Скрыть
5:2
5:6
5:7
5:9
5:20
Церковнославянский (рус)
Прiиди́те ны́нѣ, бога́тiи, пла́читеся и рыда́йте о лю́тыхъ ско́рбехъ ва́шихъ гряду́щихъ на вы́.
Бога́т­ст­во ва́­ше изгни́, и ри́зы ва́шя мо́лiе поядо́ша.
Зла́то ва́­ше и сре́бро изоржа́вѣ, и ржа́ и́хъ въ послу́ше­с­т­во на ва́съ бу́детъ, и снѣ́сть пло́ти ва́шя а́ки о́гнь: его́же сниска́сте въ послѣ́днiя дни́.
Се́, мзда́ дѣ́лателей дѣ́лав­шихъ ни́вы ва́шя, удержа́ная от­ ва́съ, вопiе́тъ, и вопие́нiя жа́в­шихъ во у́шы Го́спода Савао́ѳа внидо́ша.
Возвесели́стеся на земли́, и наслади́стеся: упита́сте сердца́ ва́ша а́ки въ де́нь заколе́нiя.
Осуди́сте, уби́сте Пра́веднаго: не проти́вит­ся ва́мъ.
Долготерпи́те у́бо, бра́тiе моя́, до при­­ше́­ст­вiя Госпо́дня. Се́ земледѣ́лецъ жде́тъ честна́го плода́ от­ земли́, долготерпя́ о не́мъ, до́ндеже прiи́метъ до́ждь ра́нъ и по́зденъ:
долготерпи́те у́бо и вы́, утверди́те сердца́ ва́ша, я́ко при­­ше́­ст­вiе Госпо́дне при­­бли́жися.
Не воз­дыха́йте дру́гъ на дру́га, бра́тiе, да не осужде́ни бу́дете: се́, Судiя́ предъ две́рьми сто­и́тъ.
[Зач. 57А.] О́бразъ прiими́те, бра́тiе моя́, злострада́нiя и долготерпѣ́нiя проро́ки, и́же глаго́лаша и́менемъ Госпо́днимъ.
Се́, блажи́мъ терпя́щыя. Терпѣ́нiе И́овле слы́шасте, и кончи́ну Госпо́дню ви́дѣсте, я́ко многоми́лостивъ е́сть Госпо́дь и ще́дръ.
Пре́жде же всѣ́хъ, бра́тiе моя́, не клени́теся ни не́бомъ, ни земле́ю, ни ино́ю ко́­ею кля́твою: бу́ди же ва́мъ е́же е́й, е́й, и е́же ни́, ни́: да не въ лицемѣ́рiе впаде́те.
Злостра́ждетъ ли кто́ въ ва́съ? Да моли́тву дѣ́етъ: благоду́ш­ст­вуетъ ли кто́? Да по­е́тъ.
Боли́тъ ли кто́ въ ва́съ, да при­­зове́тъ пресви́теры Церко́вныя, и да моли́тву сотворя́тъ надъ ни́мъ, пома́зав­ше его́ еле́емъ во и́мя Госпо́дне:
и моли́тва вѣ́ры спасе́тъ боля́щаго, и воз­дви́гнетъ его́ Госпо́дь: и а́ще грѣхи́ сотвори́лъ е́сть, от­пу́стят­ся ему́.
Исповѣ́дайте у́бо дру́гъ дру́гу согрѣше́нiя и моли́теся дру́гъ за дру́га, я́ко да исцѣлѣ́ете: мно́го бо мо́жетъ моли́тва пра́веднаго поспѣше­ст­ву́ема.
Илiа́ человѣ́къ бѣ́ подобостра́стенъ на́мъ, и моли́твою помоли́ся, да не бу́детъ до́ждь, и не одожди́ по земли́ лѣ́та три́ и ме́сяцъ ше́сть:
и па́ки помоли́ся, и не́бо до́ждь даде́, и земля́ прозябе́ пло́дъ сво́й.
Бра́тiе, а́ще кто́ въ ва́съ заблу́дитъ от­ пути́ и́стины, и обрати́тъ кто́ его́,
да вѣ́сть, я́ко обрати́вый грѣ́шника от­ заблужде́нiя пути́ его́ спасе́тъ ду́шу от­ сме́рти и покры́етъ мно́же­с­т­во грѣхо́въ.

Коне́цъ Иа́ковлю собо́рному посла́нiю: и́мать въ себѣ́ гла́въ 5, зача́лъ же церко́вныхъ 8.
Синодальный
1 Суд для богатого притеснителя и милость для притесняемых. 12 «Не клянитесь»; «молитесь друг за друга»; «спасет душу от смерти».
Послушайте вы, богатые: плачьте и рыдайте о бедствиях ваших, находящих на вас.
Богатство ваше сгнило, и одежды ваши изъедены молью.
Золото ваше и серебро изоржавело, и ржавчина их будет свидетельством против вас и съест плоть вашу, как огонь: вы собрали себе сокровище на последние дни.
Вот, плата, удержанная вами у работников, пожавших поля ваши, вопиет, и вопли жнецов дошли до слуха Господа Саваофа.
Вы роскошествовали на земле и наслаждались; напитали сердца ваши, как бы на день заклания.
Вы осудили, убили Праведника; Он не противился вам.
Итак, братия, будьте долготерпеливы до пришествия Господня. Вот, земледелец ждет драгоценного плода от земли и для него терпит долго, пока получит дождь ранний и поздний.
Долготерпи́те и вы, укрепите сердца ваши, потому что пришествие Господне приближается.
Не сетуйте, братия, друг на друга, чтобы не быть осужденными: вот, Судия стоит у дверей.
[Зач. 57А.] В пример злострадания и долготерпения возьмите, братия мои, пророков, которые говорили именем Господним.
Вот, мы ублажаем тех, которые терпели. Вы слышали о терпении Иова и видели конец оного от Господа, ибо Господь весьма милосерд и сострадателен.
Прежде же всего, братия мои, не клянитесь ни небом, ни землею, и никакою другою клятвою, но да будет у вас: «да, да» и «нет, нет», дабы вам не подпасть осуждению.
Злостраждет ли кто из вас, пусть молится. Весел ли кто, пусть поет псалмы.
Болен ли кто из вас, пусть призовет пресвитеров Церкви, и пусть помолятся над ним, помазав его елеем во имя Господне.
И молитва веры исцелит болящего, и восставит его Господь; и если он соделал грехи, простятся ему.
Признавайтесь друг пред другом в проступках и молитесь друг за друга, чтобы исцелиться: много может усиленная молитва праведного.
Илия был человек, подобный нам, и молитвою помолился, чтобы не было дождя: и не было дождя на землю три года и шесть месяцев.
И опять помолился: и небо дало дождь, и земля произрастила плод свой.
Братия! если кто из вас уклонится от истины, и обратит кто его,
пусть тот знает, что обративший грешника от ложного пути его спасет душу от смерти и покроет множество грехов.
Цр҃ко́внослав
Прїиди́те нн҃ѣ, бога́тїи, пла́читесѧ и҆ рыда́йте ѡ҆ лю́тыхъ ско́рбехъ ва́шихъ грѧдꙋ́щихъ на вы̀.
Бога́тство ва́ше и҆згнѝ, и҆ ри̑зы ва́шѧ мо́лїе поѧдо́ша.
Зла́то ва́ше и҆ сребро̀ и҆зоржа́вѣ, и҆ ржа̀ и҆̀хъ въ послꙋ́шество на ва́съ бꙋ́детъ, и҆ снѣ́сть плѡ́ти ва́шѧ а҆́ки ѻ҆́гнь: є҆го́же сниска́сте въ послѣ̑днїѧ дни̑.
Сѐ, мзда̀ дѣ́лателей дѣ́лавшихъ ни̑вы ва́шѧ, ᲂу҆держа́наѧ ѿ ва́съ, вопїе́тъ, и҆ вопїє́нїѧ жа́вшихъ во ᲂу҆́шы гдⷭ҇а саваѡ́ѳа внидо́ша.
Возвесели́стесѧ на землѝ, и҆ наслади́стесѧ: ᲂу҆пита́сте сердца̀ ва̑ша а҆́ки въ де́нь заколе́нїѧ.
Ѡ҆сꙋди́сте, ᲂу҆би́сте првⷣнаго: не проти́витсѧ ва́мъ.
Долготерпи́те ᲂу҆̀бо, бра́тїе моѧ̑, до прише́ствїѧ гдⷭ҇нѧ. Сѐ земледѣ́лецъ жде́тъ честна́гѡ плода̀ ѿ землѝ, долготерпѧ̀ ѡ҆ не́мъ, до́ндеже прїи́метъ до́ждь ра́нъ и҆ по́зденъ:
долготерпи́те ᲂу҆̀бо и҆ вы̀, ᲂу҆тверди́те сердца̀ ва̑ша, ꙗ҆́кѡ прише́ствїе гдⷭ҇не прибли́жисѧ.
Не воздыха́йте дрꙋ́гъ на дрꙋ́га, бра́тїе, да не ѡ҆сꙋжде́ни бꙋ́дете: сѐ, сꙋдїѧ̀ пред̾ две́рьми стои́тъ.
[Заⷱ҇ 57] Ѡ҆́бразъ прїими́те, бра́тїе моѧ̑, ѕлострада́нїѧ и҆ долготерпѣ́нїѧ прⷪ҇ро́ки, и҆̀же глаго́лаша и҆́менемъ гдⷭ҇нимъ.
Сѐ, блажи́мъ терпѧ́щыѧ. Терпѣ́нїе і҆́ѡвле слы́шасте, и҆ кончи́нꙋ гдⷭ҇ню ви́дѣсте, ꙗ҆́кѡ многомлⷭ҇тивъ є҆́сть гдⷭ҇ь и҆ ще́дръ.
Пре́жде же всѣ́хъ, бра́тїе моѧ̑, не клени́тесѧ ни нб҃омъ, ни земле́ю, ни и҆но́ю ко́ею клѧ́твою: бꙋ́ди же ва́мъ є҆́же є҆́й, є҆́й, и҆ є҆́же нѝ, нѝ: да не въ лицемѣ́рїе впаде́те.
Ѕлостра́ждетъ ли кто̀ въ ва́съ; да моли́твꙋ дѣ́етъ: благодꙋ́шствꙋетъ ли кто̀; да пое́тъ.
Боли́тъ ли кто̀ въ ва́съ, да призове́тъ пресвѵ́теры церкѡ́вныѧ, и҆ да моли́твꙋ сотворѧ́тъ над̾ ни́мъ, пома́завше є҆го̀ є҆ле́емъ во и҆́мѧ гдⷭ҇не:
и҆ моли́тва вѣ́ры спасе́тъ болѧ́щаго, и҆ воздви́гнетъ є҆го̀ гдⷭ҇ь: и҆ а҆́ще грѣхѝ сотвори́лъ є҆́сть, ѿпꙋ́стѧтсѧ є҆мꙋ̀.
И҆сповѣ́дайте ᲂу҆̀бо дрꙋ́гъ дрꙋ́гꙋ согрѣшє́нїѧ и҆ моли́тесѧ дрꙋ́гъ за дрꙋ́га, ꙗ҆́кѡ да и҆сцѣлѣ́ете: мно́гѡ бо мо́жетъ моли́тва првⷣнагѡ поспѣшествꙋ́ема.
И҆лїа̀ человѣ́къ бѣ̀ подобостра́стенъ на́мъ, и҆ моли́твою помоли́сѧ, да не бꙋ́детъ до́ждь, и҆ не ѡ҆дождѝ по землѝ лѣ̑та трѝ и҆ мцⷭ҇ъ ше́сть:
и҆ па́ки помоли́сѧ, и҆ не́бо до́ждь дадѐ, и҆ землѧ̀ прозѧбѐ пло́дъ сво́й.
Бра́тїе, а҆́ще кто̀ въ ва́съ заблꙋ́дитъ ѿ пꙋтѝ и҆́стины, и҆ ѡ҆брати́тъ кто̀ є҆го̀,
да вѣ́сть, ꙗ҆́кѡ ѡ҆брати́вый грѣ́шника ѿ заблꙋжде́нїѧ пꙋтѝ є҆гѡ̀ спасе́тъ дꙋ́шꙋ ѿ сме́рти и҆ покры́етъ мно́жество грѣхѡ́въ.
Age nunc, divites, plorate ulu lantes in miseriis, quae adve nient vobis.
Divitiae vestrae putrefactae sunt, et vestimenta vestra a tineis comesta sunt,
aurum et argentum vestrum aeruginavit, et aerugo eorum in testimonium vobis erit et manducabit carnes vestras sicut ignis: thesaurizastis in novissimis diebus.
Ecce merces operariorum, qui messuerunt regiones vestras, quae fraudata est a vobis, clamat, et clamores eorum, qui messuerunt, in aures Domini Sabaoth introierunt.
Epulati estis super terram et in luxuriis fuistis, enutristis corda vestra in die occisionis.
Addixistis, occidistis iustum. Non resistit vobis.
Patientes igitur estote, fratres, usque ad adventum Domini. Ecce agricola exspectat pretiosum fructum terrae, patienter ferens, donec accipiat imbrem temporaneum et serotinum.
Patientes estote, et vos, confirmate corda vestra, quoniam adventus Domini appropinquavit.
Nolite ingemiscere, fratres, in alterutrum, ut non iudicemini; ecce iudex ante ianuam assistit.
Exemplum accipite, fratres, laboris et patientiae prophetas, qui locuti sunt in nomine Domini.
Ecce beatificamus eos, qui sustinuerunt; sufferentiam Iob audistis et finem Domini vidistis, quoniam misericors est Dominus et miserator.
Ante omnia autem, fratres mei, nolite iurare neque per caelum neque per terram, neque aliud quodcumque iuramentum; sit autem vestrum «Est» est, et «Non» non, uti non sub iudicio decidatis.
Tristatur aliquis vestrum? Oret. Aequo animo est? Psallat.
Infirmatur quis in vobis? Advocet presbyteros ecclesiae, et orent super eum, unguentes eum oleo in nomine Domini.
Et oratio fidei salvabit infirmum, et allevabit eum Dominus; et si peccata operatus fuerit, dimittentur ei.
Confitemini ergo alterutrum peccata et orate pro invicem, ut sanemini. Multum enim valet deprecatio iusti operans.
Elias homo erat similis nobis passibilis et oratione oravit, ut non plueret, et non pluit super terram annos tres et menses sex;
et rursum oravit, et caelum dedit pluviam, et terra germinavit fructum suum.
Fratres mei, si quis ex vobis erraverit a veritate, et converterit quis eum,
scire debet quoniam, qui converti fecerit peccatorem ab errore viae eius, salvabit animam suam a morte et operiet multitudinem peccatorum.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible