Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Числ.
Втор.
Нав.
Суд.
Руфь.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Ездр.
Неем.
2Ездр.
Тов.
Иудифь.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плач.
Посл.Иер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоиль.
Ам.
Авд.
Иона.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Агг.
Зах.
Мал.
1Макк.
2Макк.
3Макк.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
38:1
38:5
38:6
38:8
38:9
38:10
38:11
38:12
38:13
38:14
38:15
38:16
38:17
38:19
38:20
см.:2Пар.36:12;
38:21
38:24
38:25
38:26
38:27
38:28
გაიგონეს შეფატია მათანის ძემ, გედალია ფაშხურის ძემ, იუქალ შელემიას ძემ და ფაშხურ მალქიას ძემ სიტყვები, რომელსაც იერემია ეუბნებოდა ხალხს.
ასე ამბობს უფალი: ვინც დარჩება ამ ქალაქში, მახვილით ან შიმშილით ან შავი ჭირით მოკვდება, ხოლო ვინც გადავა ქალდეველებთან, გადარჩება. ნადავლად საკუთარი სიცოცხლე ექნება და იცოცხლებს.
ასე ამბობს უფალი: ბაბილონის მეფის ლაშქარს ჩაუვარდება ხელში ეს ქალაქი და დაიპყრობს მას ბაბილონის მეფე.
უთხრეს მთავრებმა მეფეს: სიკვდილით უნდა დაისაჯოს ეს კაცი იმის გამო, რომ იმედს უკარგავს ამ ქალაქში დარჩენილ მეომრებს და მთელს ხალხს ამგვარი ლაპარაკით. რადგან მშვიდობას კი არ ეძებს ეს კაცი ამ ხალხისთვის, არამედ უბედურებას.
თქვა მეფე ციდკიამ: აჰა, თქვენს ხელშია იგი. რადგან არაფერი შეუძლია, რადგან რას გააწყობს მეფე თქვენს წინააღმდეგ?
აიყვანეს იერემია და ჩააგდეს უფლისწულ მალქიას ჭაში, საყარაულო ეზოში რომ იყო. ბაწრებით ჩაუშვეს შიგ იერემია. წყალი არ იდგა ჭაში, მხოლოდ შლამი იყო და ჩაეფლო იერემია შლამში.
გაიგო ყებედ-მელექმა, ეთიოპელმა საჭურისმა, რომელიც მეფის სასახლეში იყო, რომ ჭაში ჩააგდეს იერემია. მეფე კი ბენიამინის კარიბჭეში იჯდა.
გამოვიდა ყებედ-მელექი მეფის სასახლიდან და ასე უთხრა მეფეს:
მეფე-ბატონო! დააშავეს ამ კაცებმა, ასე რომ მოექცნენ იერემია წინასწარმეტყველს, ჭაში რომ ჩააგდეს; ხომ მოკვდა შიმშილით, რადგან პური აღარ არის ქალაქში.
ასე უბრძანა მეფემ ყებედ-მელექს, ეთიოპელს: წაიყვანე აქედან ოცდაათი კაცი და ამოიყვანე იერემია წინასწარმეტყველი ჭიდან, ვიდრე არ მომკვდარა.
წაიტანა ყებედ-მელექმა კაცები და წავიდა მეფის სასახლეში, საგანძურს ქვეშ, მოკრიფა ძონძები და ძველმანი სამოსელი და თოკები ჩაუგზავნა ჭაში იერემიას.
უთხრა ყებედ-მელექმა, ეთიოპელმა, იერემიას: იღლიების ქვეშ ამოიფინე ეს ძონძები და ძველმანები თოკებად. ასეც მოიქცა იერემია.
ამოათრიეს იერემია თოკებით და ამოიყვანეს ჭიდან. და დარჩა იერემია საყარაულო ეზოში.
გაგზავნა კაცი მეფე ციდკიამ და მოაყვანინა იერემია წინასწარმეტყველი თავისთან, უფლის სახლის მესამე შესასვლელთან, და უთხრა მეფემ იერემიას: ერთ რამეს შეგეკითხები, არაფერი დამიმალო.
უთხრა იერემიამ ციდკიას: თუ გაგიმხილე, ხომ სიკვდილით დამსჯი? და თუ გირჩიე რამე, მაინც არ გამიგონებ.
საიდუმლოდ დაუფიცა იერემიას მეფე ციდკიამ და უთხრა: უფალს გეფიცები, რომელმაც ეს სული ჩაგვიდგა, თუ სიკვდილით დაგსაჯო ან თუ იმათ ხელში ჩაგაგდო, შენი სიკვდილი რომ სწადიათ.
უთხრა იერემიამ ციდკიას: ასე ამბობს უფალი, ცაბაოთ ღმერთი, ისრაელის ღმერთი: თუ ჩაბარდები ბაბილონის მეფის სარდლებს, სიცოცხლეს იხსნი და ეს ქალაქიც არ დაიწვება ცეცხლში. შენც გადარჩები და შენი სახლიც.
