Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
43:1
43:2
см.:4Цар.25:23;
43:3
43:5
43:6
см.:4Цар.25:26;
43:8
43:9
43:10
43:13
И бы́сть, егда́ преста́ Иеремі́а глаго́ля къ лю́демъ вся́ словеса́ Госпо́дня, я́же посла́ Госпо́дь къ ни́мъ,
и рече́ Азарі́а сы́нъ маасе́евъ и Иоана́нъ сы́нъ карі́евъ и вси́ му́жiе презо́рливiи ко иеремі́и, глаго́люще: лже́ши, не посла́ тя къ на́мъ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ глаго́лати: не входи́те во Еги́петъ жи́ти та́мо:
но Вару́хъ сы́нъ нирі́инъ подуща́етъ тя́ на на́съ, да на́съ вда́си въ ру́цѣ халде́йстѣ умори́ти на́съ и превести́ на́съ въ Вавило́нъ.
И не послу́ша Иоана́нъ и вси́ воево́ды си́лы и вси́ лю́дiе [не послу́шаша] гла́са Госпо́дня, е́же жи́ти на земли́ Иу́динѣ.
И взя́ Иоана́нъ и вси́ воево́ды си́лы вся́ оста́вшыя Иу́дины, возвраще́ныя от всѣ́хъ язы́ковъ, а́може разсѣ́яни бы́ша, е́же жи́ти на земли́ Иу́динѣ,
му́жы си́льныя и жены́, и младе́нцы и дще́ри царе́вы, и ду́шы, я́же оста́ви навузарда́нъ воево́да си́лы со годолі́емъ сы́номъ Ахика́мовымъ сы́на Сафа́нова, и иеремі́ю проро́ка, и Вару́ха сы́на нирі́ина,
и внидо́ша во Еги́петъ, я́ко не послу́шаша гла́са Госпо́дня, и внидо́ша во тафна́съ.
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко иеремі́и во тафна́сѣ глаго́ля:
возми́ себѣ́ ка́мени вели́ки и скры́й я́ предъ враты́ до́му фарао́ня во тафна́сѣ предъ очи́ма муже́й Иу́диныхъ, и рече́ши къ ни́мъ:
та́ко глаго́летъ Госпо́дь си́лъ, Бо́гъ Изра́илевъ: се́, а́зъ послю́ и приведу́ Навуходоно́сора царя́ Вавило́нска раба́ моего́, и поста́витъ престо́лъ сво́й на ка́менiихъ си́хъ, и́хже скры́лъ еси́, и воздви́гнетъ ору́жiе свое́ на ня́,
и вни́детъ и порази́тъ зе́млю Еги́петску: и́хже на сме́рть, на сме́рть, и и́хже на преселе́нiе, на преселе́нiе, а и́хже подъ ме́чь, подъ ме́чь:
и пожже́тъ огне́мъ до́мы бого́въ и́хъ, и пожже́тъ я́, и пресели́тъ я́, и покры́етъ зе́млю Еги́петскую, я́коже покрыва́ется пасту́хъ ри́зою свое́ю: и изы́детъ отту́ду съ ми́ромъ
и сокруши́тъ столпы́ илiупо́ля {со́лнечнаго гра́да}, и́же во Еги́птѣ, и до́мы бого́въ Еги́петскихъ пожже́тъ огне́мъ.
1 Но Азария и Иоанан отвели остаток Иуды в Египет. 8 В Тафнисе Иеремия предсказывает нашествие Вавилона на Египет.
Когда Иеремия передал всему народу все слова Господа Бога их, все те слова, с которыми Господь, Бог их, послал его к ним,
тогда сказал Азария, сын Осаии, и Иоанан, сын Карея, и все дерзкие люди сказали Иеремии: неправду ты говоришь, не посылал тебя Господь Бог наш сказать: «не ходите в Египет, чтобы жить там»;
а Варух, сын Нирии, возбуждает тебя против нас, чтобы предать нас в руки Халдеев, чтобы они умертвили нас или отвели нас пленными в Вавилон.
И не послушал Иоанан, сын Карея, и все военные начальники и весь народ гласа Господа, чтобы остаться в земле Иудейской.
И взял Иоанан, сын Карея, и все военные начальники весь остаток Иудеев, которые возвратились из всех народов, куда они были изгнаны, чтобы жить в земле Иудейской,
мужей и жен, и детей, и дочерей царя, и всех тех, которых Навузардан, начальник телохранителей, оставил с Годолиею, сыном Ахикама, сына Сафанова, и Иеремию пророка, и Варуха, сына Нирии;
и пошли в землю Египетскую, ибо не послушали гласа Господня, и дошли до Тафниса.
И было слово Господне к Иеремии в Тафнисе:
возьми в руки свои большие камни и скрой их в смятой глине при входе в дом фараона в Тафнисе, пред глазами Иудеев,
и скажи им: так говорит Господь Саваоф, Бог Израилев: вот, Я пошлю и возьму Навуходоносора, царя Вавилонского, раба Моего, и поставлю престол его на этих камнях, скрытых Мною, и раскинет он над ним великолепный шатер свой
и придет, и поразит землю Египетскую: кто обречен на смерть, тот предан будет смерти; и кто в плен, пойдет в плен; и кто под меч, под меч.
И зажгу огонь в капищах богов Египтян; и он сожжет оные, а их пленит, и оденется в землю Египетскую, как пастух надевает на себя одежду свою, и выйдет оттуда спокойно,
и сокрушит статуи в Бефсамисе, что в земле Египетской, и капища богов Египетских сожжет огнем.
І сталося, як Єремія скінчив говорити до всього народу всі слова Господа, Бога їхнього, всі ті слова, з якими послав його до них Господь, Бог їхній,
то сказав Азарія, син Гошаїн, і Йоханан, син Кареахів, та всі бундючні люди, кажучи до Єремії: Брехню ти говориш!
Не послав тебе Господь, Бог наш, сказати: Не входьте до Єгипту, щоб чужинцями замешкати там,
Не послав тебе Господь, Бог наш, сказати: Не входьте до Єгипту, щоб чужинцями замешкати там,
то тебе намовив проти нас Барух, син Нерійїн, щоб віддати нас у руку халдеїв, щоб повбивати нас, і щоб вигнати нас до Вавилону…
І не послухався Йоханан, син Кареахів, і всі військові зверхники та ввесь народ Господнього голосу, щоб сидіти в Юдиному краї.
І взяв Йоханан, син Кареахів, та всі військові зверхники всю Юдину решту, що вернулися від усіх народів, куди були вигнані, щоб замешкати в Юдиному краї,
мужчин та жінок, і дітей та царських дочок, і всяку душу, що Невузар́адан, начальник царської сторожі, позоставив був із Ґедалією, сином Ахікама, сина Шафанового, і з пророком Єремією та з Барухом, сином Нерійїним,
і прийшли до єгипетського краю, бо не послухалися Господнього голосу, і прийшли до Тахпанхесу.
І було слово Господнє до Єремії в Тахпанхесі таке:
Візьми в свою руку великі каміння, і сховай їх у глині на цегляному майдані, що при вході до фараонового дому в Тахпанхесі, на очах юдейських людей.
І скажеш до них: Так говорить Господь Саваот, Бог Ізраїлів: Ось Я пошлю й візьму Навуходоносора, царя вавилонського, Мого раба, і поставлю його трона над тими каміннями, що Я поховав, і він своє царське шатро розтягне над ними.
І він прийде, і вдарить єгипетський край: що призначене на смерть піде на смерть, а що до полону до полону, а що на меча піде на меча…
І підпалю огонь у домах єгипетських богів, і він попалить їх, і забере їх у полон, і він очистить єгипетський край, як чистить пастух свою одіж, і вийде звідти в спокої…
І він поламає посвячені стовпи Бет-Шемеша, що в єгипетському краї, а доми єгипетських богів попалить огнем.
Итальянский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Quando Geremia finì di riferire a tutto il popolo tutte le parole del Signore, loro Dio - tutte quelle parole per cui il Signore lo aveva inviato a loro -,
Azaria, figlio di Osaià, e Giovanni, figlio di Karèach, e tutti quegli uomini superbi e ribelli dissero a Geremia: "Una menzogna stai dicendo! Non ti ha inviato il Signore, nostro Dio, a dirci: "Non andate in Egitto per dimorarvi";
ma Baruc, figlio di Neria, ti istiga contro di noi per consegnarci nelle mani dei Caldei, perché ci uccidano e ci deportino a Babilonia".
Pertanto Giovanni, figlio di Karèach, e tutti i capi delle bande armate e tutto il popolo non obbedirono all'invito del Signore di rimanere nel paese di Giuda.
Così Giovanni, figlio di Karèach, e tutti i capi delle bande armate raccolsero tutti i superstiti di Giuda, che erano ritornati per abitare nella terra di Giuda da tutte le regioni in mezzo alle quali erano stati dispersi,
uomini, donne, bambini, le figlie del re e tutte le persone che Nabuzaradàn, capo delle guardie, aveva lasciato con Godolia, figlio di Achikàm, figlio di Safan, insieme con il profeta Geremia e con Baruc, figlio di Neria,
e andarono nella terra d'Egitto, non avendo dato ascolto alla voce del Signore, e giunsero fino a Tafni.
Allora la parola del Signore fu rivolta a Geremia a Tafni:
"Prendi in mano grandi pietre e sotterrale nel fango nel terreno argilloso all'ingresso della casa del faraone a Tafni, sotto gli occhi dei Giudei.
Quindi dirai loro: Dice il Signore degli eserciti, Dio d'Israele: Ecco, io manderò a prendere Nabucodònosor, re di Babilonia, mio servo; egli porrà il trono su queste pietre che hai sotterrato e stenderà il baldacchino sopra di esse.
Verrà infatti e colpirà la terra d'Egitto, mandando a morte chi è destinato alla morte, alla schiavitù chi è destinato alla schiavitù e uccidendo di spada chi è destinato alla spada.
Darà alle fiamme i templi degli dèi d'Egitto, li brucerà e porterà gli dèi in esilio, spidocchierà la terra d'Egitto come un pastore pulisce dai pidocchi il mantello, poi se ne andrà indisturbato.
Frantumerà gli obelischi del tempio del Sole nella terra d'Egitto e darà alle fiamme i templi degli dèi d'Egitto".