Скрыть
36:1
36:5
36:6
36:8
36:9
36:11
36:12
36:13
36:14
36:15
36:16
36:17
36:18
36:19
36:20
36:21
36:22
36:24
36:25
36:26
36:27
36:28
36:31
36:32
Церковнославянский (рус)
И бы́сть въ лѣ́то четве́ртое Иоаки́ма, сы́на Иосі́ина, царя́ Иу́дина, бы́сть сло́во Госпо́дне ко иеремі́и глаго́ля:
воз­ми́ себѣ́ сви́токъ кни́жный и напиши́ въ не́мъ вся́ словеса́, я́же соглаго́лахъ къ тебѣ́ на Изра́иля и на Иу́ду и на вся́ язы́ки, от­ него́же дне́ глаго́лахъ къ тебѣ́, от­ дне́ Иосі́и царя́ Иу́дина и до сего́ дне́:
не́гли услы́шитъ до́мъ Иу́динъ вся́ зла́я, я́же а́зъ помышля́ю сотвори́ти и́мъ, да от­вратя́т­ся от­ пути́ сво­его́ зла́го, и ми́лостивъ бу́ду непра́вдамъ и́хъ и грѣхо́мъ и́хъ.
И при­­зва́ Иеремі́а Вару́ха, сы́на нирі́ина: и вписа́ Вару́хъ от­ у́стъ иеремі́иныхъ вся́ словеса́ Госпо́дня, я́же соглаго́ла къ нему́, во сви́токъ кни́жный.
И заповѣ́да Иеремі́а Вару́ху глаго́ля: мене́ стрегу́тъ, и не могу́ вни́ти въ до́мъ Госпо́день,
ты́ у́бо вни́ди и прочти́ во сви́тцѣ се́мъ, въ не́мже написа́лъ еси́ от­ у́стъ мо­и́хъ словеса́ Госпо́дня, во у́шы люді́й въ дому́ Госпо́дни въ де́нь поста́ и во у́шы всему́ до́му Иу́дину, при­­ходя́щымъ от­ градо́въ сво­и́хъ, да прочте́ши и́мъ:
не́гли паде́тъ моли́тва и́хъ предъ лице́мъ Госпо́днимъ, и от­вратя́т­ся от­ пути́ сво­его́ зла́го: я́ко вели́ка я́рость и гнѣ́въ Госпо́день, его́же соглаго́ла на лю́ди сiя́.
И сотвори́ Вару́хъ сы́нъ нирі́инъ по всему́, ели́ка заповѣ́да ему́ Иеремі́а проро́къ прочести́ во кни́зѣ словеса́ Госпо́дня въ дому́ Госпо́дни.
И бы́сть въ пя́тое лѣ́то Иоаки́ма царя́ Иу́дина, въ девя́тый ме́сяцъ, заповѣ́даша по́стъ предъ лице́мъ Госпо́днимъ всѣ́мъ лю́демъ во Иерусали́мѣ и всему́ мно́же­ст­ву, е́же сни́деся от­ градо́въ Иу́диныхъ во Иерусали́мъ.
И прочте́ Вару́хъ во кни́зѣ словеса́ иеремі́ина въ дому́ Госпо́дни, въ дому́ гамарі́евѣ, сы́на Сафа́ня книго́чiя, во дворѣ́ вы́шнемъ, во преддве́рiи вра́тъ до́му Госпо́дня но́выхъ, во у́шы всѣ́хъ люді́й.
И слы́ша Михе́й сы́нъ гамарі́евъ, сы́на Сафа́ня, вся́ словеса́ Госпо́дня от­ кни́ги.
И сни́де въ до́мъ царе́въ, въ до́мъ кни́жника, и се́, та́мо вси́ кня́зи сѣдя́ху, Елиса́мъ книго́чiй и дале́а сы́нъ селемі́евъ, и наѳа́нъ сы́нъ Ахово́ровъ и гамарі́а сы́нъ Сафа́нь, и седекі́а сы́нъ Ана́нiинъ и вси́ кня́зи,
и воз­вѣсти́ и́мъ Михе́й вся́ словеса́, я́же слы́ша чту́ща Вару́ха во у́шы лю́демъ.
