Скрыть
Церковнославянский (рус)
[Зач. 50Б.] Иа́ковъ, Бо́гу и Го́споду Иису́су Христу́ ра́бъ, обѣма­на́­де­ся­те колѣ́нома, и́же въ разсѣ́янiи, ра́доватися.
Вся́ку ра́дость имѣ́йте, бра́тiе моя́, егда́ во искуше́нiя впа́даете разли́чна,
вѣ́дяще, я́ко искуше́нiе ва́­шея вѣ́ры содѣ́ловаетъ терпѣ́нiе:
терпѣ́нiе же дѣ́ло соверше́н­но да и́мать, я́ко да бу́дете соверше́н­ни и всецѣ́ли, ни въ че́мже лише́ни.
А́ще же кто́ от­ ва́съ лише́нъ е́сть прему́дрости, да про́ситъ от­ даю́щаго Бо́га всѣ́мъ нелицепрiе́мнѣ и не поноша́ющаго, и да́ст­ся ему́.
Да про́ситъ же вѣ́рою, ничто́же сумня́ся: сумня́йся бо уподо́бися волне́нiю морско́му, вѣ́тры воз­мета́ему и развѣва́ему.
Да не мни́тъ бо человѣ́къ о́нъ, я́ко прiи́метъ что́ от­ Бо́га.
Му́жъ дво­еду́шенъ неустро́­енъ во всѣ́хъ путе́хъ сво­и́хъ.
Да хва́лит­ся же бра́тъ смире́н­ный въ высотѣ́ сво­е́й,
бога́тый же во смире́нiи сво­е́мъ, зане́ я́коже цвѣ́тъ тра́вный мимо­и́детъ:
воз­сiя́ бо со́лнце со зно́­емъ, и изсуши́ траву́, и цвѣ́тъ ея́ от­паде́, и благолѣ́пiе лица́ ея́ поги́бе: си́це и бога́тый въ хожде́нiи сво­е́мъ увяда́етъ.
Блаже́нъ му́жъ, и́же претерпи́тъ искуше́нiе: зане́ иску́сенъ бы́въ, прiи́метъ вѣне́цъ жи́зни, его́же обѣща́ Бо́гъ лю́бящымъ его́.
Никто́же искуша́емь да глаго́летъ, я́ко от­ Бо́га искуша́емь е́смь: Бо́гъ бо нѣ́сть искуси́тель злы́мъ {искуша́емь злы́ми}, не искуша́етъ же то́й никого́же,
кі́йждо же искуша́ет­ся, от­ сво­ея́ по́хоти влеко́мь и прельща́емь:
та́же по́хоть заче́нши ражда́етъ грѣ́хъ, грѣ́хъ же содѣ́янъ ражда́етъ сме́рть.
Не льсти́теся, бра́тiе моя́ воз­лю́блен­ная:
вся́ко дая́нiе благо и вся́къ да́ръ соверше́нъ свы́ше е́сть, сходя́й от­ Отца́ свѣ́товъ, у него́же нѣ́сть премѣне́нiе, или́ преложе́нiя стѣ́нь.
Восхотѣ́въ бо породи́ на́съ сло́вомъ и́стины, во е́же бы́ти на́мъ нача́токъ нѣ́кiй созда́ниемъ его́.
[Зач. 51Б.] Тѣ́мже, бра́тiе моя́ воз­лю́блен­ная, да бу́детъ вся́къ человѣ́къ ско́ръ услы́шати [и] ко́сенъ глаго́лати, ко́сенъ во гнѣ́въ,
гнѣ́въ бо му́жа, пра́вды Бо́жiя не содѣ́ловаетъ.
Сего́ ра́ди от­ло́жше вся́ку скве́рну и избы́токъ зло́бы, въ кро́тости прiими́те всажде́н­ное сло́во, могу́щее спасти́ ду́шы ва́шя.
Быва́йте же творцы́ сло́ва, а не то́чiю слы́шатели, прельща́юще себе́ самѣ́хъ.
Зане́ а́ще кто́ е́сть слы́шатель сло́ва, а не творе́цъ, таковы́й уподо́бися му́жу смотря́ющу лице́ бытiя́ сво­его́ въ зерца́лѣ:
усмотри́ бо себе́ и отъи́де, и а́бiе забы́, како́въ бѣ́.
Прини́кiй же въ зако́нъ соверше́нъ свобо́ды, и пребы́въ, се́й не слы́шатель забы́тливъ бы́въ, но творе́цъ дѣ́ла, се́й блаже́нъ въ дѣ́ланiи сво­е́мъ бу́детъ.
А́ще кто́ мни́т­ся вѣ́ренъ бы́ти въ ва́съ, и не обуздова́етъ язы́ка сво­его́, но льсти́тъ се́рдце свое́, сего́ су́етна [е́сть] вѣ́ра.
Вѣ́ра бо чи́ста́ и нескве́рна предъ Бо́гомъ и Отце́мъ сiя́ е́сть, е́же посѣща́ти си́рыхъ и вдови́цъ въ ско́рбѣхъ и́хъ, [и] нескве́рна себе́ блюсти́ от­ мíра.
Синодальный
[Зач. 50Б.] Иаков, раб Бога и Господа Иисуса Христа, двенадцати коленам, находящимся в рассеянии, – радоваться.
С великою радостью принимайте, братия мои, когда впадаете в различные искушения,
зная, что испытание вашей веры производит терпение;
терпение же должно иметь совершенное действие, чтобы вы были совершенны во всей полноте, без всякого недостатка.
Если же у кого из вас недостает мудрости, да просит у Бога, дающего всем просто и без упреков, – и дастся ему.
Но да просит с верою, нимало не сомневаясь, потому что сомневающийся подобен морской волне, ветром поднимаемой и развеваемой.
Да не думает такой человек получить что-нибудь от Господа.
Человек с двоящимися мыслями не тверд во всех путях своих.
Да хвалится брат униженный высотою своею,
а богатый – унижением своим, потому что он прейдет, как цвет на траве.
Восходит солнце, настает зной, и зноем иссушает траву, цвет ее опадает, исчезает красота вида ее; так увядает и богатый в путях своих.
Блажен человек, который переносит искушение, потому что, быв испытан, он получит венец жизни, который обещал Господь любящим Его.
В искушении никто не говори: Бог меня искушает; потому что Бог не искушается злом и Сам не искушает никого,
но каждый искушается, увлекаясь и обольщаясь собственною похотью;
похоть же, зачав, рождает грех, а сделанный грех рождает смерть.
Не обманывайтесь, братия мои возлюбленные.
Всякое даяние доброе и всякий дар совершенный нисходит свыше, от Отца светов, у Которого нет изменения и ни тени перемены.
Восхотев, родил Он нас словом истины, чтобы нам быть некоторым начатком Его созданий.
[Зач. 51Б.] Итак, братия мои возлюбленные, всякий человек да будет скор на слышание, медлен на слова, медлен на гнев,
ибо гнев человека не творит правды Божией.
Посему, отложив всякую нечистоту и остаток злобы, в кротости примите насаждаемое слово, могущее спасти ваши души.
Будьте же исполнители слова, а не слышатели только, обманывающие самих себя.
Ибо, кто слушает слово и не исполняет, тот подобен человеку, рассматривающему природные черты лица своего в зеркале:
он посмотрел на себя, отошел и тотчас забыл, каков он.
Но кто вникнет в закон совершенный, закон свободы, и пребудет в нем, тот, будучи не слушателем забывчивым, но исполнителем дела, блажен будет в своем действии.
Если кто из вас думает, что он благочестив, и не обуздывает своего языка, но обольщает свое сердце, у того пустое благочестие.
Чистое и непорочное благочестие пред Богом и Отцем есть то, чтобы призирать сирот и вдов в их скорбях и хранить себя неоскверненным от мира.
Французский (LSG)
Jacques, serviteur de Dieu et du Seigneur Jésus Christ, aux douze tribus qui sont dans la dispersion, salut!
Mes frères, regardez comme un sujet de joie complète les diverses épreuves auxquelles vous pouvez être exposés,
sachant que l'épreuve de votre foi produit la patience.
Mais il faut que la patience accomplisse parfaitement son oeuvre, afin que vous soyez parfaits et accomplis, sans faillir en rien.
Si quelqu'un d'entre vous manque de sagesse, qu'il l'a demande à Dieu, qui donne à tous simplement et sans reproche, et elle lui sera donnée.
Mais qu'il l'a demande avec foi, sans douter; car celui qui doute est semblable au flot de la mer, agité par le vent et poussé de côté et d'autre.
Qu'un tel homme ne s'imagine pas qu'il recevra quelque chose du Seigneur:
c'est un homme irrésolu, inconstant dans toutes ses voies.
Que le frère de condition humble se glorifie de son élévation.
Que le riche, au contraire, se glorifie de son humiliation; car il passera comme la fleur de l'herbe.
Le soleil s'est levé avec sa chaleur ardente, il a desséché l'herbe, sa fleur est tombée, et la beauté de son aspect a disparu: ainsi le riche se flétrira dans ses entreprises.
Heureux l'homme qui supporte patiemment la tentation; car, après avoir été éprouvé, il recevra la couronne de vie, que le Seigneur a promise à ceux qui l'aiment.
Que personne, lorsqu'il est tenté, ne dise: C'est Dieu qui me tente. Car Dieu ne peut être tenté par le mal, et il ne tente lui-même personne.
Mais chacun est tenté quand il est attiré et amorcé par sa propre convoitise.
Puis la convoitise, lorsqu'elle a conçu, enfante le péché; et le péché, étant consommé, produit la mort.
Nous vous y trompez pas, mes frères bien-aimés:
toute grâce excellente et tout don parfait descendent d'en haut, du Père des lumières, chez lequel il n'y a ni changement ni ombre de variation.
Il nous a engendrés selon sa volonté, par la parole de vérité, afin que nous soyons en quelque sorte les prémices de ses créatures.
Sachez-le, mes frères bien-aimés. Ainsi, que tout homme soit prompt à écouter, lent à parler, lent à se mettre en colère;
car la colère de l'homme n'accomplit pas la justice de Dieu.
C'est pourquoi, rejetant toute souillure et tout excès de malice, recevez avec douceur la parole qui a été planté en vous, et qui peut sauver vos âmes.
Mettez en pratique la parole, et ne vous bornez pas à l'écouter, en vous trompant vous-mêmes par de faux raisonnements.
Car, si quelqu'un écoute la parole et ne la met pas en pratique, il est semblable à un homme qui regarde dans un miroir son visage naturel,
et qui, après s'être regardé, s'en va, et oublie aussitôt quel il était.
Mais celui qui aura plongé les regards dans la loi parfaite, la loi de la liberté, et qui aura persévéré, n'étant pas un auditeur oublieux, mais se mettant à l'oeuvre, celui-là sera heureux dans son activité.
Si quelqu'un croit être religieux, sans tenir sa langue en bride, mais en trompant son coeur, la religion de cet homme est vaine.
La religion pure et sans tache, devant Dieu notre Père, consiste à visiter les orphelins et les veuves dans leurs afflictions, et à se préserver des souillures du monde.
Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
А понижени брат нека се хвали висином својом;
А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
Не варајте се, љубазна браћо моја!
Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
Јер срдња човечија не чини правде Божије.
Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своj, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки