще, и҆ льстѧ́тъ, ꙗ҆́кѡ да поглотѧ́тъ ѧ҆̀.

Сегѡ̀ ра́ди ѡ҆ ю҆́ношахъ и҆́хъ не возвесели́тсѧ гдⷭ҇ь, и҆ сиро́тъ и҆́хъ и҆ вдови́цъ и҆́хъ не поми́лꙋетъ: ꙗ҆́кѡ всѝ беззако́ннїи и҆ лꙋка́вїи, и҆ всѧ̑каѧ ᲂу҆ста̀ глаго́лютъ непра́вдꙋ. Во всѣ́хъ си́хъ не ѿврати́сѧ ꙗ҆́рость є҆гѡ̀, но є҆щѐ рꙋка̀ є҆гѡ̀ высока̀.

И҆ разгори́тсѧ ꙗ҆́кѡ ѻ҆́гнь беззако́нїе, и҆ ꙗ҆́кѡ тро́скотъ сꙋхі́й поѧде́нъ бꙋ́детъ ѻ҆гне́мъ, и҆ разгори́тсѧ въ ча́щахъ дꙋбра́вныхъ и҆ поѧ́стъ, ꙗ҆̀же ѡ҆́крестъ холмѡ́въ всѧ̑.

За ꙗ҆́рость гнѣ́ва гдⷭ҇нѧ сгорѣ̀ всѧ̀ землѧ̀, и҆ бꙋ́дꙋтъ лю́дїе ꙗ҆́кѡ ѻ҆гне́мъ пожже́ни: человѣ́къ бра́та своегѡ̀ не поми́лꙋетъ,

но ᲂу҆клони́тсѧ на де́сно, ꙗ҆́кѡ вза́лчетъ, и҆ снѣ́сть ѿ шꙋ́їихъ, и҆ не насы́титсѧ человѣ́къ ꙗ҆ды́й плѡ́ти мы́шцы своеѧ̀: снѣ́сть бо манассі́й є҆фре́мово, и҆ є҆фре́мъ манассі́ино, ꙗ҆́кѡ вкꙋ́пѣ повою́ютъ і҆ꙋ́дꙋ.

Во всѣ́хъ си́хъ не ѿврати́сѧ ꙗ҆́рость (є҆гѡ̀), но є҆щѐ рꙋка̀ є҆гѡ̀ высока̀.

Сербский (синод.)

Предсказано Месијино рођење, Име и Царство. Његова својства. Суд непокајаном Израиљу.
Али неће се онако замрачити притијешњена земља као прије кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као послије кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој.

Народ који ходи у тами видјеће видјело велико, и онима који сједе у земљи гдје је смртни сјен засвијетлиће видјело.

Умножио си народ, а нијеси му увеличао радости; али ће се радовати пред тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад дијеле плијен.

Јер си сломио јарам у ком вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његова као у дан Мадијански.

Јер ће обућа свакога ратника који се бије у граји и одијело у крв уваљано изгорјети и бити храна огњу.

Јер нам се роди дијете, син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: Дивни, Савјетник, Бог силни, Отац вјечни, Кнез мирни.

Без краја ће расти власт и мир на пријестолу Давидову и у царству његову да се уреди и утврди судом и правдом одсада довијека. То ће учинити ревност Господа над војскама.

Господ посла ријеч Јакову, и она паде у Израиљу.

И знаће сав народ, Јефрем и становници Самаријски, који охоло и поносита срца говоре:

Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесана камена; дудови су посјечени, али ћемо ми замијенити кедрима.

Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове.

Сиријце с истока и Филистеје са запада, те ће ждријети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

Јер се народ неће обратити к оному ко га бије, и неће тражити Господа над војскама.

Зато ће одсјећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан.

Старјешина и угледан човјек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп.

Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.

Зато се Господ неће радовати младићима његовијем, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемјери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

Јер ће се разгорјети безбожност као огањ који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо.

Од гњева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата својега.

И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с лијеве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје,

Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

Синодальный

1 «Народ, ходящий во тьме, увидит свет великий», … «Младенец родился нам … Князь мира». 8 Суд Господень над Ефремом … «рука Его еще простерта».

Прежнее время умалило землю Завулонову и землю Неффалимову; но последующее возвеличит приморский путь, Заиорданскую страну, Галилею языческую.

Народ, ходящий во тьме, увидит свет великий; на живущих в стране тени смертной свет воссияет.

Ты умножишь народ, увеличишь радость его. Он будет веселиться пред Тобою, как веселятся во время жатвы, как радуются при разделе добычи.

Ибо ярмо, тяготившее его, и жезл, поражавший его, и трость притеснителя его Ты сокрушишь, как в день Мадиама.

Ибо всякая обувь воина во время брани и одежда, обагренная кровью, будут отданы на сожжение, в пищу огню.

Ибо Младенец родился нам – Сын дан нам; владычество на раменах Его, и нарекут имя Ему: Чудный, Советник, Бог крепкий, Отец вечности, Князь мира. //В Славянской Библии этот стих читается так: «Ибо Младенец родился нам, Сын, и дан нам; владычество Его на раменах Его, и нарекут имя Ему: Великого Совета Ангел, Чудный, Советник, Бог крепкий, Властелин, Князь мира, Отец будущего века; ибо приведу мир князьям, мир и здравие Его».

Умножению владычества Его и мира нет предела на престоле Давида и в царстве его, чтобы Ему утвердить его и укрепить его судом и правдою отныне и до века. Ревность Господа Саваофа соделает это.

Слово посылает Господь на Иакова, и оно нисходит на Израиля,

чтобы знал весь народ, Ефрем и жители Самарии, которые с гордостью и надменным сердцем говорят:

кирпичи пали – построим из тесаного камня; сикоморы вырублены – заменим их кедрами.

И воздвигнет Господь против него врагов Рецина, и неприятелей его вооружит:

Сириян с востока, а Филистимлян с запада; и будут они пожирать Израиля полным ртом. При всем этом не отвратится гнев Его, и рука Его еще простерта.

Но народ не обращается к Биющему его, и к Господу Саваофу не прибегает.

И отсечет Господь у Израиля голову и хвост, пальму и трость, в один день:

старец и знатный, – это голова; а пророк-лжеучитель есть хвост.

И вожди сего народа введут его в заблуждение, и водимые ими погибнут.

Поэтому о юношах его не порадуется Господь, и сирот его и вдов его не помилует: ибо все они – лицемеры и злодеи, и уста всех говорят нечестиво. При всем этом не отвратится гнев Его, и рука Его еще простерта.

Ибо беззаконие, как огонь, разгорелось, пожирает терновник и колючий кустарник и пылает в чащах леса, и поднимаются столбы дыма.

Ярость Господа Саваофа опалит землю, и народ сделается как бы пищею огня; не пощадит человек брата своего.

И будут резать по правую сторону, и останутся голодны; и будут есть по левую, и не будут сыты; каждый будет пожирать плоть мышцы своей:

Манассия – Ефрема, и Ефрем – Манассию, оба вместе – Иуду. При всем этом не отвратится гнев Его, и рука Его еще простерта.

Сербский

Языки

Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој.

Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело.

Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред Тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен.

Јер си сломио јарам у коме вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његовог као у дан мадијански.

Јер ће обућа сваког ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу.

Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни.

Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.

Господ посла реч Јакову, и она паде у Израиљу.

И знаће сав народ, Јефрем и становници самаријски, који охоло и поноситог срца говоре:

Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесаног камена; дудови су посечени, али ћемо их заменити кедрима.

Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове,

Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждрети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

Јер се народ неће обратити к ономе ко га бије, и неће тражити Господа над војскама.

Зато ће одсећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан.

Старешина и угледан човек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп.

Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.

Зато се Господ неће радовати младићима његовим, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

Јер ће се разгорети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо.

Од гнева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата свог.

И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с леве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје,

Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.