И посла́ша вси́ кня́зи ко Вару́ху сы́ну нирі́ину, Иуди́ну сы́ну наѳані́ину, сы́на селемі́ина, сы́на хусі́ина, глаго́люще: кни́гу, ю́же ты́ чте́ши во у́шы лю́демъ, воз­ми́ ю́ въ ру́ку свою́ и прiиди́. И взя́ Вару́хъ сы́нъ нирі́инъ кни́гу въ ру́ку свою́ и сни́де къ ни́мъ.
И реко́ша ему́: па́ки прочти́ во у́шы на́ши. И прочте́ Вару́хъ во у́шы и́хъ.
И бы́сть я́ко услы́шаша вся́ словеса́, совѣща́шася кі́йждо со бли́жнимъ сво­и́мъ и рѣ́ша Вару́ху: воз­вѣща́юще воз­вѣсти́мъ царю́ вся́ словеса́ сiя́.
И вопроси́ша Вару́ха, глаго́люще: от­ку́ду еси́ вписа́лъ вся́ словеса́ сiя́?
И рече́ Вару́хъ: от­ у́стъ сво­и́хъ повѣ́да ми́ Иеремі́а вся́ словеса́ сiя́, а́зъ же писа́хъ въ кни́гу.
И реко́ша кня́зи Вару́ху: иди́ и скры́йся ты́ и Иеремі́а, и человѣ́къ да не увѣ́сть, гдѣ́ вы́.
И внидо́ша ко царю́ во дво́ръ, кни́гу же вда́ша храни́ти въ дому́ Елиса́ма книго́чiя, и воз­вѣсти́ша царю́ вся́ словеса́ сiя́.
И посла́ ца́рь Иуди́на взя́ти кни́гу. И взя́ ю́ от­ до́му Елиса́мы книго́чiя, и прочте́ Иуди́нъ во у́шы царе́вы и во у́шы всѣ́хъ князе́й стоя́щихъ о́крестъ царя́.
Ца́рь же сѣдя́ше во хра́минѣ зи́мнѣй, въ девя́тый ме́сяцъ, и поста́влено бѣ́ предъ ни́мъ огни́ще со огне́мъ.
И бы́сть чту́щу Иуди́ну тре́тiй ли́стъ и четве́ртый, раздроби́ я́ бри́твою книго́чiя и воз­мета́­ше на о́гнен­ное огни́ще, до́ндеже сконча́ся ве́сь сви́токъ на о́гнен­нѣмъ огни́щи.
И не ужасо́шася и не растерза́ша ри́зъ сво­и́хъ ца́рь и вси́ о́троцы его́, слы́шав­шiи вся́ словеса́ сiя́.
Елнаѳа́нъ же и дале́а, и гамарі́а и годолі́а глаго́лаша царю́, е́же бы не сожещи́ сви́тка. И не послу́ша и́хъ.
И повелѣ́ ца́рь иеремеи́лу сы́ну царе́ву и сара́еви сы́ну езрiи́леву и селемі́ю сы́ну Авдеи́леву, да изыма́ютъ Вару́ха книго́чiя и иеремі́ю проро́ка. Но сокры́ я́ Госпо́дь.
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко иеремі́и, егда́ сожже́ ца́рь сви́токъ, вся́ словеса́, я́же вписа́ Вару́хъ от­ у́стъ иеремі́иныхъ, глаго́ля:
па́ки воз­ми́ ты́ сви́токъ другі́й и впиши́ вся́ словеса́ бы́в­шая во сви́тцѣ, я́же сожже́ ца́рь Иоаки́мъ:
и ко Иоаки́му царю́ Иу́дину рече́ши: та́ко рече́ Госпо́дь: ты́ соже́глъ еси́ сiю́ кни́гу, глаго́ля: почто́ вписа́лъ еси́ въ не́й, глаго́ля: входя́ вни́детъ ца́рь Вавило́нскiй и потреби́тъ зе́млю сiю́, и потребя́т­ся от­ нея́ человѣ́цы и ско́ти?
Того́ ра́ди си́це рече́ Госпо́дь на Иоаки́ма царя́ Иу́дина: не бу́детъ ему́ сѣдя́щаго на престо́лѣ дави́довѣ, и бу́детъ тѣ́ло его́ ме́ртвое пове́ржено на зно­и́ дневнѣ́мъ и на мра́зѣ нощнѣ́мъ:
и посѣщу́ на́нь и на его́ ро́дъ и на о́троки его́, и наведу́ на́нь и на живу́щыя во Иерусали́мѣ и на зе́млю Иу́дину вся́ зла́я, я́же соглаго́лахъ на ня́, и не послу́шаша.
И взя́ Вару́хъ сви́токъ другі́й и вписа́ въ не́мъ от­ у́стъ иеремі́иныхъ вся́ словеса́ кни́ги, я́же сожже́ Иоаки́мъ ца́рь Иу́динъ: и еще́ при­­ложи́шася ему́ словеса́ мно́жайша не́же пе́рвая.
Французский (LSG)
La quatrième année de Jojakim, fils de Josias, roi de Juda, cette parole fut adressée à Jérémie de la part de l'Éternel, en ces mots:
Prends un livre, et tu y écriras toutes les paroles que je t'ai dites sur Israël et sur Juda, et sur toutes les nations, depuis le jour où je t'ai parlé, au temps de Josias, jusqu'à ce jour.
Quand la maison de Juda entendra tout le mal que je pense lui faire, peut-être reviendront-il chacun de leur mauvaise voie; alors je pardonnerai leur iniquité et leur péché.
Jérémie appela Baruc, fils de Nérija; et Baruc écrivit dans un livre, sous la dictée de Jérémie, toutes les paroles que l'Éternel avait dites à Jérémie.
Puis Jérémie donna cet ordre à Baruc: Je suis retenu, et je ne peux pas aller à la maison de l'Éternel.
Tu iras toi-même, et tu liras dans le livre que tu as écrit sous ma dictée les paroles de l'Éternel, aux oreilles du peuple, dans la maison de l'Éternel, le jour du jeûne; tu les liras aussi aux oreilles de tous ceux de Juda qui seront venus de leurs villes.
Peut-être l'Éternel écoutera-t-il leurs supplications, et reviendront ils chacun de leur mauvaise voie; car grande est la colère, la fureur dont l'Éternel a menacé ce peuple.
Baruc, fils de Nérija, fit tout ce que lui avait ordonné Jérémie, le prophète, et lut dans le livre les paroles de l'Éternel, dans la maison de l'Éternel.
La cinquième année de Jojakim, fils de Josias, roi de Juda, le neuvième mois, on publia un jeûne devant l'Éternel pour tout le peuple de Jérusalem et pour tout le peuple venu des villes de Juda à Jérusalem.
Et Baruc lut dans le livre les paroles de Jérémie, aux oreilles de tout le peuple, dans la maison de l'Éternel, dans la chambre de Guemaria, fils de Schaphan, le secrétaire, dans le parvis supérieur, à l'entrée de la porte neuve de la maison de l'Éternel.
Michée, fils de Guemaria, fils de Schaphan, ayant entendu toutes les paroles de l'Éternel contenues dans le livre,
descendit à la maison du roi, dans la chambre du secrétaire, où étaient assis tous les chefs, Élischama, le secrétaire, Delaja, fils de Schemaeja, Elnathan, fils de d'Acbor, Guemaria, fils de Schaphan, Sédécias, fils de Hanania, et tous les autres chefs.
Et Michée leur rapporta toutes les paroles qu'il avait entendues, lorsque Baruc lisait dans le livre, aux oreilles du peuple.
Alors tous les chefs envoyèrent vers Baruc Jehudi, fils de Nethania, fils de Schélémia, fils de Cuschi, pour lui dire: Prends en main le livre dans lequel tu as lu, aux oreilles du peuple, et viens! Baruc, fils de Nérija, prit en main le livre, et se rendit auprès d'eux.
Ils lui dirent: Assieds-toi, et lis-le à nos oreilles. Et Baruc lut à leurs oreilles.
Lorsqu'ils eurent entendu toutes les paroles, ils se regardèrent avec effroi les uns les autres, et ils dirent à Baruc: Nous rapporterons au roi toutes ces paroles.
Ils posèrent encore à Baruc cette question: Dis-nous comment tu as écrit toutes ces paroles sous sa dictée.
Baruc leur répondit: Il m'a dicté de sa bouche toutes ces paroles, et je les ai écrites dans ce livre avec de l'encre.
Les chefs dirent à Baruc: Va, cache-toi, ainsi que Jérémie, et que personne ne sache où vous êtes.
Ils allèrent ensuite vers le roi dans la cour, laissant le livre dans la chambre d'Élischama, le secrétaire, et ils en rapportèrent toutes les paroles aux oreilles du roi.
Le roi envoya Jehudi pour prendre le livre, Jehudi le prit dans la chambre d'Élischama, le secrétaire, et il le lut aux oreilles du roi et aux oreilles de tous les chefs qui étaient auprès du roi.
Le roi était assis dans la maison d'hiver, -c'était au neuvième mois, -et un brasier était allumé devant lui.
Lorsque Jehudi eut lu trois ou quatre feuilles, le roi coupa le livre avec le canif du secrétaire, et le jeta dans le feu du brasier, où il fut entièrement consumé.
Le roi et tous ses serviteurs, qui entendirent toutes ces paroles, ne furent point effrayés et ne déchirèrent point leurs vêtements.
Elnathan, Delaja et Guemaria, avaient fait des instances auprès du roi pour qu'il ne brûlât pas le livre; mais il ne les écouta pas.
Le roi ordonna à Jerachmeel, fils du roi, à Seraja, fils d'Azriel, et à Schélémia, fils d'Abdeel, de saisir Baruc, le secrétaire, et Jérémie, le prophète. Mais l'Éternel les cacha.
La parole de l'Éternel fut adressée à Jérémie, en ces mots, après que le roi eut brûlé le livre contenant les paroles que Baruc avait écrites sous la dictée de Jérémie:
Prends de nouveau un autre livre, et tu y écriras toutes les paroles qui étaient dans le premier livre qu'a brûlé Jojakim, roi de Juda.
Et sur Jojakim, roi de Juda, tu diras: Ainsi parle l'Éternel: Tu as brûlé ce livre, en disant: Pourquoi y as-tu écrit ces paroles: Le roi de Babylone viendra, il détruira ce pays, et il en fera disparaître les hommes et les bêtes?
C'est pourquoi ainsi parle l'Éternel sur Jojakim, roi de Juda: Aucun des siens ne sera assis sur le trône de David, et son cadavre sera exposé à la chaleur pendant le jour et au froid pendant la nuit.
Je le châtierai, lui, sa postérité, et ses serviteurs, à cause de leur iniquité, et je ferai venir sur eux, sur les habitants de Jérusalem et sur les hommes de Juda tous les malheurs dont je les ai menacés, sans qu'ils aient voulu m'écouter.
Jérémie prit un autre livre, et le donna à Baruc, fils de Nérija, le secrétaire. Baruc y écrivit, sous la dictée de Jérémie, toutes les paroles du livre qu'avait brûlé au feu Jojakim, roi de Juda. Beaucoup d'autres paroles semblables y furent encore ajoutées.
ВА дар соли чоруми Еҳӯёқим ибни Йӯшиё подшоҳи Яҳудо воқеъ шуд, ки ин калом аз ҷониби Парвардигор бар Ирмиё нозил шуда, гуфт:
«Тӯмори китобат барои худ бигир ва ҳамаи суханонеро, ки Ман дар бораи Исроил ва дар бораи ҳамаи халқҳо ба ту гуфтаам, аз рӯзе ки ба ту сухан рондаам, яъне аз айёми Йӯшиё то имрӯз, дар он бинавис.
Шояд, хонадони Яҳудо тамоми мусибатеро, ки Ман мехоҳам бар онҳо оварам, бишнаванд, то ки ҳар яке аз роҳи бади худ баргарданд, ва Ман маъсият ва гуноҳи онҳоро биомурзам».
Ва Ирмиё Борух ибни Нериёро даъват намуд, ва Борух аз забони Ирмиё ҳамаи суханони Парвардигорро, ки ба ӯ гуфта буд, дар тӯмори китобат бинавишт.
Ва Ирмиё ба Борух амр фармуда, гуфт: «Ман маҳбус ҳастам ва наметавонам ба хонаи Парвардигор биёям;
Пас, ту бирав ва суханони Парвардигорро, ки аз забони ман дар тӯмор навиштаӣ, дар хонаи Парвардигор дар рӯзи рӯзадорӣ дар гӯши тамоми қавм бихон, ҳамчунин дар гӯши ҳамаи яҳудиёне ки аз шаҳрҳои худ омадаанд, онҳоро бихон;
Шояд, онҳо ба ҳузури Парвардигор истиғоса баранд ва ҳар яке аз роҳи бади худ баргарданд, зеро хашму ғазабе ки Парвардигор дар бораи ин қавм баён намудааст, бузург аст».
Ва Борух ибни Нериё ҳар он чиро, ки Ирмиёи набӣ ба ӯ фармуда буд, то ки суханони Парвардигорро аз он тӯмор дар хонаи Парвардигор бихонад, ба ҷо овард.
Ва дар соли панҷуми Еҳӯёқим ибни Йӯшиё подшоҳи Яҳудо воқеъ шуд, ки дар моҳи нӯҳум тамоми қавме ки дар Ерусалим буданд, ва тамоми қавме ки аз шаҳрҳои Яҳудо ба Ерусалим омаданд, ба ҳузури Парвардигор рӯза эълон карданд.
Ва Борух суханони Ирмиёро аз он тӯмор дар хонаи Парвардигор, дар ҳуҷраи Ҷамарё ибни Шофони котиб, дар саҳни боло, дар даҳани дарвозаи нави хонаи Парвардигор, дар гӯши тамоми қавм хонд.
Ва Михой ибни Ҷамарё ибни Шофон ҳамаи суханони Парвардигорро аз он тӯмор шунид,
Ва ба хонаи подшоҳ, ба хуҷраи котиб фурӯд омад, ва инак, дар он ҷо ҳамаи мирон нишаста буданд: Элишомои котиб, ва Далоё ибни Шамаъё, ва Элнотон ибни Ахбӯр, ва Ҷамарё ибни Шофон, ва Сидқиё ибни Ҳананё, ва ҳамаи мирон;
Ва Михой ҳамаи суханонеро, ки шунида буд, вақте ки Борух тӯморро дар гӯши қавм хонд, ба онҳо ҳикоят кард.
Ва ҳамаи мирон Яҳудӣ ибни Натанё ибни Шамаъё ибни Ҳабаширо назди Борух фиристоданд, ки бигӯяд: «Он тӯморро, ки дар гӯши қавм хондӣ, ба дасти худ гирифта, биё». Ва Борух ибни Нериё он тӯморро ба дасти худ гирифта, назди онҳо омад.
Ва онҳо ба ӯ гуфтанд: «Бинишин ва онро дар гӯши мо бихон». Ва Борух дар гӯши онҳо хонд.
Ва ҳангоме ки онҳо ҳамаи он суханонро шуниданд, бо ҳарос ба ҳамдигар нигаристанд, ва ба Борух гуфтанд: «Мо ҳамаи ин суханонро албатта ба подшоҳ нақл хоҳем намуд».
Ва ба Борух савол дода, гуфтанд: «Ба мо бигӯй, ки ҳамаи ин суханонро чӣ гуна аз забони ӯ навиштӣ?»
Ва Борух ба онҳо гуфт: «Ӯ аз забони худ ба ман ҳамаи ин суханонро хонд, ва ман бо сиёҳӣ дар тӯмор навиштам».
Ва мирон ба Борух гуфтанд: «Рафта, ту ва Ирмиё пинҳон шавед, то касе надонад, ки шумо куҷоед».
Ва тӯморро дар ҳуҷраи Элишомои котиб гузошта, ба қасри подшоҳ рафтанд ва ҳамаи он суханонро дар гӯши подшоҳ нақл карданд.
Ва подшоҳ Яҳудиро фиристод, ки тӯморро биёрад, ва ӯ онро аз ҳуҷраи Элишомои котиб овард, ва онро Яҳудӣ дар гӯши подшоҳ ва дар гӯши ҳамаи мироне ки назди подшоҳ истода буданд, хонд.
Ва подшоҳ дар моҳи нӯҳум дар хонаи зимистонӣ нишаста буд, ва дар пеши ӯ манқали оташ месӯхт.
Ва чун Яҳудӣ се-чор сутунро хонда тамом мекард, подшоҳ бо кордчаи китобат онро бурида мегирифту дар оташи манқал меандохт, то даме ки тамоми он тӯмор дар оташи манқал сӯзонида шуд.
Вале подшоҳ ва ҳамаи бандагонаш, ки ҳамаи ин суханонро шуниданд, натарсиданд ва ҷомаҳои худро чок назаданд,
Ва ҳарчанд Элнотон ва Далоё ва Ҷамарё аз подшоҳ илтимос карданд, ки тӯморро насӯзонад, ӯ ба онҳо гӯш надод.
Ва подшоҳ ба Ераҳмеили шоҳзода ва Сароё ибни Азриил ва Шелемё ибни Абдаил амр фармуд, ки Борухи котиб ва Ирмиёи набиро дастгир кунанд, вале Парвардигор онҳоро пинҳон кард.
Ва баъд аз он ки подшоҳ тӯмор ва суханонеро, ки Борух аз забони Ирмиё навишта буд, сӯзонид, каломи Парвардигор бар Ирмиё нозил шуда, гуфт:
«Барои худ аз нав тӯмори дигаре бигир ва ҳамаи суханони пештараро, ки дар тӯмори якум буд, ва онро Еҳӯёқим подшоҳи Яҳудо сӯзонид, дар он бинавис.
Ва ба Еҳӯёқим подшоҳи Яҳудо бигӯй: Парвардигор чунин мегӯяд: ту ин тӯморро сӯзонида, гуфтӣ: чаро ту дар он чунин навиштӣ: ́Подшоҳи Бобил ҳатман хоҳад омад ва ин заминро валангор карда, одамон ва ҳайвонотро аз он барҳам хоҳад зад́?
Бинобар ин Парвардигор дар бораи Еҳӯёқим подшоҳи Яҳудо чунин мегӯяд: ӯро касе нахоҳад буд, ки бар тахти Довуд биншинад, ва ҷасади ӯ дар гармои рӯз ва сармои шаб партофта хоҳад шуд.
Ва ӯ ва насли ӯ ва бандагони ӯро Ман барои гуноҳашон ҷазо хоҳам дод, ва бар онҳо ва бар сокиноки Ерусалим ва бар мардони Яҳудо тамоми он мусибатро, ки дар ҳаққи онҳо баён намудаам, хоҳам овард, чунки онҳо гӯш надоданд».
Ва Ирмиё тӯмори дигаре гирифта, ба Борух ибни Нериёи котиб дод, ва ӯ ҳамаи суханони тӯмореро, ки Еҳӯёқим подшоҳи Яҳудо ба оташ сӯзонида буд, аз забони Ирмиё дар он бинавишт, ва боз бар онҳо суханони бисёре монанди онҳо илова карда шуд.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible