и҆ бы́сть во дни̑ і҆ѡакі́ма сы́на і҆ѡсі́и царѧ̀ і҆ꙋ́дина, да́же до первагѡна́десѧть лѣ́та седекі́и сы́на і҆ѡсі́и царѧ̀ і҆ꙋ́дина, да́же до плѣне́нїѧ і҆ерⷭ҇ли́мскагѡ въ мцⷭ҇ъ пѧ́тый.

И҆ бы́сть сло́во гдⷭ҇не ко мнѣ̀ гл҃ѧ:

пре́жде не́же мнѣ̀ созда́ти тѧ̀ во чре́вѣ, позна́хъ тѧ̀, и҆ пре́жде не́же и҆зы́ти тебѣ̀ и҆з̾ ложе́снъ, ѡ҆ст҃и́хъ тѧ̀, прⷪ҇ро́ка во ꙗ҆зы́ки поста́вихъ тѧ̀.

И҆ реко́хъ: ѽ, сы́й влⷣко гдⷭ҇и, сѐ, не вѣ́мъ глаго́лати, ꙗ҆́кѡ ѻ҆́трокъ а҆́зъ є҆́смь.

И҆ речѐ гдⷭ҇ь ко мнѣ̀: не глаго́ли, ꙗ҆́кѡ ѻ҆́трокъ а҆́зъ є҆́смь, и҆́бо ко всѣ̑мъ, къ ни̑мже послю́ тѧ, по́йдеши, и҆ всѧ̑, є҆ли̑ка повелю̀ тебѣ̀, возглаго́леши:

не ᲂу҆бо́йсѧ ѿ лица̀ и҆́хъ, ꙗ҆́кѡ съ тобо́ю а҆́зъ є҆́смь, є҆́же и҆зба́вити тѧ̀, гл҃етъ гдⷭ҇ь.

И҆ прострѐ гдⷭ҇ь рꙋ́кꙋ свою̀ ко мнѣ̀ и҆ прикоснꙋ́сѧ ᲂу҆стѡ́мъ мои̑мъ, и҆ речѐ гдⷭ҇ь ко мнѣ̀: сѐ, да́хъ словеса̀ моѧ̑ во ᲂу҆ста̀ твоѧ̑:

сѐ, поста́вихъ тѧ̀ дне́сь над̾ ꙗ҆зы̑ки и҆ над̾ ца́рствы, да и҆скорени́ши и҆ разори́ши, и҆ расточи́ши и҆ разрꙋши́ши, и҆ па́ки сози́ждеши и҆ насади́ши.

И҆ бы́сть сло́во гдⷭ҇не ко мнѣ̀ гл҃ѧ: что́ ты ви́диши, і҆еремі́е; И҆ реко́хъ: же́злъ ѻ҆рѣ́ховый (а҆́зъ ви́ждꙋ).

И҆ речѐ гдⷭ҇ь ко мнѣ̀: бла́гѡ ви́дѣлъ є҆сѝ, поне́же бдѣ́хъ а҆́зъ над̾ словесы̀ мои́ми, є҆́же сотвори́ти ѧ҆̀.

И҆ бы́сть сло́во гдⷭ҇не втори́цею ко мнѣ̀ гл҃ѧ: что́ ты ви́диши; И҆ реко́хъ: коно́бъ поджига́емый (а҆́зъ ви́ждꙋ) и҆ лицѐ є҆гѡ̀ ѿ лица̀ сѣ́вера.

И҆ речѐ гдⷭ҇ь ко мнѣ̀: ѿ лица̀ сѣ́вера возгорѧ́тсѧ ѕла̑ѧ на всѣ́хъ ѡ҆бита́ющихъ на землѝ,

занѐ сѐ, а҆́зъ созовꙋ̀ всѧ̑ ца̑рства зємна́ѧ ѿ сѣ́вера, речѐ гдⷭ҇ь: и҆ прїи́дꙋтъ и҆ поста́вѧтъ кі́йждо престо́лъ сво́й въ преддве́рїихъ вра́тъ і҆ерⷭ҇ли́мскихъ и҆ на всѣ́хъ стѣна́хъ ѡ҆́крестъ є҆гѡ̀ и҆ на всѣ́хъ градѣ́хъ і҆ꙋ́диныхъ:

и҆ возгл҃ю къ ни̑мъ съ сꙋдо́мъ ѡ҆ всѧ́цѣй ѕло́бѣ и҆́хъ, ка́кѡ ѡ҆ста́виша мѧ̀ и҆ пожро́ша богѡ́мъ чꙋжди̑мъ и҆ поклони́шасѧ дѣлѡ́мъ рꙋ́къ свои́хъ.

Ты́ же препоѧ́ши чрє́сла твоѧ̑, и҆ воста́ни и҆ глаго́ли къ ни̑мъ всѧ̑, є҆ли̑ка заповѣ́даю тебѣ̀: не ᲂу҆бо́йсѧ ѿ лица̀ и҆́хъ, нижѐ ᲂу҆страши́сѧ пред̾ ни́ми, ꙗ҆́кѡ съ тобо́ю є҆́смь, є҆́же и҆зба́вити тѧ̀, гл҃етъ гдⷭ҇ь:

сѐ, положи́хъ тѧ̀ дне́сь а҆́ки гра́дъ тве́рдъ и҆ въ сто́лпъ желѣ́зный, и҆ а҆́ки стѣ́нꙋ мѣ́дѧнꙋ, крѣ́пкꙋ всѣ̑мъ царє́мъ і҆ꙋ̑динымъ и҆ кнѧзє́мъ є҆гѡ̀, и҆ свѧще́нникѡмъ є҆гѡ̀ и҆ лю́демъ землѝ:

и҆ ра́товати бꙋ́дꙋтъ на тѧ̀ и҆ не премо́гꙋтъ тѧ̀, поне́же съ тобо́ю а҆́зъ є҆́смь, да и҆зба́влю тѧ̀, речѐ гдⷭ҇ь.

Сербский

Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту у земљи Венијаминовој,

Коме дође реч Господња у време Јосије сина Амоновог, цара Јудиног, тринаесте године царовања његовог,

И у време Јоакима сина Јосијиног, цара Јудиног, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијиног над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петог месеца.

И дође ми реч Господња говорећи:

Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те.

А ја рекох: Ох, Господе, Господе! Ево, не знам говорити, јер сам дете.

А Господ ми рече: Не говори: Дете сам; него иди куда те год пошаљем, и говори шта ти год кажем.

Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ.

И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: Ето, метнух речи своје у твоја уста.

Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.

После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов.

Тада ми рече Господ: Добро си видео, јер ћу настати око речи своје да је извршим.

Опет ми дође реч Господња другом говорећи: Шта видиш? И рекох: Видим лонац где ври, и предња му је страна према северу.

Тада ми рече Господ: Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље.

Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из северних царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој престо на вратима јерусалимским и око свих зидова његових и око свих градова Јудиних.

И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се делу руку својих.

Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.

Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове бронзане свој овој земљи, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу земаљском.

Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.

Греческий [Greek (NT Byz)]

І҆еремі́ѧ в переводе Греческий [Greek (NT Byz)] отсутствует

Еврейский

Языки

דִּבְרֵי יִרְמְיָהוּ בֶּן־חִלְקִיָּהוּ; מִן־הַכֹּהֲנִים אֲשֶׁר בַּעֲנָתוֹת, בְּאֶרֶץ בִּנְיָמִן׃

אֲשֶׁר הָיָה דְבַר־יְהוָה אֵלָיו, בִּימֵי יֹאשִׁיָּהוּ בֶן־אָמוֹן מֶלֶךְ יְהוּדָה; בִּשְׁלֹשׁ־עֶשְׂרֵה שָׁנָה לְמָלְכוֹ׃

וַיְהִי, בִּימֵי יְהוֹיָקִים בֶּן־יֹאשִׁיָּהוּ מֶלֶךְ יְהוּדָה, עַד־תֹּם עַשְׁתֵּי עֶשְׂרֵה שָׁנָה, לְצִדְקִיָּהוּ בֶן־יֹאשִׁיָּהוּ מֶלֶךְ יְהוּדָה; עַד־גְּלוֹת יְרוּשָׁלִַם בַּחֹדֶשׁ הַחֲמִישִׁי׃ ס

וַיְהִי דְבַר־יְהוָה אֵלַי לֵאמֹר׃

בְּטֶרֶם אֶצּוֹרְךָ (אֶצָּרְךָ) בַבֶּטֶן יְדַעְתִּיךָ, וּבְטֶרֶם תֵּצֵא מֵרֶחֶם הִקְדַּשְׁתִּיךָ; נָבִיא לַגּוֹיִם נְתַתִּיךָ׃

וָאֹמַר, אֲהָהּ אֲדֹנָי יְהוִֹה, הִנֵּה לֹא־יָדַעְתִּי דַּבֵּר; כִּי־נַעַר אָנֹכִי׃ פ

וַיֹּאמֶר יְהוָה אֵלַי, אַל־תֹּאמַר נַעַר אָנֹכִי; כִּי עַל־כָּל־אֲשֶׁר אֶשְׁלָחֲךָ תֵּלֵךְ, וְאֵת כָּל־אֲשֶׁר אֲצַוְּךָ תְּדַבֵּר׃

אַל־תִּירָא מִפְּנֵיהֶם; כִּי־אִתְּךָ אֲנִי לְהַצִּלֶךָ נְאֻם־יְהוָה׃

וַיִּשְׁלַח יְהוָה אֶת־יָדוֹ, וַיַּגַּע עַל־פִּי; וַיֹּאמֶר יְהוָה אֵלַי, הִנֵּה נָתַתִּי דְבָרַי בְּפִיךָ׃

רְאֵה הִפְקַדְתִּיךָ הַיּוֹם הַזֶּה, עַל־הַגּוֹיִם וְעַל־הַמַּמְלָכוֹת, לִנְתוֹשׁ וְלִנְתוֹץ וּלְהַאֲבִיד וְלַהֲרוֹס; לִבְנוֹת וְלִנְטוֹעַ׃ פ

וַיְהִי דְבַר־יְהוָה אֵלַי לֵאמֹר, מָה־אַתָּה רֹאֶה יִרְמְיָהוּ; וָאֹמַר מַקֵּל שָׁקֵד אֲנִי רֹאֶה׃

וַיֹּאמֶר יְהוָה אֵלַי הֵיטַבְתָּ לִרְאוֹת; כִּי־שֹׁקֵד אֲנִי עַל־דְּבָרִי לַעֲשֹׂתוֹ׃ פ

וַיְהִי דְבַר־יְהוָה אֵלַי שֵׁנִית לֵאמֹר, מָה אַתָּה רֹאֶה; וָאֹמַר, סִיר נָפוּחַ אֲנִי רֹאֶה, וּפָנָיו מִפְּנֵי צָפוֹנָה׃

וַיֹּאמֶר יְהוָה אֵלָי; מִצָּפוֹן תִּפָּתַח הָרָעָה, עַל כָּל־יֹשְׁבֵי הָאָרֶץ׃

כִּי הִנְנִי קֹרֵא, לְכָל־מִשְׁפְּחוֹת מַמְלְכוֹת צָפוֹנָה נְאֻם־יְהוָה; וּבָאוּ וְנָתְנוּ אִישׁ כִּסְאוֹ פֶּתַח שַׁעֲרֵי יְרוּשָׁלִַם, וְעַל כָּל־חוֹמֹתֶיהָ סָבִיב, וְעַל כָּל־עָרֵי יְהוּדָה׃

וְדִבַּרְתִּי מִשְׁפָּטַי אוֹתָם, עַל כָּל־רָעָתָם; אֲשֶׁר עֲזָבוּנִי, וַיְקַטְּרוּ לֵאלֹהִים אֲחֵרִים, וַיִּשְׁתַּחֲווּ לְמַעֲשֵׂי יְדֵיהֶם׃

וְאַתָּה תֶּאְזֹר מָתְנֶיךָ, וְקַמְתָּ וְדִבַּרְתָּ אֲלֵיהֶם, אֵת כָּל־אֲשֶׁר אָנֹכִי אֲצַוֶּךָּ; אַל־תֵּחַת מִפְּנֵיהֶם, פֶּן־אֲחִתְּךָ לִפְנֵיהֶם׃

וַאֲנִי הִנֵּה נְתַתִּיךָ הַיּוֹם, לְעִיר מִבְצָר וּלְעַמּוּד בַּרְזֶל וּלְחֹמוֹת נְחֹשֶׁת עַל־כָּל־הָאָרֶץ; לְמַלְכֵי יְהוּדָה לְשָׂרֶיהָ, לְכֹהֲנֶיהָ וּלְעַם הָאָרֶץ׃

וְנִלְחֲמוּ אֵלֶיךָ וְלֹא־יוּכְלוּ לָךְ; כִּי־אִתְּךָ אֲנִי נְאֻם־יְהוָה לְהַצִּילֶךָ׃ פ