возсїѧ́ бо со́лнце со зно́емъ, и҆ и҆зсꙋшѝ травꙋ̀, и҆ цвѣ́тъ є҆ѧ̀ ѿпадѐ, и҆ благолѣ́пїе лица̀ є҆ѧ̀ поги́бе: си́це и҆ бога́тый въ хожде́нїи свое́мъ ᲂу҆вѧда́етъ.

Бл҃же́нъ мꙋ́жъ, и҆́же претерпи́тъ и҆скꙋше́нїе: занѐ и҆скꙋ́сенъ бы́въ, прїи́метъ вѣне́цъ жи́зни, є҆го́же ѡ҆бѣща̀ бг҃ъ лю́бѧщымъ є҆го̀.

Никто́же и҆скꙋша́емь да глаго́летъ, ꙗ҆́кѡ ѿ бг҃а и҆скꙋша́емь є҆́смь: бг҃ъ бо нѣ́сть и҆скꙋси́тель ѕлы̑мъ {и҆скꙋша́емь ѕлы́ми}, не и҆скꙋша́етъ же то́й никого́же,

кі́йждо же и҆скꙋша́етсѧ, ѿ своеѧ̀ по́хоти влеко́мь и҆ прельща́емь:

та́же по́хоть заче́нши ражда́етъ грѣ́хъ, грѣ́хъ же содѣ́ѧнъ ражда́етъ сме́рть.

Не льсти́тесѧ, бра́тїе моѧ̑ возлю́бленнаѧ:

всѧ́ко даѧ́нїе бл҃го и҆ всѧ́къ да́ръ соверше́нъ свы́ше є҆́сть, сходѧ́й ѿ ѻ҆ц҃а̀ свѣ́тѡвъ, ᲂу҆ негѡ́же нѣ́сть премѣне́нїе, и҆лѝ преложе́нїѧ стѣ́нь.

Восхотѣ́въ бо породѝ на́съ сло́вомъ и҆́стины, во є҆́же бы́ти на́мъ нача́токъ нѣ́кїй созда́нїємъ є҆гѡ̀.

[Заⷱ҇ 51] Тѣ́мже, бра́тїе моѧ̑ возлю́бленнаѧ, да бꙋ́детъ всѧ́къ человѣ́къ ско́ръ ᲂу҆слы́шати, (и҆) ко́сенъ глаго́лати, ко́сенъ во гнѣ́въ,

гнѣ́въ бо мꙋ́жа пра́вды бж҃їѧ не содѣ́ловаетъ.

Сегѡ̀ ра́ди ѿло́жше всѧ́кꙋ скве́рнꙋ и҆ и҆збы́токъ ѕло́бы, въ кро́тости прїими́те всажде́нное сло́во, могꙋ́щее спⷭ҇тѝ дꙋ́шы ва́шѧ.

Быва́йте же творцы̀ сло́ва, а҆ не то́чїю слы́шатєли, прельща́юще себѐ самѣ́хъ.

Занѐ а҆́ще кто̀ є҆́сть слы́шатель сло́ва, а҆ не творе́цъ, таковы́й ᲂу҆подо́бисѧ мꙋ́жꙋ смотрѧ́ющꙋ лицѐ бытїѧ̀ своегѡ̀ въ зерца́лѣ:

ᲂу҆смотри́ бо себѐ и҆ ѿи́де, и҆ а҆́бїе забы̀, како́въ бѣ̀.

Прини́кїй же въ зако́нъ соверше́нъ свобо́ды, и҆ пребы́въ, се́й не слы́шатель забы́тливъ бы́въ, но творе́цъ дѣ́ла, се́й бл҃же́нъ въ дѣ́ланїи свое́мъ бꙋ́детъ.

А҆́ще кто̀ мни́тсѧ вѣ́ренъ бы́ти въ ва́съ, и҆ не ѡ҆бꙋздова́етъ ѧ҆зы́ка своегѡ̀, но льсти́тъ се́рдце своѐ, сегѡ̀ сꙋ́етна (є҆́сть) вѣ́ра.

Вѣ́ра бо чтⷭ҇а̀ и҆ нескве́рна пред̾ бг҃омъ и҆ ѻ҆ц҃е́мъ сїѧ̀ є҆́сть, є҆́же посѣща́ти си́рыхъ и҆ вдови́цъ въ ско́рбехъ и҆́хъ, (и҆) нескве́рна себѐ блюстѝ ѿ мі́ра.

Сербский (синод.)

Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расијаних по свијету.

Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења,

Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење:

А трпљење нека усавршује дјело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка.

Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се.

Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га вјетар подиже и витла.

Јер такав човјек нека не мисли да ће примити што од Господа.

Двоједушан човјек непостојан је у свима путевима својим.

А понизни брат нека се хвали висином својом;

А богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвијет травни.

Јер огрија сунце са жегом, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути.

Блажен је човјек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће вијенац живота, који Господ обећа онима који га љубе.

Ниједан кад је кушан да не говори: Бог ме куша; јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога,

Него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара.

Тада жеља затрудњевши рађа гријех. а гријех учињен рађа смрт.

Не варајте се, драга браћо моја.

Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца свјетлости, у којега нема измјенљивости ни сјенке промјене.

Јер нас је драговољно родио ријечју истине, да будемо као првина од његових створења.

Зато, драга браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор гњевити се;

Јер гњев човјеков не твори правду Божију.

Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасити душе ваше.

Будите пак творци ријечи, а не само слушаоци, варајући сами себе.

Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је сличан човјеку који гледа лице тијела својега у огледалу;

Јер се огледа, па отиде, и одмах заборави какав бјеше.

Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у њему, и не постане забораван слушалац него творац дјела, тај ће бити блажен у дјелању својему.

Ако ко од вас мисли да је побожан. а не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је побожност узалуд.

Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посјећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од свијета.

Синодальный

1 Приветствие Иакова братьям в рассеянии. 2 Испытание веры производит терпение. 5 Как получить мудрость. 9 Радость бедных в нищете. 13 Радость в перенесении искушений. 19 Слышатели и исполнители слова; чистое благочестие.

[Зач. 50Б.] Иаков, раб Бога и Господа Иисуса Христа, двенадцати коленам, находящимся в рассеянии, – радоваться.

С великою радостью принимайте, братия мои, когда впадаете в различные искушения,

зная, что испытание вашей веры производит терпение;

терпение же должно иметь совершенное действие, чтобы вы были совершенны во всей полноте, без всякого недостатка.

Если же у кого из вас недостает мудрости, да просит у Бога, дающего всем просто и без упреков, – и дастся ему.

Но да просит с верою, нимало не сомневаясь, потому что сомневающийся подобен морской волне, ветром поднимаемой и развеваемой.

Да не думает такой человек получить что-нибудь от Господа.

Человек с двоящимися мыслями не тверд во всех путях своих.

Да хвалится брат униженный высотою своею,

а богатый – унижением своим, потому что он прейдет, как цвет на траве.

Восходит солнце, настает зной, и зноем иссушает траву, цвет ее опадает, исчезает красота вида ее; так увядает и богатый в путях своих.

Блажен человек, который переносит искушение, потому что, быв испытан, он получит венец жизни, который обещал Господь любящим Его.

В искушении никто не говори: Бог меня искушает; потому что Бог не искушается злом и Сам не искушает никого,

но каждый искушается, увлекаясь и обольщаясь собственною похотью;

похоть же, зачав, рождает грех, а сделанный грех рождает смерть.

Не обманывайтесь, братия мои возлюбленные.

Всякое даяние доброе и всякий дар совершенный нисходит свыше, от Отца светов, у Которого нет изменения и ни тени перемены.

Восхотев, родил Он нас словом истины, чтобы нам быть некоторым начатком Его созданий.

[Зач. 51Б.] Итак, братия мои возлюбленные, всякий человек да будет скор на слышание, медлен на слова, медлен на гнев,

ибо гнев человека не творит правды Божией.

Посему, отложив всякую нечистоту и остаток злобы, в кротости примите насаждаемое слово, могущее спасти ваши души.

Будьте же исполнители слова, а не слышатели только, обманывающие самих себя.

Ибо, кто слушает слово и не исполняет, тот подобен человеку, рассматривающему природные черты лица своего в зеркале:

он посмотрел на себя, отошел и тотчас забыл, каков он.

Но кто вникнет в закон совершенный, закон свободы, и пребудет в нем, тот, будучи не слушателем забывчивым, но исполнителем дела, блажен будет в своем действии.

Если кто из вас думает, что он благочестив, и не обуздывает своего языка, но обольщает свое сердце, у того пустое благочестие.

Чистое и непорочное благочестие пред Богом и Отцем есть то, чтобы призирать сирот и вдов в их скорбях и хранить себя неоскверненным от мира.

Сербский

Языки

Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.

Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,

Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;

А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.

Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.

Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.

Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.

А понижени брат нека се хвали висином својом;

А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.

Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.

Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.

Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;

Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.

Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.

Не варајте се, љубазна браћо моја!

Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;

Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.

Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.

Јер срдња човечија не чини правде Божије.

Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.

Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.

Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;

Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.

Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.

Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своj, него вара срце своје, његова је вера узалуд.

Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.