Скрыть
20:3
20:6
20:8
20:10
20:13
20:15
20:17
Церковнославянский (рус)
И услы́ша пасхо́ръ сы́нъ Емме́ровъ свяще́н­никъ, и́же поста́вленъ бѣ́ нача́лникъ въ дому́ Госпо́дни, иеремі́ю проро́че­ст­ву­ю­ща словеса́ сiя́:
и уда́ри пасхо́ръ иеремі́ю проро́ка и вве́рже его́ въ кла́ду, я́же бѣ́ во вратѣ́хъ Венiами́нихъ вы́шнихъ въ дому́ Госпо́дни.
Бы́в­шу же у́тру, изведе́ пасхо́ръ иеремі́ю от­ кла́ды. И рече́ къ нему́ Иеремі́а: не пасхо́ръ нарече́ [Госпо́дь] и́мя твое́, но пресе́лника от­всю́ду.
Поне́же сiя́ глаго́летъ Госпо́дь: се́, а́зъ да́мъ тя́ въ преселе́нiе и всѣ́хъ друго́въ тво­и́хъ: и паду́тъ мече́мъ вра́гъ сво­и́хъ, и о́чи тво­и́ у́зрятъ, и тебе́ и всего́ Иу́ду да́мъ въ ру́ки царя́ Вавило́нска, и преведу́тъ и́хъ въ Вавило́нъ и побiю́тъ и́хъ мечьми́.
И да́мъ всю́ си́лу гра́да сего́ и вся́ труды́ его́ и вся́ сокро́вища царя́ Иу́дина да́мъ въ ру́ки враго́въ его́, и расхи́тятъ и́хъ и во́змутъ и от­веду́тъ въ Вавило́нъ.
Ты́ же, пасхо́ръ, и вси́ обита́телiе до́му тво­его́, отъи́дете во плѣне́нiе, и въ Вавило́нъ прiи́деши и та́мо у́мреши, та́мо же и погребе́шися ты́ и вси́ дру́зiе тво­и́, и́мже проро́че­с­т­вовалъ еси́ лжу́.
Прельсти́лъ мя́ еси́, Го́споди, и прельще́нъ е́смь, крѣплѣ́йшiй мене́ еси́ и превоз­мо́глъ еси́: бы́хъ въ посмѣ́хъ ве́сь де́нь, вси́ руга́ют­ся мнѣ́.
Поне́же го́рькимъ сло́вомъ мо­и́мъ посмѣю́ся, от­верже́нiе и бѣ́дность наведу́, я́ко бы́сть въ поноше́нiе мнѣ́ сло́во Госпо́дне и въ посмѣ́хъ ве́сь де́нь.
И реко́хъ: не воспомяну́ и́мене Госпо́дня, ниже́ воз­глаго́лю ктому́ во и́мя его́. И бы́сть въ се́рдцы мо­е́мъ я́ко о́гнь горя́щь, паля́щь въ косте́хъ мо­и́хъ, и разслабѣ́хъ от­всю́ду, и не могу́ носи́ти:
слы́шахъ бо досади́тел­ст­ва мно́гихъ собра́в­шихся о́крестъ: напади́те, напади́мъ на́нь, вси́ му́жiе дру́зiе его́: наблюда́йте помышле́нiе его́, а́ще [ка́ко] прельсти́т­ся, и премо́жемъ на́нь и сотвори́мъ от­мще́нiе на́­ше ему́.
Госпо́дь же со мно́ю е́сть я́ко боре́цъ крѣ́пкiй: сего́ ра́ди погна́ша и уразумѣ́ти не мого́ша: постыдѣ́шася зѣло́, я́ко не разумѣ́ша безче́стiя сво­его́, е́же во вѣ́къ не забве́но бу́детъ.
И ты́, Го́споди си́лъ, искуша́яй пра́ведная, вѣ́даяй утро́бы и сердца́, [молю́тися,] да ви́жду мще́нiе твое́ на ни́хъ, тебѣ́ бо от­кры́хъ прю́ мою́.
По́йте Го́споду, хвали́те Го́спода, я́ко изба́ви ду́шу убо́гаго от­ руки́ лука́выхъ.
Про́клятъ де́нь, въ о́ньже роди́хся: де́нь, въ о́ньже породи́ мя ма́ти моя́, да не бу́детъ благослове́нъ.
Про́клятъ му́жъ, и́же воз­вѣсти́ отцу́ мо­ему́, рекі́й: роди́ся тебѣ́ о́трокъ му́жескъ, и я́ко ра́достiю воз­весели́ его́.