თუ არ ჩაბარდები ბაბილონის მეფეს, ქალდეველთა ხელში ჩავარდება ეს ქალაქი და ცეცხლში დაწვავენ. ვერც შენ წაუხვალ მათ ხელიდან.
უთხრა მეფე ციდკიამ იერემიას: იუდაელებისა მეშინია, ქალდეველთა მხარეზე რომ არიან გადასული. მათ ხელთ არ მიმცენ, რომ შეურაცხმყონ.
უთხრა იერემიამ: არ მიგცემენ. ოღონდ ყური დაუგდე უფლის ხმას, რასაც მე გელაპარაკები, და კარგად წაგივა საქმე, თავს გადაირჩენ.
თუ არ ისურვებ დანებებას, აჰა, ეს სიტყვა, რომელიც გამომიცხადა უფალმა:
აჰა, ყველა ქალს, ვინც იუდას მეფის სასახლეში დარჩა, ბაბილონის მეფის სარდლებს მიჰგვრიან. იტყვიან ქალები: მოგატყუეს და გძლიეს შენმა კეთილისმყოფელება, ლიაში ჩაგეფლა ფეხი, მათ კი მიგატოვეს და წავიდნენ.
ყველა შენს ცოლს და შვილს ქალდეველებს მიჰგვრიან; ვერც შენ გაექცევი მათ, რადგან ბაბილონის მეფის ხელში ჩავარდები და ეს ქალაქიც ცეცხლში დაიწვება.
უთხრა ციდკიამ იერემიას: კაცისშვილმა არ უნდა იცოდეს ეს ამბავი, თუ სიკვდილი არ გინდა.
თუ მთავრებმა გაიგეს ჩვენი ლაპარაკი, მოვიდნენ შენთან და გკითხეს: გვითხარი, რას ელაპარაკებოდი მეფეს, არ დაგვიმალო, თუ სიკვდილი არ გინდა, ან მეფე რას გელაპარაკებოდაო,
მიუგე: ჩემი მუდარა მოვახსენე მეფეს, რომ აღარ დამაბრუნონ-თქო იონათანის სახლში და არ მოვკვდე-თქო იქ.
მოვიდნენ მთავრები იერემიასთან და გამოკითხვა დაუწყეს. მანაც ყველაფერი ისე მოახსენა მათ, როგორც მეფისგან ჰქონდა ნაბრძანები. ხმა აღარ გასცეს, რადგან ვერაფერი გაიგეს.
იჯდა იერემია საყარაულო ეზოში იერუსალიმის აღებამდე და იერუსალიმის აღების შემდეგაც.
Церковнославянский (рус)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
И слы́ша Сафані́а сы́нъ наѳа́нь и годолі́а сы́нъ пасхо́ровъ, и Иоаха́лъ сы́нъ селемі́инъ и фасхо́ръ сы́нъ Мелхі́евъ словеса́, я́же Иеремі́а глаго́ла ко всѣ́мъ лю́демъ, глаго́ля:
та́ко рече́ Госпо́дь: сѣдя́й во гра́дѣ се́мъ у́мретъ мече́мъ и гла́домъ и мо́ромъ, исходя́й же ко халде́емъ жи́въ бу́детъ, и бу́детъ душа́ его́ на обрѣ́тенiе, и жи́въ бу́детъ.
Я́ко та́ко рече́ Госпо́дь: преда́нiемъ преда́стся гра́дъ се́й въ ру́цѣ си́лы царя́ Вавило́нска, и во́зметъ его́.
И реко́ша царю́: да у́мретъ человѣ́къ то́й, я́ко се́й разслабля́етъ ру́цѣ муже́й вою́ющихъ оста́вшихся во гра́дѣ и ру́ки всѣ́хъ люді́й, глаго́ля къ ни́мъ по словесе́мъ си́мъ: я́ко человѣ́къ се́й не проповѣ́даетъ лю́демъ си́мъ ми́ра, но то́кмо зла́я.
И рече́ ца́рь седекі́а: се́, то́й въ рука́хъ ва́шихъ. Поне́же не можа́ше ца́рь проти́ву и́мъ.
И взя́ша иеремі́ю и вверго́ша его́ въ ро́въ Мелхі́инъ, сы́на царе́ва, и́же бя́ше во дворѣ́ темни́чнѣмъ: и свѣ́сиша его́ у́жами въ ро́въ, въ ро́вѣ же не бя́ше воды́, но ти́на, и бя́ше въ ти́нѣ Иеремі́а.
И слы́ша Авдемеле́хъ му́ринъ, и то́й бя́ше во дворѣ́ царе́вѣ, я́ко вверго́ша иеремі́ю въ ро́въ: ца́рь же [въ то́й ча́съ] сѣдя́ше во вратѣ́хъ Венiами́нихъ.
И изы́де Авдемеле́хъ от до́му царе́ва и рече́ ко царю́ глаго́ля:
злосотвори́лъ еси́, я́же сотвори́лъ еси́, убива́я человѣ́ка сего́ от лица́ гла́да, я́ко нѣ́сть хлѣ́ба во гра́дѣ ктому́.
И повелѣ́ ца́рь Авдемеле́ху, глаго́ля: поими́ съ собо́ю отсю́ду три́десять муже́й и извлецы́ иеремі́ю изъ ро́ва, да не у́мретъ.
И поя́тъ Авдемеле́хъ му́жы, и прiи́де въ до́мъ царе́въ подзе́мный, и взя́ отту́ду ве́тхи по́рты и ве́тхiя у́жы, и вве́рже я́ ко иеремі́и въ ро́въ, и рече́ къ нему́:
положи́ сiя́ подъ у́жы. И сотвори́ Иеремі́а си́це.
И извлеко́ша его́ у́жами и изъя́ша его́ изъ ро́ва. И сѣ́де Иеремі́а во дворѣ́ темни́чнѣмъ.
И посла́ ца́рь, и призва́ къ себѣ́ иеремі́ю въ до́мъ аселиси́ль, и́же въ дому́ Госпо́дни. И рече́ ему́ ца́рь: вопроша́ю тя́ словесе́ [еди́наго], и не ута́й от мене́ словесе́.
И рече́ Иеремі́а царю́: а́ще повѣ́мъ ти́, то́ не сме́ртiю ли умори́ши мя́? и а́ще совѣща́ю ти́, то́ не послу́шаеши мене́.
И кля́тся ему́ ца́рь, глаго́ля: жи́въ Госпо́дь, и́же сотвори́ на́мъ ду́шу сiю́, а́ще убiю́ тя́ и а́ще преда́мъ тя́ въ ру́цѣ человѣ́къ си́хъ и́щущихъ души́ твоея́ [на сме́рть].
И рече́ ему́ Иеремі́а: та́ко рече́ Госпо́дь си́лъ, Бо́гъ Изра́илевъ: а́ще изыды́й изы́деши къ воево́дамъ царя́ Вавило́нска, жива́ бу́детъ душа́ твоя́, и гра́дъ се́й не пожже́тся огне́мъ, и жи́въ бу́деши ты́ и до́мъ тво́й:
а́ще же не изы́деши ко князе́мъ царя́ Вавило́нска, преда́стся гра́дъ се́й въ ру́цѣ халде́йстѣ, и пожгу́тъ его́ огне́мъ, и ты́ не спасе́шися от руки́ и́хъ.
И рече́ ца́рь иеремі́и: а́зъ опасе́нiе и́мамъ от Иуде́евъ избѣжа́вшихъ ко халде́емъ, да не предаду́тъ мя́ [халде́е] въ ру́цѣ и́хъ, и поруга́ются ми́.
И рече́ Иеремі́а: не предадя́тъ тебе́: послу́шай у́бо словесе́ Госпо́дня, е́же а́зъ глаго́лю тебѣ́, и лу́чше ти́ бу́детъ, и жива́ бу́детъ душа́ твоя́:
и а́ще не восхо́щеши ты́ изы́ти, сiе́ сло́во, е́же сказа́ мнѣ́ Госпо́дь:
и се́, вся́ жены́, оста́вшыяся въ дому́ царя́ Иу́дина, изведу́тся ко князе́мъ царя́ Вавило́нска: и ты́я глаго́лаху: прельсти́ша тя́ и премого́ша тя́ му́жiе ми́рницы твои́, и осла́биша во поползнове́нiихъ но́гу твою́ и отврати́шася от тебе́:
и жены́ твоя́ и ча́да твоя́ изведу́тъ ко халде́емъ, и ты́ не уцѣлѣ́еши, я́ко руко́ю царя́ Вавило́нска я́тъ бу́деши, и гра́дъ се́й пожже́тся.
И рече́ ему́ ца́рь: человѣ́къ да не увѣ́сть слове́съ си́хъ, и да не у́мреши ты́.
И а́ще услы́шатъ кня́зи, я́ко глаго́лахъ съ тобо́ю, и прiи́дутъ къ тебѣ́ и реку́тъ ти́: повѣ́ждь на́мъ, что́ глаго́ла къ тебѣ́ ца́рь? не ута́й от на́съ, и не убiе́мъ тебе́: и что́ глаго́ла къ тебѣ́ ца́рь?
И рече́ши и́мъ: поверго́хъ а́зъ моле́нiе мое́ предъ лице́мъ царе́вымъ, я́ко да не возврати́тъ мене́ въ до́мъ Ионаѳа́нь, умре́ти ми́ та́мо.
И прiидо́ша вси́ кня́зи ко иеремі́и и вопроси́ша его́. И повѣ́да и́мъ по всѣ́мъ словесе́мъ си́мъ, я́же заповѣ́да ему́ ца́рь. И умо́лкнуша, я́ко нѣ́сть слы́шано сло́во Госпо́дне.
И сѣдя́ше Иеремі́а во дворѣ́ темни́чнѣмъ, до́ндеже взя́ша Иерусали́мъ.