Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
27:1
27:4
27:8
27:10
27:11
27:12
27:17
27:18
27:20
см.:4Цар.24:12;
27:21
Въ нача́лѣ ца́рства Иоаки́ма сы́на Иосі́ина, царя́ Иу́дина, бы́сть сло́во сiе́ ко иеремі́и от Го́спода глаго́ля:
та́ко рече́ Госпо́дь: сотвори́ себѣ́ у́зы и кла́ды и возложи́ на вы́ю свою́,
и да по́слеши я́ ко царю́ Идуме́йску и ко царю́ Моа́вску и ко царю́ сыно́въ Аммо́нихъ, и ко царю́ ти́рску и ко царю́ Сидо́нску, въ руку́ посло́въ и́хъ иду́щихъ срѣ́тенiемъ свои́мъ во Иерусали́мъ ко седекі́и царю́ Иу́дину,
и завѣща́й и́мъ ко господе́мъ и́хъ рещи́: та́ко рече́ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ: та́ко рцы́те ко господе́мъ свои́мъ:
а́зъ сотвори́хъ зе́млю и человѣ́ка и скоты́, я́же на лицы́ земли́, крѣ́постiю мое́ю вели́кою и мы́шцею мое́ю высо́кою, и да́мъ ю́, ему́же бу́детъ уго́дно предъ очи́ма мои́ма.
И ны́нѣ а́зъ да́хъ всю́ зе́млю сiю́ въ ру́цѣ Навуходоно́сору царю́ Вавило́нску, да ему́ рабо́таютъ, и звѣ́ри се́лныя да́хъ дѣ́лати ему́:
и послу́жатъ ему́ вси́ язы́цы и сы́ну его́ и сы́ну сы́на его́, до́ндеже прiи́детъ вре́мя земли́ его́ и его́ самого́, и послу́жатъ ему́ мно́зи наро́ди и ца́рiе вели́цы:
страна́ же и ца́рство, ели́цы а́ще не порабо́таютъ царю́ Вавило́нску и ели́цы не вдѣ́жутъ вы́и своея́ въ яре́мъ царя́ Вавило́нска, мече́мъ и гла́домъ посѣщу́ и́хъ, рече́ Госпо́дь, до́ндеже сконча́ются въ руцѣ́ его́.
Вы́ же не слу́шайте лжепроро́къ ва́шихъ и волхву́ющихъ ва́мъ и ви́дящихъ со́нiя ва́мъ, ни чарова́нiй ва́шихъ, ни обая́телей ва́шихъ глаго́лющихъ: не послу́жите царю́ Вавило́нскому:
я́ко лжу́ прорица́ютъ ті́и ва́мъ, е́же бы удали́тися ва́мъ от земли́ ва́шея, изве́ргнути ва́съ и е́же поги́бнути ва́мъ.
Страна́ же, я́же скло́нитъ вы́ю свою́ подъ яре́мъ царя́ Вавило́нска и послу́житъ ему́, оста́влю ю́ на земли́ свое́й, глаго́летъ Госпо́дь: и ора́ти бу́детъ ю́ и всели́тся на не́й.
И ко седекі́и царю́ Иу́дину глаго́лахъ по всѣ́мъ словесе́мъ си́мъ, глаго́ля: склони́те вы́и ва́шя подъ и́го царя́ Вавило́нска и служи́те ему́ и лю́демъ его́, и жи́ви бу́дете:
почто́ умира́ете, ты́ и лю́дiе твои́, мече́мъ и гла́домъ и мо́ромъ, я́коже рече́ Госпо́дь ко страна́мъ, не хотѣ́вшымъ служи́ти царю́ Вавило́нску?
не послу́шайте сло́въ проро́ковъ глаго́лющихъ ва́мъ: не послу́жите царю́ Вавило́нску:
я́ко непра́ведно ті́и прорица́ютъ ва́мъ: я́ко не посла́хъ и́хъ, рече́ Госпо́дь, ті́и же прорица́ютъ и́менемъ мои́мъ о непра́вдѣ, е́же бы погуби́ти ва́съ, и поги́бнете вы́ и проро́цы ва́ши, прорица́ющiи ва́мъ о непра́вдѣ ло́жная.
Ва́мъ и всѣ́мъ лю́демъ си́мъ и жерце́мъ глаго́лахъ, рекі́й: та́ко рече́ Госпо́дь: не слу́шайте слове́съ проро́ческихъ, прорица́ющихъ ва́мъ лжу́ и глаго́лющихъ: се́, сосу́ди до́му Госпо́дня возвратя́тся от Вавило́на ны́нѣ вско́рѣ: я́ко лжу́ прорица́ютъ ва́мъ,
не послу́шайте и́хъ, но служи́те царю́ Вавило́нскому, да жи́ви бу́дете. Вску́ю даете́ гра́дъ се́й въ запустѣ́нiе?
А́ще су́ть проро́цы и е́сть сло́во Госпо́дне въ ни́хъ, да предста́нутъ Го́споду Вседержи́телю, да не оти́дутъ сосу́ди, оста́вшiися въ дому́ Госпо́дни и въ дому́ царя́ Иу́дина и во Иерусали́мѣ, въ Вавило́нъ.
Та́ко бо глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель о столпѣ́хъ и о умыва́лницѣ, и о подста́вахъ и о про́чихъ сосу́дѣхъ оста́вшихся во гра́дѣ се́мъ,
и́хже не взя́ Навуходоно́соръ ца́рь Вавило́нскiй, егда́ пресели́ Иехоні́ю сы́на Иоаки́мова, царя́ Иу́дина, изъ Иерусали́ма въ Вавило́нъ, и вся́ старѣ́йшины Иу́дины и Иерусали́мли.
Та́ко бо глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель Бо́гъ Изра́илевъ о сосу́дѣхъ оста́вшихся въ дому́ Госпо́дни и въ дому́ царя́ Иу́дина и во Иерусали́мѣ:
въ Вавило́нъ принесу́тся и та́мо бу́дутъ да́же до дне́ посѣще́нiя своего́, глаго́летъ Госпо́дь: и повелю́ принести́ я́ и возврати́ти на мѣ́сто сiе́.
34:2οὕτως εἶπεν κύριος ποίησον δεσμοὺς καὶ κλοιοὺς καὶ περίθου περὶ τὸν τράχηλόν σου
34:3καὶ ἀποστελεῖς αὐτοὺς πρὸς βασιλέα Ιδουμαίας καὶ πρὸς βασιλέα Μωαβ καὶ πρὸς βασιλέα υἱῶν Αμμων καὶ πρὸς βασιλέα Τύρου καὶ πρὸς βασιλέα Σιδῶνος ἐν χερσὶν ἀγγέλων αὐτῶν τῶν ἐρχομένων εἰς ἀπάντησιν αὐτῶν εἰς Ιερουσαλημ πρὸς Σεδεκιαν βασιλέα Ιουδα
34:4καὶ συντάξεις αὐτοῖς πρὸς τοὺς κυρίους αὐτῶν εἰπεῖν οὕτως εἶπεν κύριος ὁ θεὸς Ισραηλ οὕτως ἐρεῖτε πρὸς τοὺς κυρίους ὑμῶν
34:5ὅτι ἐγὼ ἐποίησα τὴν γῆν ἐν τῇ ἰσχύι μου τῇ μεγάλῃ καὶ ἐν τῷ ἐπιχείρῳ μου τῷ ὑψηλῷ καὶ δώσω αὐτὴν ᾧ ἐὰν δόξῃ ἐν ὀφθαλμοῖς μου
34:6ἔδωκα τὴν γῆν τῷ Ναβουχοδονοσορ βασιλεῖ Βαβυλῶνος δουλεύειν αὐτῷ καὶ τὰ θηρία τοῦ ἀγροῦ ἐργάζεσθαι αὐτῷ
34:8καὶ τὸ ἔθνος καὶ ἡ βασιλεία ὅσοι ἐὰν μὴ ἐμβάλωσιν τὸν τράχηλον αὐτῶν ὑπὸ τὸν ζυγὸν βασιλέως Βαβυλῶνος ἐν μαχαίρᾳ καὶ ἐν λιμῷ ἐπισκέψομαι αὐτούς εἶπεν κύριος ἕως ἐκλίπωσιν ἐν χειρὶ αὐτοῦ
34:9καὶ ὑμεῖς μὴ ἀκούετε τῶν ψευδοπροφητῶν ὑμῶν καὶ τῶν μαντευομένων ὑμῖν καὶ τῶν ἐνυπνιαζομένων ὑμῖν καὶ τῶν οἰωνισμάτων ὑμῶν καὶ τῶν φαρμακῶν ὑμῶν τῶν λεγόντων οὐ μὴ ἐργάσησθε τῷ βασιλεῖ Βαβυλῶνος
34:10ὅτι ψευδῆ αὐτοὶ προφητεύουσιν ὑμῖν πρὸς τὸ μακρῦναι ὑμᾶς ἀπὸ τῆς γῆς ὑμῶν
34:11καὶ τὸ ἔθνος ὃ ἐὰν εἰσαγάγῃ τὸν τράχηλον αὐτοῦ ὑπὸ τὸν ζυγὸν βασιλέως Βαβυλῶνος καὶ ἐργάσηται αὐτῷ καὶ καταλείψω αὐτὸν ἐπὶ τῆς γῆς αὐτοῦ καὶ ἐργᾶται αὐτῷ καὶ ἐνοικήσει ἐν αὐτῇ
34:12καὶ πρὸς Σεδεκιαν βασιλέα Ιουδα ἐλάλησα κατὰ πάντας τοὺς λόγους τούτους λέγων εἰσαγάγετε τὸν τράχηλον ὑμῶν
34:14καὶ ἐργάσασθε τῷ βασιλεῖ Βαβυλῶνος ὅτι ἄδικα αὐτοὶ προφητεύουσιν ὑμῖν
34:15ὅτι οὐκ ἀπέστειλα αὐτούς φησὶν κύριος καὶ προφητεύουσιν τῷ ὀνόματί μου ἐπ᾿ ἀδίκῳ πρὸς τὸ ἀπολέσαι ὑμᾶς καὶ ἀπολεῖσθε ὑμεῖς καὶ οἱ προφῆται ὑμῶν οἱ προφητεύοντες ὑμῖν ἐπ᾿ ἀδίκῳ ψευδῆ
34:16ὑμῖν καὶ παντὶ τῷ λαῷ τούτῳ καὶ τοῖς ἱερεῦσιν ἐλάλησα λέγων οὕτως εἶπεν κύριος μὴ ἀκούετε τῶν λόγων τῶν προφητῶν τῶν προφητευόντων ὑμῖν λεγόντων ἰδοὺ σκεύη οἴκου κυρίου ἐπιστρέψει ἐκ Βαβυλῶνος ὅτι ἄδικα αὐτοὶ προφητεύουσιν ὑμῖν οὐκ ἀπέστειλα αὐτούς
34:18εἰ προφῆταί εἰσιν καὶ εἰ ἔστιν λόγος κυρίου ἐν αὐτοῖς ἀπαντησάτωσάν μοι
34:19ὅτι οὕτως εἶπεν κύριος καὶ τῶν ἐπιλοίπων σκευῶν
34:20ὧν οὐκ ἔλαβεν βασιλεὺς Βαβυλῶνος ὅτε ἀπῴκισεν τὸν Ιεχονιαν ἐξ Ιερουσαλημ
34:22εἰς Βαβυλῶνα εἰσελεύσεται λέγει κύριος
Au commencement du règne de Jojakim, fils de Josias, roi de Juda, cette parole fut adressée à Jérémie de la part de l'Éternel, en ces mots:
Ainsi m'a parlé l'Éternel: Fais-toi des liens et des jougs, et mets-les sur ton cou.
Envoie-les au roi d'Édom, au roi de Moab, au roi des enfants d'Ammon, au roi de Tyr et au roi de Sidon, par les envoyés qui sont venus à Jérusalem auprès de Sédécias, roi de Juda,
et à qui tu donneras mes ordres pour leurs maîtres, en disant: Ainsi parle l'Éternel des armées, le Dieu d'Israël: Voici ce que vous direz à vos maîtres:
C'est moi qui ai fait la terre, les hommes et les animaux qui sont sur la terre, par ma grande puissance et par mon bras étendu, et je donne la terre à qui cela me plaît.
Maintenant je livre tous ces pays entre les mains de Nebucadnetsar, roi de Babylone, mon serviteur; je lui donne aussi les animaux des champs, pour qu'ils lui soient assujettis.
Toutes les nations lui seront soumises, à lui, à son fils, et au fils de son fils, jusqu'à ce que le temps de son pays arrive, et que des nations puissantes et de grands rois l'asservissent.
Si une nation, si un royaume ne se soumet pas à lui, à Nebucadnetsar, roi de Babylone, et ne livre pas son cou au joug du roi de Babylone, je châtierai cette nation par l'épée, par la famine et par la peste, dit l'Éternel, jusqu'à ce que je l'aie anéantie par sa main.
Et vous, n'écoutez pas vos prophètes, vos devins, vos songeurs, vos astrologues, vos magiciens, qui vous disent: Vous ne serez point asservis au roi de Babylone!
Car c'est le mensonge qu'ils vous prophétisent, afin que vous soyez éloignés de votre pays, afin que je vous chasse et que vous périssiez.
Mais la nation qui pliera son cou sous le joug du roi de Babylone, et qui lui sera soumise, je la laisserai dans son pays, dit l'Éternel, pour qu'elle le cultive et qu'elle y demeure.
J'ai dit entièrement les mêmes choses à Sédécias, roi de Juda: Pliez votre cou sous le joug du roi de Babylone, soumettez-vous à lui et à son peuple, et vous vivrez.
Pourquoi mourriez-vous, toi et ton peuple, par l'épée, par la famine et par la peste, comme l'Éternel l'a prononcé sur la nation qui ne se soumettra pas au roi de Babylone?
N'écoutez pas les paroles des prophètes qui vous disent: Vous ne serez point asservis au roi de Babylone! Car c'est le mensonge qu'ils vous prophétisent.
Je ne les ai point envoyés, dit l'Éternel, et ils prophétisent le mensonge en mon nom, afin que je vous chasse et que vous périssiez, vous et les prophètes qui vous prophétisent.
J'ai dit aux sacrificateurs et à tout ce peuple: Ainsi parle l'Éternel: N'écoutez pas les paroles de vos prophètes qui vous prophétisent, disant: Voici, les ustensiles de la maison de l'Éternel seront bientôt rapportés de Babylone! Car c'est le mensonge qu'ils vous prophétisent.
Ne les écoutez pas, soumettez-vous au roi de Babylone, et vous vivrez. Pourquoi cette ville deviendrait-elle une ruine?
S'ils sont prophètes et si la parole de l'Éternel est avec eux, qu'ils intercèdent auprès de l'Éternel des armées pour que les ustensiles qui restent dans la maison de l'Éternel, dans la maison du roi de Juda, et dans Jérusalem, ne s'en aillent point à Babylone.
Car ainsi parle l'Éternel des armées au sujet des colonnes, de la mer, des bases, et des autres ustensiles qui sont restés dans cette ville,
qui n'ont pas été enlevés par Nebucadnetsar, roi de Babylone, lorsqu'il emmena captifs de Jérusalem à Babylone Jeconia, fils de Jojakim, roi de Juda, et tous les grands de Juda et de Jérusalem,
ainsi parle l'Éternel des armées, le Dieu d'Israël, au sujet des ustensiles qui restent dans la maison de l'Éternel, dans la maison du roi de Juda, et dans Jérusalem:
Ils seront emportés à Babylone, et ils y resteront jusqu'au jour où je les chercherai, dit l'Éternel, où je les ferai remonter et revenir dans ce lieu.
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
1 Повеление всем народам стать под ярмо Навуходоносора. 12 Предупреждение Иуде, чтобы подчиниться Навуходоносору.
В начале царствования Иоакима*, сына Иосии, царя Иудейского, было слово сие к Иеремии от Господа: //*Седекии.
так сказал мне Господь: сделай себе узы и ярмо и возложи их себе на выю;
и пошли такие же к царю Идумейскому, и к царю Моавитскому, и к царю сыновей Аммоновых, и к царю Тира, и к царю Сидона, через послов, пришедших в Иерусалим к Седекии, царю Иудейскому;
и накажи им сказать государям их: так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев: так скажите государям вашим:
Я сотворил землю, человека и животных, которые на лице земли, великим могуществом Моим и простертою мышцею Моею, и отдал ее, кому Мне благоугодно было.
И ныне Я отдаю все земли сии в руку Навуходоносора, царя Вавилонского, раба Моего, и даже зверей полевых отдаю ему на служение.
И все народы будут служить ему и сыну его и сыну сына его, доколе не придет время и его земле и ему самому; и будут служить ему народы многие и цари великие.
И если какой народ и царство не захочет служить ему, Навуходоносору, царю Вавилонскому, и не подклонит выи своей под ярмо царя Вавилонского, – этот народ Я накажу мечом, голодом и моровою язвою, говорит Господь, доколе не истреблю их рукою его.
И вы не слушайте своих пророков и своих гадателей, и своих сновидцев, и своих волшебников, и своих звездочетов, которые говорят вам: «не будете служить царю Вавилонскому».
Ибо они пророчествуют вам ложь, чтобы удалить вас из земли вашей, и чтобы Я изгнал вас и вы погибли.
Народ же, который подклонит выю свою под ярмо царя Вавилонского и станет служить ему, Я оставлю на земле своей, говорит Господь, и он будет возделывать ее и жить на ней.
И Седекии, царю Иудейскому, я говорил всеми сими словами и сказал: подклоните выю свою под ярмо царя Вавилонского и служите ему и народу его, и будете живы.
Зачем умирать тебе и народу твоему от меча, голода и моровой язвы, как изрек Господь о том народе, который не будет служить царю Вавилонскому?
И не слушайте слов пророков, которые говорят вам: «не будете служить царю Вавилонскому»; ибо они пророчествуют вам ложь.
Я не посылал их, говорит Господь; и они ложно пророчествуют именем Моим, чтоб Я изгнал вас и чтобы вы погибли, – вы и пророки ваши, пророчествующие вам.
И священникам и всему народу сему я говорил: так говорит Господь: не слушайте слов пророков ваших, которые пророчествуют вам и говорят: «вот, скоро возвращены будут из Вавилона сосуды дома Господня»; ибо они пророчествуют вам ложь.
Не слушайте их, служите царю Вавилонскому и живите; зачем доводить город сей до опустошения?
А если они пророки, и если у них есть слово Господне, то пусть ходатайствуют пред Господом Саваофом, чтобы сосуды, остающиеся в доме Господнем и в доме царя Иудейского и в Иерусалиме, не перешли в Вавилон.
Ибо так говорит Господь Саваоф о столбах и о медном море и о подножиях и о прочих вещах, оставшихся в этом городе,
которых Навуходоносор, царь Вавилонский, не взял, когда Иехонию, сына Иоакима, царя Иудейского, и всех знатных Иудеев и Иерусалимлян вывел из Иерусалима в Вавилон,
ибо так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев, о сосудах, оставшихся в доме Господнем и в доме царя Иудейского и в Иерусалиме:
они будут отнесены в Вавилон и там останутся до того дня, когда Я посещу их, говорит Господь, и выведу их и возвращу их на место сие.