Да бу́детъ человѣ́къ то́й я́коже гра́ди, я́же преврати́ Госпо́дь я́ростiю и не раска́яся: да слы́шитъ во́пль зау́тра и рыда́нiе во вре́мя полу́ден­но­е:
я́ко не уби́лъ мене́ въ ложесна́хъ ма́тере, и была́ бы мнѣ́ ма́ти моя́ гро́бъ мо́й и ложесна́ зача́тiя вѣ́чнаго.
Вску́ю изыдо́хъ изъ ложе́снъ, да ви́жду труды́ и болѣ́зни, и сконча́шася въ постыдѣ́нiи дні́е мо­и́?
Синодальный
1 Пасхор посадил Иеремию на день в колоду. Пророчество Иеремии против него. 7 Слово Господне «было в сердце моем, как бы горящий огонь». 14 «Проклят день, в который я родился».
Когда Пасхор, сын Еммеров, священник, он же и надзиратель в доме Господнем, услышал, что Иеремия пророчески произнес слова сии,
то ударил Пасхор Иеремию пророка и посадил его в колоду, которая была у верхних ворот Вениаминовых при доме Господнем.
Но на другой день Пасхор выпустил Иеремию из колоды, и Иеремия сказал ему: не «Пасхор»* нарек Господь имя тебе, но «Магор Миссавив»**. //*Мир вокруг. /**Ужас вокруг.
Ибо так говорит Господь: вот, Я сделаю тебя ужасом для тебя самого и для всех друзей твоих, и падут они от меча врагов своих, и твои глаза увидят это. И всего Иуду предам в руки царя Вавилонского, и отведет их в Вавилон и поразит их мечом.
И предам все богатство этого города и все стяжание его, и все драгоценности его; и все сокровища царей Иудейских отдам в руки врагов их, и разграбят их и возьмут, и отправят их в Вавилон.
И ты, Пасхор, и все живущие в доме твоем, пойдете в плен; и придешь в Вавилон, и там умрешь, и там будешь похоронен, ты и все друзья твои, которым ты пророчествовал ложно.
Ты влек меня, Господи, – и я увлечен; Ты сильнее меня – и превозмог, и я каждый день в посмеянии, всякий издевается надо мною.
Ибо лишь только начну говорить я, – кричу о насилии, вопию о разорении, потому что слово Господне обратилось в поношение мне и в повседневное посмеяние.
И подумал я: «не буду я напоминать о Нем и не буду более говорить во имя Его»; но было в сердце моем, как бы горящий огонь, заключенный в костях моих, и я истомился, удерживая его, и не мог.
Ибо я слышал толки многих: угрозы вокруг; «заявите, говорили они, и мы сделаем донос». Все, жившие со мною в мире, сторожат за мною, не споткнусь ли я: «может быть, говорят, он попадется, и мы одолеем его и отмстим ему».
Но со мною Господь, как сильный ратоборец; поэтому гонители мои споткнутся и не одолеют; сильно посрамятся, потому что поступали неразумно; посрамление будет вечное, никогда не забудется.
Господи сил! Ты испытываешь праведного и видишь внутренность и сердце. Да увижу я мщение Твое над ними, ибо Тебе вверил я дело мое.
Пойте Господу, хвалите Господа, ибо Он спасает душу бедного от руки злодеев. –
Проклят день, в который я родился! день, в который родила меня мать моя, да не будет благословен!
Проклят человек, который принес весть отцу моему и сказал: «у тебя родился сын», и тем очень обрадовал его.
И да будет с тем человеком, что с городами, которые разрушил Господь и не пожалел; да слышит он утром вопль и в полдень рыдание
за то, что он не убил меня в самой утробе – так, чтобы мать моя была мне гробом, и чрево ее оставалось вечно беременным.
Для чего вышел я из утробы, чтобы видеть труды и скорби, и чтобы дни мои исчезали в бесславии?
Сербский
А Пасхор син Имиров, свештеник, који беше старешина у дому Господњем, чу Јеремију где пророкује те речи.
И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовим уз дом Господњи.
А сутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти наде име не Пасхор него Магор-Мисавив.
Јер овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на те страх, на тебе и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видети, и свега ћу Јуду дати у руке цару вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем.
И даћу све богатство тог града и сав труд његов и све што има драгоцено, и све благо царева Јудиних даћу непријатељима њиховим у руке, и разграбиће и узети и однети у Вавилон.
И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и онде ћеш умрети и онде ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно.
Наговарао си ме, Господе, и дадох се наговорити; био си јачи од мене и надвладао си ме; на подсмех сам сваки дан, свак ми се подсмева.
Јер од кад говорим, вапим, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је реч Господња на поругу и на подсмех сваки дан.
И рекох: Нећу Га више помињати, нити ћу више говорити у име Његово; али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више.
Јер чујем поруге од многих, страх од свуда: Прокажите да прокажемо; сви који беху у миру са мном, вребају да посрнем: Да ако се превари, те ћемо га надвладати и осветићемо му се.
Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме гоне спотакнуће се и неће надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, срамота вечна неће се заборавити.
Зато, Господе над војскама, који кушаш праведника, који видиш бубреге и срце, дај да видим Твоју освету на њима, јер Теби казах парбу своју.
Певајте Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке.
Проклет да је дан у који се родих! Дан, у који ме роди мати моја, да није благословен!
Проклет да је човек који јави оцу мом и врло га обрадова говорећи: Роди ти се син.
И тај човек да би био као градови које Господ затре и не би Му жао! Нека слуша вику ујутру и вриску у подне,
Што ме не усмрти у утроби материној да би ми мати моја била гроб, и утроба њена да би остала до века трудна.
Зашто изиђох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?
El sacerdote Pasur hijo de Imer, que presidía como principal en la casa de Jehová, oyó a Jeremías profetizar estas palabras.
Entonces Pasur hizo azotar al profeta Jeremías y lo puso en el cepo que estaba en la puerta superior de Benjamín, la cual conducía a la casa de Jehová.
Al día siguiente, Pasur sacó a Jeremías del cepo. Le dijo entonces Jeremías: «Jehová no ha llamado tu nombre Pasur, sino Magor-misabib.
Y así ha dicho Jehová: “He aquí, yo haré que seas un terror para ti mismo y para todos los que bien te quieren. Caerán por la espada de sus enemigos, y tus ojos lo verán. A todo Judá entregaré en manos del rey de Babilonia, que los llevará cautivos a Babilonia y los matará a espada.
Entregaré asimismo toda la riqueza de esta ciudad, todo su trabajo y todas sus cosas preciosas. Entregaré todos los tesoros de los reyes de Judá en manos de sus enemigos, que los saquearán, los tomarán y los llevarán a Babilonia.
Y tú, Pasur, y todos los que habitan en tu casa iréis cautivos. Entrarás en Babilonia y allí morirás. Allí serás enterrado, tú y todos los que bien te quieren, a los cuales has profetizado con mentira.”»

¡Me sedujiste, Jehová,
y me dejé seducir!
¡Más fuerte fuiste que yo, y me venciste!
¡Cada día he sido escarnecido,
cada cual se burla de mí!
Cuantas veces hablo, doy voces, grito:
«¡Violencia y destrucción!»,
porque la palabra de Jehová
me ha sido para afrenta y escarnio cada día.
Por eso dije: «¡No me acordaré más de él
ni hablaré más en su nombre!»
No obstante, había en mi corazón
como un fuego ardiente metido en mis huesos.
Traté de resistirlo, pero no pude.
He oído lo que muchos murmuran:
«¡Terror por todas partes!
¡Denunciadlo, denunciémoslo!»
Todos mis amigos esperaban que claudicara.
Decían: «¡Quizá se engañe,
y prevaleceremos contra él
y tomaremos de él nuestra venganza!»
Mas Jehová está conmigo
como un poderoso gigante;
por tanto, los que me persiguen tropezarán
y no prevalecerán;
serán avergonzados en gran manera, porque no prosperarán;
tendrán perpetua confusión, que jamás será olvidada.
Jehová de los ejércitos,
que pruebas a los justos,
que ves los pensamientos y el corazón,
¡vea yo tu venganza de ellos,
porque a ti he encomendado mi causa!
¡Cantad a Jehová, alabad a Jehová,
porque ha librado la vida del pobre de mano de los malignos!
¡Maldito el día en que nací!
¡Que no sea bendecido el día en que mi madre me dio a luz!
¡Maldito el hombre que dio la noticia a mi padre, diciendo:
«Un hijo varón te ha nacido»,
causándole gran alegría!
Sea tal hombre como las ciudades
que asoló Jehová sin volverse atrás de ello;
que oiga gritos por la mañana
y voces a mediodía,
porque no me mató en el vientre.
Mi madre entonces hubiera sido mi sepulcro,
pues su vientre habría quedado embarazado para siempre.
¿Para qué salí del vientre?
¿Para ver trabajo y dolor,
y que mis días se gastaran en afrenta?
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible